Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ево, узми! — велиш ти озбиљно и пружаш ми. — А што ти не једеш? — питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш. — Па такав је ред — одговараш ми озбиљно —
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила? Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако? — За пољима, за горама, Јарко сунце сија нама.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
прави лудаци! и ти и она... Не зна се које је луђе од вас двоје. И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!... — Шта ћу ?! ... Да терам даље, мени је горе...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Каткад им светлиш к’о вишег живота Светилник; јављаш стазе к бесмертију; Пружаш на славе вековечне Храмове сјајности твоје зрачак.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти болно гледаш на ме И сетно машеш главом; И капље бисерних суза У оку сину ти плавом. Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о. Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио.