Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
су око 200—300 Цигана од камења метериз начинили на Забучју, а кад ђуле паде иза леђа међу Цигане, и камење по њима прсну, наши ти Цигани не чекају друго ђуле, но сви широм оставише метериз и преко Ђетиње граду побегоше.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ваљало би њега како друкчије заварчити. — А чекај ти, знам шта ћемо — поче Спасоје — па прсну у смех. — Шта? — упита Ђура. Спасоје се смеје једнако и све више. — Шта ти је, море? Кажи, шта ћемо...
Не знам шта ћемо му, већ ако да га женимо... — Зар њега? — узвикну поша и прсну у смех. — Бог с тобом, попо! — А што? — упита поп. — Ја, богами, збиља велим.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
молим вас, како сте казали? — Дромбуља — рекох јој. Туманов лако прсну у смех. — То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.
— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља! — рече Попеску. Макс ћуташе. Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне. Поче се још усиљеније смејати: — Ха, ха, ха!
онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима: — Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех. Од нас се нико није смејао.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Колика ли беше стр'ога Самсонова бола прека, заљуља се Астарота, прсну злато, пуче греда. Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
све је надувено од старе славе недопеване надуле се главе и прса и бешике што нису довољно далеко стигле сад ће да прсну кад наследник донесе игле!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сви нуглови пунани празновах; мучаху се, да им очи прсну, да одеру кору леба суха. Гледао сам по два међу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене (потегла би
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах, човјек као и прије што је био. Златна стола нестане као и вјештица, а њихове златне
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Чуј: мехур у води напет облом опном Прсну од мог ока дирнут сјајним шиљком. Где се то обретох: сред воде ил копном Ходам као увек с нејасним ожиљком?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим не осећа да му је брада мокра. ...Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша прсну по трави.
Тола прсну у смех и сећање пресече песму: „Хоћу да ме молиш.“ Нећу. Газдарица је па хоће за све да се моли. Петог сина још није
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Значи да се овогодишњи Ускрс требао празновати већ прошле недеље“. Кад разабра ово признање, Месец прсну у смех. Смејао се толико да се умало не распуче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад воз јурну пуном паром, он сасвим неочекивано и врло гласно прсну у смех, који је личио на јецај; онда се наједанпут опет уозбиљи. — Ала! рече потом. Нема шале! Гура ти ово к’о мећава!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
правио свакојаке гримасе, напухивао образе да су постајали блистави, глатки, танки попут дјечјих балона који ће сад да прсну.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном... Окиде!... Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као и касније Миодраг Павловић, овакве ритмичке поступке у Стеријиној поезији: И као печурка, у калу зачета, Прсну о густи, тврда гроба мрак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чаше и флаше расуше се с треском. Вино прсну по нама. — Ура, ура! — повикаше Руси. — Једино те „шпасава“... ш’о сматрам да си погинуо при јуришу — правда га
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле. Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
путове И по бескрајној пусти лутајућ, С бунтовници се бију репати, Док као она ситна ђинђувчад У безграничном прсну простору... Силан је он, силан, милостив! Слабога штити, силног присили Да силу призна много слабијег...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
велики фластер; кошуља пукла на леђима; панталоне се извукле из чизама, и на једној се ногавици откинула сва дугмета. Прсну у смеј и госпа Нола. Прсну у смеј и Шваба. — Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!
Прсну у смеј и госпа Нола. Прсну у смеј и Шваба. — Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире“!... — Ухухуху! — прсну у глуп смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире“, какој му је па то?
“ А затим појурише кола као олуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!“ свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. — Брее!... Украдоше Замифорово девојче!