Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Онда ћеш своју спомињат’ мајку: Ој мајко моја, ој него моја! — ’Ајд’ девере, ’ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз ошкринута врата на младиној одаји.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Су чим ли си лице умивала? Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене! Кад сам млада у мом роду расла, Свако ми је у род добро било, у вечер сам рано лијегала, А у јутру доцкан
Кад ти тако у род добро бјеше, Чему си се удавала млада?“ — “Мој ђевере, злаћени прстене! Ја се млада бољем добру надам: Од свекрова мудрој заповједи, Од свекрва мудру сјетовању, Од ђевера далеку шетању,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1858. Никола Боројевић НИКАНОР ГРУЈИЋ ПРСТЕН Иди к драгој, међ високе, ој прстене, стене, Дар си мали, ал’ срдечан, вредан руке њене.
Дај јој повод десном руком лепо што нек’ ради, На леву се брзо, верни прстене, поткради! Стегни себе око прста, да т’ други не збаце, Та је рука близу срца, чућеш јој ударце.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из оникса, сардоникса, карнеола, јасписа и граната, резао је он уметнички израђене геме, камеје и печатне прстене; сада живи и исхрањује се од тога посла. Та је уметност била достигла за време александриског доба свој врхунац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су били преко поља равна, тад говори лијепа ђевојка а на уво свом ручном ђеверу: „Ој ђевере, мој злаћен прстене, које ми је суђен ђувегија?