Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« — »Дај овамо тај пиштољ! Овако се убија!« рекне Енглез и скреше пиштољ себи у прса. За једног, опет, причају како је неколико година путовао железницом, само да би му се догодила каква несрећа, или да
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станку се груди надимаху. Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: „Шта?” — мислио је.
Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: „Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!... Ја ћу њега иза грма!... Нишанићу добро, и оборићу га!...
Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: „Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!... Ја ћу њега иза грма!... Нишанићу добро, и оборићу га!... Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...
Алекси само јурну крв у главу. Он не знаде шта учини. Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... Људи притрчаше, те отеше нож... — Зликовче!... Хајдуче!...
И глава му поче падати на прса... Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири. Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико
— Јадни мој Лазо!... Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... Лазару се напрегоше прса. Он рече, више за себе: — Ја њега морам убити! — Мораш. — Или он мене!... — Како буде!... Јер, упамти!
Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити...
Маринко притеже. — Душмански! — цикну Станко. Маринко удари коленом Крушку међу плећке. Плећа улегоше, а прса одскочише... Појас утону у мишице. Крушка беше модар као чивит. — Тако!... А сад, газда-Ивана.
Пружи пушку и повуче за обарач... Лазар се изврте. Он му приђе. Зрно је ударило под леву сису. Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи. Тако ноћ пролази тихо, једнолико, Ветар месечином засипа и веје; Спи небо и земља; и не дозна нико
је сад овде на њу, Анкус Марцелинус, син Кајусов, и узео је за руку, оборио је на свој штит, и бацио се на њена влажна прса.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: „...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Каријеру је себи због бербера покварио. Болује често. Овај горостасни јурат погурио се, скуњио прса, лице му жуто као смиље, нешто му живот подгриза.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ох, како је слатка била та крв. Ох, зашто си ме додирнуо? Нека је проклет онај тренутак кад си ми први пут прса притиснуо, кад ме је први пут твоја рука обухватила. Зашто си ме додирнуо?
у ногу и то лично, вели, од једног улана, са репатим шлемом, с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у прса, кад је улан њега ранио у ногу а он улана убио на место посред самога срца из свога карабина који је отео у
ногу и то лично, вели, од једног улана, са репатим шлемом, с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у прса, кад је улан њега ранио у ногу а он улана убио на место посред самога срца из свога карабина који је отео у бугарском
Африка
Младић се доброћудно смеши и само кад мисли да ће га рука Н-ова дотаћи и у прса он шаком покрива једну мрљу на грудима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су стигли својој кући падао је већ мрак. Мати његова љуби свекрву у прса и руку, а он обиска, око врата, баби, Иконији. А кад га мати позва да га надоји, није хтео прићи.
Па, иако је била забрањена, теоријски, у маневрима, борба прса у прса, било је и рањеника, у тој ратној игри. Геометријски замишљени напади и судари, на мостовима и при прелазу
Па, иако је била забрањена, теоријски, у маневрима, борба прса у прса, било је и рањеника, у тој ратној игри. Геометријски замишљени напади и судари, на мостовима и при прелазу река, били
идеја била је да се пехота навикне да куршуми лете око ње, а она да корача и даље, све док не дође до судара, прса у прса, на бајонет.
идеја била је да се пехота навикне да куршуми лете око ње, а она да корача и даље, све док не дође до судара, прса у прса, на бајонет.
Теодосије - ЖИТИЈА
На главу их своју и очи полажући целиваше, и уподобивши их крстообразно, на прса његова положи. И тако са свом братијом ужеже многе свеће са часним кандилима, и одаде почаст часном и светом телу
А свети, ослободивши се оних који бејаху дошли, уђе у цркву и ову за собом затворивши паде на земљу и припаде к Богу прса бијући нештедно, изливајући вреле сузе и благодарећи и похваљујући к њему, рече: „Ко сам ја, Господе, и шта је дом
одмах се од мора изнад лађе узвиси вал, држећи као рукама превелику рибу, и у руке светога, где лежаше у лађи, на прса је његова положи. И не окваси га вал, и опет се натраг врати.
Мразом смрзаван и сунцем жежен, подвиге поста извршаваше. Стајања његова на молитви, поклоњења многа и бијења у прса, или сузе и умиљења његова у свеноћним бдењима ако опишемо како треба, лењивцима и небригама изгледаће нетачно.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако ли анђели шаку пруже и заклоне му прса њоме, да му се обе руке одсеку, и да се рањен пусти у трави о пелену и гујину млеку.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— наређује цариник. Свукао је ветровку и тада га крупни човек изненада стеже челичним мишицама на своја широка прса. Осетио је на лицу оштрину његове браде. — И тако, не познајеш више Жику? — викну. — Пофранцузио се, је ли?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је? Та мрска кокарда сме ли дичити прса Србина правог? ЛЕПРШИЋ: Ово је због народности, госпоја ујна. ЗЕЛЕНИЋКА: Ух, ух! Народност и маџарска кокарда!
Милићевић, Вук - Беспуће
у цијелац камењ И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И све се више њему прса дижу, А врело срце све му већма куца, Јер онде лежи њег'вог срца рај. „Ал' ди је анђô, да ме онде чека?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Дођи овамо. Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере. Бог зна шта сам тада осећао.
Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена... Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... Прилазим на прстима.
И то ја, ја?!... Говори, казуј! — И ухвати га бесно за прса, те га поче да дрмуса, гњави. — Казуј... Убићу те, убићу те! Бар да те не гледам таквог!... — Уби ме!
— несвесно отпоче Цвета да шапуће гласно, нихајући се напред и стискајући прса. — На месечини... Јаох! — крикну она сва престрашена и одступи корак уплашено, кад спази себе и околину осветљену од
— Ох доста, доста! ... — Као и себи и њему поче бесвесно шапутати Цвета, онако поклопљена, згурена, стискајући прса и гушећи се од суза и наврелих осећаја.
И не могући да издржи више, бесно, махнито љубљаше и угризаше прса, гојне мишице на руци, гурајући песницу у уста, као да би спречила оно што из ње избијаше и сву је обузимаше...
А она, прва песма отуда још траје: За мало ми се, туго, гледасмо! Нушка се изви натрашке. Коса јој додирну земљу, прса одскочише, рукави јој се заврнуше чак до рамена, падоше доле.
Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла. Хаљине јој тесне. А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе напоље, виде се...
Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на јелеку, оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова
И она, овамо у башти, од страха, почела да скупља на себи одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње, а још мање да је истина то да се она ноћас „развила, развила“...
Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе...
Она би тада, кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала: — Ох, пусто остало! В После годину дана умре јој муж.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми. Отвори булку, ливадо у расту, над „прса кругла“, лица „черте фине“ да проспем иње с мождане мутнине.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе. Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца. А злата ми нико није дао да речи своје извезем.
славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе славе недопеване надуле се главе и прса и бешике што нису довољно далеко стигле сад ће да прсну кад наследник донесе игле!
Гле како се браћа моја у мрцине створе и криви мач изникне у сваком оцу из прса и пресече гнусобу кћер само што покрива рањена ждрела има ли кога још стварно жива да га пренесемо у своје собе
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи. Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу. Размишљајући тако, разбије му се сан. Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?
Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи. Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу. Размишљајући тако, разбије му се сан. Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?
Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место.
»Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар! Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
А ако се јегуља подвуче под трбух или под прса, може наступити тренутна смрт«. »Нема ни једне слатководне рибе, које би било на једноме месту у толикој множини, као
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
да се надмашају и сјечењем у опкладу плећах; да слушају божју летурђију и да воде коло око цркве — да витештвом прса набрецају. То је тамјан свети јунацима, то гвоздени срца у момцима! Тури такве разговоре црне!
ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо! Ништа ми се немојте чудити што ме црне растезају мисли, што ми прса кипе са ужасом.
Али хула на свештени ћивот који га је млеком одрáнио — то ми прса у тартар претвара. Чвор не треба на прȁву младику; што ће луна на крст страданија, што л' бијела сунцу на зјеницу?
Чује да свак спава у колибе. Тада она вијенац расплете, паде коса до ниже појаса; поче косу низ прса чешљати, а танкијем гласом нарицати, како славља са дубове гране.
Славно мрите, кад мријет морате! Чест рањена жеже храбра прса, у њима јој нема боловања. Поругани олтар јазичеством на милост ће окренут небеса!
плакаше канђело, на гусле се струне покидале, сакриле се виле у пештере — бојаху се сунца и мјесеца; бјеху мушка прса охладњела, а у њима умрла свобода, кâ кад зраке умру на планину кад утоне сунце у пучину.
Соколови пет Мартиновићах, које једна прса задојише а одњиха једна колијевка, два Новака с барјактаром Пимом, и витеже Бориловић Вуче, који први удристе на
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И она је са собом била одавно измирена. Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих
њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.
Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.
га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је... Осети само бол и ништа више.
Тако је било и сада. И да се не би прљала, била је обукла неки стари минтан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.
Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле. Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.
модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће — ма да је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и
Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета,
кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.
чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.
Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.
А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Маказе) 82 — Зими госпођа, лети слушкиња? (Пећ) 83 — Зими путује, љети хладује? (Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе? (Кандило) 85 — Зуби гвоздени, срце пртено, а тијело дрвено?
иде стар на коњу овако, овако, (млитаво климајући) Божју помоћ њој називље овако, овако, (с руком клањајући се на прса) Она њему: „Ид’ отале овако, овако“; (главом срдито окрећући) Девојчица платно бели овако, овако, (рукама
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Главу још дубље увлачи у астрагански оковратник. Гледа у кочијашева леђа. Срце му брзо туче у браду прислоњену уз прса.
— стресе се и изјури напоље. У густој тмини подрума дубоко јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у мрак и ребро му искренуло нож,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Доста! Не треба!“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине! Један је славуј баш тад прижељкив'о, у томе часу вечерње тишине; А Тимок јец'о, тешко заогрнут Мраком, к'о
упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони... Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Кад лако скочи на снажна прса Николина, он је понесе излазу, ка колима која су чекала. Али се она измигољи, одскочи еластично, па нам притрча, куму
„Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза. И ја непрестано вичем: „Хоћу, хоћу, хоћу, умрећу, умрећу, умрећу.
свих страна, навалише бесмислени предлози гомиле; али то потраја сасвим кратко, јер она умукну у часу кад се узбуркана прса младића, иза последњега ропца, неповратно смирише.
Ево шта, душо моја. Дакле: тезга; јесте тезга. А по тезги, као јастуци напуњени месом, ваљају се огромна прса, њена сопствена прса. Бога ми, јесте: њена прса. А глава? Глава — ужас, глава — чудовиште, глава, не умем да ти кажем!
Дакле: тезга; јесте тезга. А по тезги, као јастуци напуњени месом, ваљају се огромна прса, њена сопствена прса. Бога ми, јесте: њена прса. А глава? Глава — ужас, глава — чудовиште, глава, не умем да ти кажем!
А по тезги, као јастуци напуњени месом, ваљају се огромна прса, њена сопствена прса. Бога ми, јесте: њена прса. А глава? Глава — ужас, глава — чудовиште, глава, не умем да ти кажем!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
рече друговима: „Чим ја зграбим прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој онако мокар и прашљив реп сукну у нос. Баба кихну, а из уста јој излеће прстен.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Чак ми је прорицао и најсјајнији успех у колеџу, гледајући моја велика прса, широка плећа и пипајући ми мишиће. - Био би сјајан веслач у колеџу - рече ми он.
Изјаве, пак, рођених Американаца могу бити налик на самохвалисање и бусање у прса. Када то исто говоре натурализовани Американци, утисак је сасвим другачији.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Исусе мој, милосрђе! — разасу се големом, топлом црквом, скрушеним уздасима орошеној. И наста ударање у прса. — Исусе мој, милосрђе!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
башту она би откопчавала минтан, разгртала кошуљу на прсима и посматрајући с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи, мајци, оцу, деди.
њихај ући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски”.
тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она, овамо у башти, од страха, почела да скупља око себе одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње [. . . ]”.
до свести: „На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше”.
личности из својих еротских жеља и љубавних снова: „Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бȃата нечијих
се, не устеже се, већ слободно иде, сагиба се, пружа, без стида и бојазни што ће им се можда показати, јаче истаћи прса, недра, облине тела . . . И то не чине из жеље да драже, изазивају, већ мило, страсно . . .
Станковићеви ликови - пре свега женски - могу опустити своје тело, смеју се слободно кретати, па и „јаче истаћи прса, недра, облине тела”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
тихо и мртво, окрећући све начине гуђења натмурено н забринуто, па онда успореније а јаче, док не зајеча цела одаја. Прса исправи а главу пови нешто у страну ка гуслима и поче колашинску песму о несрећном боју на Косову.
Петровић, Растко - АФРИКА
Младић се доброћудно смеши и само кад мисли да ће га рука Н-ова дотаћи и у прса он шаком покрива једну мрљу на грудима.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја пред њима нисам клекô, Нисам прса своја био; Ја им нисам ништа рекô, Ја сам хладна стена био. Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љубичица, ниска, стидна, Јест у трави једва видна, Витком и на танком струку Наша прса, нашу руку Дичи лала. Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!
Опет ружа у градини цвета! Опет каранфил Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце куца.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и Реља је као растао, ширио се. Прса му се напињаху да пукну, а срце му обузимаше и облијеваше нека слатка, чудесна врелина.
— немоћно одговара дијете посрћући, падајући и устајући, док на једном звизну снажан вихор и дебео га смет удари у прса. Вујо јаукну и изнемогло паде. — Идеш ли, роде? — викао је Реља поиздалека.
— 'Ајде, роде, 'ајде! — мрмљао је потмуло Реља, подмећући пркосно своја гола, раздрљена прса немилосрдном и неодољивом шибању планинских љутих вихора.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију
Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе. Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.
Највише, најопасније да се она љуља, издиже. И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да
Рамена и врат јој видело се како се тресу. И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.
И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој. Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне,
она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост
Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се. Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
200), или му се пришива за капу (да га штити од море или ноћница, ГЗМ, б, 1894, 688; СЕЗ, 13, 287), или се меће на прса или под мишку (Караџић, 4, 1903, 196), или под главу (Хангі ‹Живот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіні,
Ћипико, Иво - Пауци
— трже се Раде и треном истрже нож из корица за припашајем и поодмакнувши се замахне свом снагом и рине га газди у прса. —На! Је ли ти сада доста? — повика, и осјети како ледено гвожђе утисну се дубоко у месо, и закренувши ножем шкргутну.
Заслави на „подизање”. Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом.
Земља суха, праши се и к'о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса. Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. — Ала, моји, ко ће боље!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Снег је већ допирао до прса, али и Дадара је порастао у исто време на преко два хвата, те према његовом расту сви ти сметови постадоше намах
Станковић, Борисав - ТАШАНА
раскомоћено, доста аљкаво; са једва повезаном косом, тек мало овлаш закопчаним минтаном из којега јој се отимљу прса, гојна плећа. Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало.
Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да! (Притискује прса.) Ох, што дрхтите, што се не смирите, што једном не усахнете! Враћа се Ката.
сјајан подбрадак, светло, зајапурено лице, а највише у њена, сада под танком кошуљом и кратким јелеком гола развијена прса, заборавља да је закопчава). ТАШАНА (црвенећи од Станиног пиљења): Та закопчавај! Шта ме гледаш?
(Одлази.) ТАШАНА (сама, доста уплашена, навлачи више шамију на лице; тешње закопчава прса и рукаве од кошуље и погледа по соби да ли је све у реду.) Улазе Хаџи Риста, Мирон и остале хаџије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пст! — учини на Танасија поднаредник топовођа. Онда му показа један прст, а потом додирну прса, као да је хтео рећи: и мени једна порција. — Зна се. Поделићемо братски — и Танасије замаче за ограду.
Наша артиљерија прекиде паљбу да не побије и своје. Њихова такође. Умуче и пешачка паљба. Сударили су се прса у прса. Сад нож решава судбину једних и других.
Наша артиљерија прекиде паљбу да не побије и своје. Њихова такође. Умуче и пешачка паљба. Сударили су се прса у прса. Сад нож решава судбину једних и других.
Навале лудачким налетом, који је својствен само њима, ударе на везу наша два пешачка пука. Борба је била прса у прса. Ножевима... Очајна. Ми нисмо имали резерве, док су Бугари били многобројнији.
Навале лудачким налетом, који је својствен само њима, ударе на везу наша два пешачка пука. Борба је била прса у прса. Ножевима... Очајна. Ми нисмо имали резерве, док су Бугари били многобројнији.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (грцајући): Уста ми дај! (Привлачи је.) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не! МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је?
) Гркљан! Салче! Овам’! Зашто с’г ћу све да... (Седа, за ваљује фес, раздрљује прса.) КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (седају подаље од њега понизно, збијено). МИТКА (мрачно): Свирите ми!
Ако те грло боли, узми шербет, росу... Бисер да ти растопим, само да те грло не боли. КОШТАНА (показујући на прса): Овде, овде ме пробада! Да идем! ТОМА (убијено): Е кад ту... онда је то тешко... (Коштана полази): Коштана!
(Коштана полази): Коштана! (Прилази јој грцајући.) Коштана, кћери, сине... Дај бар... (Сагиње се и мирише јој прса.) Коштана! Лепото!... Ооох! ДРУГА СЛИКА Миткина кућа. — Башта испред куће.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола Кидају се прса моја. Једна тамна, мутна чежња На горске ме гони висе, Ту бескрајни мој бол тајни У сузама истопи се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.
уђе још већи страх, и она не зна шта да ради ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу
— Ех, — грува се у прса Мане — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца