Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер ја носим две звездице и ту поговора нема. Мамузе су звецкале, сабља је тандркала о рогобатну калдрму и ја сам се прсио. Поднаредник... Бог! А када ми је још обућар потеснио и саре од чизама, ех, као да сам одрастао са овом сабљом.
Гледајући она послушна лица, у мени су се стварала сасвим супротна осећања... Ја сам се прсио и чинило ми се да сам виши од свих, па чак и од онога деснокрилнога возара са кукастим носом и великом главом као пуна
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
морално издигнут, и вратила ми се вера у самог себе. На улици се нисам снисходљиво склањао, већ сам се прсио пред сваким излогом... Нашао сам одмах онога пешака. Станић се звао. Решили смо да то послеподне идемо у биоскоп.