Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
најбоље газде, који обуку се у најсиромашније хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата. Дах му се поче губити... И... он се обнезнани... 6.
— Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И док гради своје неизмерно дело, Пристижу је јутра и подневно сунце. Али прсти руке, незнане и чудне, Не мирују. Залуд: у телу дубоко Не ври још млад отров жеље нерасудне!
Африка
и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди. Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела.
Растерује метлицом мушице са своје рањаве руке. Он је изгубио већ једно уво, и сад му отпадају прсти са руке. Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је Исакович крај њега клекао, ноге се у самртника затресоше, још неколико пута, згрчени прсти зарише у траву. Затим се све смирило. Лице самртника било је пребледело, црте Гарсулија постадоше мирне и меке и благе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
А шта ако је Рашидин отац нас тражио ноћас по насипу? - питао сам се осећајући како ми се и прсти И стопала и све хлади као да ме је неко затворио у фрижидер. В Целу сам ноћ провео на нултој тачки температуре.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљска, њен поглед и њен плач.
Тада му већ и ноздрве беху препукле, и шаке и прсти разбијени и поцепани, тако да су висили као крпице са неког рукава.
Желео је да свуда прође лађама, непомичан и замишљен. За неколико година, плећа му се погурише и прсти му постадоше дрхтави. Сањаше је, у мукама, скоро сваку ноћ. Виде је у сваком мраку, ма где био.
дрхћућим рукама своју косу, тресући се од зиме, као у леду, виде како се из помрчине појављује једна рука. Прсти су јој, бели као креч, пузили сваки засебно, грчећи се, све ближе.
Махала је непрестано лепезом по којој беху ишаране тичице и јагањци, а у чијем је дршку био учвршћен мали сат. Прсти су јој били чворновати, а рука изукрштана дебелим жилама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најомиљеније такве игре су: „зец“, „како прсти говоре“, „зујање“, „лончића“ итд. У овим играма најважније је задовољство у извођењу, у самом глумљењу, које је и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Он не стигне ни да подигне главу када бели набори њене хаљине испуне оба стаклена круга. Витки прсти и пун зглоб младе жене спусте се на лимени сто. Пуфко подигне очи и угледа је у скраћењу.
партнерке за плес: читава мала тактика да би се брзина денфовала, а на лице навукао равнодушан израз у тренутку кад се прсти дотакну девојачког рамена.
Бел Амија, док је онако распет висио између неба и паркета читаву једну вечност, а можда и дуже од тога, све док му се прсти сами од себе не растворише а он тупо паде на струњачу пред девојчине ноге.
тресле се чаше на столовима, славећи моћ електичне енергије проведене чак и у хармонику тамнопутог певача, чији су прсти били окићени прстењем свих облика.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао. Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.
Први пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу. Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом. Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те
Чека да се ја осмехнем, па онда она. У десној јој се руци бели нова корпица, а у левој „косирче“. Прсти јој улепљени земљом, како је по њој скупљала зрна.
служим се њеним косирчетом, па после, кад почнемо зрна да скупљамо, да ћу навлаш гурати моју руку у њену, а тада ће прсти да нам се преплећу и главе, лица, косе додирују.
Бели му се чалма, црни кошчато лице, а по белој шупељци у коју свира падају крупни му, црни и кошчати прсти. Свира он, а његов куси пас (кога смо ми, деца, увек јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо
Одупро сам се о њу. А она сва врела, ознојена. И ја сам ознојен од ње. Како сам је десном руком обгрлио око врата, прсти моје руке допираху чак до њених топлих, врелих јој уста. А недра јој топла, тврда.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти! Док се тако крсти була, у том часу у цркви малој на иконостасу икона се једна стреса у оквиру, икона Ђурђа, свеца
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Дај мени и ја ћу свирјети — рече непознати. Војник му пружи свиралу, али овај не може ни да запне, јер му бија'у прсти криви.
Тад ће му војник рећи: — Ти не можеш да свираш, јер су ти криви прсти; ваљало би прсте мало исправити, па би онда мог'о исто к'о и ја. — Како би' их исправио? — упаде непознати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ако узмем сас прсти, ти викаш „не ваља“; а Велимир, куку мајци, не једе ка човек, него сас леву руку. ЉУБА: Е, па таква је сад мода.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
чудо које светлост чини Кад усред мрака ствара уточиште; Опрости, али боли ова шака У зглобу пререзана, ови прсти Којима дробим хлеб, којима се крстим; Опрости ми што крварим из мрака.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту њега обузме изненада страст и јурне на моју џемперишку. Господе боже, ти аматерски прсти! Знате ли за колико би времена успели да откопчају ону дугмад позади? За једно два месеца, у најбољем случају!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пут се своди на размеђа где те пресреће знак велики длан из камена шака урезана у стену једва је назреш у пећини прсти збијени у зид удевени светле као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и ти
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Нисам ваљда... не бој се, нисам ја од таквих; пре бих дала да ми се одсеку прсти но што би се туђе ствари дотакла. (У том тренутку будилник под Саркиним шлафроком зазврји страховито гласно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и тај ће бити исто онако надувен, помодрео као леш поред кога сада пролазимо, а са кога је скинута обућа, те су прсти раширени и натекли, слично корену у алрауне. Као да нам праве шпалир, лежали су мртви са обе стране пута.
Звездана и мрачна ноћ. Дебела слана покрила поља као снег. Челик се охладио, па се прсти просто лепе. Деца плачу од зиме и грче се уз своје мајке.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пријатно је ово осећање, али она нема кад... Рука дрхће... дрхће... она подмеће и другу... Прсти се заплели ... не може да намести кажипрст на обарач... Ха, ево !... Вуче... Обарач се покрену и чини јој се застаде...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јер шта би говеда среде, или суботе једне, Кад сунце у подне упече, а она ожедне? Бару си нацртао, ал прсти још те сврбе: Знак да ту фале једна или две жалосне врбе.
Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече. Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа.
— Ни ја не могу. И одскочи од Софке, усправи се. Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу. Да га као умилостиви, продужи Софка. — Срамота!
А да је он, он сад ту, његова несрећа и црна судбина. Ходао је. Није могао да се надише. Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла. Захуктан, није могао да се смири.
дебелих чизама, са | јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама. Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.
И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују. — Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...
се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.
И то држање младожењине руке било је за њу најтеже. Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.
Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.
| — Збогом, тато! — приђе и пољуби га у руку. Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки. Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко није за се, није ни за другога. — Тешко мени без мене. О МАЛОМ И ВЕЛИКОМ — Ни прсти у руке нијесу сви једнаки. — Стотину малијех чини једно велико. — Много зрна гомилу начине.
(Језик) 42 — На челу ти сједи кад радиш? (Зној) 43 — Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи? (Прсти на руци) 44 — Пролеће јато голубова златнијех кљунова, дрвених репова?
(Част — образ) 295 — Шта је најцрње на свету? (Срамота) 296 — Шта је на левој, а шта на десној руци? (Прсти са ноктима) 297 — Шта је на свету и најбоље и најгоре?
(Кожа од гајда) 334 — Ко увек иде а с места се не миче? (Часовник) 335 — У кога су прсти без ноката? (У рукавице) 336 — У шта се ексер најпрво удари кад се кућа гради?
А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови. Овај први (кажипут) — вели — огладнео, па рек’о браћи: „Хајде да ручамо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85. Овце и курјак и пас. 86.
77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85. Овце и курјак и пас. 86. Човек с гувна поручује жени за врећу, кад се наоблачи, 87.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране. Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.
ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Од белог јоргована боли ме вид, Од плавог — рука скоро сања Да су јој прсти постали цвет Па тужно и весело миришу Крај руже која је скупила свет И крв и тајну и усне које сишу Са друге усне
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одавно је из њега ишчилела радост од њиховог жутог светлуцања и танког, чистог звука. Прсти су престали да их се плаше. И веђе да се размичу.
Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице. Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.
Сетила се, засмејала и прошаптала: „Мој брадоња.'' Док су јој прсти полако клизили по чврстој белој купи и заборављено застајали на вршку, тамном и шиљатом као зрно дренка, док се жудно
Па кад јој прсти безуспешно покушаше да напипају кост у прегибу бедара, осмех се разли у смех, дуг, гласан и замућен.
Није јој замерао што пуним сном спава; он је рођењем осуђен на муку, а она живи на његовом хлебу само као сведок. Прсти су благо облетали око чврстог зрна на левој дојци, колено је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и
Само, ракија није довољно слатка. — Ико, хоћу прсти да ми се лепе! Хоћу, као кад зрело грожђе берем. — Сви су му луди у кафани, и ови што су се начичкали око његовог
погурене над чинијама, издужених вратова, са укрућеним рукама које се не пресавијају у лакту, затупасти и чворновати прсти једва им држе дрвене кашике, вешто краду један другоме месо и мљацкају споро, одсутно.
Звао је опет једне ноћи; кад је под дланом осетио меку и топлу кожу, њему се учинило да је то Симкина кожа, јер њу су прсти запамтили заувек.
Чије је? Повлачећи чарапу, њени прсти додирнуше му листове. Најежи се. Ти прсти су и туђу ногу и туђи врат миловали. А ипак, иако не би хтео, сасвим јасно
Чије је? Повлачећи чарапу, њени прсти додирнуше му листове. Најежи се. Ти прсти су и туђу ногу и туђи врат миловали. А ипак, иако не би хтео, сасвим јасно осећа да је воли. И То што је у њој.
Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате. Дебели, дуги прсти умрљани су белом крвљу, он неће да мисли на ону крв којом је ова ноћ у соби изнад његове постеље закрварила детињим
То је она са оним очима, закључио је у себи слушајући како детињи прсти обесно јуре по клавиру. Само она са онаквим очима може толику галаму да диже док јој брат плаче; знао је да је оно што
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Он је пусти да падне у воду и загледа се за њом, запањен: из белог, светлуцавог песка пружали су се ка њему румени прсти корала између којих су промицале златне рибе. »Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као да је нагло дошао до себе и даље је препознавао: седео је на улазу у нечију стају, прсти су му дотицали сламу, овлажену и присну, овце су биле ту негде, на чакшире, просењене на коленима, падала је топлота.
Попа, Васко - КОРА
алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове обешених празнина Задње мисли се легу У топлим шеширима Прсти сутона вире Из обудовљених рукава Зелена страва ниче У питомим наборима У ЗАБОРАВУ Из далеке таме Исплазила се
река сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном беже И прсти се клоне мога чела На коме се свет запалио Речи су ми у траву зарасле Тишина ти је разнела глас Ствари ми сива леђа
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
воду из грчких чесама коју смо ми држали за вино, чисто као суза, и од које су нам се, за све то време, црниле блузе и прсти и нокти и усне као од варзила. Лепо је било, и весело је било, и свега смо имали и свачега. Свега и свачега сем жена.
да је оно тамо заиста женски створ небески леп, умало не вриснух, умало што не полетех да скочим, да се сурвам кад се прсти моје уздрхтале руке некако сами и механички подигоше до самих мојих усана које су гореле.
Његови прсти, дугачки и чворновати, постали су такви искључиво од тога што он, како ми је сам причао, својеручно носи куфер са
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наша мисао непрестано прелијеће по непознатим видовима живота и свијета као што утанчани прсти слијепца прелазе преко непознатих и непојмљивих лица.
Немирни прсти каткад би му застали, кад би живљи моменат у дискусији јаче привукао његову пажњу; привјесак би се закратко смирио,
прије него сама мисао, породила нека нејасна слутња те мисли: као сјена длана да је прешла преко обасјане плохе. Прсти би му нервозније узели обртати привјесак, брже би се смењивала излизана агата са препуклом малахитном плочицом.
Нагонско тражење лежи у немирним дјетињим прстима. Они xоће да све спознају опипом — прсти тих слијепаца са широко отвореним очима — и да из сваке мртве ствари избаве њен живи глас.
Рука ми бојажљиво посегну, као да ишчекује неко откровење, и прсти такнуше жице. Замније, изблиједио, крхак, њихов давно упокојени глас чудан, непоњатан.
Ништа споља није могло да упливише на савршено подешену конфункцију прсти-типке-чекићи. У сусједству смо имали дјевојчицу од десетак година коју је Ерна поучавала.
Вјежбала је даље, до оне друге тачке кад почиње ићи све лошије. Па је тјерала још даље, до оне треће тачке кад се прсти почну заплитати и погрешно грабити, и кад дијете тањих живаца западне у плач и хистерично лупање по типкама.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
у врту береш ружу што је цвала, Ружу береш и на груди своје мећеш, Кад хаљину своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост мени носе и милоште — Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?
Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла. И ноћ се спушта, и врисак, и мир. Замрле душе, само дршћу прсти, К'о снага где је тек забоден мач. Понека глава скривено се крсти. Још знак слободе детињи је плач. 1916.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да створи. Постоји још један, много важнији
Ћипико, Иво - Приповетке
Испије чашицу ракије и, љуто уцвијељен, пожури да своје достигне. Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему играју; хтио би да се умири, но не може. Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују.
пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну страну чамца и пустила руку да јој низ чамац нагне, прсти јој се топе у мору, она и нехотице окуси неколико капи и осјети слану воду у устима. И замишљено гледа у морску дубину.
Краков, Станислав - КРИЛА
Узела је његову чворновату, маљаву ногу у крило, И њени танки прсти почели су да лете по прљавој кожи. Пуковник се смешкао задовољно.
Петровић, Растко - АФРИКА
и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди. Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела.
Растерује метлицом мушице са своје рањаве руке. Он је изгубио већ једно уво, и сад му отпадају прсти са руке. Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али се отуда није нико појављивао. Са наше стране није планула ниједна пушка. Људи су прислонили пушке на рамена, прсти су били на орозу. Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари.
Лице јој је било без иједне пеге, што је иначе чест случај код особа са црвеном косом. Врат јој млечне белине, а прсти танки и дугачки. И Полета је исто тако лепа, али више плавуша.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И слушати и пјевати свакојаке лике Мило ми је од сказаљке било и кавике. Станем и ја пробирати, запну струне прсти, Начнем прву, љубов нађем већ у другој врсти; Вратим пјесну, вјештајући да се од ње чува, Ако ступа с љубвом, глува,
Твоји су ми прсти Ране горке дали, Љубве ране, живог Мене да угушу. Твоје стопе лаке Брже нег’ виловне Љубичице, руже За којима
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Цар стаде. До ножа прсти су му склизли. ''Грех је отац Среће, Бол син Величине!'' И, док покајници у сузе су бризли, С ножем у ноћ јурну,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали. Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.
Али њему руке нису дрхтале. Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо. Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ш. двојанке не треба јести, »јер ће се састављати прсти на ногама« (СЕЗ, 13, 405); или ће се рађати близанци (<Беговић, 245>).
Ћипико, Иво - Пауци
У челу стола посади поп Вране старога фра—Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних
са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Матијини неуморни прсти од зоре до сумрака израђују глинена чудовишта. Тачно тако — чудовишта. Јер његове тестије нису обичне, безазлене
Дошле су кишне капље распршене у фијукању ветра. Стојим бос у леденој барици накупљеној између клизавих облутака, прсти ногу су ми се укочили од хладноће, кошуља ми мокра, коса слепљена, цурак са темена силази низ слепљен прамен косе и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
драчки био је нешто покуњен; њему је, док је својим телом заштићивао патријарха, руља поцепала мантију, а непознати прсти украли његов новчаник са свом његовом звечећом садржином.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин на опрузи, ушке за прсте како прсти захтевају. Узе Костица комад поставе, распростре је по столу за кројење, удену десну руку у маказе, прстиће леве руке
Неке гвоздене шипке једнако излазе из неког ваљка, и пружају се као живе, као неки дуги прсти. А увуку се, а истуре се.
Некада танка госпођица, потхранила се, па и разбректала. — Прсти и зглобови су ти одебљали, Синка; ја ти кажем да продамо клавир; никада више нећеш ти за клавир сести — предлагао је
Па онда стиже и ветрић, задрма багермово грање, сенке грања претрчаше, као прсти преко харфе, по гвозденим шипкама велике школске капије. Потера ветар и нешто плехано преко калдрме.
У том часу нервозни танки прсти Миланови дохватише писаљку и забодоше је усред једног великог знака питања! — Држи га, Милане, да не умакне, реп му
Још се некако подмладио. Смршао као дечак: смршало му тело, и лице, и прсти на рукама, и зглобови на ногама. Изгубио је од херојске своје фигуре, али се много профинио у покретима и у ставу мира.
Париз, Рим, Париз, само то чујем... Да би се још отегнула и та теза, и твоје лутање по свету... Овде се прсти ломе за хлеб, да би твоја теза могла да се отеже у славу Чивута! Јеси ти при Богу, Бранко!
Опазило се, даље, да Мија, ако не баш негује, али чува руке: прсти му нису, како је раније било, умрљани мастилима разних или свих боја.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Које је прво основно начело Христове науке, звекане један? — понавља гневно катихета и већ му се стежу прсти у песнице. Па кад ђак ипак не одговара, он рукне: — Милосрђе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Хтео бих да се ослоним на ногу, али ме снажан замах ваздуха прикова за земљу. Гр-ру! Гр-р-р-ру! Гр-р-р-ру! Прсти су ми заривени у земљу, као да бих хтео да се слепим са њом. Ах, боже, ала сад осу! Нешто се цепа, пара. Гр-ру!
торбу на једно раме, на друго притегнуо пушку, око појаса пуне фишеклије, а на ногама исцепани опанци, да му се прсти виде. И тако гази по снегу.
Дан тмуран и хладан, сав огрезао у сиву белину из које штрче оголела дрвета, као раширени прсти у костура. Заустависмо коње, са којих је одилазила пара. — Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
нам жеља душе поткрада: Да душа помрлих столу буде призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако стиже до тринаесте царевине. Ах, како је леп Варалица. Прсти му, дуги И нежни, лице као у сребру исковано, смеђа коса пада по кадифеном оделу, а за шеширом црвен цвет.
— Од муке каса закашља, последњим снагама бранећи своју тајну. Али, дечакови прсти били су јачи и тамо где је каса тврдила да леже бисери и дијаманти — зевну празнина!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То је неко од познатих. — Еј, покажи се, немој нас плашити. Прсти на ногама опет обијесно поиграше. Дјевојчице су и даље неодлучно стајале, а онда се из групе издвоји мирна Луња и пође
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тко ли слугу почитује, то господара му со тим поштује. Коме шаком, коме исто међу прсти! Тешко томе, ко двојим путови ходи! Кано кукавица лелече.
И горње нам је у глави небо несвиђено, а доње видимо. Достапут од многих му на њему слина и подоле спада, те га с прсти уздижемо.
Доста је ситне деце, ал' из једне су утробе. Многи су састави телу, које глава, очи, нос, уста, руке, прсти, ноге, ама то је један човек. А све једно — прах и земља. И све то у једном лицу стоји и мало и велико, и боље и горе.