Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
кад га ухватимо, његова је кожа много полезна, а месо, кад се лепо скува и испече, највећа господа и госпође облизују прсте једући га. Ова качества и достојинства свак види да похвалу заслужују.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Не само блато, макадам и снег: те велелепне чизме газе све! Газе прсте, газе зубе, газе уста! На ђоновима разносе брашно и крв! Зар се никада ниси запитао зашто су ти обули те чизме?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Тако кнезови, сваки напише мизаре и на јаничаре тужбу што већма могу учине, млога имена потпишу, прсте и мурове ударе, а потом тајно однесу бина-емину. Он им рече: „Чекајте ви ту (у Београ-. ду), одговор ће одма доћи.
Кнезови нису имали куд него поударају прсте, богзна колико људи на то прошеније потпишу, само да се курталишу. Сад већ оне четири да̓ије почну рахат да живе;
” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе. Све четири дахије седе у граду и излазе на бој са крџалијама, које је Кучук Алија под плату довео.
ни оружја дати не могут; и да би са Портом пријатељски и мирни трактат кроз то нарушили; премда опет владјејушчи кроз прсте гледали су а терговци нам за денги потребнаја дајут”. — Министер: „Правда, јето как христијанин!
да помире, — видимо да је од мира слаба надежда, почнемо се разговарати о Русији, премда нам аустријски цар кроз прсте гледи а лиферанти за новце свашта додају. Ја сам онај писмени одговор сачувао, и кад смо, 1805.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се«
Школе није више учио, осем три разреда у своме селу. Обичне канцеларијске послове знао је у прсте. Але некако му се често дешавало, те учини ма каку лудорију, и то га смете те не добије ни унапређење ни премештај
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мислиш Крушка не би дознао?... — Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. — Не тражим ништа! И шта ће ми? Ја сам човек стар. А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. — Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се. Видим прсте! — Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. — Видим онако, плави се! — Па колико има прстију?
— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се. Видим прсте! — Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. — Видим онако, плави се! — Па колико има прстију?
Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци. Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и...
Моја мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи.
Ко зна зашто он тако чини? Ко зна шта је поп о њему мислио? И тако се учитељ осами. У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.
— Гледала сам природу — рече она безазлено. Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипрста и састави им врхове. па тако склопљене руке положи на сто.
— Гледала сам природу — рече она безазлено. Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипрста и састави им врхове. па тако склопљене руке положи на сто.
Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци да ће одбити прсте ономе који у ма што ујкино прихвати. И ја отпочнем. Уредим којекако ствари. Извадим неколико књига и наређам на сто.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета. — Ко је то сад? — рече полако Јула, па се издиже на прсте да боље види. — Еј, старости, старости!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли? — радује се он и издиже на прсте да види варош и увери се да ли ће заиста на време, пре мрака, стићи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он га муњевито подиже и ОТКОЧИ, па опружи леву ногу и наслони цев на прсте. „Зашто баш леву ногу, можда боље десну, можда боље руку: Јао, јао шта ја то радим, шта ја то радим?
воли да прича (а боље би било да не прича и да се не брука) његов отац кад су заузели Гиљане од Турака и кад се на прсте могло избројати колико је у целом рату топовских метака испаљено.
Овако би' ја њега. Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави. — Не свира он у кларинет, он је тамбур мајстор.
Африка
Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим зеленилом.
Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца
Издао је пантерску кожу у коју се облачио, и нокте које је намицао на прсте од ногу. И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај
Мали се игра сасвим олињалим мајушним мајмуном, и плаче гласно кад га помилујем; мали мајмун гледа брижно у моје прсте: нема ли можда за њега каквих инсеката на њима.
Он не говори, већ ми, смешећи се, и као извињујући се, показује само на прсте руку које би да држе цигарету. Шаљем једног од дерана да их негде добави.
Црњански, Милош - Сеобе 2
није лука ни јео, ни мирисао, али је Енгелсхофен знао ниско порекло тог дворјанина, као и то да Гарсули има умешане прсте у све то. Гарсули је, међутим, почео да говори и тумачио је свој долазак у Темишвар, као догађај врло важан.
Исакович је био запазио да је Божич просвећенији и начитанији од њега, а такви су се, у то доба, у његовом национу, на прсте могли избројати, па им се и Исакович дивио.
Он и његови братенци, богати Исаковичи, били су навикли на простоту и сиромаштво. У њиховом кругу, могли су се, на прсте, избројати они који су знали да читају и пишу, а немецки их је говорило, и међу официрима, мало.
Узбуна је била све већа. Чак и они на аустријском Двору, који су, дотле, били вољни да гледају кроз прсте Србима, који се селе – јер је Двору било стало да има добре односе са Росијом – почели су да траже строге казне.
Удаваче су чекале проводаџију. Девојке су држане, до удадбе, као на ланцу, а на прсте су се могле избројати оне, које су могле да кажу неком мушкарцу – и у Футогу: „Доћи довече, имам нешто да ти кажем!
да има средстава, разних, да жена не роди – међу његовим сународницама, такве жене, које су знале то, могле су се на прсте избројати. Љубавне ноћи, у његовом национу, имале су за последицу, увек, пород.
Кад су Исаковичи полазили, на прсте су се могли избројати, они, који су били срели у животу неког, живог, Руса. Трговце, који су из Кијева долазили,
Да ступа у росијску војску. На прсте су се могли избројати они, који су, пре тога, отишли. Тек за време Петра Великога, хтели су да оду читави пукови, и
Павле, каже, зна да Трифун није никад имао среће у животу, па му треба прогледати кроз прсте, много штошта. Трифун је узео педесет и трећу – старост, и смерт, су близу, па је лако схватљиво да је Трифун угледао,
Идући крај ње, церемонијално, једва јој је, прстима, прсте додиривао. Царица је села на фотељу. Воронцов јој је раширио, и намештао, хаљину, светлоплаву.
Пуковник је био огроман, трбушат, сед, човек. Капетан, жут, болешљив човек, очигледно, који је, сваки час, укрштао прсте, па их ломио, чујно. Прапорчик, млад, онизак, намирисан – толико, да га је и апсеник осетио.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ниједном од ових недостатака Шумадинац неће учинити милост и прогледати му „кроз прсте“. Нигде у јужнословенским земљама не постоји више живе искрености; нигде више склоности за исмевањем.
Штеде мане и слабости других и често крупним моралним погрешкама лако прогледају кроз прсте, кад се оне тичу „работе“.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја понекад пожелим да побацам све књиге. Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане? - пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена. Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи.
Мита се слаже да би то требало да буде дугачко и онакво - Атаман олизну прсте - знаш већ какво писмо? Мита јој свако јутро доноси новине и млеко па може да убаци писмо и понеки цветић, ти нећеш
- Колико још има? - долете једна цедуљица, а Саша Албрехт показа све прсте једне руке, а на другој сави два. Погледах на свој сат, али тај као и увек није радио тачно.
Влада је био водећи у томе. По наглости с којом ме је оптуживао било ми је јасно да је он умешао прсте у нестанак зечева. Узмите тако неко дупе које се стално чује и биће вам јасно да је набијено ђубретом од врха до дна.
- Можда и гори! - рекао сам. - Бароница ми је обећала да ће ме увести у кућу. - Боже свети! - звизнуо је на прсте тргавши вероватно пола Каранова, а онда додао да ја знам чија је идеја то што се Баронице тиче и да пазим: све што се
- дотакла ми је својим прљавим и скореним прстима шаку тако да ми је језа прошла читавим телом. Рашида се издигла на прсте, узела кључ и пошла ка вратима.
- седела је на једном крају скеле клатећи ногама и упирала прсте у листове романа смејући се изразу мога лица. - Зар ти мене нећеш волети увек, Рашида?
Заправо, он има нешто да нам каже. Шапнуо је синоћ да има нешто да нам каже. - У реду! - ставила је прсте у уста и звизнула а пола купача са плаже окренуло је главе према нама. Атаман је схватио знак и дотрчао.
скинуо сам сандале и скочио у Тису. - Само још три! - дигао сам прсте изнад главе. ВИИИ Ипак нисам одржао обећање.
- Ти си га гурнуо! Ти и ова ту! - окренула се према Станики, а онда поново почела да повлачи прсте по моме телу, још увек не верујући. - То си ти урадио. Ти и ова ту!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. — Промислићу се. Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго
Једно је свршено. — Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. Тако се сврши „совјет“. Разиђу се. Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.
је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте гледали — премда није био без талента. Но није чудо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Поскочивши скоро по постељи, од ужаса покри длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све гадости, страхоте и чуда.
Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима. Осетивши све прсте на нози како јој се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и побегне, она осети како се,
Коцкајући се, свако вече скоро, при њеном столу, био је срећан да може неприметно додирнути прсте њених бачених рукавица, или да превуче руком по њеном огртачу.
Капетан Антонович, најбогатији међу њима, који је знао карте у прсте, причао им је унапред како ће се варати при картању и опоменуо их да се чувају особито жена, које ће им сести уз
То је тај једини тренут, који му беше, и пре, увек, најмилији. Тренут када му се чињаше да згрчене прсте не би могао да одвоји, ни силом, са балчака, толико би га стегнуо.
Видети је још једном здраву, побеснети од миља, покрхати у њеним бедрима прсте, вртети се око ње, ма она стајала хладна као камен, као оне прве ноћи, чинило се у пијанству тако дивно привиђење, да
се од жалости и миља, испружи руку из кола, изнад травуљина, и стеже шаку тако да су му дукати пробијали се кроз прсте и капали нечујно у траву.
Живећи годинама око Аранђела Исаковича, он је његове наложнице памтио у прсте, као што је знао и његове трговачке марифетлуке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
што су „мири“, „сеје була брашно“, затим „хајде, хајде“, у којима се детету уз пригодне песмице обраћа пажња на његове прсте, руку, главу итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На својој руци осећа кћеркине прсте који још миришу на лак госпође Хелене Рубинштајн. »То је све што имам!« Даље од вечног рата који се од постанка света
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Старац рашири руке, као орлушина крила. Старица, оборенијех очију, поиздиже прсте и залепета њима, као заплашена јаребица.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зато се добри дечји листови, и успеле радијске, односно телевизијске емисије, и у свету и код нас, на прсте могу избројати.
авангардног жртвовања за велику ствар, од критичара се тражи да према њему буде посебно обзиран, да му гледа кроз прсте. Он је предводитељ о чијем се раду не сме судити строго и отворено. Он је лучоноша, неодговоран и недодирљив.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
добре и потпуне студије о појединим писцима, на које се може ослонити, могу се на прсте избројати. У највећем броју случајева, са врло малим изузецима, ја сам се служио својим проучавањима, чињеним у школи,
календара, — он је за неких тридесет година испуњавао нашу оскудну књижевност, у доба када су се писци могли на прсте избројати и када су се књижевна дела тек с времена на време појављивала.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Знам. — Дедер. Старац ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен
да теби треба дати овога брадоњиног новопеченог божјег праведника, Раду Лоповског, он би теби прогледавао кроз прсте, па ти куд пошо да пошо — утаче се самарџија. — Па и би, вала, право кажеш.
уздахом којим казујеш да си нарастао до неба, да си стигао до посљедње млаке логе у овој ноћи, да си такао тврде прсте цуре жетелице. А откуд би све то ишло и слатко било без камарата?
Дедер ти, братац, потруди се, па да ти прогледамо кроз прсте за онај летак. — Господине водниче, па ви знате да сам ја неписмен — извлачи се Буро. — Де, де, немој ти ту сад ...
Знаш како је, треба свом и кроз прсте прогледати, живи смо људи. ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ У канцеларију командира милиције упаде црна Савка, сеоска луда, носи
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Преко овог ти нећу прећи! Да си ми рекао насамо, па да ти некако и прогледам кроз прсте! Али овако, пред светом! Ово ти никад нећу опростити! Ово нисам заслужио од тебе! Ово је чашу превршило!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А он се једнако издизаше на прсте, да би могао поред мене да види њу. Али није могао. Само је у мом крилу видео њене беле, пуне руке, којима ме стегла
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Превари се она па метну руку у пуклотину, а дрво јој стеже прсте. Грбо брже боље па сјекиром по шији, те је брзо скреса, наложи ватру и настави.
— Хоћу, — одговори краљ. Пошто краљ уљезе у кућу, Грбо брже боље за њим затвори врата. Краљ поче промаљати прсте кроз шубаре, а Грбо поче ударат клинце.
Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче; онда царев син запита имају ли у кући још какву ђевојку, а она му каже да немају више никакве.
Тад ће му војник рећи: — Ти не можеш да свираш, јер су ти криви прсти; ваљало би прсте мало исправити, па би онда мог'о исто к'о и ја. — Како би' их исправио? — упаде непознати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта приноси потписивати се др и др, а овамо погрешке правити, које се и ђацима не могу кроз прсте гледати. ШАЉИВАЦ (врши главом): Ко би се надао овоме, какав сте малопре били?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и одмах се некако видело да су још клинке: мислим, видело се то по начину на који су зиркале унаоколо и криле смешак у прсте, како су испробавале перикла са локнама боје злата у робној кући огледајући се малчице искоса и врло кокетно — биле су
Ко зна ко ли је само плаћа за то праћење? Све ми се чини да ту ЦИА има своје прсте! ГЛАВА В У којој Ана нашироко распреда о рођеним Београђанкама. Шта је још све измислио град Београд осим њих?
поглед изнад тезге (да се попнем тако високо, оћу да кажем), али те његове руке — имао је страшно хитре и брзе прсте у које сте некако скроз-наскроз могли имати поверења.
Пошто их нема довољно за свирку, увале свом излапелом деди гитару у руке, наместе му прсте како треба, горе на жицама, и викну: „Држ де, матор!
“ Видела сам једног лапонца у троли, држи сиромах прсте на Де, онако како су му их унуци наместили код куће, па не сме да испусти позицију све до кафане у којој свира.
Не налазимо се по ко зна који пут, и у овом случају мрачне прсте једне од иностраних обавештајних служби извесних земаља, којима..
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Охо! АЛЕКСА: Богатства има доста; кад се венчамо, онда нека дува у прсте за кога је пошла. А зар би ово прва свадба била гди се није или младожења или девојка преварила?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Или да их састављајући изненада прсте, заробим као инсекте. Осећам се огроман, јер сам средиште свога посматрања и своје мисли, а све то друго, иако живот
Нисам господар ничега, ничега, чак ни себе. Примичем и размичем прсте и барке настављају да плове у једном неосетљивом азуру.
Осећам то, и онда несвесно раздвајам прсте на рукама како би их ваздух што боље обавио. Од горе до доле и било с које стране на другу, ниједне мисли.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Читав је дан стављао на прсте топазе, а слуге су мозаиком облагале ваздух, но убрзо међу зверима у врту почеше мегдани, цар више није имао
нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже целог, до семена.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Сви, дабоме! Јер, брате, ко ће жив дочекати четрдесет дана. Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула.
(Оде.) ПОЈАВА ИИ САРКА, ГИНА ГИНА (долази споља врло опрезно, окрећући се лево и десно и не видећи Сарку. Она на прсте прелази преко сцене, носећи под мишком велику црну кутију у којој је сребрн сервис).
ДАНИЦА (очајно): Али ја вас молим, ја вас преклињем не говорите такве ствари! СИМКА: Па ми, душо... ДАНИЦА (трпа прсте у уши): Нећу да чујем, нећу ни речи да чујем! АГАТОН: Само, знаш, да будеш паметна па да ти то мени оставиш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
То им је било као неко предовољство, те им се у оваквим тренуцима много штошта гледало кроз прсте... Сви су ти испади били исувише незнатни према ономе што они жртвују. А после, нису већ два дана примили храну.
— Брже, брже! — довикујем Танасију. Ах, Боже, подржи још неколико секунди... Алекса прикопча прсте као да би хтео да савлада своје нерве, а зубима обухватио доњу усну и с напрегнутом пажњом очекује...
Александар је, успламтелих очију као крвник, гледао то младо тело. Батеријски наредник је гризао усне и ломио прсте. Нас тројица сигурно смо личили на хијене, које штекћу пред својим пленом.
— А јаој! — закука неко иза наших леђа. На земљи је лежао Јанкуљ и држао се за главу. Кроз прсте његове руке угледасмо крв. — Дај брже завој! — Склони руку, да видим! Али он притиснуо главу и јечи.
И у том премишљању опет наслоним главу на врат коња, али сада му пребацим руке преко врата и прикопчам прсте... Неко ме је дрмусао... Прва је мисао била: командант!
„Ту је“, викнух. „Са њим је сахрањен тај Никола Николић. Брже, брже!“ Сестра је гризла усне и ломила прсте. Срце ми је ударало, мислим искочиће... Војници зарише ашове. Чинило ми се да ми она земља пада на главу и ја тонем...
Неко рече: „Отварај“. Моја сестра, занесена њеним причањем, посматрала је уплашено, а зубима обухватила прсте, као да би хтела да заустави крик. Померих се, и моје мамузе звецнуше. Оне као да се пренуше.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети. Пропе се на прсте и погледа унутра... Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се... О, па она страда!... И она пати !.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Кад виде да му се крава заглибила, рече: — Но, ту мора да је сам ђаво умешао своје прсте — и оде у село да нађе људе да извуку краву. — Е, ето — рече ђаво — јесам ли ја казао?... Опет ја крив!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: — Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. — Е, деде причај.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прође читав час... Он ходаше по соби завлачећи прсте у густу разбарушену косу, као да би хтео почупати те власи, као да би са тим ишчупао из корена и сву муку што му је
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. Била је добра кућеница.
им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу. Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Боју: тај нежни, плавкасти дашак, траг магле и креде, онај прашак што се, потајно, целога века преноси међу прсте човека, ко доказ да нешто нејасно има на земљи и на небесима.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.
Она га узе за руку, али не као свакада, за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост. Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним
прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.
А то све сигурно на њега, оца јој. — Ћути! — Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.
Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче: — Или, зар, синко,
као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.
Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: Исаије, ликуј! Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.
Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Па ћемо те оженити, је ли де Милуне?“ упита Марко, провлачећи прсте кроз косице дјетету. „Оцу зенити се, боме!“ одговори дијете. Сви се насмијаше. „А коју ћеш узети, де?
“ Калуђер сједе на широку столицу према слабоме огњу, обори главу, па извадив из џепа бројанице стаде пуштати кроз прсте зрно по зрно.
Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима. Ипак бјеше му пријатно њихово друштво. Погледа се — кад тамо и њега прерушили; украј себе нађе
Сјајни бичеви бјеху, уздуж и на размак, помало улупљени од уплитања. Она провуче прсте неколико пута кроза њих, па их стаде чешљати. Тек што то поче, чу неки шушањ око куће.
Сви погледи бјеху сад упрти у врећу и у прсте онога; нико зборио није. Момче извади из вреће неколико леденица и јатагана, па све то метну у гомилу преда се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сријему гвоздензубом плаше дјецу, а особито младе преље, говорећи да она носи у лонцу жара и да ће спалити прсте онима које добро не преду. КУЧИ-БАБА И Кучи-бабом страше мајке дјецу, да не иду по мраку.
3 (Узимајући детету прсте десне руке, почињући од палца): Овај вели: „Ајде, ајде!“ Овај вели: „Куда, куда?“ Овај вели: „Мајци, мајци!
(Сат) 317 — Кога ударају највише по глави? (Ексер) 318 — Ко жељезо једе? (Рђа) 319 — Ко има прсте без ноката? (Рукавица) 320 — Која је батина најтежа?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче; онда царев син запита имају ли у кући још каку ђевојку, а она му каже да немају више никаке.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Љуште кобасице, изракљују се на патос, подригују, пљуцкају коске, бришу масне прсте о тапацирунг, чачкају зубе ноктима, шибицама, причају где иду, од чега болују, читају наглас рецепте, упуте,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА (све раздраженије): Ха, ха! Гле како се збунио, како је поцрвенео! МЛАДЕН (гледа је болно, молећи, кршећи прсте). ВАСКА Ха, ха! »Служба ми плата!« Бре, луд ли си, Младене? МЛАДЕН Па... ето.., луд сам, Васка! (Хоће да побегне.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца. Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. — Не знам шта ћу!
Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху
Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем острва, те га изгубише с очију.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању. Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима.
Ђорђе уздахну „ја знам колико пута“, зари прсте у чекињасту браду и замисли се. Од своје шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама, гложи се око
Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година...
Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу.
таман вршак са смеђим колутом на купастој белини, насмешила, друкчије него обично: није желела Ђорђеве и оне мушке прсте на њему.
Гадан, прљав трапавко. Ништа боље од Анђе и не заслужује. А ја? У срамоту и пропаст сам се упутила... Ломила је прсте. Учиниће то због Ђорђа. За његов спас. Мора. Дижући се, придржавала се за стабло кукуруза.
Он је ћутао не покрећући се. Из све снаге му зари прсте у раме. „Ала су ти јаке руке! Као канџе“, рекао је Тола, с муком савлађујући грч на лицу и јаук. „Јака сам!...
Дужа него рука. Адаму је већ сада рука дужа од моје. И лоповске, нерадничке прсте има. Моји су кратки, затупасти. Ракља сенке на зиду разви се у пет кратких рачви.
Мрак заудара на петролеј. Чује Симкин глас. И Адамов. Уплашен, стоји поред кревета, не зна шта ће, прсте не може да стегне у песницу и њоме да се удара по челу зато што је злотвор, најгрешнији отац на земљи, јер он јесте
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када су је увели у собу на врху куле, видела је да на њене прсте чекају брда конца и свиле И схватила да одатле неће ускоро изаћи.
И тако није могао да их чује, чему узбуђена? Јео је и јео цар Жуто Ухо, а дворске даме лизале прсте, узвикујући: — Какви рачићи! Какав сос! А тек торта? Погледајте! Сву ноћ је трајала гозба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога пука, И с осећајем вечним, исте врсте Што дете има кад укочи прсте, Па пружа руке плашећ' се баука, Ја жудим само да ме не додирне.
Попа, Васко - КОРА
пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам
света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ко од нас не би разумео колегу Аристарха и прогледао му кроз прсте што у свом младалачком полету није имао стрпљења да причека док га године не обогате потребним искуствима, већ се, као
„Али ја знам!“ „Причајте ми, ако бога знате!“ „Ја и мој муж умешали смо ту своје прсте“. „А које хемиско средство употребисте да подмладите Лагранжа?“ „Оженисмо га“. „А није ли такав лек био сувише јак?
При томе сам много пута опрљио и прсте и лице, али сам ипак ковао без предаха, а мој ланац бивао је све чвршћи и дужи“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ТИ СИ је толико надувао! Не претеруј и буди уверен: да би официру као ти што ,си прогледали кроз прсте и много већу, Много тежу грешку.
— А поп Мијаило? — Он ти је црк'о од грипа, после рата. Оста млада попадија. Па се зацерека и цмокну у прсте. — Шта ти је побратиме? — шапнух згранут овим одговорима. — Ја те, Бога ми, не познајем.
поздравља команданта, па се нагиње унапред, мршти се, као бајаги позлило му баш тог тренутка, напиње се, пропиње на прсте и трепће. — Дроњо, шта клањаш? Не мрдај, дроњо!
под свој шатор, узима преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и дозива војнике што радознало извирују из својих шатора. — Радња почиње, ајде народе! мало а... а...
И војници, обзирући се опрезно према штабу, прилазе му, дреше прљаве кесе и крпетине док он лиже прсте да лакше подели карте, тискају се погурено испод шатора и око добоша, па се кикоћу, цере, дувају у смрзнуте песнице и
“ И рвем се, и бесно се борим, и свом грчевитошћу свога беснила ломим кошчате прсте моје мајке, јадне моје мајке. А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац.
— Ти, ти, ти, — шапутала је она кроз уздрхтале прсте — да знаш како те волим и како ми је жао да умрем. И њене дубоке, сјајне и ватрене очи овлажише се.
Као човек болећив, ја, тога тренутка, умало што нисам заплакао, јер је он тако очајно кршио своје огромне кошчате прсте да ми се чинило како никад несрећнијег створа пред собом нисам видео.
Накреће народ полиће, и ја то гледам, али видим како се Иван Илић ускомешао, па се на прсте подиже као да хоће да говори.
После овога, не може се рећи неуспелога Боја косовскога — јер му је и сама критика много штошта кроз прсте прогледала као најпрвоме на репертоару — група спреми још неколико народних комада, у којима је Лепир Алекса играо
— Нису га, велиш, никада виделе? Е, жалосна ти мајка, Мијо. Ти почињеш, чини ми се, помало... — И обрће му раширене прсте пред очима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Небројено сати провео сам испет на прсте пред тим картама. Мој дјед био је снажна, здрава природа, енергичан послован човјек.
у моме случају, мислим да је веома самилосно дошла та вањска, случајна несрећа која ми је повриједила руку и скврчила прсте колико је било потребно па да ми препријечи такозвану „даљу каријеру”.
Круг стварности око мене бива све ужи, и најзад се поглед скраћује на најближе: гледам с радозналошћу своје прсте, као онда, готово с удивљењем пред фактом свог постојања. Круг се сужује и сужује, а затим — ништа.
И, испињући се на прсте да завири преко тарабе, мила дјевојка вјероватно мисли како су она и њена земља још мали, и незнатни, и примитивни,
Не ступам лако у фамилијарност: ваљда бих могао набројити на прсте једне руке људе с којима сам, послије прве младости, био у ближим односима.
Не прогледавам кроз прсте властите гријехе нити их блаже просуђујем зато што су моји. Осуде им изричем сасвим непристрано; ако су казне и
могућности имају у руци увијек једну карту више него они који оборужани фантазијом крећу да те могућности открију и на прсте поброје. Зар наша фантазија тачно покрива читаво подручје објективно могућега?
То му се вријеме не одрачунава од живота. Ово је, напротив, жртва за механизам, за чекиће. Дабоме, помало и за прсте. Дакле, ипак на неки начин, бар индиректно, жртва за себе. Узалуд сам чекао реплику. Етида је текла даље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте... Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима... Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.
А споља одједном престаде ватра... Шта ли ће сад?... Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.
Па, тако и јесте!... И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!... Па то, онда.... да се мре!... Смрт!... Привежу за колац, као говече, па дум! ...
Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу. Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина. Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче. Онда царев син запита имају ли у кући још какву ђевојку, а она му каже да немају више никаке.
Превари се она па метну руку у пуклотину, а дрво јој стеже прсте. Грбо брже-боље па сјекиром по шији, те је брзо скреса, наложи ватру и настави.
— Хоћу, — одговори краљ. Пошто краљ уљезе у кућу, Грбо брже-боље за њим затвори врата. Краљ поче промаљат прсте кроз шубаре, а Грбо поче ударат клинце.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Овако ружан какав сам, не могу играти улогу твоје ”виле” додаде он, мислећи на своје обогаљене прсте и тетурав ход, - али ћу радо бити твој сатир и учити те како ћеш имитирати не само људске гласове већ, ако ти се то
Ћипико, Иво - Приповетке
Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге. Чим је заданило и сунце се подигло, било је угодно.
А кад се пламен весело диже у посурели ваздух, поклекоше до ње. Миливој, гледајући пламен, крши озебле прсте. Дође му да загази у воду и да приђе к ватри. Пас у врбаку заштекта... Миливој се трже. —Да идемо! — рече Арнауту.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и свекар прстенују невесту, они јој – према Јастребовљевом сведочењу из 70тих година прошлог века – веле „Испружи прсте! Твој те је отац нама дао, ми те нећемо узети силом“.
Твој те је отац нама дао, ми те нећемо узети силом“. Она не даје ни прсте ни руку док јој отац мало љутито не рекне: „Ајде, ајде, дај руку. Ја сам те дао њима, и ти одсад њима припадаш“.
Или да их, састављајући изненада прсте, заробим као инсекте.“42 Али, ма колико се чинила ретка и особена, игра варљивим чулним утисцима свеједно се може
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) Забио се извесно у кафану, а што ми овде горимо на жеравици, то се њега не тиче. (Нервозно шета и крши прсте.) Ух, да ми је да се сад претворим у муву па да улетим у Двор да својим ушима чујем како краљ каже Сими: „Позвао сам
Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена. Затим прилази огледалу и, квасећи прсте на уснама, дотерује обрве и удешава фризуру). ЧЕДА (долази споља): Е, а шта ви ту на огледалу радите?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Његове пустоловине власт је гледала кроз прсте, јер се одликовао у свима ратовима и угушивању побуна, да му је надимак капетан пристајао и као пустоловном атаману и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На пепелу своме Костур до костура — Непреглед. Видим дуге руке Како мичу прсте, Неки само к срцу, Неки само к челу. А неки се крсте.
Ту се шала (не неслана) у вицеве ниже: Ко окуси, све би више, и све прсте лиже. Много пута на „Стармали“ наиђе и суша, Па се млеко (или вода) у песми прогруша; Ал’ чим дође твоја „Шетња“,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Дува у прсте.) Не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити компламенте, а колика си; сад те морам од
ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте? — Волим ја изучити занат, па бити поштен мајстор него битанга светска. ФЕМА: Јокан, добићеш јошт и Анчицу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
права истина је стидљива као мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано
Краков, Станислав - КРИЛА
— Падамо, падамо... Огромна тестера страха пререзала преко половине. Зарио је прсте у ивице та, као да га је хтео уставити. Уронио је у плећа свога вође, који је нешто журно полугама.
Није било ни сандука, ни рупе, ни поручника Луке, који је дотле имао кратке ноге и дебеле прсте. Говорило се да је имао ћемер пун злата око себе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим зеленилом.
Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца
Издао је пантерску кожу у коју се облачио, и нокте које је намицао на прсте од ногу. И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај
Мали се игра сасвим олињалим мајушним мајмуном, и плаче гласно кад га помилујем; мали мајмун гледа брижно у моје прсте: нема ли можда за њега каквих инсеката на њима.
Он не говори, већ ми, смешећи се, и као извињујући се, показује само на прсте руку које би да држе цигарету. Шаљем једног од дерана да их негде добави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неко кука. Један испред мене лежи иа леђима и крв му куља из уста, а он немоћно забада прсте у песак. — Напред, изгинућемо овде! — викну неко. Скочили смо.
Многи су прибегавали различитим триковима да би обманули лекаре. Некада су ови гледали кроз прсте, а много пута били су у уверењу да пред собом имају правога болесника.
А и онај дечак који продаје кикирики. Из даљине зачу се музика. Сви се окрећу на ту страну, нагињу и пропињу на прсте. Гласни повици допиру. Чује се: „Живели!“... „Здравствујте!“... „Ура!
— Наћи ће га она двојица. Не брините. А ако се магла дигне, не може му ни Бог помоћи. Гризао сам усне и ломио прсте. Један од војника је свакако приметио моје узбуђење, па да би ме утешио каже: — Шта ћете?... Рат је!
Она је сада мој друг. Оставио сам мачку и наслонио се на сто. Командир укрсти прсте и рече: — Ево, дакле, зашто сам ја тражио осматрача... Овај се положај назива Јеж.
Са некима сам чак и разговарао... Видите... Сви се они могу поделити у три групе. Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење. Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато.
Поставићу вам простији задатак. Али брзо да ми одговориш. — Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте. — Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет.
— Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет. — А колико ће имати десет руку? — Сто. Рајко скочи и плесну рукама. — Ето ти твоје математике!
Пожурио сам на телефан. Командир брдске батерије одазвао се одмах. Али пета пољска не јавља се. Ломио сам нервозно прсте. Ово чекање личило ми је на вечност... Тада ми је тек било разумљиво зашто се пешаци љуте на артиљерце.
Лука прекиде ову тишину. — Што пљујеш толико у прсте кад преврћеш лист? — То су моје ствари — одговара Војин мрзовољно — Простак! — рече Лука више за себе и ућута.
Хтела је нешто да каже, уздахну и отвори уста, али бес као да је загушио, стењала је и грчевито ломила прсте. Осетио сам се нелагодно, помакао сам се. Али она ме шчепа за руку. — Морате!
Тада испусти ташну. Сагли смо се обоје да је дохватимо, наше се руку додирнуше и ја јој стегох прсте. Исправљајући се, држао сам је и даље за руку...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо. ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем.
Колико имамо коњаника пандура? (Броји на прсте.) МАРИЦА: Ја сам чекала све досад да ви ту своју дужност испуните. ЈЕРОТИЈЕ (сам себи): А треба и распис
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли.
И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап. Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.
Ћипико, Иво - Пауци
Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле прсте, опет му је одвратно... гадно ... и, видивши да је газда добројио, упита га: —Је ли доста?
— одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... — Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића.
Иво приступи ближе и завири у њ. — Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће. Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије Кроз натечене очне капке гледам Доротеја како спава, наслонивши удобно главу на торбу. Прсте је уплео на грудима, палчеве уденуо у прорез модре тежинове кошуље, једну ногу пребацио преко друге и тако слатко и
Калуђери су се шћућурили око велике земљане пећи притурали сувовину на ватру и грејали промрзле прсте. Најзад двојица манастирских меропха, чобани Милутин Кудро и Синиша Трептупаћ, умотавши се у овчије кожухе и пртене
Лауш се протеже као да хоће из крста и удова да истисне тупи бол. Јелена укрстила руке на крилу, испрепрела прсте, дланове окренуте нагоре, дугим власима косе их милује покрећући споро мало накренуту главу, лево и десно.
Кажњени! Згрешили па кажњени!“ Лауш ћути. Провлачи прсте кроз брду меканим покретима и гледа негде у страну. Боже, Боже, вирни часком у душе ова два човека.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Светлост свих тих сијалица засењује нам очи, ми их морамо покрити рукама. Погледајмо, макар и кроз прсте, доле у дубину. Под нашим ногама се бели ужарено море. Ми смо на крају нашег путовања.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (пркосно седа на миндерлук спроћу њега): Да! САРОШ (узрујан, корача, ломи прсте): Што се од тада није јело и пило?
Другом руком барата по масном, широком џепу на мантији и вади дуван целом шаком, дрхтећи и просипајући га проз прсте): Пуни, Арсо, пуни! (Барата дубоко по џепу и вади прашину дуванску). Ох, опет ми нестао, опет ми неко попушио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
оглодани, од тврдих дугмета, штављене поставе, јаких конаца, и вреле материје испод утије која просто љушти шнајдерске прсте. Костица је био од оних „јединаца” који су то по цену да се роде сирочад.
Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин на опрузи, ушке за прсте како прсти захтевају. Узе Костица комад поставе, распростре је по столу за кројење, удену десну руку у маказе, прстиће
Извлачио је батине Риста, и дизала је руку на њега само мајка. Мајстор Коста зарије прсте у врат и образе и бежи. Постепено ослабише живци, и он тек тресне маказама о тезгу или залупи неку фијоку коју су
Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко. Згрчио се, крха прсте, оборио главу, мишићи на образима тресу се под црвенилом правог стида.
да знадеш!” — тек ми рекне. А жито је опет волео као човека. Други богаташи пропуштају кроз прсте дукате, а он се као дете радује кад му кроз прсте мили жито.
А жито је опет волео као човека. Други богаташи пропуштају кроз прсте дукате, а он се као дете радује кад му кроз прсте мили жито.
А кад буде много дуката, мама ће ти отворити кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по злату, знаш, дукати су танки као „филтер”, и топли су увек; само је сребро хладно.
Од оних потпуно празних, кад је једна страна казала све, а друга не уме да мисли ништа. Милан укрстио прсте руку на колену, гледа у њих као постиђен, и чека да Бранко каже да се шалио, и зашто се шалио.
Напослетку расплете прсте и одбаци рукама скоро љутито: — Шта фантазираш! Какав Јеврејин! Ушли ти у главу они твоји „древни народи”, а бог те
И тако даље, Јеврејке држе говорницу. У неке се јавила Владимирова мајка, госпа Рибарићка. Погледала ваљда своје прсте и видела да би она и Фрелиховица могле барабар лиферовати прстење за неку адиђарницу, те ти и она упадне у разговор.
— није Бранко могао да не каже. И као неки сасвим прост човек, узео је и пропустио кроз прсте један делић дивног ланеног платна.
Марко сад дохвати сина за десну руку, и тако је изудара кундаком пушке, да је Стефан дуго морао ићи у болницу и лечити прсте мањим операцијама и трљањем. Све се међу Влаовићима свршило ипак витешки.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
разред гимназије па се дуже бавио на школовању но ми остали; па онда био је и два пута из школе отпуштен те знао у прсте школске законе; а најзад и зато што је писменост сматрао као луксуз, што је уосталом било мишљење и тадашњих
Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу... То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ.
се, знојиш и знојиш док не скрхаш језик и научиш извесно правило, те сав срећан станеш пред професора, па све лижући прсте од задовољства говориш што си научио очекујући да ће ти сад професор рећи: „Добро, врло добро, иди на место!
и Драгутин Илић, а Војислав поглади своју пажљиво подшишану Шекспирову брадицу, док Коста Арсенијевић зари своје суве прсте у чекињасту браду и узе да се чеше под вратом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути. Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте. — Прошло је равно пет стотина двадесет и шест година, када је разбијена војска на Косову бежала исто као и ми сада.
Потпуковник Петар заћута. Онда се наслони лактовима на колено, и укрсти прсте. Гледајући у ватру, настави тихим гласом: — Земљу смо изгубили... То можемо објаснити неком „вишом силом“...
— Не знам... видећете и чућете — одговори поп Момчило, па седе на трупац, налакти се на колена и укрсти прсте. — А лепо му стоји ова капа! — заусти Душан, али преко срца.
Али кад Енглез почне да говори француски, е то је као кад би неко стао забадати прсте у ону торту. — Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин.
— вели Живадин. — Бре, Драгиша, ништа не знаш. Она ме подсећа на сан летње ноћи, па макар забадала прсте у ону твоју торту. Она нас гледа упитно, јер види како се ми дискретно смешкамо.
— Е, у овом углу, који захватају та два нена крака — он рашири прсте и руку неколико пута диже и спусти — налази се кајмакчалански масив. Је ли тако?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, даљим пределима умрљане, сисате своје прсте, Где над никад невиђеним манастирима Стављате сићушне крсте.
Беље но тешки месец који више неће да носе, Оне се разлиставају већ у иструлело цвеће; Нити ће провући прсте кроз сунца зрачне косе, Тако спуштене мирно на груди - брежуљак среће.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Који је то желео? »Са мном нешто није у реду!« — помисли мали сунцокрет и пропе се на прсте у жели да порасте и стигне браћу која су мајци већ била до уха. Али, маколико да се пропињао — није растао.
Био их је већ читав рој, али жена је узалуд покушавала да ухвати, да задржи бар једно. Као ветрић су јој кроз прсте промицали, лепршали даље, нестајали.
»Кад би бар једно било моје!« — помисли, састави шаке да их задржи, али и ово троје склизну јој кроз прсте и одлете. Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне, насмејане деце.
Је ли чудо што потече прича по друмовима да би се и месец, да је мало ближи, залепио за Вараличине прсте? Да је Варалица у стању реку од извора да одвоји, из ока, а да око не примети, зеницу извуче? Брига Варалицу за приче!
Од плодног поља му шири осмех, од топле погаче топлије речи. Шта је народу? Ако се ствари саме лепе за прсте, зашто их не узети? Одлучи Варалица да буде најбољи у свом занату.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА Та је, кћери. КОШТАНА (пропиње се на прсте, да би, преко зида, могла што боље да гледа. Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
овако исто, само додаје да се на Косову с кнезом Лазаром нису борили сви подједнако, него да су неки „гледали кроз прсте“, те да је „због те невере, зависти и неслоге неваљалих и неверних људи била изгубљена косовска битка“. Али ни М.
Неких педесетак година затим већ се говори о људима који су „гледали кроз прсте“, о „невери, зависти и неслози неверних И неваљалих људи“.
Милош дара дивно приваташе. А да видиш злосретне пунице! Она носи од злата кошуљу, која није кроз прсте предена, ни у ситно брдо увођена, ни на разбој она ударана, но кошуља на прсте плетена, у колијер уплетена гуја, а под
носи од злата кошуљу, која није кроз прсте предена, ни у ситно брдо увођена, ни на разбој она ударана, но кошуља на прсте плетена, у колијер уплетена гуја, а под грлом изведена глава, — баш се чини као да је жива љута гуја (гуја ће га
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А што ли ти је хвајда од блага, кад ти је отишла глава. Ко лишује дељења, туђе он заноси. Забагљивати прсте мећу скрипац и врућ ватраљ на ноге навлачити. Дубока је врло и стрма провалија незнање књиге.
Гласу може ли се пут запречити? Камен ако се не прекорачи, ваља да стуче прсте. Не будимо ома хрчкови поскакушни уз копље знај, хоћемо се пронузити.