Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Чича Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он метуо једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато право веле наши стари: да је гори јатак од пустахије. Кад се човеку прст на зло да, ради свакојако да га излечи; а кад види да сва рука од њега бједствује: „Режи брже боље” виче, и за
а кад види да сва рука од њега бједствује: „Режи брже боље” виче, и за избавити сву руку не мари за који му драго прст.
Древосечац стане је укоравати за таку неблагодарност. „Да ти је прст с устма согласан био, умела бих ти ја благодарити, а тако ништа. Хего залуду ти добро, осрамотио си се”.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
сваки мизаре (прошенија) на цара”, рекне му Мустафа, „и ударите што више можете имена, и који нема мура (печата), нека прст притисне.
А ако Ваше Величество са прочим сајузником и само мали прст помоћи пружите, то се надамо да ћемо моћи колико годе испливати, а ако ли не пружите, а ми ћемо се и на суву подавити”.
— (Кад сам рекао „мали прст”, цар запита Давидовића: „шта је то „мали.) Император: „Но ја вам ништа помоћи не могу, ја сам сада у пријатељству са
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Које? — Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи. — Па ето видиш шта је...
— назва свима скупа. — Бог ти помог̓о, Радане! А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. — Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик! — Баш си баксуз, Радане!
— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик! — Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик. — Е, хоћеш ти каиш!... Шта ћу ти ја! — рече Радан.
— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ! Зар је ово оправа? — Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила. Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио... Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила.
Сима је чепркао. Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст. Он повуче... Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... Сима је диже изнад себе...
А помрчина као тесто. Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!... Не види се прст пред оком!... — Хоћеш духана? Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Видиш! Још као да се познаје! Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. — Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за
Ја се окретох али она не рече ништа, само тури прст на уста; онда ме одведе до врата од куће, па ме пусти. Она се врати натраг у собу, а ја стајах на вратима.
Зар кад би неко због мене изгубио само мали прст, па ја... А овамо држава... Слушајте!... Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама.
Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. — Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.
Молим овамо руку! Ухватих је за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре неног поласка у Готу.
Ово је згодна прилика да огледам њено „срце”, помислим се. — Госпођице, поклоните ми овај прст. Она је непрестано у њега гледала. На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања.
Она је непрестано у њега гледала. На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. — Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао.
Она се још већма напињаше. Ја напослетку одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештиле прст. Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст.
Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст. Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. — Ах, опростите!
— Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас. Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. — Молим, — рекох ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји
— рече она, а сузе јој ударише низ образе. Ја је стегох и почех дивљачки љубити. Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат. Нисам се радовао; напротив, било ми је тужно и слатко. Онда угледах тебе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
чека само то да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.
— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим! Ал’, газда-Перо, — вели Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад, лаку ноћ. И фала на дочеку. Ал’ баш је било све лепо!
Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено, али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле? — Јесте, лане, и маму он воле... и маму!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје. Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.
Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала. Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам.
Ја се не знам с њим разговарати. Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану, о опери; па ме још боли прст. Молим, оставите ме ту! — Кад нећеш да уђеш, што ти драго! Госпођа Макра била је паметна женска.
Остави тебе, Алка, те мораде поћи за бакалина, а овамо га ипак примаш. Мица то прослови, а гледа у зеницу Алки, прст на штрику јој застане, да чује шта ће на то Алка рећи. — Мицо, ти си смешна! Па, што к теби долази?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Шта би хтео да кажеш? Јуришић се окрете, седе на траву и загледа се у Христића, чији доглед окачен о прст паде доле.
неко да најпре рашчистимо ту међу нама, јер и онде има афераша А један црвенко грозно чачка нос само што не заглави прст и други се исхракује и узима мараму да пљуне, али не пљује.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она се смешила и имала је прст притиснут на уста. У трептању светлости, кроз полумрак, учини му се провидна и личила је на његову мртву жену, онакву,
Трифуну, међутим, клону глава, али се после исправи, а био је само прст, два нижи од Павла. Поклони се Павлу, по обичају Турака, и рече му: Ејвала!
Па прст у уши, па ћемо запевати. Како смо били сретни и како смо се волели. Ономлани.“ А кад Ана настави да плаче, Ђурђе је узе
у Темишвару, већином Бечлике, прве су биле запазиле и разгласиле ту појаву, у сербском браку, и упирале безобразно прст у човека, који је био лепотан, и жену, која је била дебела као крмача и корачала, крај њега, раскречено.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
другом буду камен на срцу Камен ко кућа Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе Да бар прст подигну Да бар језиком цокну да бар ушима мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате? - шапнула је и ставила прст на уста као да се боји да неко не чује. Тај неко, међутим, није постојао. Најближи пецач био је удаљен сто метара.
- Ти, бубо божја! - окренуо сам Грету на леђа и покушао да јој завучем прст испод оклопа, али је она само мало померила своју рожнату шапу и ја сам морао да склоним пипке.
- Шта мислиш да ће се десити кад оне оду? - шапнула је Весна стављајући прст на уста. - Претпостављам да нам неће прикачити орден!
знао сам да ће у следећих пола сата Караново добити комплетна обавештења и било ми је жао што нисам поломио бар један прст. Сензација би била дужа, а и неке ствари би ми биле отписане.
- смешио сам му се, иако смо обојица знали да бих му најрадије заврнуо шију. Он се већ сасвим зауставио, метнуо прст у уста и одмахнуо главом. - Даћу ти пет стотина, важи? - Ти немаш пет стотина, Галац! - Набавићу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
, с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“. Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим
већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.
Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап. Још и велики прстен хтеде на прст навући. Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше. Софра се смеје. — Прстен нипошто, но сабљу. — Зашто?
Црњански, Милош - Сеобе 1
официра, кирасира, знојио се и прегледао лично пушку за пушком, човека за човеком, пиштољ за пиштољем, завлачећи мали прст у грлиће, тражећи да напипа прашину, одбијајући од себе цеви пушчане, уперене му у груди.
главу перику, скинувши и брке, надодоливши се ордењем и плавим тракама, широким као шака, и једном спадом, танком као прст.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³² Ефикасно средство су и тзв. рогови, то јест у неким крајевима млада кришом испружи кажипрст и мали прст на онога за кога сумња да је може урећи, па ће тако, мисли она, поништити штетно дејство.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И, видите, на последњем слогу прст се зауставља на једном од тих малих људи, баш као што се зауставља руски рулет; прст се зауставља на његовим уским
И, видите, на последњем слогу прст се зауставља на једном од тих малих људи, баш као што се зауставља руски рулет; прст се зауставља на његовим уским гладним грудима, прст судбине се зауставља тачно изнад његовог птичије куцавог срца,
на једном од тих малих људи, баш као што се зауставља руски рулет; прст се зауставља на његовим уским гладним грудима, прст судбине се зауставља тачно изнад његовог птичије куцавог срца, које је и не желећи доспело у свет убица и убијених,
Погледала га је. Сада је време да се пољубе. Пољубили су се. Сада је време да му стави прст на уста и да каже: »Ћути, не говори...« Казала је.
Док је тако радила, убоде се у прст, па три капи крви падоше на снежнобело платно...« – Знам! — рече девојчица. — Тако се родила Снежана!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Што је то њима!? Пођоше и дођоше! Па турив прст у ухо ђакон запјева: „Припртише торбе обрамице, Претурише струке сињгавице, Гранајлије пушке дохватише, Па стигоше на
Дјевери је приведу ка своме старом свату, који јој натакне прстен на прст, а она се онда почне клањати пред сваким и свакога од њих у руку цјеливати... Жалосно је то гледати!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго. Дјед поучно дигне прст. — Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. — Да шта сам него бена.
И шта би ми онда казао драги бог, а? Раде, Раде, рекао би пријекорно и дигао свој свети прст, зар ти у мој дом шаљеш овако једно бесловесно бравче које ни бекнути не зна?
А кад се вјечита Аустрија ускоро срондачила као поткопана кула, калајџија је само значајно дигао прст: — Јесам ли ја рекао, а — оде!
Он га тако зове. Командир затеже униформу и гологлав излази напоље. По сунчаном дворишту, држећи се за Видаков прст, несигурно набада малишан с огромном милиционарском капом на глави, једва види куд иде.
— Нећеш ти, богами, у овој пустињи никога наћи — покушах да га одвратим наоко немарно, али старац поучно диже прст и узви обрвама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се наврши четрнаести дан, ево ти краља пред Грбину собу и рече: — Пружи прст, Грбо, кроз кључаоницу да видим јеси ли добар за ражња.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља, и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и
— И ја мислим, — рече Грбо. — Молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдјегод је шупље промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјег'о, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ.
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, а кад виде да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Штета што то не можемо одмах да видимо, јер још нисмо у стању да уђанишемо ни свој рођени прст пред носом. После дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст. Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди чврст!
Пијуком хтједох, ал нисам глуп, много је туп.“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ће све да се среди на два краја са два завршетка један у дну шуме у каменолому кад се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и сведочи да сунце пролази под земљом покуњено ал ће да се врати као каженик леп на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је управио прст на једнога и запитао како се зове. — Вучко Стојковић — дрекну онај из строја. — А коме се ти обраћаш?...
Виком у оној бари ми смо открили нашу намеру. А основно начело стратегије јесте тајност. — Подигао је тада значајно прст и погледао важно све редом. — Јер, замислите да је на оној обали био, рецимо, пук пешадије непријатељске... Леле...
Густа помрчина притисла земљу, да се ни прст пред оком не види. Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша, јесења киша, па нам хладне капљице силазе низ
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога. — Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. Деца се зачудише.
Па што је овде овако ?« Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гле дајући опет у таблу, запита је: — Како вам се допадају нови
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Мома прстен узимала, на прст натиче: “Оћу тебе, и твој прстен, и ја сам твоја.“ 207. Вишњичица род родила, Од рода се подломила, Нема нико да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једна непомична скала од најхладнијих сивих до најтоплијих жутих тонова. Покушајте само да један прст бојадисаног папирића метнете на слику ма где, ма које боје, не иде.
Пошао сам у Ст. Паул де Леон да видим цркве. У Ст. Јеан ду Доигт‑у гледао сам једну из четрнаестог века, и прст светог Јована у злату, па сам се зажелео готике.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: — Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда...
Настаде тајац у целој вароши. Изгледа као да је какав див изашао пред нас и метнуо прст на уста, и ми сви завезасмо. Цветко казанџија остави рад, па оде у кафану и стаде да тражи с ким би играо »жандара«.
извади печено сугаре и метну га на пањ, али не смеде ударати ножем, него зове руком сталне муштерије и, облизујући прст, показује им како је масно и младо. Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике.
осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као жеравица, па одједном ватра прелети у велики прст десне ноге, па у длан леве руке. Ређам ја: »долгоденственоје и мирноје житије«, ништа...
— Еј, Јуло несрећна, шта учини од нашег детета! Знаш ли да ме је сад стид проћи кроз варош, сви ће да намене пружају прст к’о на белу врану...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА ПАВКА: Ја не знам само зашто тај човек не напише на своја врата: Адвокат; овде је Адвокат; и да измолује онај прст (показује познати прст из огласа), него тако, сваки час нам долазе! И што дође — ништа, него што ме престрави...
само зашто тај човек не напише на своја врата: Адвокат; овде је Адвокат; и да измолује онај прст (показује познати прст из огласа), него тако, сваки час нам долазе! И што дође — ништа, него што ме престрави...
овдашњи народ... хоће да и ја будем посланик... СПИРА и СПИРИНИЦА (зграну се): Ти? ЈЕВРЕМ (ставља прст на уста): Пст! То је засад још тајна, још није свршено. СПИРА: Па право да ти кажем, и треба.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све се дало на посао. Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша ткива, Густе, кобне нити што ништа не штеде Нечији прст нам у живот уткива. То Велики Паук своју мрежу преде...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Па реците да ја нијесам пророк!“ рече Иво млађима, метнувши прст на чело. Додуше умио је погађати најмање жеље господареве.
Па иако сам прихваћен, иако ме држе као своје чељаде, зар ипак не треба да видим е сам го као прст? Сутра нека старога нестане, како ће ме гледати браственици...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— За образ даћу свашто, а образа ни за што. — Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије.
— Не гори образ од сунца, већ од поштених људи. — Без поштења нема живота. — Ко има образа, неће се закрити за прст. — Ко нема образа, купити га не може. — Поштењак вјековњак. — Поштење, најјаче корење.
— Некоме и гвожђа плутају, а неком и плута тону. — Нема лоја у роговима, ни памети у брковима. — Не откини прст при меду! — Не пењи се уз оно дрво уз које се не можеш попети! — Не пири ђе те не жеже!
Сту (назад) ницина, тера те мрцина. Да изађеш у Дунав, у море, у камен, да више ту не будеш. Левах прст крста нема. Сту ницина, тера те мрцина. Изађи у море, у Дунав, у камен да више ту не будеш.
Овај први (кажипут) — вели — огладнео, па рек’о браћи: „Хајде да ручамо!“ Овај други (велики прст) рекао: „Немојте, него да чекамо! Трећи рекао: „А што да чекамо?
“ И зато није ни порастô, већ остао колики је и био. А ова двојица (први и трећи прст) порасли мало више, јер нису толико увредили баба. А највише порастао овај у среди што је рекао: да чекамо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ти рећи: ево ти прстен, и коју ђевојку нађеш и испросиш, немој је вјенчати ако јој ови прстен не узиде добро на први прст десне руке, и заклињем те по трипут од неба до земље, да ону ђевојку себе вјенчаш мјесто мене којој пристане најљевше
него одскочи с долине те његовој истој шћери на скут, а она видећи златни и лијепи прстен, узме га те стави на први прст од десне руке, и пружајући руку пут свога оца рече му: „Виђи тата, како ми лијепо стоји.
” Ђак несретни превари се, и пође да узме штап; али како га се прихвати, пријену му један прст при њему; виђевши да је погинуо стане скакати око дивљана тамо амо да га не дохвати, у то падне му на ум бритвица коју
око дивљана тамо амо да га не дохвати, у то падне му на ум бритвица коју је при себи имао, извади је и осијече они прст што му при штапу пријенуо био и утече. Онда се | почне дивљану ругати и смијати ћерајући пред собом стоку.
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види јели заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
“ Ово изрекавши извади један прстен и ухвати снаху за руку, пак мећући јој ови пестен | на прст проњуњори неколико ријечи, а она њу у руку по закону пољуби и захвали на прстену.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Плакате за циркусе, бокс-мечеве, фудбалске утакмице. Цмиља држи свећу и кишобран.) ИКОНИЈА: Не види се ни прст пред оком! АНЂЕЛКО: Ево! Погледај! ИКОНИЈА: Шта си то нашо? АНЂЕЛКО: Једну ногу!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Стојни): Шта се ту трзаш?... СТОЈНА Де, тако, замислих се. Него... (приђе и шапће му, дижући прст на претњу да о томе ћути, и све испуни што треба.) СТОЈМЕН Ко? Младе газде?! Где су?
(Уноси се сва у читање »кости«, тумачи му шаре на њој; сасвим му се приближила те заједно саставили главе и зуре у прст њен који шара по кости и тумачи знаке): Ево, газдо, ево га то дрвце... а ево одовуд као неки млаз...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу. Планула би кад би и мало што скривиле
— рече Дувало ђацима. — Ово није могло бити без домаће издаје! Ово се види да је домаћи прст! — поче гвардијан хучући. — И ја сам то одма помислија! И ја сам одма посумњâ, а знате на кога? — На кога?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Један од близнака заплака и свирала умуче. Тола приђе кориту. Плаче „десни“. „Леви“ као да не дише. Он му став и прст под грло. Млак... — Болестан, несрећник! — узвикну Тола а пијанство напусти једно парче свести.
Шта мије то требало? Нисам само ја. Сви су Преровци лопови. Кад дође господин капетан, сви ће они на мене да пруже прст: „Тај је први донео сламу!“ Јежио се од страха. Иду, рекла је Симка. И оно друго што је она рекла.
Он у себи даље од Тих речи није ишао, јер Адам има његове уши, чело, прст што јаше палац, па и нос му је сличан — танак и некако шиљаст.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Четврто је било њено рођено. Од запрепашћења, од чуда, девојчица врисну, а једно од оних малених бића стави прст на уста. — Пст! Татага спава! — Па шта ако спава? — заинати се девојчица. — Она не чује ни кад је будна! — Мислиш?
Изван себе од среће, риба се упути пећини на дну мора, где се ни усред бела дана не види прст пред носом, нађе корњачу Камена леђа, и поклони јој се: — Дошла сам до тебе, мајко!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад неко притисне својим прстом какав камен, онда и камен притискује истом силом његов прст. Као што је некад Еуклид сазидао на својим аксиомима целу геометрију, тако је Њутн на овим трима законима, као
После дводневног предомишљања пристадох да се примим те дужности“. „Младалачка одважност или прст судбине!“ „Да бих ту своју одлуку пред вама оправдао, смем да кажем да се нисам ниуколико прецењивао и да сам био
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Још нисам завршио. Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци. — Тај опат Коањар — рече онај први — То је нека фамилија Сирану од Бержерака.
Затим, велики стаклени прст црвене боје, са крвавим телом, полете улицом. И, пошто се све десило вратоломно брзо и просто, као да је обузета неким
И тако све без резултата до једнога дана кад је мркла ноћ била и кад се прст пред оком није видео. Таман се св. Петар стао љутити на самога Господа што га по најгорем времену шаље ради Срба који
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!... Ти мислиш ја не могу живети без тебе.... Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за
Ти мислиш ја не могу живети без тебе.... Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. — Је ли то од истине ?... Немој да се шалиш !
Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!... А он вели: имам још сад на сваки прст по једну... Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки
Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну. Па сад?... Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место... То ли би ти хтео ? Не!.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
По његовој несрећи он бијаше заспао, те му она понајлак сними прстен с прста, а свој му намаче на прст, па са његовијем прстеном те баби. Када се баба докопа прстена, пећи ће јој: — Ходи сједи, душо, за ме на ову кожу!
Кад се наврши четрнаести дан, ето ти краља пред Грбину собу и рече: — Пружи прст, Грбо, кроз кључаоницу да видим јеси ли добар за ражањ.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци
— И ја мислим, — рече Грбо — но молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдје год је шупље, промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјегô, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ.
Кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала што је, потом га опет завије у хартију као што је
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ускоро сам осетио топлину личног пријатељства немачких ђака и професора, а то је била права срећа за мене, као прст провиђења.
Он доноси уображеност и лажни понос у наше куће, што ви градски људи носите собом. Онда је уперио свој дрхтави прст према мени и узвикнуо: - Ви сте посебно одговорни за такав преступ!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Скрши врат, протестанту ни један! — полуљутито одговори побожни Чемерикић, па натуче на прст десне руке велики капетанов прстен — за сваки случај...
Краков, Станислав - КРИЛА
Поручник Лука корача задовољан. Један кратки прст му је у спљоштеном носу, а друга рука пипа згужване банкноте у џепу. — Тако ја умем...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
То беше она!... Ал’ шта је ово? (Подигне са патоса опаљен пиштољ, преврће га, разгледа, тура прст у цев.) Опаљен пиштољ! Ту беше борбе!... Ево и крви Где је по зиду бесно прскала... Јасно је све... Издајство!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А на овоме положају има тушта и тма пољских мишева. Једном, кад је спавао, миш му прегризао уво. А и мене су ујели за прст — командир ми показа ожиљак на великоме прсту леве руке. — И он прати војнике у село да му нађу мачку.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
захваљује се царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су га свега ослободили и, штоно веле, кô прст оголили: 'Вала им, ђе чули и не чули! То ти додај, 'нако испред мене, а у име моје...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
В ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ АНЂА (чим се појави Јеротије на десним вратима): Хтела бих, Јеротије... ЈЕРОТИЈЕ (значајно прст на уста): Пст! МАРИЦА (одлучно): Слушајте, оче! ЈЕРОТИЈЕ (као горе): Пст! Ствар је врло важна! Изађите из ове собе.
МИЛАДИН: Није, бога ми, него први пут. ЖИКА: Море, како први пут! Да је први пут, не би теби требао мој мали прст. МИЛАДИН: Бог ми је сведок, господин-Жико! ЖИКА: Имаш ли ти неког сигурнијег сведока него што је бог?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ђаволу то буде криво, па хтеде да и сам створи још бољу лозу, и одсече себи прст, али из његове крви никне к. Због тога не ваља окусити к. пре грожђа, »јер се онда ђаво радује« (СЕЗ, 32, 116).
сачувала од »ламње« (града, СЕЗ, 17, 140). Црвеним (магичним, цф. ѕ. в. Броћ) концем везује ратар свој прст кад сеје први ланац п., »да буде п.
Понекад се семе меће у чаршав који је био на божићној трпези (ЗНЖОЈС, 12, 298). Кад се сеје пшеница, орач намиче на прст десне руке црвен конац (СЕЗ, 32, 7).
остале дарове, носи својој будућој снаси прстен нанизан на киту маслине, који јој, кад преступи њен праг, натакне на прст љубећи је и говорећи јој: »Било ти срићно и берићетно!
воћа у башти«, па се то, после освећења, чува све до јесење сетве, кад домаћин онај црвени конац привеже за средњи прст своје десне руке, да га тако носи до краја жетве (ибид., 166).
Ћипико, Иво - Пауци
велике мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст божји, који је у невријеме послао снијег и мраз да их опомене и на прави пут приведе. И проповједа даље...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Желећи да се додвори Лаушу, старешина је уперио прст баш у Кирчу и ни у кога другог, јер му се чинило да је младић снажан, здрав, сналажљив, отресит и бистар, онакав какав
Ако останемо, они ће нам непрестано бити на врату, и што год започнемо вазда ће они у томе видети прст ђавола. Можемо кренути на север или југ, исток или запад и живети од својег умећа.
Упро си у нас свој суви, чворугави прст и рекао свецима: „Погледајте, пресветли, у ону скровиту увалу између шума. Погледајте ону тројицу момака како се
Тек кад се тама згуснула око зидина и кад је студена помрчина прекрила и снежну белину да се чак ни прст пред оком није могао видети, људи су ушли унутра, у велику задимљену просторију осветљену ватром са огњишта.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стењући, он се диже са столице. Ваљда хоће да говори. Задеде свој дебели прст у огрлицу, као да га ова гуши. Гунђајући поче да је цепа. Онда се стропошта на патос.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не знам шта ће бити од тог детета, као што, ако смем вама рећи, не знам право ни чији је. Мати и отац држе се као прст уз прст, а за њега много не питају, баш и ништа не питају; а и мали слабо иде к њима. Нађу се код жупника, и толико...
Мати и отац држе се као прст уз прст, а за њега много не питају, баш и ништа не питају; а и мали слабо иде к њима. Нађу се код жупника, и толико...
Њен најмилији унук није могао доћи. Сестри Бранковој — ранила се секиром — отсечен један прст на левој руци. Светиславу плућа доста слаба, и мора му се преко лета створити промена ваздуха.
Тамо, и судбина и лудост и неправда ставише прст на чело и размислише, и би чудо. А ја да сам био осуђен на смрт, мене би убили као мачку...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она га је ослободила тамнице, а он је оставља да умре од глади, или да цела варош прст на њу пружа. Ја би желио да се стара она песма: »Знаш ли, душо, кад си моја била« лако не заборави.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам упадао у казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам пао низ степенице са горњег спрата и откотрљао се на доњи.
Са цифрама такође није било великих тешкоћа. За појам један учитељ би нам показао један свој прст, за појам два два прста и тако редом, док није употребио пет са једне и четири са друге руке.
Када нам је лекцију професор изговорио он је полазећи са часа пружио прст на и рекао ми: — Спреми се, ти ћеш идућег часа говорити.
Ти можеш, на пример, бити и прљав, али пушка мора бити чиста; теби слободно може да се окрњи нос, уво, прст, али на пушци не сме бити покварен ни један шраф; ти можеш и да се изгубиш, можеш чак и да погинеш, ако ти то чини
- потребно да битише, да живи неко тамо доле, за којега ће, као она познија франческа покољења што су, пружајући прст на последњега Наполеоновог војника, говорила: „И овај је био на Аустерлицу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Силазили смо са неке висине, по речноме кориту, обавијени тмином облака и засипани јесењом кишом. Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже.
А он се навали на моје груди и заби прст у нос. Склоних Му руку. Онда Мића дубоко удахну ваздух, шиштећи кроз нос. Узех своју мараму да га обришем, па се почех
Збогом, господин потпоручник. — Пст! — учини на Танасија поднаредник топовођа. Онда му показа један прст, а потом додирну прса, као да је хтео рећи: и мени једна порција. — Зна се.
Прилично су закопчани. Један ми пријатељ рече да је ситуација критична... Разуме се! — потпуковник Петар принесе прст устима, као знак: ником ни речи. — О, наравно! — одобрава Лука. Топлота је још увек неподношљива.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коначно се присети: или ће отићи он, или поданици чија је висина изнад прописане! Ту већ Први Доглавник стави прст на чело. Затим Доглавник Првог Доглавника стави прст на чело. Па Доглавник Доглавниковог Доглавника стави прст на чело.
Ту већ Први Доглавник стави прст на чело. Затим Доглавник Првог Доглавника стави прст на чело. Па Доглавник Доглавниковог Доглавника стави прст на чело. Шта да се ради? Оде ли Цар — нема Царства!
Затим Доглавник Првог Доглавника стави прст на чело. Па Доглавник Доглавниковог Доглавника стави прст на чело. Шта да се ради? Оде ли Цар — нема Царства! Оду ли поданици — ко ће хранити Цара и Цареве доглавнике? Ко орати?
Затим завуче руку у џеп да би лулу напунио дуваном и напипа нешто тврдо и оштро: прст посече! — Откуда ово овде? — запита се, разрогачивши очи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не бојим. — Лажеш! — тврдио је кобајаги онај други. — Богами не лажем! Не бојим се ни колико за мали прст. Ни ово му није било довољно, па зато викну и трећим гласом, пискавим, женским: — Шта то вас двојица причате?
Стриц букну као ватра и развика се: — Их, зар њу, Циганку! Више волим и овај свој мали прст, и онај камен и дрво, и оно тамо брдо него њу! Дабогда цркла, кад се онако избечи очима па не знаш куд би побјегао!
— Шупља та твоја Земља — чудио се Стриц. — Окрпићемо је — обећавао је Мачак турајући прст у повелику рупу на глобусу, коју је начинио „гелер“авионске бомбе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нека нам да, ако н блудним синовом, на наш прст прстен и обућу нам на ноге, ако и нисмо подносили прекодна тегобе и од сунца пече!
Ако ли који што мало изгуби, или што кога мало ако би прст био заболи, или му се што дијете разболи, то таки брже тражи вражару да вража и да баје.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама — и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голêм капетал!
А, што је саг за паре? А... како га рече? — Оскудација! понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди. Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — Оскудација!
— кликну тетка Дока. — Такој те искам! И татко ти такав беше! — Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст — зборење за тој ич да нема!... да се не чује ништо... — Ех, што да се не чује? Лошо ли је, па да се кута у кучине?!