Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Не! И никад га више видети нећу!“ — Ево, па читај! И он ми пружи својом сувом руком лист беле хартије. То је било писмо, женском руком написано: „Поштовани господине, О мојој тузи
“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и комшија!... Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!...
“ Ја јој пружих неколико од најлепших колачића што су се у врећи нашли... Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: „Грлице, ја нисам гладна!“ И она врати остатак од колача натраг...
“ После је дубоко уздахнуо. „Ал’ ево!...“ И он ми дркћућом руком пружи један мали завежљај хартијица... То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неколико сексера и једна
Кад нас је видео, он се издиже мало и пружи руку да је целујемо, мој побратим приђе руци, а невеста за њим... Кад је њу видео архимандрит, он остави настрану
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Претвори се болестан, уђе у своју пештеру и колико је год дуг простре се и пружи. Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу.
Онда се мачак учини мртав и пружи се без увиженија. „Не превари”, рекне му један стари миш. „Мешину од твоје коже да видимо, не би к њојзи приступили,
” — „ Е добро”, — приложи други, — „а ти 'ајде пак |раздели са мном све што год имаш.” Онда султан, за избавити га се, пружи му једну пијастру.
” Онда и петао, чинећи се пун радости, викне: „О слатких вестиу веселих гласова!” Пружи врат и поиздигне главу, као да нешто из далека види: „Ево и наших паса гди управ овамо трче, и носе нам новине мира!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” „Доцније дође један официр к нама и запита: ,Ко је ту кнез Алекса?’ и Арса му одговори: ,Ово је’ и пружи руку на мене. ,Хајде’ вели, ,зове те цар!’ — Кад рече: ,зове те цар’, прођоше ме мрави од пете до перчина.
волимо сви изгинути и име српско утаманити, него се овим зулумћарима подложити; зато се молимо да царство аустријско пружи руку и овај невини народ каквим начином зна избави од пропасти коначне” и проче.
А нашим одласком ми смо и̓ на Дрини задржали барем двадесет дана, ако не више”. Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени. Ја принесо̓ устима и не мого̓ се напити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Које? — Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи. — Па ето видиш шта је...
— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера. Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита: — А шта вам је то?
На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!
— салети га ћир Трпко, те сврати пред механу. Изнесе ћир Трпко две чашице ракије на неком шареном служавнику, па пружи Тиосаву и рече: — Ама што сега имам ракија! Пред пашина мајка ће се не стиди!
— Камик да едем ако те преварим! Осум, жив ми господ! На! — рече ћир Трпко и опет потеже торбу на кантар, па је пружи заједно с кантаром Тиосаву: — На, видиго, види! Измери и Тиосав, па махне главом и учини: — Бог с нама! Осам одиста!
Кад се Пупавац виде у тако фином друштву, у каком није готово никад био, он ти се онда сплете. Онако сплетен, пружи улазницу једном од гостију, нашто се неки насмејаше и згледаше, а то га још више збуни, те обори очи и смотри на
— рече трећи гост. — Красан момак, а чуваран. Пупавац само клону као убијен. Извади из џепа 25 гроша, па пружи келнеру и не знајући шта ради. — Платили сте малочас — одговори овај. — Ех, ех!
— Та оно.. знаш... чељад... — поче кмет Пурко замуцкивати, као човек кад хоће да забашури што, па тек пружи Мирку бардак: — Де, богати, наздрави! — Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда!
Извади обе пушке, у које беше сабио по парче челика и по један салауски марјаш, запе их и метну преда се, па се пружи потрбушке на оном таванчету, и чека шта ће да буде... Настаде глуво доба. Не чује се више ни звонац ни совица.
— И ја велим боље данас!... Него хајдемо горе до моје куће да попијемо коју... И овај је човек уморан... (Ту кмет пружи руком на Страхињу.) А ваљао нам је!... И тако се сви одабранији Зарожани кретоше горе у село кући кметовој.
— Дајде, дете, мало те прњади! — рече чича Мирко. Онај што беше закопао будаком, узе мало труловине од оног пања и пружи чичи. Чича разгледа, па рече: — Брестово, богами!
Утом изнесе Стамена бардак ракије и чашу, па поче служити госте. Пружи и Вуји чашу. Вуји се у тај мах учини да се зањиха она столица под њим, и нави се на страну, умало се не претури.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору.
— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. — Где? — заграјаше са свију страна. — У капу, ево!... И пружи му капу. Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.
— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. — А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко. Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. — Симо, зовни га! Сима оде. Људи стојаху неми, оборених глава.
— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. — Морам, нано! Овде није моје место!... Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...
могу и запевати!... Збогом! Веслаћу се чешће око Црне Баре!... Дај ми твоју руку!... Она му је пружи. Он је стеже... Срце му је играло, да излети из груди... — Збогом, сане мој... Снаго, поуздање моје!... Девојко моја!
По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то. — Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша. Он приђе.
И сам му се Заврзан дивио... — Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро... Ама како ти пушком гађаш? — Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари!
—Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку... Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега.
Хајдуци скочише око њега. — Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!... Заврзан загледа, па пружи Станку руку: — Е, еј вала ти! У свему си бољи од мене!... Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.
Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши. Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.
Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи.
Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. — Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. И пољубише се.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Душа светитеља озари се њеним сјајем, и он блажено пружи руку којом је цео дан указивао на Бога. Звезда сиђе на његов длан и обасја целу ноћ.
Она се усхити лепотом човека, баци златни појас у траву, и, опијена, пружи руке према њему. Провели су ту ноћ у шуми, где је путник најзад заспао дубоким сном поред младе жене која је бдила.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак. Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко?
— Брже! — каже мајци а одлаже ногама и рукавом брише зној. Мати му пружи. — Дај све! — рече он. — Последњих десет дуката! — рече она.
— Хвала, браћо! Држи, тата! — Ево ти да купиш дувана! — рече Маринко магазаџија, и пружи му неколико дуката. Војник, с муком придржавајући штаку, скиде капу и подметну је магазаџији да тури у њу новце.
” Она се наже из кола попу и пружи руку: — Благослови ме, бâбо! — па наслони усне на увелу попову руку. Жене покрише очи, људи чепркају палицом по
готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, нриђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку. — Жив био, сине! — рече поп.
Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш! А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући.
— Ах, ви сте нека прзница! — Нема више да се говори о томе. Дајте руку. Сад смо се помирили. Она пружи руку, обрнувши главу к прозору. Ја је стискох за њу.
остајте здраво! Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим. Она ми пружи руку и смејаше се. Ах, побратиме, знаш ли кака јој је ручица! Од то доба било је стотину таких ситнурија.
Један просјак који иђаше на коленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише
седишта и отвори врата од кола С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих. На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом. Дама лако скочи напоље.
— Па кажите ми шта вам је? — Не знам — рече она. — Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уз степене. Она пружи руку. Ја иђах за три степена више и водих је за руку.
Она је видела да ће то рећи: дрехе мир еіне Цігаретте! Она ми којекако смота цигару и пружи ми. — Видиш како сам разумела — рече она радујући се. — Ана, хоћеш да те учим српски? Њој се лице разведри.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пију за покој душе. — Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу да му се наточи, а рука му дрхће.
Јула радо и весело послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује, иако се све ово догађа у једном селу)
И како се онда и могло захтевати да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и његово преосвештенство руководило.
— пита путник и гледа мило децу. — Т-а-а-а, добри су... само онај највећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање. Путник га узе у кола и пољуби, и метну га на колено.
Је л’ те да ћете доћи? — Јесте, доћи ћемо! — прошапута путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом, и пружи јој руку, и рукова се с њом, и гледаше је. Беше лепша него икада!
Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Све их по имену зове. Сваку познаје и од сваке проси. Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи. Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.
Бабоња их понуди да седну. — Молим, приповедајте целу ствар. Јефта му пружи акције. Бабоња чита, маше главом. — Као што видим, ви сте, госпођо, Рогозићима род, сестра Рогозића? — На служби.
Африка
Човек, борећи се још са европејством, као човек који само што није заспао, пружи им галантно свој рубац да би се њим избрисале између ногу.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Кад би у мојој власти стајало, ја вам не би јамачно досађивао; али знате ко сам ја код магистрата. ЈАЊА (пружи му листу): Господар нотариус, ево ваша артија, ево моја Јуца! Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро!
ДИМА: Не си брини, де! Ја, то Рошилдову писму. (Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала? ДИМА: Евхаристо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је здепаст, као неки медвед у францеском оделу. Кад је најзад пресавио хартију, на којој је нешто писао, пружи је лакеју, узвикнув гласно, као да је лакеј далеко: „Ашу!“ Барун Аш био је секретар премијер‑секретару, Черњеву.
га братучед упита, куд је тако поранио, Ђурђе устаде и промрмља нешто, па му окрете леђа и оде иза куће, на пољану, и пружи се, у сено.
кући, па види боље, преклиње га, тако јој живота и поноса имена њиховог ради које носи сад светом тајном венчања, да пружи руке своје и пољубац братски Павлу који сриће нема ни деце ни игде икога.
Свемогући. Њему су, први пут, са Балкана, лелекали, да пружи своју моћну десницу (замишљали су је толику, да може читаве земље дохватити) и прими под своју заштиту, и њих, који су
Био је, међутим, тако збуњен, да рече, кад му она пружи руку на пољубац, тихо, сав пренеражен, према Воронцову: Само сербски знам!
Исакович је узалуд молио. Царици се ваљда допало то, јер му понова пружи, на пољубац, руку. Клечећи, једва дижући до ње очи, Павле чу само, како она каже Воронцову да капетан може устати –
Теодосије - ЖИТИЈА
Али Бог чудеса и нада безнадежним, као што негда Мојцијy пече: „Што вапијеш к мени? Пружи на море руку своју!“ — мислим да је и овоме тако у духу рекао.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Хоћете ли да ме послушате бар данас? (Пружи му руку.) АЉОША (погледа га у очи и безвољно му даје руку). ПАВЛЕ: Тако, тако! Идите мало у друштво, разведрите се!
ВУКИЦА: Не, нећу заборавити. АГНИЈА (пољуби је, затим пружи руку Спасоју): Па не замери, Спасоје! Збогом! (Оде.) ИX ВУКИЦА, СПАСОЈЕ ВУКИЦА (пошто је испратила Агнију, клоне у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. — Дај руку мало. Чамча пружи руку. Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. — Ал’ си баш јак ко коњ!
Прва кола пространа. Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи. Тако исто и Кречар. Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око
Опет дође првим колима. Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.
дâ му знак да је време уталожити господара Софру. Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. — Ево новци, амо квиту натраг. Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”!
Чамча чита. — Па шта је то? Пише ти да се у мору купа, па шта је то? — Подај даље писмо. Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. — Ту нема опасности, купао се у мору. — Дед, Јово, и ти читај! И Кречар чита.
Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Меін Херз іст Хорст дер Ліебе”. Кад је отпевала, пружи гитар Шамики. Шамика удешава, па започе. Уз свирање отпева и песму: „Wіе старк поцхт меін Херз”.
Тако исто и два пара таква прстена. — То је венецијански филигран. Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди. Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.
Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. — Ја вам дајем руку. Пружи јој руку. Јуца прими руку. — Шта ће мати о томе рећи? — Над ово мало живота ја сам господар.
Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил. Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну. Учинило им се канда сањају.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
сва окренута ка оним најранијим, најчудеснијим и најзагонетнијим фазама у развоју, а о њима пословица, која настоји да пружи чврсто и уобличено искуство, готово да нема шта да каже. Скоро половина загонетака о деци односи се на дете које сиса.
У процесу одрастања, култура мора да пружи подршку детету (системом социјализацијских поступака и обредима прелаза) на његовом тешком путу ка зрелости, посебно у
на промене обичаја из животног циклуса били смо принуђени да изведемо једно емпиријско истраживање које је требало да пружи објективан, ваљан и квантитативан одговор на питање какво је данас стање у погледу овог комплекса обичаја и веровања.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
му ноктима очи, или би свезана појурила ка првом зиду и размрскала лобању о њега — било шта би учинила само да пружи доказ људског достојанства, да ће све док буде жива пружати отпор злу, никада не пристајући на насиље.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто кнез узјаха, пружи чибук своме љубимцу Крцуну Сердареву; овај напуни лулу, укреса и припали, па пођоше без реда, док не стигоше до пута,
Кнез, једнако у се удубљен, пружи Крцуну чибук да му по други пут напуни лулу и укреше. Њих тројица старијих не бјеху силазили у Котор откад га коначно
Уз кутњи зид у дворишту бјеху прислоњени бадњак и бадњарице, а на ражњевима четири пецива. Кнез назва бога и пружи жени џевердар, струку и јатаган из појаса. Она прими то и пољуби га у руку, па хтједе и госта, али он не даде.
Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту: — Здрав, бадњаче весељаче!
Још су мушкарци мало јели, па млађи однесоше судове и трпезу. Кнез пружи чибук Кићу, а Јанку рече: — Ја мним да и ти пушиш? Оли да ти донесу један чибук?
Гост, оставши у кући, стојаше као укипљен. Приђе му Милица и пружи му малу пушку. Кроз осмијак И пламен очију као да му дјевојка говораше: „Ево ти обиљежје јуначко, млади ускоче!
Кад Јанко заврши, она пружи чашу Мргуду. Пошто се обредише, рећи ће Пуро Мијушков: — Ја, побогу дијете, тако млад, а толико си препатио и чуда
Старац бризну у плач, приђе му и пружи руку на цјелив, стави је на његову главу и остаде за њеколико у молитви, па побјеже у манастир.
Сједајући крај огњишта, Крцун јој пружи мјешчић. — Дед наздрави, банице! — Е, па да сте ми здрави и с добријем дошли!
Кад доврши расијече кесу и извади три фишека; један наче и узе десет дуката, остало завеза и пружи кнезу: — Нека ово код тебе, па ако бог дâ, на прољеће саградићу мало куће, а ако што претече, ваљаће и то.
— Да не бјесте заспали — запита вођ. — Толико ми икад заспао душманин — одговори Јоле и смјеста се пружи, па то учини и Грубан.
Најзад кнез јој пружи чибук и тобочић, а она, савлађујући дрхтавицу, лагано напуни лулу, па укреса и запаљени труд стави на дуван.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Нашто те моде и лудорије? МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си! Пружи само иљаде, па нека је и ћорава и без носа. МАТИ: Ја кажем, немамо пријатеља, па то!
“ - Чекајте мало да ја питам, а ви одговарајте. (Да му карте, које он промеша и потом јој пружи те извуче једну.) „Јесте ли ми верни?“ МЛАДОЖЕЊА: „Сваког месеца по једанпут.“ ДЕВОЈКА: То верујем. (Извуче.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
васпитна функција један од часнијих социјалних смислова песниковања, и сматрао је узвишеном дужношћу да младом читаоцу пружи „забавице, поучице ведрога погледа.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Кад тако лепо дишете за Српством, ево и вама једно писмо од вашег старог пријатеља Нађфалудија. (Пружи јој писмо.) СМРДИЋ: Шта је то? ГАВРИЛОВИЋ: Чисто родољубије.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у заплетању интрига он уме да изнесе и типове, да дâ лак и пригодан дијалог, онакав какав се одиста говори, чак и да пружи малу слику свога доба, управо новосадског друштва на крају омладинског покрета.
Милићевић, Вук - Беспуће
Воз се међутим уздрма и крену. Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи. Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер
упита. Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања. — Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш. Ја знам што ти хоћеш да кажеш.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јова је често нудио одаџију дуваном. »Прико, рекао би му Јова, ’оћемо л’ да задиманимо по једну?«, па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са: »Ја пушим; и ја пушим«.
му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако смерно и стидљиво, управо млитаво, како то само наше домаћице умеју. Пружи сву руку, и Павле осети отприлике онако као кад би му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Јао, Бранко, деде краке пружи, Па што брже унапредак стружи! Стругнем јадан онамо Пегазу, Ал' се збуним, те промашим стазу, Па ударим кроз
Скаче, уче, врти се и креће, Али учас ево лоше среће: Преко јера некаквог посрну, Паде нице о земљицу црну, Пружи руке да се не убије, А да главу дивну не разбије, Па упусти оне музе беле, А ове ти одма шумагеле!
тамо, па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо
И зорица забијеље дивно, Па се маша у злаћана њедра, Отуд вади оно сунце јарко, Пружи њега више горе чарне, Показа га цијелом свијету.
те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На Маџаре, на злотворе! Пружи руку, пруж' Хрвату, Пружи, Србе, своме брату, Па ајд' јуриш те напреда, Што се сложној браћи не да?
Пружи руку, пруж' Хрвату, Пружи, Србе, своме брату, Па ајд' јуриш те напреда, Што се сложној браћи не да? — Јуриш, Србе, сеци ломи, Па Маџару рог
Она пружи оно чедо своје: „Није л', драги ово лице твоје?“ Па ме гледну, гледну жалостиво, Раскиде ми оно срце живо.
80. Кад му белу руку пружи: „Де сте, де сте?“ кад уздане, Кад се рука с руком здружи, Кад кроза њу срце плане? Ој карачу, амо оди, Глени,
Погледаше, обамреше, Јер пред њима змија беше, Змија једна дуга, љута! Погледа их два-три пута, Тад се пружи, па шичући, Оде својој ладној кући, Тамо, дено стена пуче, Приближи се и завуче.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једне године тако, растајући се с дједом, он му пружи повелик излизан џепни сат. — Ево ти, побратиме, ово ћеш ми сачувати за догодине.
Брадоња отвори свој нераздвојни блок, пронађе новоустоличеног свеца и пружи га Сави. — Ево, замотај га у ове новине да ти се не истаре о тај твој кожух, а и да га ко не види уз пут.
Немој баш у жива инсана, грихота је. Марко пребаци кромпир из руке у руку као да му прљи дланове, преполови га и пружи пола борцу до себе. — Вала, мајко, да још имаш мало соли, не би лоше било. — Немам, синко, дина ми.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Шум биваше јачи. Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и за зирући од свачега, дође ти њихајући се. Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. — Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?..
Све се нагнуше да виде чија је. Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај...! — повиче једна старија жена и поче је пецкати: — То ли ти свако вече, кад се
Знаш ти мене. Ја само онако... дођох да те видим. А ти, ето, баш кад хоћеш, нећу више, нећу... збогом! Она му не пружи руку, да се с њим рукује, него се одмаче од њега и рече оштро: — Збогом. Иди. — Ех, љутиш се ти!
Почех да кидам један повећи грозд. Не могу, јак. — На ти косирче! — шану и пружи ми га. — Нека. Могу руком. — И од једа што не могу, секнух, да сва зрна попадаше. Оста само петељка. — Чекај. Ја ћу..
Ја ћу... — И саже се. Образи јој пламте, рука дрхти, а тако је топла, мека и мила. Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима. Чак јој брада румена и светла. — Хајде да беремо!
Она напреже сву снагу. Није смела да се одвоји од гране за коју се држала, јер изгледаше да би пала. Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све. Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу!
Он извади кесу с новцима и пружи ми динар: — На, да си купиш... — Па мећући ми новац у недра пусти руку на њене руке и задржа их.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Добар вече!” и испод покрова коштаницу ми пружи у поздрав; прихватим је и стисак леден јој свег укоченог опрости ме стрâ. добар вече!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се наврши четрнаести дан, ево ти краља пред Грбину собу и рече: — Пружи прст, Грбо, кроз кључаоницу да видим јеси ли добар за ражња.
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изиђе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата.
Онда царевић рече: — Уби ме жалост, и ако од ње знаш лијека казуј га, молим те! А пустињик му пружи једну малу свиралу па му рече: — Ништа лакше!
А они му одговоре: — Чини штету, па хоћемо да га убијемо. Онда он извади новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка. Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка.
Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповиједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: — Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли
— А шта то пијеш? — Ево, ракије; 'оћеш ли ти мало? — рече војник и пружи му буклију с ракијом, те се и непознати сит напи. — А шта то држиш у руци? — запита га за свиралу.
— Ево свирала, зар си ћорав! — осијече се војник. — Дај мени и ја ћу свирјети — рече непознати. Војник му пружи свиралу, али овај не може ни да запне, јер му бија'у прсти криви.
томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: — Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.
Остави је ту ђе је, а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио. Па ишчупа из земље једну травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи
Онда га узме један слуга те га уведе у двор, па пружи руку на једно дијете које бјеше узјахало на штап па трче по двору: — Ено, оно је Премудри!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Па која је, да видимо и то чудо. (Светозар пружи руку на Софију.) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао! ЛЕПОСАВА: Дадо, и мени од тога једну аљину.
ПОЗОРИЈЕ 7. (ШАЉИВАЦ, ПРЕОБУЧЕН, ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Имам ли чест господина доктора поздравити? ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан. ШАЉИВАЦ (узме књигу и отвори): Заведеније сиђени с памети.
ДОКТОР: Питам ја вас, јесте ли ви читали то неваљалство? ГТУТНИК: Које неваљалство? ДОКТОР: Ову пашквилу (пружи му критику) из које гвире лична призренија.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хоћу да кажем, човек је могао да му најмирније пружи неку ствар до које му је нарочито стало, а да не крепава од страха да ће је разбити или покварити.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Кажи му да ћу абије доћи. На, подај му један дукат трингелта. (Извади кесу с тантузима и пружи му један.) Сад иди. МИТА (у поласку, за себе): да те ђаво носи! АЛЕКСА: Апропо! Јеси ли ти, море, што јео?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!
Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја!
— хватам дим, нећу више бити с њим.“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.“ Иду преко свијета бијела, дођоше до једног врела, кад крај воде чудан гост неку стару глође кост.
“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак пружи.“ Иду, иду, кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг
“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама корак пружи.“ Четир друга, среће лоше, у планини омркоше, Мамузар је, тужна лица, био напријед извидница, попео се на
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не видим је. — Добро вече, господине, — каже дубоки, младићски глас. — Хтео би да вам пружи руку, али се не види, — каже оно исто девојче.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се он стопио с човеком и сложили се на подземном збору да укину лек поступног исцељења и дугог чекања да неко пружи руку одозго где су просте линије и мали збир нема шта да се чува дуже од века.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Да је лично видиш! — Да је лично видим и о томе вас известим. — Тако је! Збогом! — заврши нагло и пружи ми руку. Поздравио сам. У ставу мирно окретох се надесно и насумце, без тачно одређеног правца, пођох пут ровова.
Из мрака се појави људска прилика. По капи познадох да је виши официр. Он ми пружи руку, и онда поче придику. — Добро су се решили да те и сада прате.
— Е, друже, треба и за њега да остане, видиш како се ужирио — добацује задњи. — А што си укрутио руке, пружи ближе да не просипам. — Е, баш и то ти тешко! — Хајде, брже, што се вучеш као точкови по леду!
Водате ме по овој мрачној и каљавој ноћи као луду Марику. А када нам предаде листове, пружи нам руку и у шали добаци: — Хајд... ватајте маглу! Одмакли смо прилично, кад зачусмо да нас командир зове. — А-ха...
— Шта ћеш, Учо, мора човек да мисли и на душицу своју. Деде подели — пружи карте Александру, и док овај жмиркаво гледа, померајући лагано доњу, Милан објашњава: — У рату, Учо, немаш шта да
Саопштих му. На лицу овога доброга човека видео сам сажаљење и он ми пружи руку у знак саучешћа. — Али ја немам права да сада дајем одсуства. Знаш... због заразе она су обустављена.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Је ли ово Орловица? — Јесте, господине. — Да ли је школа далеко одавде? Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече: — Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.
Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују«. Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско
знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку. Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.
Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету. Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе
— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис... — Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада. — А, хвала! ... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.
— Ти, мали, ти... ти ! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом. — Је л’ ја ? рече малишан седећи и даље и
Љубица му пружи руку, гледајући у страну. Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући
Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака. Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није
Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно. — Хвала Богу, кад те нађох! Хајде!... — Куда ћемо ? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући
Ноге му веома зебу... Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута. Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.
да се слажемо... Молим вас, опростите ми !... Она пружи руку и корачи унапред. А Гојко сања... никако да дође к себи...
И сам нисам знао... Сад видим... Јест, овај... — О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па насе саже и пољуби је.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Спаљивала сам Секулине папире. СИМКА: Па јеси шта нашла? ГИНА: Нашла сам ово! (Пружи Симки писмо. Симка га погледа, пребледи, седне на праг, покрије лице рукама.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Баш му не дам!... — И љутито окрете главу од њега. Али пекарева жена, милостива душа, сажали се па му пружи један хлеб. Пекар се срдио и псовао жену. Жена се правдала и пребацивала му да нема срца. — Кајаћеш се ти за то!...
Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад! — довикиваше му жена
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Врло важна. Управо неодложна; и ја сам учинио потребне кораке. Ево, видите рече и пружи ми у руку табак хартије. Узех читати: „Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем
То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима. Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” — Потом се влада окрете Илији
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину. Она до ње чула муцање, па пружа руку, а
снова, и моје слободе, и мојих навика, — и ја морам постати роб другога лица, које ће, за тренутак уживања што ми пружи, имати право да ми одузме све, чиме сам се до сад осећао задовољан...
За тренут ока дотрча до ограде, па, видећи да је опасно прескакати, леже за један чатал и пружи пушку... Сагосмо се сви и заклонисмо за трње, а Љубиша јурну навише, десно од нас.
— Ко има сеченице у пушци? — викну један. — Ја, — одговори Радоња, добар ловац и нишанџија, па пружи запету пушку. Врдну пушком и десно и лево, па се у пола диже. — Не види се ништа, пос му његов! — рече и узе да циља.
— Па јављају из Београда само да је изишло. — Ама, прочитајте све. Шта веле?! Капетан пружи учитељу ону цедуљу, а учитељ прочита. »Из Београда ми сад јавише ово: »Капетаново писмо изишло јутрос.
Из гомиле се издвоји један развијен, здрав, отресит капетан, са великим зашиљеним брцима, па приђе болеснику, и пружи му руку. — Здраво! – загрми он крупним, јасним гласом. – Како да ме се не сећа...
па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«... Д ете отрча до краја стазе, пружи вратић иза жбуна — и замре... Не сме више помолити главу, јер би је опазили.
у авлију, где у исти мах застадоше путничка кола из којих искочи један млад и леп, но врло надувен господин, који пружи руку у кола И викну: — Ајде, Љубо, силази! ...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ ТЕ СВИ ЗА ЊЕМ РУКАМА УХВАТИШЕ И У КОЛО СТАДОШЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Чуј, Никола, кнеже дупиоски, и ти руку пружајеш на
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Али она га позва. — Дај руку! Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.
Ово је та, „ефенди-Митина кућа“. Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка! И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим
| Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.
| У то Марко дојаха до прага кујнског. Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња. Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку. — Целивај! Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене. — Кажи, драгичка! — Па...
Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку да прекорачи корито и уђе. Софка крочи и, вођена њиме, пође. Испред њих ишао је Арса са испред себе
Почеше да јој помажу у „дворењу“ које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Па и не чекајући даље пружи се на пустину, коју му Стана хитро прострије. „Зором да сте на ноге!“ рече сердар жени и снахи које пођоше у преграду.
„Лези ти дијете, ја сам се наспавао!“ рече јој. Она се брзо ишчешља, па се пружи на очево мјесто. Тако је трајало до прозорице.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад то види цар, зачуди се врло, па пружи руку с коња да му узме сјекирицу, али хоћеш! не може да је извади из кладе!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Остави је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи
Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на једно дијете, које бијаше узјало на штап, па трчи по двору. „Ено оно је премудри.
89. Прође бан јербан с мора на Дунаво коњском вриском, јуначком виком; мало га ко виђе, сватко га чу. 90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93.
ево ме ћера Брко. Шта ћу сад? како ћу пријећи пре- | ко ове воде?” А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: „Сједи на лопату да те пребацим.
Онда змија повиче из пожара: „Чобане, за Бога, избави ме из ове ватре!” Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата.
” А они му одговоре: „Чини штету, па хоћемо да га убијемо.” Онда он извади онај новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка. Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка.
” Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: „Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли
” Чоек му пружи златни цекин говорећи: „Ево ти за њих ови цекин, а ево ти ови други да ми кажеш отклен ти ова јаја.” Он му све каже, и
кад види лава где у собу уђе, али лав одмах стаде махати репом, и око ње се умиљавати; она се мало ослободи, па пружи и њему погаче, и лав узме, па јој стане руку лизати и она се са свим ослободи па почне лава миловати и хранити
Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио” па ишчупа из земље једну травку, и пружи је чоеку: „на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи
” дивљан кад види да му је утекао, домисли се што ће, отвори врата са свијем, и пружи му један штап говорећи: „Кад си ми већ утекао, на ти ови штап да ћераш стоку, јер ти без њега не ће ниједна кренути.
Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на једно дијете, које бјеше узјахало на штап па трче по двору: „Ено оно је Премудри.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.
Грго допаде. — Шта је!? Зашта се тучете? Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?
Е, ајд, ајд! Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву. Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране.
Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију. — Таа-ко! Уф!
Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан. — Ко је овај јарчић? — запита Бакоња Дундака. — То је ликар.
Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло. Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети њене меке и топле у својима, он их провуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...
Па онда настаде дирљив призор. Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па онда започе кроз сузе: — Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чекај док сване, сутра ћу ја тебе! Анђу мало попусти грозница. — Дај ми да их подојим... Тола јој прво пружи „десног“. — Што си мањи од брата? — рече. Дете, повијено у очеву изношену пртену кошуљу, поче ситно да плаче.
„Шта имаш да ми кажеш?“ Он скиде лампу са зида, принесе је оцу и пружи му летак у коме су либерали исмевали Аћима због Вукашинове женидбе.
Под њим, гладни коњи топћу и туку коленима о празне јасле. У подне Никола разгрну сено и пружи му тањир са сиром и хлебом. — Нећу! — гади му се на све. — У кући нема војника. Ваљда ће отићи из села.
Није пијан. Зна, а не радује се. Није његово. — Ово је велики дан за нашу кућу, ово је празник, сине — пружи му руку да је пољуби. Тако, требало је да му то каже пре Много година; тада је он био млад и пољубио би му руку.
Писни сад ако смеш! — уноси му се Милунка у лице; Ђорђе скрушено ћути. — Било па прошло. А сад, пољуби ми руку! — пружи му је мокру и смежурану. — Ђорђе је љуби без отпора у себи. — Могу ли да га видим? — шапуће.
Притера кобилу до самих манастирских врата, а калуђер потрча к њему уплашено машући рукама. Он сиђе с коња и дизгине пружи згранутом калуђеру, који се, окренут вратима цркве, крсти, шапућући: — Само су Турци довде коњем долазили.
Шта ћу ја да радим ако ми Адам... Сви су отишли. Сви. — Ђорђе се сагиње, руке му миле по цигли. — Ево ти! — Андра му пружи гуњ.
Не бој се. Ово неће дуго. дај ми само сузу воде. Да оквасим језик, умрећу. Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У руци јој је била ружа. Она је принесе лицу и зачуди се њеном мирису, па је пружи суседу да помирише. — Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп?
« — помисли старац, и осмехну се: — Како бисте и долазили кад је ово само сан! — Мислиш? — насмеја се Ташко Орашко и пружи му плод ораха, сав од жеженог сребра саздан. — Ја сам у њему, чувај га, могу долазити само ноћу...
Понекад му се чинило да се и сам камени, чекајући да му се она осмехне или да му пружи руку, али стена је ћутала. Глатко и као кост бело било је њено лице. Зар је и могла приметити да стари? — Пољуби ме!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Добар вече!“ - И испод покрова Коштаницу ми пружи у поздрав. Прихватим је, и стисак леден јој Свег укоченог опрости ме стрâ. „Добар вече!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
- да се ц'јела ова два простора у шар један зраках свијетлијех преобрате и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож постић жицу преко равни ужасна простора, - овај простор што би ова жица са танчином
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
својим учењем и својим ученицима, господари јавним мишљењем ове вароши, пожури се он да му упути ласкаво писмо и пружи му богате дарове. Са овим видљивим знацима краљевске милости упутих се Платону“.
Но пре но што је са својом супругом и својом ћерком изашао из дворане, он пружи руку сваком научнику и књижевнику и ослови га по имену.
Краљ и краљица сиђоше са престола, а иза њих нагрну цела свита да види и опипа све ове драгоцености. Еуристенес пружи редом сваком од њих поједино златно и сребрно посуђе право у руку да њом одмери његову тежину.
Краљ дозва свог ризничара Еразистрата и заповеди му да донесе круну. Онда је пружи Архимеду. „Врло леп златарски посао!“, рече Архимедес, посматрајући круну која је личила на ловоров венац.
Герардо ме дочека стојећи поред свог писаћег стола, пружи ми пријатељски руку и замоли ме да седнем. Он је потпуно оседео, али су му обрве црне као угаљ, а исто тако и његове
„Па добро. Што год постигнемо преко тога, поделићемо између себе на равне делове“. „Као браћа рођена!“ - И он ми пружи руку, у знак да је наша погодба обавезна. Подигох се са столице. „Е морам да идем“. „А куда, ако смем да знам?
Она се насмеши задовољно, пружи му руку и махаше њоме још док се удаљавао. Он намераваше да пође у крчму где је оставио кола и коње, али га ноге
Кад стиже у своју управничку собу и кад му послужитељ скиде капут и узе шешир и штап, Њутн пружи руку свом секретару и седе за сво) писаћи сто. На њему је лежало неколико аката за потпис.
Изгледала је као вила из бајке. Она се осмехну љубазно на мене и пружи ми руку. ,Мој ујка ми је о вама, господине Њутне, већ причао. Сад сам ја његов амануензис и бринем се о њему’.
Пембертон му пружи руку. „Честитам вам од срца, драги господине Њутне! Мени је била част и задовољство да вас упознам.
Добро дошли, драги мој!“ Пембертон се поклони пред њим са искреним поштовањем. Њутн му пружи руку. „Изволите и ви сести“, рече му он. „Знам због чега сте дошли: због трећег издања мојих „Принципија“.
Пембертон му заблагодари, а чичица напуни две чашице, пружи једну од њих Пембертону и рече: „У здравље Сер Исака Њутна!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рукопис на писму које ми ова рука пружи, иако нешто измењен, познао сам одмах. И не само рукопис него сам погађао унапред и саму садржину писма.
Ту, на самим вратима станице, стиже ме Марија и пружи ми кутију са жутим ималином коју је опет била заборавила и коју ја оставих у џеп горњег капута, па одох да узмем карту.
онда се покоравам и излазим у ходник. Дугачка фигура мога старог школског друга, који ми пружи руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као народни посланик коме пуцају леђа од народних брига, треба да путујем
Она наже неколико гутљаја па је пружи другом студенту, али он одби. — Друже, — нагну се она према њему и говораше сасвим тихо — и сама налазим да је то
У том тренутку, на малом столу до постеље, зазвони, па кркљаше пољски телефон у својој кожној торби. Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам. — — — — — — — — — — — — — — Раз... разумем. . . . . . .
А јест, сад сам добио, малочас. Хтео сам овог момента... — Не чини ништа — рекох. — Како су ти код куће? Он ми опет пружи чашу: — Деде, нисмо сваки дан. — Драги побратиме, баш зато што нисмо сваки дан... — Е код нас је тако.
Али одмах затим намршти се, погледа ме потајнички и по трећи пут пружи ми чашу. — Испиј, бре. Ја се устезах. Он дрекну: — Лочи! Увек си био изрод. И тебе ја познајем. Уображен.
Па кад воз стиже и она лако и грациозно сиђе, командант је поздрави са неколико изабраних речи захвалности и пружи велики букет пољског цвећа у знак топлих симпатија и благодарности ојађене војске и грађана.
пољуби га својим малим руменим уснама, погледа око себе и кад примети кривоногог Секулу Ресимића, наслоњеног на чакљу, пружи му га, рекавши: — То теби припада, јуначе, не мени.
Тада пружи она букет момку, откопча свилену торбицу, па болећиво приступи убогим људима. — ...Молимо госпоју, вашим... слепим а..
Цео Београд је на улици. Дакле тако. Дајеш ми реч? Госпођа Леђенски, раздрагана као дете и као никад дотле, весело пружи руку, па онда загрли господина Леђенског. — Дајем, ево ти дајем реч. Ти имаш потпуно право. Заиста, књига је све.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то га је навело на пажњу према старом умјетнику-пробисвјету, па је удесио тако да му у соби друге класе пружи нека преимућства прве. Баш му хвала. Јер доиста не могу више да гледам лица спавајућих.
Тај ми је миш био сва љепота и сва разонода коју ми је живот у том часу могао да пружи. Једно ведро мало крилце којим ми је издалека махао. Примијетио сам, радује ме сваки долазак танке болничарке.
промуклих, безвољних представа, и тиме су биле исцрпене више-мање све могућности које је мало мјесто могло да им пружи. Готово махом се побољеше. Једни добију упалу поребрице, другима се пробуди реуматизам, а сви прокашљаше и промукоше.
Жене су бољи дио човјечанства. Ако ти међу равнодушним, собом заокупљеним људима, неко пружи руку да те извуче из неприлике, то ће увијек бити жена.
Истина, и сценска нам умјетност понекад пружи који часак ужитка; али тај је ужитак суштински различит од ужитка у поетском тексту.
Питат ћу специјалисту кад ми се пружи прилика. Тапкајући по ходнику или играјући се под прозорима, мали каткад несвјесно пјевуши.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. — Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију.
— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! — Дакле, сигурно? — Сигурно! — Е, дај руку! Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима.
— А ја, напослетку, пристајем за оку вина. — Пристајем! — викну Марко и пружи руку. Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи
— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се. Макну ногама једаред, дваред...
Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се. Макну ногама једаред, дваред... И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу. Настаде необична граја.
на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка
Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: — Тако ми деце!... Жива ми деца!...
Жива ми деца!... Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац. Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се
— Стој !... Пуцај !... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: — Остав’!...
Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. — Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му
Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: — Ја се не шалим; ти знаш мене. Говори, хоћу ли да цуцам?
Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа. Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак. Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар не послуша девојку, него јој рече: — Нећу ја бразду прекорачити, — па пружи руку да узабере цвет, но у који мах да ухвати за цвет, а цвет се превије и Петар мораде прекорачити бразду.
Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата.
Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио. — Па ишчупа из земље једну травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи
Кад се наврши четрнаести дан, ето ти краља пред Грбину собу и рече: — Пружи прст, Грбо, кроз кључаоницу да видим јеси ли добар за ражањ.
А ја му на то: „Макар се одмах кајао, дај ми га, дервишу!“ а он ми га пружи и даде. Огледам се на једно око: оћоравим; огледам се на друго око: оћоравим и на друго.
Један од људи узе лопату којом је вејао жито, па отиде право јунаку да види шта хоће. Кад виде шта жели јунак, пружи му лопату која достиже чак до друге стране, па рече јунаку да седне на њу.
Поче сад јунак причати зашто је пошао у свет, а старац један, који је био слеп, кад то чу, рече јунаку: — Пружи, младићу, руку да видим какав си јунак.
Присутни рекоше јунаку да не пружа руку, већ да му пружи гвоздену држаљу од лопате, те старац притисну палцем и направи малу рупу.
Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи.
Кад дође цару, види цар да је све добро, па рече: — А гдје ти је дар и недар? Он извади врапца па му га пружи, а кад цар хтједе да га узме, он га пусти и врабац одлети.
томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже-боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: — Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.
ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА Дође Турчин слијепцу који је код намастира у сабору пјевао, па му пружи пару говорећи: — На ти, слијепи, пару, али да ми пјеваш пјесму каку ја хоћу, ја сам Турчин.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Погађајући моје мисли, смешкала се задовољно, али је избегавала да ми пружи прилику да јој поверим своја осећања. А ја бих то можда и учинио, иако сам био веома стидљив.
Често сам се сећао и Џимовог пророчанства, да ће једном доћи дан када ми улица Кортланд не може више да пружи оно за чим жудим. Осетио сам да је тај дан већ врло близу.
и завршио своје предавање без икаквог даљег коментара, као даје желео да о овоме сами размишљамо пре него што нам пружи додатна објашњења.
Са жељом да се и другима пружи прилика коју сам имао, када сам био међу племенитим и несебичним немачким учитељима, предлажем да се, после плаћања
струју морати бацити у старо гвожђе, а исто тако и машине за производњу ових апарата, ако се наизменичној струји пружи подршка. Била је то атмосфера која није нимало личила на типично америчко гледање на ствари.
Неки иду тако далеко да верују да ће напори нације да пружи услове за широка научна истраживања и претерано припремање за науку, озбиљно угрозити духовни развој националног
Ћипико, Иво - Приповетке
— Начнимо га! — зановеташе неки младић што је до Цвете мамине купио. — Скини га с главе, да га окусимо! — и пружи према њој руку. — Да—ну! — излане она и одмаче се.
—Хвала богу! Што је, да је! —На, узми; то је твоје! — и пружи јој нешто новаца. Цвета прихвати новац и стаде га пребројавати. Није веровала својим очима.
—Двије цедуље за ме и за овога, — и покаже на сина. —Куда ћеш? —У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива.
—Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све!
” Најпослије одреди да је, кад се пружи пригода, пошаље у њено родно мјесто да се братство с њоме брине. Једнога јутра купи комад круха и завеже у мараму,
сушећи једра, лађе миле, па јаче осјети у себи вољу за животом и вољу да чим прво своје дијете види, да му гладну пружи своје груди, да га надоји, — и очима и свијешћу захвати уједанпут цио њезин шкољ..... —Укрцајмо се!
—Морача! — једва изговори и зајеца. —Иди! Ово су велики дани! — одговори она и насмија му се у лице. Парон Зорзи пружи према њој своје дуге, мршаве руке и, сав дрхтећи, обухвати њену топлу главу и принесе је к себи.
— и пружи јој скленицу вина. — Наздрави, стара! —Фала ти, сине, ваљаће ти за душу! — и дрхтећом руком принесе скленицу к устима.
Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба. Арнаут маче свезаним рукама, али се махом присети, пружи главу као коњ кад му се из руке нешто даје, и зубима прихвати хлеб.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Још једна жишка — пепел ће се учини!... Затим му пружи фишек и прстен с руке, па се страховито намршти: — Турчин сам, шућур!... Што да мислим горе-долу?... Иди во село.
Турци се изненадише н гуслару и песми. Вукашиновић од задовољства сам шчепа од слуге кондир С вином и пружи га Дуруту, молећи га да потегне „као некад наши стари“... Па му и то би мало.
Па му и то би мало. Но, чим Сено попи каву и испуши цигарету, он му пружи гусле: — Тако ти крста сад једну још постару; једну како је било у Косову!.. — Не знам, ага, и не дирај ме, вјере ти!
Њега то штрецну, па намргођено пружи своју пушку не домаћину но једном другу и нареди им да седну ту крај Врата. Па онда пође к челу одаје, к огњишту и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
неће све да сруши Брзо и узнако, Да тај мети, општој мети Не иде полако; Да он неће, с вама скупа, Где се згода пружи, Похитати да се вишем Начелу одужи.
Састани се с њим!“ То је било на спроводу самом, Где осећај загушује реч. Ти ми пружи своју десну руку, Ја је стискох прв’-последњи пут: Са твог лица читао сам жељу, Што с’ не крила ни са лица мог.
Како ће бабајке биљчице да њиве! Како ће им школа бити вођа души! Па тек друштво, друштво, док им пример пружи, Ех, како ће Богу даре да одужи! Слатко дете не зна шта све обећава. Да л’ вам се привиђа слава и држава?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло. ФЕМА: Макар да издишем, угурсузе, опет се ноблес у руку љуби. (Пружи му). На! ЈОВАН (гледи је): Мајсторице, ала су вам испуцане руке! (Пољуби је, и брзо изиђе.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Душане, на, прочитај. Рука којом пружи хартију описа изломљену пругу. — Наређује се покрет батаљона. Већ су заповести одјекивале тупим одјеком у шуми.
— Мало коњака, господин’ мајоре. Капетан Дановић пружао је боцу. Мајор застаде н пружи руку. — Хајдемо, хајдемо, — готово му је отео боцу Душко, који није хтео да на голом гребену остану.
Осетио је пољупце на мршавим бедрима. Сулуди занос, већ давно заборављен, обузе га. И он пружи руке. Одједном кревет зашкрипа под теретом, и он осети топли загрљај жене. Опруге почеше да певају.
Петровић, Растко - АФРИКА
Човек, борећи се још са европејством, као човек који само што није заспао, пружи им галантно свој рубац да би се њим избрисале између ногу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он пружи сабљу с резигнацијом. Још и сад као да гледам његову пружену руку, са оном светлом сабљом са лавовом главом на балчаку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са некима сам чак и разговарао... Видите... Сви се они могу поделити у три групе. Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење. Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато.
— Чекајте мало, бароне, да ја вама пробам глас. Поставићу вам простији задатак. Али брзо да ми одговориш. — Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте. — Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет.
— Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте. — Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет. — А колико ће имати десет руку? — Сто.
Џамићу! — дозва свога посилнога. — Донеси још две столице. Командир му приђе и пружи руку, гледајући га љубопитљиво. — Здраво, друже Рацо! Деде, молим те, причај ми шта се десило.
Али шта могу!... Уосталом, посматраћу биоскоп. Наиђе разводник и понуди програм. Он га купи и пружи прво оној дами поред себе. Она узе. Тада су почели ра разговарају. Али сала се замрачи и на платну се појавише слике.
Осетио сам како јој је то непријатно, и она пружи ногу гледајући га молећиво, као да је хтела рећи: притрпи се мало. Онако беспосленом паде ми на памет: ето, исти овај
— Врло ми је драго што сте дошли да ме посетите — проговори на француском и пружи ми руку. Лако сам се придигао и прихватио њену шаку. Затим сам опет сео.
Тома приђе Арлети, обухвати је око појаса и лако је пови преко руке. — Завалићу вас у снег! Она пружи руке према мени. Говорила је задихано: — Не, не, молим вас, хладно ми је. Господине, браните ме...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
) ове тајне њене. Ишти руку да целујеш; кад ти ову пружи, Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје
тог труда Није вајде — У двор хајде Вила дева, Да ти пева Сила земска И небеска; Деви вили, Брате мили, Руку пружи, Да ти служи Грдна сила Свију вила! Љуби лице Од краљице Вила свију! А волију Виле тебе Него себе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „Како то Слатке Душе!“ — као да се мало Дуле љутну. — Лијепо! Слатке Душе оно је гроб... Он се подиже на кољена и пружи руку између два врхунца, кроз које се бјеласало село доле под планином.
Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!... Млого ме је — обрну се мени и пружи ми млин, пун несамљевене каве: — Самељи то, снажан си, видим, па ћемо попити каву, па свак за својим послом!
— Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап! Де-де, даље причај. — Е, људи моји, нит је та'кије' нишанџијâ кад било, а какав
— Де-де, Симеуне; што си стао? При повиједај, да видимо, шта ће бити — вели Мићан и пружи му опет пуну чашу башице. — Кад се мало одмори' на 'ној страни под Медењаком и привати' крува, — настави Симеун —
— Јадан ли сам и кукаван, како ћу шјутра старјешини изићи на очи! — Уточи, Мићане, узгред и мени једну — пружи му и отац Сопронија чашу.
— уздахну дубоко Симеун и пружи руку да прими чашу. — Па то је, болан Симеуне, кô једна историја! — узвикну отац Сопронија меко и као мало зачуђено,
Онај изиђе из мрака, пољуби га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе 'ладио, делијо наш и бранитељу ове наше свете ћабе!
Дакле, како је име господину? Давид (устаде, устаче капу, опет је скиде и пружи руку писарчићу): Здраво мирно, господине Дане, или... Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Опростите, што смо уморни се стекли, Да ваш врт нам пружи сан и исцељења: Ми идемо куд су богови прорекли: Преко сланих гора путем васкрсења.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У њему нађем ја све што затражим, Он ми је спасење и штит мој и заклон, У страху с вером кад зовем га ја, Тад пружи ми ослобођење он.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе. Напољу мрак, већ дубока ноћ. Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље,
Ћипико, Иво - Пауци
Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу”. Један од двојице пружи перо Војкану да „постави криж” потписаше.
Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене, и пружи дједу руку у знак погодбе. — Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру, — опази писар.
Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. Жена испи заостало надушак. —Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио! —Што ћеш овдје?
Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше се и дадоше му сточић да сједне до Цвијете. Смиљана пружи му кашику и вели: — Маши се! И већ ни ријечи не проговорише док не доручаше. Затим приступише к ватри.
Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећку суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера. — Пресмочи се крухом, — вели му. Али Раде неће да се ничега дохвати.
Али Раде неће да се ничега дохвати. Тада стара с помњом опипа месо с кости и подијели га дјеци, а Ради пружи очишћену плећку. — Де, види, Раде, — замоли — има ли зла у њој?
— насмија се Маша. Па, дајући га Божици, вели: — Узми га, твој је! , Али Божица неће да пружи руке, већ у Раду гледа. — Понеси га натраг, Машо! Теби исто фала! — смисливши рече Раде одлучно.
Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока. Брат га претстави. Она се диже. Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. —Господин је Далматинац, — рече јој брат. —Драго ми је!
С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи. Не хтједе затворити прозора. Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у
— и усиљено се насмија. — Што ћеш? Тако свијет иде. Свако гледа своју корист! Е па, до виђења! — и пружи му руку. Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.
— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.
Уто уљезе у дућан, протркујућ', боса дјевојчица. Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода. Умилно муцајућ', пружи врећицу да купи кукурузова брашна. — Рекли су матер да ће платит' ... — Ох, дошла си, а! — и диже се.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
имам - и чујте назоре моје: Дужност је Србина сваког да своме народу служи, Па живот устреба л' само - и живот нека му пружи!
„Погледај“, рече му, „само!“ и пружи пут села руку. ,,Буктиња светли се тамо, И кмет са момком иде.“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
жива у разговору с Мијом да су је другарице трзале за кецељу; а Мија би опет постајао најпажљивији кад Јана, стидљиво, пружи свој вечито слаб цртеж. Знало се да Мија брине сталну бригу о њеним цртежима.
у виноград и пролазио Римском улицом, одједаред је укочио корак испред куће Харисијадесове: нешто га је гонило да уђе. Пружи руку да ухвати кваку на улазним вратим, па се откиде, опружи корак, прође кућу, и тек онда стаде да размисли.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Со тим узима преслицу и преде. Учени син час пружи једну ногу, час другу, час треје руком чело, час баруси косу. »Мамо, шта радиш ти?« Предем мајки.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ми на вучје сазвежђе личе Имаћу чиме да испуним ноћи Ако се жив и здрав кући вратим ХИЛАНДАР Црна мајко Тројеручице Пружи ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи ми други длан Да се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да
ноћи Ако се жив и здрав кући вратим ХИЛАНДАР Црна мајко Тројеручице Пружи ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи ми други длан Да се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с
ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи ми други длан Да се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и гладан И жељан другачијег света Пружи ми три мале
трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и гладан И жељан другачијег света Пружи ми три мале нежности Док ми не падне хиљаду магли на очи И главу не изгубим И док теби све три руке не одсеку Црна
с лица пада Вепар дивни срце напушта Ноктима се хватамо за последњи дах За шта да се ухватимо Ни облак да нам пружи руку Ни камен да подметне раме Ни време у помоћ да притекне Ко још смрти зубе броји Нико црна преостала крви Уједи
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
саопштио, ја сам постао најоданији поштовалац медицинске науке, очаран њеним напретком, који јој је дао могућности да пружи људима тако обилну моралну сатисфакцију.
Замислите, на пример, нека такав октопод пружи само један од својих пипака и кљуцне вас у главу. Јаукнућете, верујте, као да вам се у мозак зарило педесет змијских
— А што то бацаш? — Па то је гадно. И она се реши и пружи одлучно руку. Ја откидох главић са палидрвца и дадох јој дрвце. Она узе и поче одважно да га једе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Нисам ја... Они су тражили јаје од мене... Посилни командантов појави се са неким ковертима. Један пружи ветеринару, други благајнику, а трећи капетану Душану. Гледали смо их са нестрпљењем.
и у свештенику овога пука, нарочито у овим тешким данима нашега страдања, гледам једину утеху. — Честитам! — пружи Живадин руку Момчилу. — Стога сам слободан замолити команданта, да свештеника овога пука произведе у чин митрополита..
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нежан и сребрн Месечев Цвет као џиновски љиљан пред њим право у небо расте, а стабљика му леска и трепери. Да пружи руку откинуо би је, порастао и као лепотан светом ишао. Али, како да пружи руку кад зна какав ће бол нанети Цвету?
Да пружи руку откинуо би је, порастао и као лепотан светом ишао. Али, како да пружи руку кад зна какав ће бол нанети Цвету? Како да убије Месечев Цвет?
Девојке су као кроз стакло гледале у њега или мимо њега: ниједна да се осмехне, ниједна да му пружи руку. Младићи су били још суровији: — Од гуштера змај не бива! — говорили су и смејали се.
И породицу и дом, шта би још могла да пожели? — Никад се не зна! — рече старица и пружи јој огледало не веће од длана, рекавши да таквог није било, нити ће бити.
— рече Софроније и осмехну се. — Дању су оне рибе, бар људи мисле да су рибе, ја једини знам шта су... — пружи Софроније руку, а на то као на неки тајни знак заиграше она малена створења лелулајући косама и хаљинама.
Поче да се празни тањирић. Разрогаћи дечак очи, и виде: прекопута од њега седи девојчица танка и ломна као пузавица. Пружи дечак руку преко стола: — Здраво, и добро дошла! — рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго?
Пружи дечак руку преко стола: — Здраво, и добро дошла! — рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго? — упитно се унесе дечаку у лице. — Дуго, предуго.
— Мораш остати! Мораш! — урликну страшним гласом. — Твоје ће бити моје бескрајно царство... Ево ти круне! — пружи јој он круну начињену од дијаманата и рубина, али је Принцеза хитну у шипраг. — Не треба мени твоје царство!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Убоги друже дубрава и врела, Ти што те драче убодима грде, Пружи ми руку да жуљеве тврде Ижљубим на њој кô знак часних дјела.
Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне... Знаш ли звук харфе када подрхтава Од слатке чежње?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тиранин се не задовољава само делом, иако узима део по део. Ако су ти драги слобода и достојанство, одупри се чим пружи руку на тебе.
Волим дати коња на размјену, јер не могу пјешке путовати“, Па устави својега кулајша, пружи руку испод међедине; они мисле бакрачлију скида, ал' он скида златна шестоперца, те удара Ђаковицу Вука: колико га
Ал' не чека Страхинићу бане, но на њега ђога нагоњаше, па на њега бојно копље пушти. Удари се јунак на јунака. Пружи руке силан Влах-Алија, у руку му копље уфатио, па ти бану ријеч проговара: „Копилане, Страхинићу бане, а шта ли си,
“ Ражљути се Краљевићу Марко, па говори Новаку ковачу: „Пружи руку, Новаче ковачу, пружи руку — да ти сабљу платим!“ Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману
“ Ражљути се Краљевићу Марко, па говори Новаку ковачу: „Пружи руку, Новаче ковачу, пружи руку — да ти сабљу платим!“ Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом Краљевићу
“ Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом Краљевићу Марко, одс’јече му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни
А ђевојка њега послушала, завати му воде у маштрави, пружи њему воду и маштраву: не шће Порча воде, ни маштраве, већ ђевојку за бијелу руку, па је баци за се на ђогата, притеже
Проговори војвода Милошу: „О Иване, наша поглавице, што дозивљеш и браћу сазивљеш? Но ми пружи десну твоју руку, и задај ми божу вјеру тврду за Максима, за твојега сина, да Максиму жао не учиниш, на весељу ђе га
Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову грану, окрени га камену Котару, па покупи поље под Котаром, и уфати на граду
“ У млађега поговора нема, оде Алил јели у кичицу, и однесе дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову грану, окрену га камену Котару, под Котаром поље покупио, и на граду уфати
старац Мустаф’-ага, ниједан је подићи не може; а кад дође Зуко од Удбиње, уд’ри барјак у земљицу чарну, пак ђевојци пружи десну руку, ђевојка се и сама подиже, и усједе за њга на ђогата.
Па му пружи седам кољенаца, тј. продужи га помоћу седам коленаца да би даље видео. Кано мјесец од петнаест дана, тј. пун месец.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одједном Николица поскочи и викну: — Аха, сад сам се досјетио! Он се четвероношке увуче у кућицу и пружи се по шуштавој простирци.
! Није могуће да је зец. Продор је толики као да је доље упала у најмању руку овца или дивља свиња. Дјечак се пружи потрбушке и надвири се над отвор у грању. Доље у рупи сједила је у ћошку само куја. Поред ње преврнута здјела.
их два нова пуцња, а кад Стриц стиже већ надомак једне удољине, ненадан ударац збаци му шешир с главе и он се пружи колико је дуг по некој густој папрати. Пуцњава нагло престаде.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И узеше их жиле спајати и месо им нарасте, пружи се и кожа одзгор на њима, — осташе целокупни људи. Али без душе, мртви.
И бојиш се да се когод сам не пружи руком за твој коршов те да се не напије, или од твога хлеба и смока да не окуси и да се не осмочи.
А то се и само зна, јер кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи! Ама дотле од свашта стрепи те не сми ни свога зуба помолити. А за које велико поштење мужевље?
Сваки се започетак свиди људма мучан. Данас јесмо, а сутра нисмо. Кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи. Мао покој а дуга туга. Кад човек ради, Бог не брани. С временом је свашто добро, а без времена све је низашто.
И дође тај побивач, стаде на Арнонову брду супроћ Јерусалима, пружи на град свој мач да све широм људе у један мах по Јерусалиму побије.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу.
— заврши хаџи Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде — кад буде готова... Мане разгледа муштиклу.
Неси!... — Несам... — одговара Мане и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио. — Ја си сина немам, Мане. Татко те Ђорђија мен’ у аманет остави.
Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа. — Ех, — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже.