Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам саслушао звуке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Још би хтела, но ја се трзам. Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио? Али да знате каквим је гласом питам! Гласом од кога она сва расте и понизно
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
помало заљубљен у његову Анчи, и сасвим сам сигуран да ме после оговара, а мене је тако лако оговарати — свакога дана пружам милионе повода за оговарање.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Стрина ме лучем осветљава, идем низбрдо и лежем посред пута: пружам сам себи руку, али не вреди, одлазим, не могу помоћи. Помоћи!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра. Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра.
Земља се овде разголитила мору. Мир над кршем магловит је и пуст. Ја пружам руке и милујем сву обалу. Сад се више ничега не бојим.
виткост, још виде; пред којом би ме пре шест стотина година, јер хулим на Бога и јер ходим као вештац, спалили – ја пружам руке, и видим их рујне, просијане, тако да крв у њима, ружичаста као разблажено вино, сећа исто на биље, како дрхти
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Што се више творенијем пружам, све се њино царство умаљује; вријеме ће и к тој цјељи доћи да се бездне мрачне освијетле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Како да то не бих знао!“ прекидам је и пружам дошљаку, учтиво се поклонивши, руку. Он је врло симпатична личност; стар каквих четрдесет година, висока чела, велика
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Драго дијете, то нисам ја, то је фантом, плод твоје уобразиље! Размотримо ствар тријезно и без афекта. Што ја теби пружам? Чиме узвраћам све оно што ти за мене чиниш? И каква је моја ситуација?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Прорешетô све кукоље који нас пропасте, П’ онда сретô све дивоте — да ти коса расте. Ја ти пружам ево данас овај бокор жеља Све у име твојих старих, добрих пријатеља. »Стармали« 1880. 2.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Звонке руке пружам граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што