Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 6249) — Добро се прољеће из рана познаје. (Вук, бр. 976) — Види се у младости какав ће ко бити у старости. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У томе очекивању прође нам зима и прољеће, а, негдје по Тројицама, дође жалостан гласник да су Руси изгубили, и донесе наредбу да се Бока предаје Французима.
извади три фишека; један наче и узе десет дуката, остало завеза и пружи кнезу: — Нека ово код тебе, па ако бог дâ, на прољеће саградићу мало куће, а ако што претече, ваљаће и то. — Велиш ли од истине да кућу зидаш међу нама? — запита Драго.
Милићевић, Вук - Беспуће
очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице
Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни
Носи у торби коњску икону, срам га било, старога човјека. РАДЕ С БРДАРА Скоро сваке године, у прољеће, нашу би кућу протресао један изузетан догађај: долазак новог најменика.
МАРИЈАНА У рано прољеће, кад опори жилави граб засвјетлуца првим озелењелим пуповима, ево је — однекле се звонко јави кукавица: куку-куку!
За нестрпљива земљодјелца то је сигуран знак да наступа право прољеће (послије толико лажних невјерних најава!), а за ону ријетку немирну чељад склону скитњи, то је, опет, позив да се
Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разбољено прољеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено стричевом вечерњом пјесмом и кришом потапано стрининим
Погледа само дједа и сјетно уздахну: — Богме, кад прољеће дође, а у чемерног Саве нестане жита, нема он да се умоли ниједном другом свецу осим Ради Ћопићу.
враџбине, сјенила будне очи чувара реда, па им се, за тренутак, чинило да пред собом имају све сȃмо божје цвијеће у прољеће, а не згољне препредењаке и мацане, који само ждракају шта би се дало придићи и што није за небо чврсто приковано.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шпорет ватру смирује. Трепти чаша тропера. Зрцај, зрцај, чашице - радуј кућно кандило: кућа ми је прољеће што се маглом наткрило! СВЕТИ САВА: УРАНАК Гргољају млазеви. Топла водо, топлице!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО ОРУЖЈЕ 330 ПИСМО 332 ТУЖНИ ХАРАМБАША 334 СВАШТАРА 336 РИБИЦА НА ВРБАСУ 338 ПУТНИК 340 ПРОЉЕЋЕ 342 РАСТАНАК 344 ФЕРИЈЕ 346 ЧАРОБНА ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма
А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим над школским задатком, и рјешавам нешто из рачуна:
А мој путник, дембелија права, негдје успут легао па спава. ПРОЉЕЋЕ Преко ноћи прољеће нам дође, поред Уне уз врбике лази, бијеле трешње, блистави ђердани, његови су ведри путокази.
А мој путник, дембелија права, негдје успут легао па спава. ПРОЉЕЋЕ Преко ноћи прољеће нам дође, поред Уне уз врбике лази, бијеле трешње, блистави ђердани, његови су ведри путокази.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
управо чинило да ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници. ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Срећом, домаћи им бјеху кратковиди. Тако проведоше зиму, а кад прољеће грану, кад се први пут након толико, опет састаше са стриком, весељу њихову не би мјере.
И људи, као и сви остали Божи створови, снажаху се у њој. Колико ли рана тјелеснијех и душевнијех прољеће не извида! Јанко се бјеше већ појмио. Већ пред Спасовдан почео се бјеше придизати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно ти је стару закашљати, Удовици младој уздахнути. Ласно ти је ситу бенетати, У прољеће кењцу заревати, А гостит’ се зету у тазбину. Ласно ти се момку оженити, А прикладној цури удомити.
Јаох, за ситом јесени, а гладан цвијеће не мирише! — Рекао неко некоме кад му је хвалио лијепо и весело прољеће. Како сам постао, није ми подробац остао.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
39. КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО. Изишавши медвјед рано у прољеће из своје јаме угледа дријен ђе је уцватио, а остала дрвета још и | не мисле да цвате, па помисли да ће дријен тако и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
129 ЛВИ ПРОЉЕЋЕ 130 ЛВИИ ЦИГАНЧЕ 131 ЛВИИИ СОК 132 ЛИX ТИБУЛО 133 ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА 134 ЛXИ 140 ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ 141 ЛXИИ
Но касно, кад се мјесец јави, И прелије срмом врх модријех крша; Тамо гдје у грму прољеће лепрша, И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те!
А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу
Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сн'јежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Наше жизни прољеће је кратко, знојно љето за њиме сљедује, смутна јесен и ледена зима; дан за даном вјенчаје се током, сваки нашом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И бака ју је јако вољела, чинило ми се чак више, или бар топлије, него своје властите двије кћери. Често сам, у прољеће, у малом но густом, сјеновитом врту изнад куће дуго лежао у њеном крилу.
празно приземље некадашњег „фондака”, који је у старини служио за смјештај страних трговаца и њихове робе и који је на прољеће требало да се руши ради градње нове клаонице.
одијело (не одвећ свијетло ипак), завезати лагани фоулард око врата, и упутити се, путник без пртљага, у једно ново прољеће! Фантазије! Моја добра болничарка сваког јутра донесе ми новине и задржи се неко вријеме код мене у разговору.
Нас ће заорати нова бразда, на прољеће. А дотле — „живјети се мора”! Старац је мучао и гледао у земљу. Опет је почео лупкати капицом о капицу.
А ипак, како су замаси тог црног вјетра у њој распиривали буктињу живота! Наступало је прољеће, нагло, без преласка. Дани су били већ топли. Пред вече бисмо изишли у шетњу. Корачали смо полако, руку под руку.
блиједом лишћу дрвећа, међу пуповима о које се лијепи паучиница што путује без циља, у сненим пазушцима грана, живка прољеће. Још једно прољеће! С прољећа у нама ускрсавају сва наша минула прољећа. То су годови душе.
Још једно прољеће! С прољећа у нама ускрсавају сва наша минула прољећа. То су годови душе. Свако је од њих једно митарење: из њега
А оно се негдје под старост одједном опет јави и снажно провали на сунце. Човјек вјерује да је прољеће, то дјетињство зрака, за њ заувијек умрло, а оно се, с новим струјањем сокова под зимском отврдлом кором, поново
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што то сад? — Тако... виђећеш. И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему. То добро упамти, ако ти је мила глава...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А мој ти јарац бјежи! КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО Изишавши медвјед рано у прољеће из своје јаме, угледа дријен ђе је уцватио, а остала дрвета још и не мисле да цвате, па помисли да ће дријен тако и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Три пута у години: кад би смиривао мирију, кад би товарио пиће за крсног имена и кад би са зимнице у прољеће пратио овце на јагњило у доње крајеве.
— Чујеш, господине, остав'те. ме још једно двије-три године, у том ће и мој Столе одрасти, па кад сине прољеће све ће ово зацрњети. Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе. Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста..
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О ј. вези са демонима сведочи и басма коју код Поповаца говоре деца кад »у прољеће праве писке од јасенове коре«: »ако кора није добро поткисла, онда усјечени прут дијете стави на колено и једном руком
Ћипико, Иво - Пауци
Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом. Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.
Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом. Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.
Газда Јово цијело прољеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац
Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао напоље. А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа
као када би морао да посијече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна, из старога пања на прољеће неће младица тргнути. Кад дође ред на краве, вели му жена: — Не продај краве музовне ради дјеце!
А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће. Мјесец нагињаше к западу. Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ВЕЧЕ 2 МОЈ ОТАЦ 9 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 10 ГРИВНА 11 МОЈА КОМШИНИЦА 13 НА ПОТОКУ 16 ЧЕЖЊА 19 НЕ ВЈЕРУЈ 21 ПРОЉЕЋЕ 22 ПОД ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ 29 ЉУБАВ 33 ЕЛЕГИЈЕ 34 МОЈА
Но касно, кад се мјесец јави И прелије срмом врх модријех крша, Тамо гдје у грму прољеће лепрша И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те!
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! 1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком!
Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сњежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда.
Само твоје лице скрити није хтјела, И ја видјех како, испод сњежног вела, Радосно и златно прољеће ме вири... 1913. ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ Како си лепа, Сестро Павина! Поноћ је, је ли?
Овдје ми је као да сам гдје у страни Високо, под сводом дуга уздрхтани' У којима рано прољеће се купа... Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати.
да би уобичајену у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме
на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме И дошло мило прољеће, тако закукаше мати и кћи“.
Мало време затим постајало, зима прође, а прољеће дође, књигу пише Старовлаше Павле своме побри Сави од Посавља: „Побратиме, Сава од Посавља, зелене л’ се лугови
А четврту вргоше прилику: виш’ Србије на небу ведроме увати се сунце у прољеће, у прољеће на Светог Трипуна, један данак три пута се вата, а три пута игра на истоку.
А четврту вргоше прилику: виш’ Србије на небу ведроме увати се сунце у прољеће, у прољеће на Светог Трипуна, један данак три пута се вата, а три пута игра на истоку.
године). Гром загрми на Светога Саву — и то је истинит догађај из 1801. Увати се сунце у прољеће, тј. било је помрачење сунца фебруара месеца 1804.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сеоски ловци могли су се упутити за твојим трагом и онда би све било откривено. Знамо, Јованче, ти чекаш прољеће, па да кренеш у истраживање, у нове доживљаје.
Знамо, Јованче, ти чекаш прољеће, па да кренеш у истраживање, у нове доживљаје. А шта ли ће нам донијети то ново прољеће, прољеће хиљаду деветсто четрдесет прве године? ДРУГИ ДИО И Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће.
А шта ли ће нам донијети то ново прољеће, прољеће хиљаду деветсто четрдесет прве године? ДРУГИ ДИО И Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће.
ДРУГИ ДИО И Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће. Све више људи из села кретало је у војску, у резерву.