Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна. МАТИ: Ајде, немој бити луда! Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи!
Он се заљубио у тебе. ТЕТКА: Бре, како жали кад је чуо да си се прстеновала. ДЕВОЈКА: Па да покваримо. Волим бити милостива госпођа, него да се за трговца удам. ТЕТКА: То и ја кажем.
Као бајаги, он се није могао упитати, да је хтео, него сад му је пало на памет кад се девојка прстеновала. МАТИ: Е, да видиш како карте кажу. ОТАЦ: А, карте су вама завртиле мозак?