Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела. Пролази као мимо турско гробље. Проћ’ како јутарња роса. Прошао као лањски снијег. Равно као по длану. Рашчупала се кô да се с витром тукла.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А крај мене из облака Виле падоше, Беле виле говориле: Спавај, Милоше! Кад с’ пробудиш, Видов-дан ће У велике проћ’, Ведриће се она дуга, Она српска ноћ.