Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“. Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити... Ја сам вриснула и пала на земљу.
Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу. Он се нагнуо над мојим креветом, па ме љуби...
исприповедам шта сам сумњао и о чему сам се оног дана уверио; кад сам свршио, а ја погледам у мог побратима: он је као прут дрктао, а лице му дође бело као листак хартије. Ја сам мислио да ћу да чујем његову клетву, псовку, заверу...
Она је у његовоме наручју дрхтала као прут, а кад се извила из његових руку, она га зачуђено погледа: — Шта радиш то, Милисаве? — Љубим те!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад Јаков види да му је мрети те мрети, пристаде да носи писмо. Одсекоше му велики прут, навр̓ прута начинише процеп, и у тај процеп мету писмо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци! Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни!
Ако ли га домчам — одраћу га! Радојка само обори очи, па задрхта као прут. — Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као смушен.
човек који има уговор с ђаволом ветропировић — човек немиран и неозбиљан вираун — Циганин, свирач виргаз — прут вициг — досетљив вођевина — невеста вучија — врста малог дугуљастог бурета Гарабиљчина — карабин, врста пушке
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива.
Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован... И уздрхта као прут... То га освести... Одоше му мили снови. Он виде само да је бегунац и ништа више...
Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка. Он је дрхтао као прут. Станко му приђе. — Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...
— Ама, зашто? — Не умем ти казати!... Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! А сва је дрхтала као прут. Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...
Старица се дигла на ноге. Она је дрхтала као прут. — Иди, сине!... Нека бог благослови сваку стопу твоју! Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ја стрепим од оних очију: кад их превали, па као из праћке, а ти, не знаш зашто ни крошто, цептиш као прут! Никад се није смејао, бар не као други свет. Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића.
нудећи се да по два гроша возе у варош; али већина, „ради апетита” или „опружања ногу”, оде пешице, заметнувши прут на раме а палац од леве руке за шпаг од пршњака.
— свима вама и вашим женама заповедам да у свему слушате ову овде — руком која цепти као прут показа на Аноку — и нећу ништа да ми ради у кући, да не упрља господске руке. Ни вина да наточи!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Што год наиђе уз пут: крпу, прут, какву тулузину — све, једнако дрхтећи од зиме, са оним истим плачним изразом лица, скупља и заједно с парчадима
Трпа у појас, по пазухама, једнако обзирући се око себе да није штогод заборавио, не видео још коју крпу, прут што треба да узме, понесе. И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видећи га крај матере, на грудима, повика: Оће сисе је ли? – Видиш ли овај прут? Тебе матору ћу умлатити бијући само ако му још једном даш! Комад у шаке па једи!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
уздом зауздан Немој да ме купујеш Нећу ни с ногама у џепу Ни уденут у иглу ни везан у чвор Ни сведен на обичан прут Немој да ме плашиш Нећу ни печен ни препечен Ни пресан посољен Нећу ни у сну Немој да се завараваш Ништа не пали
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Не мораш да забијаш главу у песак! - приметила је али ја нисам хтео ни да се покренем. Нага, као врбов прут гипка и глатка, Рашида није била оно што се обично замишља кад се мисли о нагој жени.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Први га, невешто, ошину по глави. У коси је прут расцепио кожу, али врло кратко, тако да се на челу јави само танки млаз крви. Добошари почеше да лупају.
Учтиви дворјани, са мирисавим, зачешљаним главама, свиленим цеваницама, дугим капутима од велура и танким као прут мачевима, који су им предлагали коцкање, беху им исто тако чудновати, као и дворске даме, које су их питале како
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 1389) — Из јутра се види какав ће дан бити. (Вук, бр. 1623) — Младо се дрво савија. (Вук, бр. 3043) — Прут док је млад ваља га савијати. (Вук, бр.
Овде ваља запазити и то да се за мало дете најчешће користе метафоре као што су: прут, дрво, пролеће, јутро, а за старе људе, но много чему, супротне (са негативном конотацијом) као нпр. Влах, пас, коњ.
и изреке: („Батина је из раја изашла“; „Батина свакога дотера у рад“; „Љескова је маст чудотворна“; „За дјецу је прут а за жену тојага“; „Деца од батина расту“; „Уз палицу и медвед игра“.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
недеља падне он у исту погрешку и задоцни још више, тако да је отац сада отишао у башту и одсекао нарочито бирани прут, окресао га, и очекивао тако сина. Било је увелико пролеће, при концу маја месеца. Већ се смркло.
— грмео је отац. — Нисам се тук’о! — Јеси! — Нисам! — Шта велиш, ниси?! — викну и извуче из мрака свеж, окресан прут! — Нећеш да кажеш? — ’Оћу... казаћу... Казаћу одмах!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с' магла јутром започела, На земљу мраз је веће падô кру(т) Зелено лишће јесен је однела, И голи диза к небу дрво прут.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине. Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах.
Бојао сам се. Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут. Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала. Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог
Да ли то беше страх од смрти? Не знам. Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. У том се једна жена диже и пође вратима погурено. — Што не седиш, Стано? — упиташе те.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Онда цар седне с њим на кола, и пође на оно место да види је ли истина, кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан нареди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Низ Дрину се дуње жуте. Три-јелена-три-кошуте. ГРК Јетким јутром, у цезури, с рујне трешње прут дрхтури. Са брегова преко Саве љубичице тек заплаве. Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сврби ме рука!“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут. А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут.
! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући. Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут. ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече!
Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш ли прут?“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић лагано
То чича рече, обори главу, води га Санак на далек пут, над њим, у тами, под самим кровом, ћути, савијен, од врбе прут. А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије.
Игра се Жућа, занесен, слеп, упорно лови рођени реп, вије се Тоша ко витак прут, позива видру на мегдан љут, а деда Триша задуван хуче, ракију стару из боце суче.
! Овамо колац, овамо прут, овамо пушку, страшно сам љут!“ „Бежимо, Жућо, батина ево! — повика мачак фрчући брком.
“ ДЕДА ПУТУЈЕ АВИОНОМ По кући хука и бука, понекад сине прут, спремамо деда-Симу, иде на далек пут.
Уз чичу дајем — врло сам љут! — машице, чибук и брезов прут. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло, за цену лошу, продајем мачка, лопова Тошу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи... господину. — Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЛИЖБУА и мој пут, у свет, куле у ваздуху и на морској пени, привиђају ми се још, док ми жижак дрхће ко прут и преносим и земљу, у сне, у сне, у сне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја се и не обазријех, но стадох да јавим стоку. Он спопао понајбољег брава. Ја имах прут у руци, бацим га, па ухватим брава за стражњи труп, и рекох: века, Илија, не замећи кавге данас, тако ти великог имена
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Умро од студени на Илин-дан! Б) ПОРЕЂЕЊА А) ПРАВА 1 БИЉЕМ Висок као бор. Витак као јела. Дркће као прут. Жути се као смиље. Заруменио се кô јабука. Здрав као дрен. Испуцале му руке као борова кора. Леже као снопље.
(Прозор) 91 — Јаше врабац мечку? (Катанац на ковчегу) 92 — Један језик све село превело? (Весло) 93 — Један прут све поље огради? (Кајиш на нози) 94 — Једно грло, а седам гласова? (Свирала) 95 — Једно на двоје иде?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
43. Јаше род на нероду, и тражи неникли. 44. Јаше тута на баури. 45. Један прут све поље огради. 46. Једна груда воска цијелом свијету доста. 47. Једна чаша масла свему свијету доста. 48.
100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди.
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: „У цара Тројана козје уши.
Онда цар седне с њим на кола и пође на оно место да види јели истина, кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједанпут сам стао дрхтати као прут, па сам се уплашио да је не пробудим. Али је она и даље спавала, подрхтавајући и сама у испрекиданим уздасима и лаким
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* Дуго ме мучи узана пруга сунца која се пробила кроз процјеп застора, пала као танки свјетлосни прут на моје узглавље и рањава ми око. А колик напор уклонити се тој стријели, премакнути малко главу на узглављу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Онда цар седне с њим на кола, и пође на оно место да види је ли истина, кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— загрми, суну у собу, излети с пушком и, у трку, посрћући, изгуби се иза кућа. Стевица поблиједио, па дрхће као прут. Очи му се укочиле од страха. Пушка грмну, пас скикну! — Тако!
Чују се пушке. — Шта ћемо, по Богу браћо?! — узвртио се Исаија кô Циганин у котлу, па дрхће кô прут и 'ода горе и доље по авлији. — Шта је? Што си се уплашио толико? Калуђер си.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
пошла увече у шуму, да нађе шибу за своју немирну децу, и замоли Бога да јој по оном мраку помогне наћи добар брезов прут. Бог онда нареди да бреза побели, како би је удовица лакше могла опазити.
која додирује воду, метнуту у воду и њоме дете запајати (СЕЗ, 14, 132). При »отварању« болесника неизоставан је прут од в. (СЕЗ, 14, 295; 297; 299). Шап код стоке лечи се тејом од в.
р. може се препети и болест на тај начин што ће се болесник, на млади петак или недељу, провући кроз расцепљени прут од д. р. (ГЗМ, б, 1894, 375). ДИВЉИ КЕСТЕН Роѕѕкаѕтаніе (аеѕцулуѕ хіппоцаѕтанум). Дивљи кестен.
Коме јазавац једе кукуруз, нека у онај (недељни) дан у који је кукуруз посејан пободе у земљу ј. прут, увијен у гужву, па му јазавац неће више досађивати (ЖСС, 70). Ј.
КОВИЉЕ Пфріеменграѕ (ѕтіпа пенната). Ковиље (мадона; стара баба, Шулек). У Невесињу вежу за прут киту к. и забоду у лесу од тора, и онда вук неће моћи у тор (ГЗМ, 6, 1894, 373). КОНОПЉА Ханф (цаннабіѕ ѕатіва).
код Поповаца говоре деца кад »у прољеће праве писке од јасенове коре«: »ако кора није добро поткисла, онда усјечени прут дијете стави на колено и једном руком га држи и окреће, а другом удара дршком од ножа или од бритве по њему, и том
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он таки Романа начини најстаријим ђаком и преда му прут с којим ће осталу децу у поредак доводити. За кратко време Роман течно научи читати, и свештеник размишљавати стане
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У оближњем љескару, одакле је ваљало донијети шибу, Стриц се нађе у великој неприлици. Који год би прут одабрао, тај би му се чинио исувише опасан. — Зар овај? А, не, не! Баш оваквим тукао ме је дјед Тодор. Боли као враг.
себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких крнтија, него ми још одозго додадосте Херцег-Босну! Прут није ништа помагао, јер је магаре просто било оклопљено гвожђем и дрвенаријом као какав средњевјековни витез.
— Богами ћу и ја потражити прут, јер ти ћеш тако, поскакујући, изјести читав котао —прибојавао се опрезни Стриц. Николица је дијелио своју порцију с
Ко је срушио таблу, ко је бацио разредницу? — Хи-хи-хи-хи! — зацилика разред. Паприка скочи и попаде прут. — Правите лом и још се смијете, а! Чекајте, сад ћу ја вама показати! Јурнуо је уздуж клупа и — швиц, швиц!
Гле га како завирује иза ормара, тражи прут. — Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ!
Стани, сад ћеш добити и за прозор и за скакање. Зафијукао би прут, дигла се прашина и одјекнула дрека бијенога, а мрачни чича већ је мјеркао нову жртву.
— Аха па ти, братац немушти, нећеш ни да одговориш! — злурадо би завречао учитељ. Чек, чек, онда ће овај прут да проговори.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дебео крив прут не ласно се ома с превијањем испраља (пре се може скршити, ако не с којом мајсторијом протегне се). Млад и ћудовит