Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али се син природе већ извукао из колибице и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику разљућенога елемента, и тек се онда обрнуо назад, кад је чуо за собом лом.
Само један момак стоји у крају... То је Гружанин, један од Николиних гостију, леп човек какова само Гружанка рађа; на прсима му се сјаји злато од везенога јелека, а за појасом севкају сребрни пиштољи.
Шта чека он?... Лице му је зажарено, јелек му је на прсима тесан, па га залуду раскопчава, чини му се угушиће га, усне су му суве, дах гори, он мисли да неће зоре дочекати...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сада дакле христјанин и Турчин, ко има человеческо у прсима срце, он ће сваки дан к небу погледати и рећи: бог ће дати што ће боље бити.
Небесна прекрасна кћи б л а г о д а р н о с т! Чувствованије ове добро|дјетељи учи мало детешце да се умиљава на прсима родитељнице своје, и грлећи је с слабима рукама благодари хранитељници својеј.
Пун удивљенија цар, и зачуђен, пита га шта то значи. Каже му ови совјет родитеља свога. Тада цар загрли га к прсима својима и, са сузам у очима, љубећи га, вопијаше: „Алија, предраги Алија! Ти си божји човек! Ти си столп царства мога!
Зашто нису, кад чувствују красоту јестества? Веруј ти мени, у њиховим прсима человеческа, верна и љубовна срца трају, лепша и благород|нија него у многих градских житеља.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад буде сунце на смиривању, изведи га на дрвљаник, па га мало умиј овом водом по челу, по прсима, по рукама и по ногама, али унакрст. Подај му преко ватраља нек се напије мало.
На прсима му се познају две ране од пушке, али готово обе зарасле. Ђилас истеже оним коцем те вампира усред трбуха. — Аџијазмом
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... Да кажем ко је Маринко. Он је — сељак. Орао је и копао те се хлебом xпанио; а то су му и стари чинили.
Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава... Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Био је млад, бујан, огроман. и, налик на необуздани ритам из извора, у њеним прсима диже се и узбурка дуг и таман шум крви. И, као сиви лист тополе, Ева задрхта.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, жива била! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млата рукама и лупа се по прсима. Ђеда све навијајући се уђе у своју собу. Отвори ковчег и извади један ђердан од некаких старих орлаша.
Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку. Он паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе. Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.
— рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прсима. Опет жељно гледа њено болно лице. Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа: — Сад ми је сасвим добро!
се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима. Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нова је била, тек од скора дошла на гробље. Ма да је била већ стара, усахла, ипак је била некако мека и са још добрим прсима и лицем. Она поче око Таје облетати, а и Таја око ње.
покривеним лепим ћилимом, а она у колима, око ње, умешене пите, банице, она обучена у новој, везеној фути, с парама на прсима... Па тако шарено, лепо, да оде на сабор, па да тамо игра, игра...
И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој шкрипе. То је она хтела.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише. Како јој лепо стоји тај плави крин на прсима спрам белог лица: парче неба спрам беле зорњаче.
Африка
Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина. Утисак који имам од ње не превазилази ничим утисак који бих имао од какве наше Циганке.
Он је био у простој белој кошуљи, опраној на брзу руку, раздрљеној на прсима, посувраћених рукава, у чакширама које су ниско опасане преко неког дебелог омота на трбуху.
Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.
Радостан сам да сам опет у ноћи, под звездама, далеко од мириса и врелине тела; дишем широким прсима, трудим се да у мирису саване разликујем мирис разних дивљих трава.
Теодосије - ЖИТИЈА
Свете Тројице написа по нагу телу слику крста, и одмах осети у својим рукама да се покренуло, и опипавши по његовим прсима, и ова опет нађе топла и жива, и како се веома молио услишан би, и обрадова се, и реч Христову говараше синовима
Преподобни брзо устаде и прекрстивши руке на прсима рече: Помоћниче мој и избавитељу мој, Господе, не оклевај, јер гле, у лављем обличју дођоше непријатељи моји да ме
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такве су најпре невестинске кошуље, ђурђевајке, које су везене на прсима, при дну и нарочито на рукавима који се одликују особитом елеганцијом.
Те орнаментике има и остраг на кошуљи, на рукавима и на прсима. Шаре су од црне вуне и представљају само вертикалне линије и површине са великим звездама од срме.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Боље да га је допола сликао онако као »Бüсте«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина.
Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким темпо познаје се. Дође време ручку. Сви су ту. Ручак као у једног богатог касапина.
Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима. Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима. Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.
цхамоіс) — боја дивокозе, отвореножута боја шантл — врста карташке игре шапутле (од фр. јабот) — чипка на прсима мушке кошуље цхаудеау (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера шенктиш (нем.
Црњански, Милош - Сеобе 1
За све то време шиљбок, пред вратима, са пушком пред прсима, истурених груди, уплашен, стајаше укрућен и непомичан, то јест љуљајући се лагано на петама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Вјештице не једу бијелога лука, и зато се многи о Бијелим Божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха“, па им оне не могу ништа наудити.
„На дјетету се море лахко познати, када га мора притискује: изиђу му по прсима модрице и отечено лице.“¹⁵⁹ Најпознатија заштита од мора јесте појас који се ставља преко покривача.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
буквице нема а без књиге царске важне не може цару да докаже да је у рату задобио седам рана без пребола, да има на прсима ожиљака више него у грудобрана, да му још телом метак кола.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ми не знамо. ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у прсима јуначког Србина. Кад се сви буде, Србин спавати не сме.
Милићевић, Вук - Беспуће
под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велики и прљав цолшток. Он га уведе у собу и изнесе ракију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Је л' то време што је посустало, Што с' не миче, што л' се скотурало Као змија на мојим прсима? Ал' је ладно, ух ал' ми је зима! Кад корачим, је л' ово земљица Што л' шобоће кô каква гробница?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На челу је, лака корака, поносито ишао надалеко чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи сузе на очи сваком женском чељадету: Веселте се, село и сељани, ево мене гоне
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
јој полако, полако мили низ образ, гледа ме где гологлав стојим између њих и свирача и дворим их са очевим сахатом на прсима, па као да ми вели: — Божић, сине. Видиш ли? СТАРИ ДАНИ Шта има сад тамо да видите? Ништа.
— шану ми остраг; — још није очитан. Видиш да нема крст на грудима. И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. Седосмо међу остале. Сви ћуте. Нико не говори.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
НАХОД Нађосте ме где лежим у лишћу имена тајног, можда биљног, а ко сам не знам да кажем; пола ми имена оста на прсима мајке, пола на окорелој усни дива.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима! Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине!
Ни овакве јошт није жалости на много се мјестах догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем сивијем соколом, па не мога одољет жалости, него живот узе сама себи.
ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни бркове да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках колика ти токе изломише! Мртву главу не диже из гроба ни прекова бистра џефердара.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
била огрнула да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.
јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.
На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, која јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, св
Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије... Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.
А није смела да седне, одмори се. Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.
После испита сада први пут га виде целог. Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.
Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.
Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима. И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се
људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени
Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца. На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.
ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ запита Владика, изговоривши сваку ријеч лагано и одмјерено. „Хоћу, Господару!“ одговори младић, прекрстивши руке на прсима. Владика погледну ђакона, а овај отрча у манастир. Ријечи и држање његово одаваху искреност.
Гомила, брате, видиш како се слио!“ „Нијесу мрави навукли, но моји зуби натукли!“ одговори медик, куцајући се по прсима. „Знамо, знамо... Није тешко ни зубима натући кад је шта, а за те има, Богу фала!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Притиснуто јаче, све то више скаче. — Чија сила онога и царство. — Свугде јачи најачега тлачи. — С голим прсима град се не узима. — Тешко је шуту с рогатим бости се. — Кад је морање, није питање. — Луда сила брза погибија.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
што зинула бјеше да га прождере, засја се они драги камен, те она да види шта је, кад ли — види и они запис ђетету на прсима, па се устегне на се, и ухвати дијете у чељусти те шњиме очиној кући.
15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. Био један цар па имао кћер, која је имала на себи три белеге: на челу као звезду, на прсима као сунце, на колену као месец.
Она одмах раздрљи прси, а он кад јој види на прсима белегу, да јој и друго прасе. Царева кћи узме прасе па весела отиде кући, а свињарче с крмачом и једним прасетом опет
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и просвештеније разума, које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери прсима, које су ме одојиле, ако не колико би[х] рад, барем колико могу, благодаран јавити се.
милостиви творац учинити и неко награжденије чловеку и жени, давши њима велико и неисказано наслажденије, у очима, | у прсима, у грљењу, у љубљенију и у сваком наслажденију, које у чистом и светом брачном сојузу уживају; коју радост и сладост
Које смотреније, колику милост и неизречену благост вечнога творца он находи у онима милима прсима! Сматра и види у њима два богодана источника живота, колико свога, толико свега человеческога рода.
Лепа је и благородна добродетељ. благодарност! А ком смо више благодарности после бога дужни не|го женским прсима? Неблагодаран и недостојан чловеком називати се који се тога благодејанија не спомиње?
како гди видим дете при сиси, споменем се моје милостиве и предраге матере, која ме је на исти начин при матерњим прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за њом, колико да је данас умрла, крв њезина која у мени тече, почне
” Срце ми је лупало у прсима; чинило ми се као да ћу изда[х]нути. Полежао сам као у несвести. Кад сам се по неколико опет у себе вратио, дошло ми
” Ко ово не чувствује, њему је гвоздено у прсима срце. Обичавајте, дакле, млада срца да чувствују, у најмањем листку, травици и цветку творца свога да познају, у
Ако је цар ко од њи[х] био, уздише за њим у прсима нашима срце наше - зашто такови цар да нас остави! И да не царствује во веки на земљи!
и пријатељства љубови, којега сте ви рода и племена, кад ви такова чувствованија у нами возбуждавате, тако силно у прсима нашима дејствујете!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Теби се, председниче, обраћам: где је општински печат? — Овде је општински печат! — Чађевић се песницом удара по прсима. — И то ћу да ти узмем! — прошкргута официр и опали у Чађевића.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Петровић ЦЛX УСЕДЕЛИЦА Када те у црном, старинском оделу, С угашеним оком и прсима спалим, Видим на досадном како те поселу Подругљиво мотре, - ја те силно жалим!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То беше Никола. На дивном зеленку, сав у цвећу и пешкирима, у простој војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит, озбиљан, хладан и као да му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од
и чудном мртвачком дражи упијао ме тако, да сам се ја, лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима њеним, одакле сам гледао у оно самртно бледило њеног неисказано племенитог лица.
Ја сам имао тридесет година, нову артиљеријску униформу капетана и бели орао с мачевима на прсима. Ја сам био радо примљен, вољен и омиљен због своје скоро смешне искрености, због веселе нарави и као певач који се
каква лепота а ни наказа, ни цвет у рупици од капута нисам имао, нити ми је крајичак беле марамице вирио из џепа на прсима, а у руци држао сам торбу препуну поклона жени коју сам не велим обожавао, али међу толиким и после толико времена
огромну снагу: баш као да је та машина он сам, и да је она снага у његовим сопственим, од необичне снаге набреклим прсима. Онда локомотива писну.
Па иде он и лепо се угиба онај патос под њим, и ципеле му шкрипе: шворц, шворц, шворц. За њим жена: на прсима с прста дебео златан ланац, онда либаде, под грлом брош, на глави дијамантске гране и тепелук од дуката, дакле феслика.
се брзо, и слике летеле једна за другом, а ја сам се повремено трзао, отварао очи и уверавао: да је она ту, на мојим прсима, не схватајући ништа од разлике слика у сну отворених и затворених очију.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Душа дише у патњи као море у плимама и осекама. Познам спечену сухоћу кад пресуше сузе, кад се у прсима згруне тврда ледена гваља. Познам клонућа у пустош бешћутности. Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар.
Ћипико, Иво - Приповетке
Горко зарида: —Перо, хранитељу, куда оде? — и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима. И мали се Марко расплаче. Суседа Јурка није могла да изговори ни цигле утешљиве речи.
Антица осјећа у својој дрхтај његове тешке нажуљане руке, па је нешто стеже у прсима: чини јој се да би јој лакше било кад би се насами нашла, лакше би могла да среди своје мисли. — Идем кући, — вели му.
Свеће дрхте, а тунике се у сунцу одблескују у свим бојама. И долазе жене пуне, крцате злата: у ушима, на рукама и прсима; с наваљеном свиленом марамом на глави, скрушене, погнуте, гледају преда се.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
већ у жарку румен што је улазила на прозоре и трнула кроз собе у башту она би откопчавала минтан, разгртала кошуљу на прсима и посматрајући с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку
људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо, на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени
његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања саму себе по прсима љуби, страсно уједа.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
дугачком сохом у руци, пртеном џакуљом о рамену, у похабаним црним чакширама и гуњу, са раздрљеним и чупа– вим седим прсима, дуговрат са заметно испалом јабучицом, дуге главе, плавих засушених очију и потпуно белих бркова.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зар не видиш душу чисту, Божја сина у човеку? Он свлађује своје боле, Сакрива их у прсима; Диже горе очи своје — Тешко ј’ добром међу злима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина. Утисак који имам од ње не превазилази ничим утисак који бих имао од какве наше Циганке.
Он је био у простој белој кошуљи, опраној на брзу руку, раздрљеној на прсима, посувраћених рукава, у чакширама које су ниско опасане преко неког дебелог омота на трбуху.
Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.
Радостан сам да сам опет у ноћи, под звездама, далеко од мириса и врелине тела; дишем широким прсима, трудим се да у мирису саване разликујем мирис разних дивљих трава.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Потресајући призор! Људи, што су малочас стајали с вама и уз нас: бодри, снажни, чини ти се прсима би град разбили, леже сад пред нама као неме, хладне, накажене трупине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит!
О, кад би увек младим у прсима Овако пламен к лепоме буктио! Кад бих до гроба твоје сласти, Мајко, уживао у овој мери! 1830. Јован Ст.
С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас. Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика
Непостојанство судбе, шта је од тебе брже! Силно с’ напреже човек вечностална стварати дела, Ал’ у прсима свак трулежа усев носи. Залуд лекова цед против отрова болести разних, Судба је човека та: земља да земља буде.
Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима мојима скрива се давно: Дететом кад сам Новкове чувајућ пасао свиње, Гором и долином тамо и амо ја ходио много,
дали смо један српски бал, из којег ни отличније земљеделце искључили нисмо, да и они жар народности у својим прсима осете.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима... (Чита.) „Трошне су, кћери, наше галије, Мачеви слаби, да их потисну — Ти, кћери, мо’ш...“ Ја?... А откуд ја?...
“ РАДОШ: Е подла глумца, попа лажљива? Ал’ нека, иди, лажи вечито! Него кад умреш, попе матори, Размрскаћу ти овим прсима Христове вере тврди споменик... А изрезаћу руком невештом На нагрђеном тако камену Жића ти лажног нацрт истини...
Несрећној мајци предсказивати: Да, кад јој петла први гласови Освитка скорог бледи долазак Узнемиреним кажу прсима, Да спремна буде мирно слушати Мртвога сина повест жалосну; Па када чује... ах, несрећнице!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
По разголићеним, руњавим и широким прсима нахватало му се стврднуто иње. Уздигао накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире
обучен у модри копоран и црвене, скерлетне чакшире, са црвеним шалом око главе и крупним, сребрним токама и иликама на прсима, под пуним пусатом.
— одахну крупно Дуле, па раздрљи знојаву кошуљу на широким, руњавим прсима. — А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на прсима, приносе гују присојкињу, забијају клинце под нокте.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима. Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. До њих брат им.
она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију
Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: — Море,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Од вештица и сваког злог диханија уопште мажу се и деца и одрасли б. л. по длановима, табанима, прсима, испод мишке, нарочито о покладама, или на Младенце, или Бадњег вечера (ЖСС, 183; 326; ГЗМ, б, 1894, 662; 671; ЗНЖОЈС,
Купинин корен употребљује се против срдобоље (ЖСС, 311), и болова у прсима (ГЗМ, 6, 801); лист се употребљава против срдобоље (Беговић, 247), стомачних болова (СЕЗ, 13, 378), и болести ува
узме, на њега ће прећи рана (СЕЗ, 40, 234). О. љускама покрива жена брадавице на прсима, да јој мора не би шкодила (ЗНЖОЈС, 7, 139). Од верована о о. вала забележити ова.
Ћипико, Иво - Пауци
У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа. Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.
— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста.
И у олуји слушају откуцаје живота. Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима. Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. — Пусти!... Не могу те прегориш, тешко ми је!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Никад се није раздвајао од њега, распеће га је стално куцкало по прсима, клатило се обешено о танку опуту око врата. Артемије По овој жези, сада, Лаушеви коњаници леже крај какве речице,
Често се будим у току ноћи обливен знојем од страха, нешто гломазно и тешко лежи ми на прсима, не да ми да дишем. И увек тај исти сан. Мочвара по којој пливају лешине свих оних које сам волео.
како то иде са мојим кажњавањем, да ли клечим, да ли сам скрушен и понизан, ударам ли себе довољно снажно по голим прсима, раменима и леђима житким брезовим прућем, пуца ли ми кожа од удараца или сам према свом грешном телу благ и попустљив.
Јесу. Јесмо ли остали коме шта дужни? Нисмо. Доротеј стоји на средини одаје, прекрстио је руке на прсима и пажљиво посматра она три јадна, уздрхтала створења у ћошку. Шта ћеш учинити, Доротеју?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из горице, Кад се вихор игра њима – Затрепери у прсима.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Обучен у доста тесан минтан, опасан свиленим појасом, у чакширама са ногавицама, ишараним широким гајтаном. На прсима сахат са ланцем. Са фесом на глави. Види се да приликом шишања већ брије врат. СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ево инди моја рука, која јошт на мушким прсима почивала није. Ја вам је чистосрдечно (ако не сердечно чисто) дајем, и желим не само капу на главу метнути, него и
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(уз бурну свирку, праћена Циганчицама почне да игра чувени чочек »Керемејле«; пада коленима, увија половином, тресе прсима и, играјући око Хаџи-Томе, по каткад га косом додирне по глави). Ноћ трне. Фењер се гаси.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од којијех су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су
кад је видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за појас свијетло оружје, у њедрима сахат закуцао, на прсима токе закуцале. па је токе рукам' устављао.
и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.
ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу
А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје. Није шала, онака ђевојка! Није шала, онаки дарови!
добро што смо учинили: ономад смо убили Турчина, од Лијевна старога Мал-агу, скинули смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на ногама твојим; узели му лака џевердана, па ето га о рамену твоме!
Ако ли се повратити нећеш, ти обуци диван-кабаницу, те заклони токе на прсима; а поврати од шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а нај тебе мога џевердана, те с њим иди у Лијевна града“.
Послуша га Даничићу Виде: Он обуче диван-кабаницу, те заклони токе на прсима; а поврати од шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а поврати пушку Малагину, и он узе пушку Мијатову; оде право
Даничићу Виде, поврати се турској караули, па се хајдук бјеше уморио, те распучи диван-кабаницу (засјаше се токе на прсима), узе бацат камена с рамена, те Турету далек’ одбацио; но говори Хајкуна ђевојка: „Зло ви било, Турци Лијевњани!
га у ногу лијеву; на десну се хајдук дочекао, џевердану живу ватру дао, на добро га мјесто погодио: ђе спучава токе на прсима, — обали га са коња ђогата. Туре паде у зелену траву, ал’ не може Виде да допадне да му русу одсијече главу.
Ал’ говори Бећирагиница: „Ев’, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; налож’те му ватру на прсима, хоће ли се помакнути, курва“. Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде.
Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде. Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’