Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи скреше у прси, који падне.
Чије је ово суре?” — Види краљ да га је краљица познала, пак онда у̓ити (уфати) краљицу за прси, потеже ̓анђар, да убоде, и рече: „Баш јесам краљ и видим да ћу погинути, али и ти нећеш живити”.
један седи те га момак чешља, велики перчин, све му се прси сијају. Ја запитам једнога: „Које је арамбаша?” јер сам упамтио од онога што ми петаке узе, да је арамбаша њи̓ов
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да! Само имам мало муке с Раданом. — Шта? Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?
— Јес', господин-попо душе ми! — прихвати сад Ђоша, метнув руку на прси и унесе се попу у очи. — Ја сам се, знате, ондак равним начином нашао у среској кући — знате, да покупим оно мало
Неки, опет, Енглез видео је у оближњој кући с прозора како се један човек хоће да убије: натегне пиштољ себи у прси, па врати, не сме да скреше. Енглез отрчи у кућу оном човеку и упита га: »Шта ћеш то?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тамо је и поп, и кмет... Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. — Ама, шта говориш ти? — Истину. — Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна железна крв. О његове прси разбијали су се јади и падали скршени пред његове ноге. Победнички и гордо стајао је међу гомилама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ћути племенита душа. Гуши се. Ни суза нема више. Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се. дан за даном, а оно све по старом. Доносио је често пуне вишеке новаца. Губио је такође.
И кад му жена у оној тишми и гурању паде на прси и предаде му сина, прво сузе, па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце које се нимало не срђаше на свог досад
Бе, ни кост с коском му остала не би, ко би те само прстом прихватио! Анока размажено тресне ногом о земљу, испупчи прси, зачкиљи и заврти главу: — Е? А ти би, ваљда, хтео да ја седе плетем? Ви'ш, молим те! Али Арсен то више не чује.
Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш. Коњи све крупније касају, и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца. Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу.
Погледа око себе: — Гдје је икона? Ми му показасмо. — Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону. Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: — Како си, оче?
Он пробаше да ишчупа руку коју сам му ја тако био стегао да је се све увијао. Другом руком опре се мени о прси. — Хоћу ја теби показати — рекох му — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.
— Ѕербе! — рече он подругљиво. Ја га скопах руком за прси грунем га о зид. Он опусти руке и гледаше ме блесасто. Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја.
Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: Па добро, шта је? Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести који ме је питао: Шта чиниш ти од себе? Сирота Ана!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
четвртасте табле на којима су угарком исписана она славна имена уланских коња, а изгребане очи светаца, пробушене прси Богородице, и она поразбијана кандила пред олтаром, сав тај утисак понижене и осрамоћене светиње ули му једну
Африка
Врелина сунца, која нагриза гуме, Фонтену ништа не смета. Он је имун; на глави носи само филцани шешир, а мишице и прси су му сасвим обнажене.
Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах постаде невидљив. А старац, зачуђен Сјајем божијег анђела и изненадним прогнањем змије, у великој смерности у прси своје бијући се говораше: „Ко сам ја, у страстима поцрнели и у гресима трули и усмрдели, те си преславног и пресветлог
страшне борбе и после победе и изборења, и после одласка бесова, уђе у пештеру и паде на земљу те с плачем великим у прси се своје бијући захваљиваше Богу као Давид, и рече: „Узвеличаћу те, Господе, јер си ме подржао и ниси узвеселио
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па силне прси и лице импоноваше. Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели.
— Добро дошли! Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева. Јуца гледа доле на букет. Ох, какав је то поглед! Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
хтеле, ни умеле, да ступе у корак, престати једном ударати их у леђа и трбухе, да би се усправили кад узму пушку пред прси. Не тући их више. Не тући их кад блесаво гледају у буре барута које треба да потпале.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Дух Ајдук Вељка, Милоша Поцерца и Цинцар Јанка нек обузме прси достојни потомака па ће се слава српска опет обновити. СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Но, шта ја видим?
Милићевић, Вук - Беспуће
жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 13. „Код мене, драги, ниси ти тад био, Са чим сам тебе испуњела, Твој цветни дарак мен' је тако мио, На прси моје њег' сам претисњела, Наместо тебе пољупце је пио, Од љубави га мал' нисам угризњела, Опрости, драги, да је
Да није ветрић што кроз лишће мили?“ На прси он њој руку своју меће И осећа ди у њи срце куца, Већ мицати се њена уста види, И опет не сме да је загрли, Јер он
прозор му отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси удари укриво, Поквари му оно срце живо.
он напред главе турске реже, Секао је док трајало снаге, Посекао четир љуте аге, Ал' му снагу узе бесни Руста, У прси му сасу зрна пуста, Устави му оно срце живо, Ох, Рустане, ђаво те даривô, И теби ће суђен' часак доћи!
гони га Милета, Ха да стигне Солимана клета, Обрте се Турчин изненада, Па ми пушку ту малу спопада, Па Милети у прси је пали, Ал' га с коња не може да свали, Промаши га мало подалеко, Ал' је тебе погодио, зеко, Ногу ти је предњу
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Српске кћери младе на удају, Цвеће беру, венце сплетавају: Са ружицом прси своје красе И веселе узвишују гласе; На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА, Аустријског двора господара.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идем ја да их тражим. Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене кукавици! зар да мајка остане и без сина!
џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а чоек стиже и донесе воду.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Зар не видиш како је лепа? СТАНИЈА: Видиш, кјерко, то је срамотно. Која девојка показује голе прси? А она је готово сва гола. Срамота добога, него скини, па баци у ватру. ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка.
СТАНИЈА: Што? Жабе? (Пљује.) Ух, нећу моћи ништа ручати! ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку! Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет. ЉУБА: А какво је коњско месо, Велимире?
МИЛАН: Ја ћу послати, па нека сама избере. ЉУБА (смеши се): Само нека буде фајн. СТАНИЈА (грува се у прси): Еј црна Љубо! МИЛАН: Што је најскупље и најлепше, то ће вам се послати. ПИЈАДА: Висе цини ауфпуц, него и материја.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА (приђе кревету да намешта). СУЛТАНА: Тако, донеси пра још и с тавана, да ми сасвим прси изеш. Мислиш моја је мати била говедарка, као ти што си? Кукавицо женска, немаш памети ни као бува! ПОЗОРИЈЕ З.
СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш? СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
БАТИЋ: Ја овог ниткова морам вући у полицију, који старе жене вара. (Ухвати Алексу за прси.) МАРКО: Хо, хо, хо! ЈЕЛИЦА: Хüлфе! Реттунг! МИТА: Барона за прси! БАТИЋ: Овај је барон? Овај је барон?
(Ухвати Алексу за прси.) МАРКО: Хо, хо, хо! ЈЕЛИЦА: Хüлфе! Реттунг! МИТА: Барона за прси! БАТИЋ: Овај је барон? Овај је барон? МАРКО: Шта чиниш ти, Батићу? (Растави ú.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то сподоба мушка што ноћу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онако шепав и мали, задимио лулу, ставио руке у џепове срозаних чакшира, прси се и захтева да му се чак и рудни возари склањају с пута.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— оговара Мића. Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« — Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто. Да ми учиниш један ћеф... — Да чујем!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Шта радиш ту?“ понови она готово шапућући, па му се стаде примицати, обзирући се на оца. Пејо покрио бјеше главу и прси струком. „Не могу да спим, па сам изашао мало на хлад!“ одговори Јанко. Стана стаде преда њ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе, те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту.
спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе, те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идем ја да их тражим.” Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене кукавици! зар да мајка остане и без сина!
А свињарче јој каже, да ће јој дати прасе, али да му да да јој види груди. Она одмах раздрљи прси, а он кад јој види на прсима белегу, да јој и друго прасе.
џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а чоек стиже и донесе воду.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Говори да то није истина или, ох, све ћу да побијем! Говори брзо, брзо, јер ево већ ме души (хвата се за прси, врат), стеже, хвата... Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не могући, иначе, возответствовати њи[х]овој слаткој љубави, облекчаћу прси моје јавивши свету моје припознанство и благодарност к њима; спомињаћу се њи[х] и љубићу и[х] док год душа моја, сиреч
своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог живота, и нађе мили плод утробе своје гди плаче и тужи за сисом, узима чадо своје к матерњим
Млад човек и неразуман гледа прси женске као да нису ни за што друго ту него да накићене и украшене цвећем увесељавају и наслаждавају очи његове; а
којега ум даље пролази и не зауставља се при сваком предметку који му у очи пада, о, колико другојачије гледа те прси! Које превисоко и пресвето намереније блаженога јестества!
И пре него се вратим на моје прво говорење, ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком жалиш што си зло твоју | младост провео.
Дакле, ти се, старче, неправо тужиш на моје говорење, које, велиш, да си у младости чуо, не би смео у прси младе твоје дирати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XИX И молио сам очи, Да сузе не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не куша; Ал' љубав, очи, срце, Нико ме не слуша.
Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси. Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију; Па сад ме љубав гони Да иштем
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а чоек стиже и донесе воду.
Кад Херо сједе поклекнувши на кољена, а сави руке на прси и цара смјерио у очи, цар прифати они кошиц смокава, па с једном по једном Хера у главу што више и боље могаше.
А четврти: — А ја њезине три витке ствари: руке, косе и ђердан. А пети: — А ја три меке ствари: прси, мишицу и плећи Шести се чешао по глави и све увијао нешто раменима, па рече: — Ето, мене не остаде ништа, већ да
Ћипико, Иво - Приповетке
Лазо сједи до ње и држи је за руку, као да ће јој лакше бити, а кад јој се посвема смути, положи главу на његове прси.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Ништа, ја не жалим платити. Је ли, Анчицема, у џепу се носи? АНЧА: А, боже сачувај, овде на левој страни. (На прси показујући.) ФЕМА: Рифтик, рифтик, Анчице, овај проклети француски језик забунио ми је главу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Врелина сунца, која нагриза гуме, Фонтену ништа не смета. Он је имун; на глави носи само филцани шешир, а мишице и прси су му сасвим обнажене.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВИИИ И молио сам очи Да сузе не лију, И молио сам прси Да тако не бију. И преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић,
Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси. Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска. Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека.
Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу. С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје.
На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети.
Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила прси, Тигрица млеком њега је задојила. Није он, весело дете у колу невиних браћа, Дане певајући скакао и проиграо.
Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље. Злато и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља
Ти ниси ума познавао силу, Човека виспрени дар, Што краси срце, надима прси, Стран ти би чувства жар. Сладости брака уживао ниси, Видно деце радост, Нит’ лепу с веселом ти си дружбом Провео
” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло јер је вратити с’ натраг, горе
Сузе, ах, лије И прси бије Сербија. Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи
Нека плаче ко воле, Ја ћу да попевам, И са старим матејцем Ведре прси згревам. Куцнућу се с комшијом И с десна и с лева, Ја ћу њему певати, Он нек’ ми отпева. 1837.
” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце силно бије, С чела капље зној ледени, Прекрсти се
Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста се сама смеју.
Ој! Краљица грли њега, Прси — вреле грудве снега, Звезде — очи, коса — злато, Све је њему, све је дато, У његовој све је власти — Куд ћеш
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дубоко у мене зарила си нокте. Ја у дивљем вриску чупам своје прси, Гризем сама себе и јаучем док те Осећам где пијеш моје мушке рси.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 296). Највише се у народној медицини употребљује б. лишће: оно се облаже на прси и врат детету које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на
Ћипико, Иво - Пауци
У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу. Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
На леђи је имала терет као неко половаче велики, и да би се овој тежини равновјесије учинило, тако је велике прси имала да би за модел винској Краљевића Марка мешини без сваке сумње служити могле.
Таки се почнем лупати у прси, како ми је била рашчупана коса, почнем је немилостиво трзати. Ах, сад видим да жене немају право што се туже да и
« — и проче. Ова девојка има 20 иљада, осим сребра и шмука. »О, небо, о, судбино, какво чувствованије прси моје обузима, каква нема печал душу моју пара кад на вас помислим, ангелска моја господична!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
не певам: Један пољубац дуг на њена уста која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као шешире, као пад
за јед, за ову ноћ у винограду: Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, Но само псујући показиваше ми прси од модрица шарене. Плаках од усхићења да си ми толико жртва; Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи Где наћи!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. О БОРЕ СТАРИ... О боре стари, мучениче сињи, Громом су твоје прси раскрхане И нова рана све те више кињи.
Мраз хвата и бије. У чађавој изби кује ковач стари; На домаку огња лице му се жари, Низ космате прси зној потоком лије.
Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној му купи... Одјекују врси — Пролеће пјева. Но док господ бдије И на свом
Овдје, под кровом тополе ти свјеже, Уморну срцу ја напитка хоћу. Прси ми давно бол студени реже... Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!...
О, запјевај пјесме Миле и топле кô јутро што стрча Стрменом горе; видај, ослободи Скрхане прси од море и грча! Ромињај, росо!... Спери с душе, ходи, Прашину с градских зидова што паде...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којијех су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они
Баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке; Милош држи златна шестоперца, на њега је копље дочекао, пребио га на три половине.
дан до подне, док Турчина пјене попануше — бијеле се како горски снијег, Страхин–бана б'јеле, па крваве: искрвави низ прси хаљине, искрвави чизме обадвије. А кад бану мука досадила, тада бане ријеч проговара: „Љубо моја, — тебе бог убио!
Кад то зачу од Прилепа Марко, он тад пушћа своје бојно копље своме Шарцу између ушију дели-Муси у прси јуначке; на топуз га Муса дочекао, преко себе копље претурио, пак потеже своје бојно копље да удари Краљевића
Краљевићу Марко, ал’ не може ништа да учини; тад оману Муса Кесеџија, удри Марка у зелену траву, пак му сједе на прси јуначке. Ал’ процвиље Краљевићу Марко: „Ђе си данас, посестримо вило? Ђе си данас? ниђе те не било!
браћу све Подгоричане, па ођени коње и јунаке: удри коњма седла османлије, и злаћене рате до копита, а на прси сјајна силембета, нек с’ јуначки коњи окићени; на јунаке дибу и кадифу и црвену чоху сајалију, што од воде чоха
се пусник к земљи увијаше од чистога и сребра и злата: у злато су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц и ђевојка, и на коњу и сребро
Јанко скиде копље са рамена, упусти га у прси Алилу; но је Туре јунак на мегдану, у руке му копље уватило, пребило га на дв’је половине, па потеже копље
се здесна налијево, па погледај оног ихтијара штоно сједи, као ефендија, у црвеном стиском тетривану, б’јела брада прси му покрила: то је главом старац Мустаф’-ага, оно ти је суђен ђувегија“.
Османе, но се скочи Перовић Радуле, те он вата Ћоровић-Османа: једном руком коња за дизгене, другом руком Турчина за прси, обали га у траву зелену. Остало му прискочило друштво, те Османа жива уватише.
Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником неће зла учинити докле их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло, или на вечеру, или
до девет сребрнијех колутова као гужве око ¼ аршина широке, које о пулчазима висе на ђечерми с лијеве стране низ прси, а кад се ђечерма спучи, онда стоје посред прсију“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
она је своје пиће с плачем себи разблаживала; нису толико повише ни ветрови духали у тој пустињи, колико су прси њене трудили се ударањем и од срдца уздихивањем.
Тим часом он ђипи, лати своје копје, у персијској земљи насред табора хакну Јулијана с копјем у прси, — пронузи га. И лак таки натраг дође, остави на место за белег крваво своје копје, леже у свој ћивот несвиђено људма.
Почех јецати и плакати, бити се у прси врло од срдца узвикујући ми. Плачући ми се на том месту и стрмо гледећи где сам стајала, мало дигох очи и смотрих
Утече испод града с бољима коњици, на једно високо брдо стаде гледећи што чини море, бусајући се с руками у прси и по глави му од тешке невоље.
таки даје, зашто да га први мах много заспе, ништа му то не хвајдише кроме што пљујући му натраг квари и мрла своје прси и хаљинице. Ако ли га помало и тихо залаже, то оно с вољом и мило прима те расте по мало и гоји се.
Велик и јак од вишега и појачега свакад се чува. У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга. Што је отето, оно је и проклето.