Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
, Украј мене Срба ниједнога, Све прснуло а од јада мога, Већ прискочи проклети Турчине, Већ замахну да ми главу скине, Већ помислих: збогом, бели дане!
Ао Боже и Богородице!... Паде мачу, — али из деснице, Паде за њим бесни Радивоје: Та чело му прснуло на троје, Зрно пусто страга му на чело, Бистри мозак и очи понело.