Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пред кућом нас је чекала Стана; била је невесело замишљена, очи је оборила доле, гледајући забринуто преда се, а прстима чупкала је шарену ивицу од своје прегаче...
За њиме оде и Станина мати. Мени се то није допадало, па се некако и ја, све на прстима, поред плота крадимице пришуњам њима. Станина мати оборила очи доле, па слуша где јој нешто калуђер шапуће.
чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак који је нешто продао и купио, па не може да састави рачуне...
Она уздахну и обори очи, а једанпут прође поред њега тако близу да му је својим врелим прстима руку додирнула. Он се трже, као да га је змија ујела... После је прекорно погледа и оде настрану...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПИТАЛИЦА ПОД ХРАСТОВИМА Кад храст испуни своју храстову меру, шта бива кад израсте преко ње, и прстима се дохвати горњег света?
Или га остали храстови изопште, а неко га из тог горњег света храстовим лењиром по прстима туче? ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ Мудрац међ нама ћути, ћути јер види да онај који би могао при сјају звезда које сам
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у таван, нити се возио на лађи за атер бифтека, али се на најјачој цичи купао свако јутро у хладној води, ломио прстима коњске потковице за опкладу, па чак учио и српски, и, после дугог учења, једва научио неколико речи, па и то сакато.
— Баш ми досади! Енглез сасвим немарно приђе начелнику и упита: — Има пише, тако тражи? — па прстима и мимиком запита начелника као је ли већ писано да му се тражи што је молио. — Јест, јест!
— Јест, јест! — одговори начелник, па и он му прстима показа да је писано. — Аф, аф! — рече Енглез и поче показивати нешто рукама и мимиком.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прихвати га да га дигне. Чуо је како му нагло срце бије... Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... — Милошу!... Еј, Милошу!... Освијести се, човјече!... Али Милош ни маћи... Крушка викну пандуре.
Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље. Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... Изнеше га напоље. Старац је лежао непомично.
Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог... Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима... И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...
Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... — А да неће остати сакат? — Неће... Ево, видиш, како миче прстима... Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Моје срце држи прстима од леда, И мој дух напаја кајањем без мере; Мој поглед у небо да очајно гледа, Да мрзим без снаге и љубим без вере.
Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први. О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година... гле и песма иста!
И док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета јасмина.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда полако отвори врата, па на прстима дође до велике собе, па прекрсти китом врата од ње. Еј, како ми је онда лако било!
Моја мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи.
Гледам за њом — не знам шта да мислим. Онда се наново пришуњам на прстима до велике собе, па провирим кроз кључаоницу. Гледам. Сто насред собе.
из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми је стриц умро, Ђокица у авлији везао мачки ђезву за реп, па
Али ми ниједно ни ухом да макнусмо! Онда он пође поребарке на прстима чивилуку, а не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе, натуче вес на очи, па брзо и целом
небо дугачке, светле беличасте зраке, као да је отуд са запада помолио неко грдну шаку са раширеним и нагоре окренутим прстима — управо онако како то праве добри и рђави молери: Сава, која је била тако опала да је се готово на сваком месту могла
Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то! Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.
Ми му показасмо. — Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону. Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: — Како си, оче? Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. — Шта те боли?
Ту смо сви као у својој соби. Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ. А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.
Беше извадила махраму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи. Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Боже! Па зар зато? — Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више. — Та и запустила се доста. Како ретко свира, још добро и свира. А како је пре лепше свирала!
Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио. — Није; рâно — вели јој гђа Перса, пробајући га прстима — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих, па через тога. — А нашто ти то? — пита је Пера.
— пита је Пера. — Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија, па га удари лако и нежно по прстима. — А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је бог створио?! — вели Пера.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Само, а то су сви знали, кад год би хтео неко да га уплаши, он би му пришао и начинивши прстима крст показивао. — Цопо, на! — И почео да му уноси тај крст. А то је код Цопе значило: крст од његова, Цопина гроба.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Вреди ли риф чоје седам форинти, он га прода лепим речима по десет, па још колико остане с рифа на прстима! Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сав тај лом и урнебес и ужас, пун огња и крваве страсти, па оно заглушујућа, својствено гаменско звиждање прстима, она дивља дрека, гажење, гушање, гужва, трк ка вагонима, отимане о места на крововима и степеницама вагона, па
силом враћен натраг, ствар је овако текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним прстима, па је тако сагнут гледао у земљу.
руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако погурен и врати се на прстима и натрашке пред врата. Ето ти оца. А после оно друго: „Чувај образ, синко!“ И сад шта?
Африка
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету.
Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних
На његовим прстима исплетени су једва чујни ланчићи са прапорцима. Он је пролазио лагано кроз село окружен друговима који су нежно
Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце материнства и нежности, само да их убеди што пре да је грех ово што су помислили, и да ме треба одмах, одмах
Црњански, Милош - Сеобе 2
госпожа Кумрија би пришла, и потапшала коња, по сапима, својим дугим шакама, и помиловала га, по гриви, својим дугим прстима, и, ћудљив, бесан, ждребац смирио би се, као омађијан. А она би се смејала и уседала. Научила је то, каже, од Павла.
жена би и после дугих кавалкада, прелетала препоне, преко пањева и ограда, дижући свог коња, уздама, у својим белим прстима.
Откуд сад то? Исакович на то помилова прстима врх свог плавог брка – намирисаног нарочито тога дана – рече да мисли да је то зато, што ти официри, сад, мисле, да, у
Ветеринар се био исправио, пред Исаковичем, и понављао. А и прстима је то тумачио. И фурби! Е фесси! Као да је човечанство делио.
Коса јој је, једино, била црна и висила низ врат, као црна грива. А била је обгрлила своја колена рукама, изукрштеним прстима, на које је спустила главу. Плакала је.
Напољу је дувао ветар, у мраку, а у павиљону звучале су завесе, као да неко заиста дира, прстима, у неку харфу. Тек је пред зору заспао.
затекао, да седи код замрзнутог прозора, који беше у немецком стаклету – ретком, у Кијеву – и топи лед, дахом, и брише прстима. Вирила је напоље у снег, у зиму. Узалуд би је супруг питао, куда то гледа и на шта мисли?
Госпожа Евдокија имала је обичај да, и у загрљају, тражи да види очи Павлове и отварала их је, прстима, нежно, и кад би их он склопио, дремљив. Дрхћући од уживања, међутим, није дозвољавала да и он њен поглед ухвати.
из доба Петра Великог – нису се више пушиле, ни у Костјуриновој резиденцији, него су сви виши официри, бурмутице, међу прстима превртали, бурмут у ноздре пуне дугих длака трпали – па кијали. Исаковичи су ходали по тој кући као да су поспани.
Идући крај ње, церемонијално, једва јој је, прстима, прсте додиривао. Царица је села на фотељу. Воронцов јој је раширио, и намештао, хаљину, светлоплаву.
Теодосије - ЖИТИЈА
На једну високу стену се попе, прихватајући се прстима. И тако као на стуб са муком, узашав, обрете високо на овој стени једну пештеру, као од Бога спремљену, и веома Богу
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чувајте се! Сироти Брко, са џаком на леђима, све на прстима одшуња се до своје њиве под планином и ту га опрезно спусти у кукурузе.
Онда се, опет на прстима, поизмаче далеко преко поља и отуд повика: — Ехеј, лаве, буди ноћас будан, доћи ће медвјед у кукурузе!
— Аха, овдје су се сакрила она двојица! — злурадо прогунђа он и полако, на прстима, стаде да се шуња све дубље у мрачну пећину. Кад је већ далеко зашао унутра, учини му се да чује нечије дисање.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши. Атаман је ишао напред. Рашида му је говорила о својој професорки из физике.
видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред мене, како нешто сигналише прстима. Нисам даље морао да гледам. Знао сам: договарали су се за ново писмо.
Била је то сада Весна с дугим пијанистичким прстима и главом која је и на железничким шинама викала: „Нећу.” Правој Весни нисам смео да кажем ни речи о томе, јер
Изгледало је као да дете плаче. Покушавала сам да спавам, покушавала сам да затиснем прстима уши и не чујем га, али сам га свеједно чула, устала и пустила га.
Протеглих ноге и прстима додирнух глатку врелину шина. Сви моји мишићи били су напрегнути и очекивали су нешто. Поново прстима додирнух шине, а
Сви моји мишићи били су напрегнути и очекивали су нешто. Поново прстима додирнух шине, а онда пређох њима преко свога врата, спустих их низ рамена и груди до бутина и колена, осећајући свуда
Ево кључ! Треба га три пута обрнути у брави! - дотакла ми је својим прљавим и скореним прстима шаку тако да ми је језа прошла читавим телом. Рашида се издигла на прсте, узела кључ и пошла ка вратима.
- миловао сам јој рамена понављајући то или нешто друго, све док се њена рамена под мојим прстима нису умирила. - Ти на то, једноставно, немаш право. Неда је једна стара прича. - Ма немој!
Кад сви полежу отићи ћу да је видим, и видећу је, па ма морао газити и по ђавољим роговима! - зграбих прстима једног котрљана и здробих га.
сам ја за тарзанисање по крововима савршено неподесан: ноге су ми ишле свака на своју страну, а цреп ми је клизио под прстима. Уздржана даха, клизио сам милиметар по милиметар на доле.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале. Већ Шамика иде у школу.
Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу. Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не дирајући пилиће по гранама, и обилазећи гуске, накрали су се меких голубова. Крвавим прстима, за које се лепило перје, чупали су плаве главице, прибијени месечином уз зидове, осећајући како се мала, врућа тела
Са прстима и ноктима пуним коњске длаке, којом му се напунише и уста, он се дохвати трске, затим пања, на који га извукоше, свег
Мрате, голицајући га нехотице, неподношљиво, при томе, својим дугим прстима. Аранђел Исакович храбрио се, и по стоти пут, мислима да то нико неће сазнати.
Проседео давно, у почетку тек колико то жене воле, почео је сад и косу да губи; власи му остајаху на прстима кад би зором, при умивању, извлачио главу из ведра.
и риком око валова, као ни тада кад јој слушкиње завириваху кроз тихо одшкринута врата и, видевши је да спава, на прстима прилажаху њеном сандуку са новим хаљинама, које је последњих дана удешавала и шила.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Био сам супериоран мушкарац са првог спрата који игра са девојчицом из приземља. Био сам искусан мушкарац док сам прстима лагано опипавао носи ли Јелена грудњак. Није га носила. А и шта ће јој кад уопште није имала груди?
Последње вече августа ухватила ме је за руку и први пут затражила да је сам отпратим до куће. Увукли смо се на прстима у њен собичак кроз неке тамне ходнике и простране собе, у којима се чуло мешкољење спавача у сну, и тада, пошто је
Још и сад видим у њеним коштуњавим прстима дактилографкиње две мрке картонске карте улазнице за Вавилон! — Твоје су! — прошапутала је.
Бедно се извукох на прстима истим путем којим сам и дошао. И тако, уместо нас, генијалаца, који смо годинама претили Европи, у Париз оде мала
Додирујемо се, тикамо се, поново смо жива бића од крви и меса које се буди под прстима. Веома скупа терапија, писало је у новинама. У моје време још је била бесплатна!
стални и вечни нагон да додирујемо брата, да пипнемо површину слике испод које пише да је забрањено додиривање прстима, све то траје до дана данашњег. Шта чиниш непрестано?
дана затребати и добро доћи — у оним јутрима, можда, када приликом бријања угледате у огледалу своје лице, а под прстима осетите нечију туђу оштру браду. Све те куће које су израњале из измаглице.
сасвим у тами испод аветињског гипсаног свода, зазвиждах наш сигнал лажном свирачу са лажним инструментом под прстима.
Кидао је занесено прстима лажне жице од конопца на свом контрабасу од картона, уживљавајући се у неку само њему познату мелодију, и ја сам је
је било у тој мелодији коју сам чуо — онда када више нема где да се оде, и жеље за путовањем је било под његовим прстима док је свирао на контрабасу верујући и сам да свира (а симфонијски оркестар доле из таме пратио је његов лудачки сан),
Светло се распрскавало над овим чудесним призором дечака који прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира, очаран сопственом лажном вештином, упркос свему, упркос свима!
Бел Ами ћути. – Знао бих већ... — каже Пуфко. – Досадно јој је... Пуфко скида наочаре за сунце. Вртећи их међу прстима, у тамним стаклима ухвати девојку, у ствари, њену белу хаљину, јер се тамна кожа њеног тела стапа са бојом стакала.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Овај пошљедњи, ћорав и сакат у прстима лијеве руке, изгледаше као да се вјечито кези. — Не знам — вели Јанко смијући се и рукујући се редом с њима...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Разгледа друге карте.) Цела истина! Ала је овај други смртан; но јошт се нада. (Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући. МАТИ: То је.
ЖЕНА: Макар ако се на мене срдиш, опет ћу да те пољубим. (Љуби га.) МУЖ (удара је лагано прстима): Ајде, ајд’, ајд’? (Жена одлази.
Милићевић, Вук - Беспуће
До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и
У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше покаткад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле , у кишовите дане његове ране
ствари добивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Био је тачан, смеран, права практикантска душа. Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова,
подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе.
Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се од срца. А Јова се полако на прстима врати од врата, па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ЈУСУФ: Не може се то само прстима... ХАСАНАГА: Кажи ти мени: можеш ли, или не можеш? ЈУСУФ: Не могу, Хасанаго. ХАСАНАГА: Е онда ћути!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком. Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас... Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши.
Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима. Докопа се за чело и косу и поче се грепсти тако јако, да крв потече.
Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (које ће бити сасвим непотребне — пошто ћемо прстима јести). И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.
Колико пута ме затичеш. Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: — Шта ти је, Којо? — Ништа. — Па не љути се, што?
Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... Прилазим на прстима. Месечева зрака дрхти. Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне,
Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше. Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети. Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.
у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима. Стресох се. Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. — Стано? — Ти?
! — почех ја. — Нећу више да плачем, жи’ ми ти! — И да би ме уверила, поче прстима да скупља растурене сузе по образу. — Нећу! ... Дај ми да те пољубим! — рекох одједном, и сам не знајући зашто.
А више нас кроз обасјан ваздух клизи нешто топло, опија. — Вечерај, Нушке! Она узела хлеб, премеће га по прстима и гужва у куглице. Помера се с места, откопчава час јелек, кошуљу, час разгрће и заноси косу за плећа. — Врућина ми!
А кад убрише чело, он и косу понесе у прстима. Поче да савија цигару. Папир му се лепи, цепа, а дуван се просипа. Одох у кујну, да му изнесем жар у машицама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па нзвадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде: — Шта је, побратиме?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на прстима): Шта, устала и обукла се јошт? Но, сад нек ми сам Бог буде у помоћи. ПЕЛА: Шта ћеш, Персо?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
нагризају лето; Данима тек по лишај паведрине, Сунце у мрли, једва започето; Као да неки ослепели зограф Икону хоће прстима да схвати, Па скрнави је. Дрхти сеизмограф, Клизиште креће, тутњава га прати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), питате се и питате се, а све идете на прстима да не пробудите унуке; босим ногама шљапкате по бетону (колико сам вам само пута рекао да навучете папуче, а ви опет
занеми и почне да се клопа од срамоте што није рудар или макар рударска учитељица, а такав мамлаз за то време куцка прстима по столу од изрезбарене ораховине и купује одмах ствари у пола цене. Будзашто!
ГЛАВА XИИ Ана се враћа кући, гдје њени родитељи корачају на прстима. За то време Мишелино стоји на бранику њене и његове отаџбине, али се у читав случај упетљавају птице и бубе славонске
Најпре, нешто као болест — температура тридесет девет са осам, ходање око мене на прстима, шапат и сажаљиви погледи, сутлијаши и пилећи чорбуљаци, а онда лагано прездрављивање и „нека се само што више одмара!
Тако некако. Напољу је био Лондон. Осећала сам се изван себе од среће што могу да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика добра, свеједно што нема тона, а најгоре је било то што ми никако неће веровати
Бакута осећа да је опасност на помолу и извлачи се из куће на прстима. Напад изводи маман лично: — А сада, сви на спремање! — Без мене…— каже матори.— Морам да медитирам! — Молим?
Пре него што се убије, он пређе лагано прстима преко бројчаника да још једанпут дотакне ту справу коју је обожавао више од свега.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У пећи ватра пуцка ли пуцка, румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на вука рогатог личе.
Поскочи деда, прстима пуцну, врти се попут тигра: „У коло, људи, дрвеће, звезде, почиње светска игра! Нек лија узме за руку ловца, нека
Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима. Дедин је радник ћутао вредни брвана белих и крова стрма, зелен је точак стајао мирно, блистала само капљица срма.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и ти што на свом длану и са својим прстима остајеш у већини међу многима сам из дана у дан дат тамо где се знаци скупе и збију твоја је соба општи стан
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Отац је ћутао. Али сам осећао како савлађује свој бол. Кријући поглед од мене, добовао је нервозно прстима по столу. Најзад проговори: — Шта ћеш... није он сам. Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи.
дете је било тамо. Александар дохвати капу, накашља се, па достојанствен и важан, закуца на врата. Ми на прстима приђосмо соби и ја клекох код врата гледајући кроз кључаоницу.
Наше одступање мора се извршити у највећој тајности. Не сме да се чује ниједан шушањ, ниједна реч, нити звекет... На прстима и полако, чета има да се сакупи код забрана... А ти, артиљерац, скидај сада телефон, и одмах у батерију!
Ми смо ћутали очекујући шта ће командир рећи. Он најзад преклопи хартију, превуче прстима да истера ивицу, погледа туробно у кишовиту јесењу ноћ и једва проговори: — Господо, наредите да се запреже.
Да нису прекопали гроб! — сину ми кроз главу. Можда сад газимо над његовим телом. Била сам као у грозници. Хтела сам прстима да је ријем, не бих ли допрла до њега... Његово име не прочитасмо нигде.
једну ограду, наиђоше на неко ђубриште, одвалише проштац, затим се двојица издвојише у правцу једног дрвета, на прстима, тихо... и један тресну мотком по гранама. Кратко крештање.
се овековечи фигура младог, погуреног пешака, у изгужваном шињелу и заврнутој шајкачи, са подераним опанцима и испалим прстима. Враћајући се срео сам ађутанта.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту. — Извол’те и прошћавајте...
Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита... Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само
баш да видим шта ће радити, а ?«... И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам«, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду. — Говоре ли што за капетана, да неће и њега ?... — Кажу, биће премештен. Добар је човек...
И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе... Нема, дакле, ништа од разговора. два дана по том дође јој мати.
Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор. Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби тражећи нешто... А она, не види се...
Чује се кашаљ... Ах, то је Стојан... Кад је он дошао ?... Или је био овде од јутрос, па сад спавао ?... Полако, на прстима... Соба није закључана ... Ено ормана! Ту је!... Само да извуче ону горњу фијоку...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У том друштву пази се само на то: како једу шпарглу. Једем је прстима, као глисту (цомме ил фаут). Талијанска артиљерија грми, али не туче село, пуца идилично.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Она је лежала са скрштеним рукама, а међу коштаним, чврсто стиснутим прстима беху јој руже. А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе роса од последњих суза њених.
— Шта је то сад? — прогунђа па се пипну руком по глави и виде да на њој нема косе, већ, место косе, осети под прстима перје. — Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На прстима наступа, стопу по стопу. Жуња је био у биоскопу. Синоћ се умио, врат испрао И на капију се малу искрао: Па пошто
Чекање у мраку безнадан је посао! Кад би се бар знала страна са које би Мукло, на прстима, наићи могао! Ни сан не воли кревет по спарини... Можда се спанђао са ноћним морама? Цариници га држе на Царини?
Наизменично парним и непарним, Пазећи да се не преварим. Седмом, па трећом, па онда петом, Овамо прстима, онамо петом. Све бринући којом ћу и када ћу: Боже, страшну ми даде задаћу! Стотину ногу!
свањива Из дубодолина, са њива, Тај час светлосног клијања Испод воде, однекуд, израња, Или га, кроз откосе, Свици на прстима проносе. Из вечности свањива, А садашњост је хладна, сањива.
” И одлази весели синак луке, Олуји брат, галебу друг! ...Да, на прстима дедине леве руке Нокти су подсечени чисто, у круг, А на десној избиле канџе и куке: По два сантиметра нокат је
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја бих воли сад тривну орахах, да је једном по нашки избројим, но стотину тијех бројаницах да пребирам прстима за фајду. СЕРДАР ЈАНКО Ти све, кнеже, на шалу окрећеш.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.
| Али она га позва. — Дај руку! Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.
Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима. А највише је узимала од те тектине пите.
Није могла да заспи. Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње увелико већ спава.
И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.
да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.
и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима. И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.
Ох! И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то. Али би и то. Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад
То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену. Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на
И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.
Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова. Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.
Угрејана плоча пекла ју је. Али њој је било хладно. У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе. Што да јој је сада овако?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници. Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора. Ја сам десертер, пане!
да говори, ђакон се нешто загледао кроз стакло од прозора; зинуо мало, држећи на лијевоме длану боцу, а купицу међу прстима од десне руке. Сад тури чашицу у џеп од доламе, па се стаде крстити, говорећи: „Јест часнога ми крста! Он је. Он!
“ „Бог, синко, Бог те благословио... Оди, жено, оди!“ рече јој, видећи е се снебила и уставила. Жена бришући сузе прстима, прегнута, примаче се, па дохвативши скут од аљине владичине, учеста љубити је, а не мога да проговори, да заиште
„Господаре!“ запита онај човјек, обрћући капицу међу прстима. „Говори, жено, што ти је!“ рече Владика, обративши се њој. „Господару!“ одговори једва она...
Онај за њим бјеше висок, бјелопутаст, загрнут војничком кабаницом иако бјеше врућина. Овај потоњи не назва, но прстима дотаче капицу. „Добра ви срећа!“ одговори сердар, растежући сваку ријеч. Он их омјераше од главе до пете.
Најзад се диже и стаде ходати, на прстима, по одаји. Пријатељ му као да чу кораке, јер промрмља нешто кроза сан. Јанко се тада брзо поврати на своје мјесто, обу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЗАГОНЕТКЕ-СКРИВАЛИЦЕ 316 Б) ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 318 В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 332 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 340 И ИГРА 341 ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ 342 ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА 343 РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК... 345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ...
Најбројније су загонетке: о детету, о очима, о прстима, о хлебу, о јајету, о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону, о лађи, о диму, о
(Сунце) ВИИ ПРИКАЗИВАЊА (ИГРА И ГЛУМА) И ИГРА ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ (Да би се детету заварала глад) Ово вели (показујући палац на руци) био бабо, па отишао у чаршију
Коло: Пауна нам леђа боле — Паун: (Превија се као да га леђа боле). Коло: Паун нам се тимарује — Паун: (Прстима прихвата за своје хаљине — као да их од нешта чисти, и оно баца на земљу).
— ђаво, андрак; нека болест бучка — дечје страшило бучук — мера за жито, брашно вавољак — оно што се сваља међу прстима или у устима ваган — чанак, здела; мера за жито вагон — врста косира вако — већ ако вакца — несносан свраб између
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извадивши из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се у један пут јави из воде: „Шта је побратиме?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Брзо овамо! СНАХЕ СОФИЈА и ВЕЛА (истрче из кујне, доле: Софија носи међу прстима очишћене ципеле; Вела носи леген, ибрик и пешкир; пењу се у чарапама на чардак). МАРИЈА Па где сте, за Бога?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да прибере мисли. Сви очекиваху ко ће први проговорити и како ће.
Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. — А колико му је година, Брне? — Дванајс... — Шалиш се, човиче! Није могуће! — Није могуће, више му има!
) — Биће он бољи, него мислиш! — рече гвардијан, устајући. Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. — Је ли да ћеш бити добар, а?
Па онда још око њега лете, „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фраТетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуље.
Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто. Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.
Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше. Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. — Ма шта сам ја крив? Шта сам крив, за ране Исукрстове?
Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама. Судија исприча како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.
Мушки су на работи, по пољу. Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.
Снива си? — пита га фратар, пошто сједе и стави штолу. Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка. — Ајде клекни, кршћанине добри! — рече му најзад Брне.
— Ајд, ђаволе! — рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу... — Ето мале! Оћеш ли да ти донесем кафу? — И изађе. Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зашто сам ђинђуве купио? Десна рука одложи пушку, из џепа извади ниску ђинђува и поче да је ваља међу прстима. Не може да је баци у снег.
Звонко сипкају осушена ситна семца. Неко их лаким прстима пипка. Осушена семца. Заустави дах: срцу не може ништа; оно брзо каса по сипкавој тами, прободеној оџацима и
Уздахну дубоко, шиљак светлости се пресави и само што се не прекину. Вукашин међу прстима окреће цигару и загледа је. Сигурно су чули. Сви се чудно држе. Како да им објасни? Шта да му каже?
— Оче, нека и Ђорђе остане. Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку.
“ Кравата... „Краљицо Ахајаца, ти што изазиваш ратове...“, шапутао је на клупи, у малом парку испод Пон Нефа, а она му прстима поправљала кравату... Тога дана је докторирао, фотографисао се и послао слику оцу. „Лело је што си науке добро свршио.
Па он је годинама мислио очевим мислима и живео његовим идејама. Прстима стеже слепоочнице и уздахује као да се гуши. Не, не мисли он онако како је вечерас говорио.
Да каже „леви“, никако не може. ...Свануће га је затекло у оделу на миндерлуку у његовој соби. Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах.
Рука у џепу није испуштала хартију. Хартија је шуштала под немирним прстима. Може још више наљутити оца, и он брзо пође у кухињу да се посаветује са Симком.
Напипао је кесу, прстима гњечио дукате, а они су бежали и певушаво цичали. И сада га волиш више него мене, и сада, и сада, уз рукав гуња пела
више него мене, и сада, и сада, уз рукав гуња пела се пшеница, кроз кошуљу су га боцкале хладне и ситне бобице, под прстима дубоко у пшеници лармали су дукати. Касније, излазећи из собице, са лица обриса зрна пшенице.
У ребрастој чаши, заробљеној његовим кратким, затупастим прстима, жутела се ракија као истопљен дукат. Људи за столом, нагнути над чашама, грде владу, тврде сигурну победу Аћима на
Само му шубара паде. Опанчар под стечајем извуче се испод стола, подиже шубару и, држећи је прстима, нежно му је стави на главу, шапћући му у уво: — Дај ми банку! Ђорђе га не чу од пијане дреке која зали кафану.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Појешће је Татага кад се пробуди, а ти никоме ништа не причај ако желиш још једном да нас видиш! На прстима, сва ошамућена, изађе девојчица из Татагине куће у блистав, бели, снежни дан.
Сунце се радознало загледа у Белу жабу, и осмехну: — Не могу, журим. А нема ни потребе! — златним прстима дотаче Господар неба Белу жабу. — Зар не видиш да си цвет? Локвин цвет. Локвањ!
Он упре поглед у земљу испод ораха, И опет му се учини да се тамо нешто комеша. Полако, на прстима, искраде се из куће, али кад је дошао до оног места где му се чинило да види како из плодова ораха искачу малена,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Замишљен, добовао је прстима по прозорској хартији. Данас би се, можда, рекло да се опасна снага његове мисли распростирала свуд унаоколо и
што му је првобитна замисао о устанку већ изгледала мање битна, и даља, него то плетиво танане моћи које је оцећао под прстима, под кожом, у даху.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ипак не беше самац. Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле; Он је прстима својим, из њених сребрних жица, Извио чаробну песму у славу невине Хеле...
Попа, Васко - КОРА
не жени И ваздух уједа Стена која га је родила Има право Боде боде боде КРОМПИР Загонетно мрко Лице земље Поноћним прстима Језик вечног поднева Говори У зимници успомена Изненадним свитањима Проклија Све то зато Што му у срцу Сунце
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара раскреченим прстима својих руку.
Они ућуташе и дадоше се на посао. Никија одруби рибама главу, расколи их својим дебелим прстима вешто по дужини, избаци из њих кости и поче да их прождире, половину по половину.
Коперник поче да одбројава на својим прстима: „Данас је среда. Дакле, бројмо унатраг: среда, уторак, понедељак, недеља. Прошле суботе имали смо пун месец.
Онда се пришуља на прстима до врата која су водила у собу његовог господара, прислушну онде и погледа унутра кроз кључаоницу.
Зграбих га својим прстима и отстраних га врло вешто. Пред нама се указа она нарочита кост која је несумњив критеријум торбара.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Људи окрећу главе, стежу носеве прстима, или заустављају дисање док прођу. Утом дивизијар са штабом сустиже колону. Он је замишљен, и са левом руком на
— Јуначки, Стеване, не бој се! — Прикупим сву снагу и укочим се, али осећам је Добро како гази преко собе на прстима и како ми се приближује.
господо, да сам пао негде кроз патос, у подрум, амбис, пакао, шта ли, и тек кад ме она позва: „Пођи“, па лагано, на прстима, изађе из собе, ја се повратих.
1 ...А у павиљону шестом потпун мир је већ, само попац досадно шкрипи међу дрвима код пећи и болничар је, на прстима, последњи пут прошао кроз собу.
“ И Петроније Свилар, неспособан да повеже мисли и да њима управља по својој вољи, притисну лепљивим прстима врело и знојаво чело и слепоочнице да би се још штогод сетио и да би, колико-толико, умирио бурну и мутну узбуну
Он је згурено прелиставао дебелу гомилу плавих табака исписаних само на једној половини стране и дрхтавим прстима истраживао нешто по њима. Па је, најзад, подигао главу и жмирећи запиљио се у мутне, блудеће очи оптуженога.
И тек се тргао кад га тешко нешто притисло јако по прстима, глави и стомаку и хаос неки настао. Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно
Онда су их терали да клече и да се моле Богу, да иду на коленима и купе ђубре и перу прстима и пљувачком калдрму. И тако неколико њих да заједно носе палидрвце на гомилу ђубрета док сасвим не поцепају крвава
и заблуди и двојици без душе трећем без главе и није га ниједанпут у очи погледао већ окретао упијач међу кратким прстима, нервозно увлачио маншете у рукаве од капута и великим, неприродним корацима шетао преко собе.
Кад се постепено савладао, а умирила га тек неумољива одлука да умре заједно с њом, он лагано, на прстима, приђе вратима да ослушне.
Он је био висок, неисказано мршав, са црним поквареним зубима међу којима се видела и два три златна, уснама и прстима пожутелим од дувана и гумом на иначе невиђено високим потпетицама као ћилибар жутих ципела.
и неупаљена цигарета, коју никако нема времена да запали, а лудо му се пуши, стоји му сва мокра и изгњављена међу прстима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У те собе ми дјеца ријетко смо улазили; а кад бисмо ушли, говорили смо шапатом и ступали на прстима. Одмах иза куће почињала се пењати кршевита стрмина, тако да су на стражњој страни прозори били ближи земљи него они
жиже лећâ, црне очи пучанки, морнарских удовица и рибарских невјенчаних жена што су сједиле на прагу сучући међу мрким прстима пређу или дојећи голуждраву дјецу. За мојим проласком дизао се шапат оговарања.
растворили врата да унесу мој креветић; четири снажна човјека, с капом под мишком, сваки на свом углу, уносила су на прстима плави креветак; било је у томе нечег дофенског.
Понекад сам, у јесењем сумраку, на узвисини изнад нашег мјеста, склапао очи и пружао руке с раширеним прстима наоколо у сумрак, и замишљао да сам дрво.
Послије вечере, на којој би ме задржали управници и љекари, зажелио бих да ме опет проведу позаспалим дворанама. На прстима, сасвим тихо, прошли бисмо мимо дуге редове кревета. Колико људске туге на тим разоружаним лицима!
Молио сам и молио дадиљу, док најзад није попустила и откључала. Кад униђосмо, на прстима, соба нас је запахнула својим хладом и лаким дахом плијесни; у зраку је лебдио изблиједјели мирис етера.
С неком зебњом отворим сандучић и узмем је међу руке. Нагонско тражење лежи у немирним дјетињим прстима. Они xоће да све спознају опипом — прсти тих слијепаца са широко отвореним очима — и да из сваке мртве ствари избаве
— Пошто су ове?... А ове?... А ове овдје? ... И све редом пипају прстима. А није то само зато да се увјере јесу ли зреле: томе, бар дијелом, узрок лежи у неком дефекту, или у специфичности
томе, бар дијелом, узрок лежи у неком дефекту, или у специфичности њиховог спознајног апарата: оно што нису својим прстима такнуле и опипале, не постоји у њиховом запасају одистинског.
Ујутро га је сам шиљао тамо и грдио га што још не одлази. А на пола јутра љутио се и бубњао прстима по столу узвикујући: „Богаму, гдје је више тај Густе! Читав би се дан само играо!
Али и иначе знаду се десити часови такве необично јаке наелектрисаности кад треба чврсто држати међу прстима узицу балона: то су часови велике радости. Но и ти веома ријетко и изузетно наилазе.
А кад униђе моја болничарка те ме затече гдје пишем (окренут сам јој леђима, не видим је), повуче се на прстима и тихо, приклопи врата — пссст! стари ради! И опет се смијем сам себи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Сигурно! — Е, дај руку! Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. — Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена! А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.
— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.
Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима. Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад...
За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира. И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извади из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде: — Шта је, побратиме?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
које су ме више занимале од свирања српског гајдаша који је притискањем мехова од овчије коже нагонио ваздух у цеви и прстима регулисао проток и мелодију коју је овај инструмент стварао. Највише ме је занимало усаглашавање или ”штимовање” гајди.
пажњу, јер одједном сам приметио да се око мене окупила група дечака разних узраста и уз смех и подругивање показивала прстима на мој фес. Била су то деца продавци новина и чистачи ципела и очигледно је било да су хтели да се шегаче на мој рачун.
У томе је имао леп успех, упркос својим укрућеним прстима. Знајући за моју слабост према Хомеровим стиховима и лирским текстовима у хоровима грчких драма, вежбао је да их
Ево те аналогије: Ако прстима стиснемо кракове неке звучне виљушке, а онда је пустимо да слободно вибрира, њени кракови ће се вратити у нормалан
Ћипико, Иво - Приповетке
Таман онолико колико је платила до амо. Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима. Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести.
Чучећи преврће влажно камење и прстима мијеша црницу да извуче црвића. Ископане полаже с помњом у комад суве тиквице на лажину, па, кад их је ископао
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо, на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.
Грлећи је, и то не рукама него целим собом, испод пуних јој плећа, под прстима своје руке, осећа како јој је месо врело.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Старац узе каву. Али посудину не прихвати за дршку, него је обави својим дугачким снажним прстима, не марећи што је врела. И сркну као аждаја.
Краков, Станислав - КРИЛА
Са мола се један по један од тужних губио. Већина их се потом опет нашла код ”Флоке”. И Душко је расејано добовао прстима по столу, гледао мале чистаче обуће и црвену косу једне проститутке. Осећао је жеђ и поручио је малине са кремом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету.
Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних
На његовим прстима исплетени су једва чујни ланчићи са прапорцима. Он је пролазио лагано кроз село окружен друговима који су нежно
Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце материнства и нежности, само да их убеди што пре да је грех ово што су помислили, и да ме треба одмах, одмах
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У штабу је такође владала суморност. Момци су ишли на прстима и говорили шапатом. Данас је на левој обали Мораве, на житковачким и прћиловачким висовима имала да се бије доста
— Где то, где, велиш, да имаш пара? — пита неко трећи састраг. »Трбо« се куцну прстима по појасу на левом куку: — Ево овде. — Добро бар да знам да ти ноћас на спавању — украдем.
— Али то је дивно чудо! Ја просто не појмим како се ту у једној глави, — Комаров се куцну прстима по челу, — могу код тих младих занесењака да сместе и постоје тако супротне идеје: бити противник рата, дакле
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Опа, ђоко! — Предраг превуче прстима преко образа и обухвати подбрадак. — А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!...
Признај — упаде Мишић. — Не! — на лицу Предраговом јави се гримаса и он је нервозно кретао прстима. — Страх и стрепња обузимају нас до пред сам јуриш. А кад се већ устане...
Наш војник му притрча, одупре се ногом о леђа и једва извуче бајонет. Бугарин се тресао, из уста му покуља крв, а прстима је грчевито рио земљу. Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене. Приђох му.
А лежи већ шести месец. Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима. Сада може сам и цигарету устима да принесе.
Један од мојих војника дохвати се за главу, шлем му паде, он зари лице у земљу, а прстима је кретао по глави и размазивао парче мозга... Влајко уздахну.
Уозбиљио се наједном. Као да нешто не верује, одмаче се и протрља очи. Потом опет приђе и прстима поче да покреће микрометар за прецизно посматрање. Онда се одмаче и погледа на нас.
— он повуче последњи дим из једне цигарете која му се била прилепила за доњу усницу. Затим је одлепи и баци у ватру. Прстима отклони остатак папира и онда штрцну између зуба, испред себе. — Ето иду! — рече један. Окренуо сам се.
— Главу даје, ал’ мамузе не скида — дира га Коста. — Седи на кревет и, пошто немам виљушке, умачи прстима. — Пре свега, бароне, ти заборављаш, примо: да сам ја ритер, и секундо: да ја не једем конзерве.
Поручник Рајко се намршти, као да размишља. Онда обухвати шаком образе, повлачећи прстима низ браду и поче да увија длаке. — Ја мислим... четири дана и четири ноћи. — Ха-ха-ха! — насмеја се слатко Коста.
Они су брзо и нечујно одмицали. Чуо се само бат мојих чизама и звек мамуза. Ишао сам на прстима. Када су стигли у ров, они се расподелише на две стране и изгубише се у мраку.
Опет ме обузе немир. Као да осећам неки кобни дах, нешто ме гуши. Смета ми чак и каиш од шлема. Повлачим га прстима надоле. Чини ми се, лакше дишем.
У једном моменту јој Станић обухвати рукама колено, онда поче да креће прстима, и да јој задиже халину. Осетио сам како јој је то непријатно, и она пружи ногу гледајући га молећиво, као да је хтела
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Зар да чекамо, безазленици, Да од нас прави својим ћудима По обичају том венецијанскоме — Прстима меким шарен-луткове, Што ће се на миг ока њезиног Вешто окретат — и кô пајацо — Љубимче лудо земље њезине — Служит
костуре, Које ти гласом исподземаљским Ушима нежним приче крваве Из давно прошлог доба причају, Показујући сувим прстима Ребара белих оштре шкрботи, Бриткога ножа храпав споменик!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Хајде ти напријед! Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе. Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у
Ћипико, Иво - Пауци
Па бијаше и опочинуо и добро се примирио. На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. — Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву!
Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.
Обрадује се и униђе. Она га кришом погледа, и, к'о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели. — Лако је вама! — рече шаљиво женама. — Ка шетамо, ка ви!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
милозвучног зова, хтео је да продужи своје знојење, дисање, ропац, бол који му раздире нутрину, хватао је укоченим прстима за руб покривача, а онда је наједном све то престало, светло је утрнуло у његовим зеницама, престао је мрмор његових
Доротеј је знао, јер је највећи међу видарима у читавој жупи.“ Поново ћути. Брише прстима крајеве усана. Наставља тише. „Умирући ратници су га вапајем дозивали, али он их није чуо. Где је био?
Да ли је то Сотона зирнуо у њих кроз ову пукотину на божијем свету звану Сабориште? Под њиховим прстима глина се преображава у искежене але, рогате ђаволе, смешно-страшно звериње, припитомљене дивове.
Вода је свуда, змијски хладна и љигава: у полуделом Белом потоку, у суварцима које купим, у мојим опанцима, међу прстима, у коси и носу и ждрелу, угњилео сам, пропиштао сам као глиб.
Од суза женска душа постаје мекана, гипка као глина, предаје се прстима, за сваки крчаг и сваки ћуп, за сваку лудост. Не, данас јој не бих причао нешто тужно, лето је, сунце се клони западу,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но ипак не беше самац. Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле. Он је прстима својим из њених сребрних жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дошавши скоро до ње чујемо иза плота некакав шапат. Приступамо му на прстима и, кроз једну његову пукотину, видимо два човека где седе на каменој клупи. Ослушкујемо.
“ На прстима који су дрхтали, рачунао је он колико га дана још растављају од онога дана када ће он извршити једно од најславнијих
Као кривац дошуњао бих се, на прстима, од врата до прве клупе, где сам морао мало причекати док половина оних слушалаца који су у њој седели не изађу из ње
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (тихо Стани): Не заборави на хаџије да сутра сви дођу и да ме чекају. СТАНА (излазећи на прстима): Нећу заборавити, не, дедо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У већем броју су дошли на сахрану само поседници са удаљених имања — На прстима иду! — посматра господин Јоксим. После погреба, одмах се вратили својим кућама, и то на најбољим коњима.
Кад је боли глава, иде на прстима. Давно нечишћене домине опрао је у шпиритусу, и глачао их кожом од старе рукавице жупникове.
Видела је госпа Нола још, кроз занос, како младић на прстима прилази прозору и навлачи завесе... И осетила срећу, или варку среће, сирота госпа Нола.
— Мали је после чешће чинио неке покрете прстима кроз ваздух, и то је био као неки пријатан и тајанствен знак између матере и сина.
И тако се приближили писању. Настаде мала пауза. Ко ће да почне. Павле стаде лупкати прстима по столу као да свира у клавир, што је увек значило да је мало узнемирен.
По улицама је просуто кукурузно зрно, по свима стазама га има, у свима џеповима га има, међ прстима га има. Чамци и дереглије на Тиси тешки су као олово.
Ако запне пре зида, лом је у кући. Одело четкају све по две жене: једна прелази четком, друга прстима вади перца и прашину.
запита за прсте, увек, и до смрти, говори: да си коњу давао шећера, а ниси знао да се коњу пружа шећер на длану а не у прстима... И да запамтиш: људи се свађају као пси, али се мире као људи. Стефан се у свима школама одликовао.
И кад се код Влаовићевих свира „тихо”, пролазници безмало на прстима ходе крај куће. Стефан Влаовић је већ поодавно имао своју кроничну болест, болест слабе крви, болест безболну, с
На друга, пред њега, домаћица. Шушти и мирише; дише на фине чипке што јој цепте по грудима; од дијаманата на прстима и у ушима сва „блицука” — реч је мале Соке, иначе позајмица немачко-српска, уобичајена у целој паланци; — коса јој
Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи. Неки стари људи се најзад, као на прстима, извукоше кроз капије, које су нечујно отварали и затварали за собом.
Одмарају се од нечега, годи им. Ната устаје да дода дрво у пећ; Мирко јој својим кривим прстима сипа другу шољу кафе, и реже средину хлеба на коцкице. Милина — ни прошлости, ни будућности! Две старости, две светиње.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
- вели му Јанко. –Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду. При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и Драгутин Илић, а Војислав поглади своју пажљиво подшишану
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Падала је јесења киша. Потпуковник Петар скиде капу, протрља чело, затим прстима притисну очи, као да се тек са да освести.
Па бар да сам на коњу!... Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду. Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са пушком на
Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир. Уздржана даха, прилазили смо лагано. Некаква грана ми наиђе на лице.
Неповратно?... Будућност нас и не занима толико, јер је садашњица сувише мучна и тешка... командир превуче прстима преко овлажених очију. — А сад? — Додељена ми је нова батерија... Али ја моје војнике не могу да оставим.
Изгледало ми је као да видим себе, па сам се стресао и окренуо да га не гледам више. Али превлачио сам прстима преко усана да се уверим да ли су се и код мене развиле оне оспе. Стигли су аутомобили. Сео сам поред шофера.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У једанаест и по опело, црква св. Марка. Ожалошћени... Очи плаве твоје: њиве малене неба По којима прстима сејао си звезде; И мисли ти као кошуте што се у топлини гнезде. Али твоје груди! Јадне твоје груди: сама туберкулоза.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Откуда ово овде? — запита се, разрогачивши очи. Међу прстима бљештали су му хладни и оштри листићи врбе од жеженог сребра исковани. Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало.
Затим узе блок и поче да црта. »Ех, кад бих ја то знао!« помисли дечак, док су под Принцезиним прстима на хартији расле прашуме, цвеће и лептири чудних облика. Иза замршених, густих пузавица вребало је тигрово жуто око.
— Нацртај Месечеву долину! Нацртај брод који ће нас однети до ње... — рече дечак, а под прстима Принцезе поче да оживљава брод, да расте.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише. СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Није. То бони лептир један у сан се свео А цео Бео Ко бела свила, Само по рубу лепа му дрхти дуга. Прстима, лагано, Јела За бела Узе га Крила, И на длан стави и у длан, два-три пута, Хукну и васкрсну га...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
жбуна заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати прстима, а затим и читавим табанима. — Пст, мичу се! — прошапута једна дјевој чица. — Мичу се кад их ја мичем!
— Не знам ни ја — уозбиљи се Јованче. — Тише мало да чујемо. На прстима су се шуљали у ономе правцу откуд је допирало оно необично жагорење. Одједном се оно претвори у праву галаму.