Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У ђевђелијској кази детету ставе у зубе прутић (који испадне кад жена дотка платно) и кажу му да жмурећи изађе напоље, и да тек тамо прогледа.
„Мајка умести бушан колач или погачу, па провуче дојку кроз колач и последњи пут подоји дете, пошто му да дренов прутић да држи у руци. Дете се најрадије одбија у петак.
„Испечен кравај изнесу пред дете, а њему даду дренов прутић. Жена с кравајем вели му: ’Баци лескове, узми дренове!’“²⁵ Кравајем, познатим обредним хлебом, као и споменутом
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: То ће најбоље јошт бити, ако нас буду преварили. ПУТНИК (извади један прутић): Производе Сенегамбије, доведи заблуђеног у чувство! (Приступи и удари Доктора припут бо челу). Сад је готово.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пут је планином опасан, дуг, али је Борка постојан друг. Голорук момчић кроз таму јаше, носи прутић у руци, нит пушку има, нит сабљу паше. Могу га срести вуци, а биће, богме, још већа беда, ако ли дође меда.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад, ако вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељени прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.
— Та-ако!! — вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић којим га је обично синовац чешао по леђима и њим га ошину. — Та-ако, магаре од магарета!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Да не би вампир ушао у кућу, треба на сва врата и прозоре метнути прутић црнога г., или затворити спољна кућна врата г. коцем (СЕЗ, 13, 447; ГЗМ, б, 161.
Нарочиту спасоносну снагу имају дрењине убране у Међудневице (СЕЗ, 14, 220). Д. прутић има важну улогу и при врачању да дете прохода (СЕЗ, 14. 133). Д. је имао широк значај и у старинском култу.
У околини Ђевђелије врше се с помоћу д. и љубавна гатања. Уочи Младенаца мећу девојке прутић од д. преко потока или бразде, па ће им у сну доћи суђеник (СЕЗ 40, 46).
Код католика у околини Винковаца, кад се на Брашанчево наложи у пећи ватра за колаче и догоре дрва, свеже се за прутић к. и граорка, па се тим из пећи вади ватра, »да не буде ни к. ни граорка у житу« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146).
У Гружи д. је саставни део обреда при одбијању детета од сисе, које мајка последњи пут подоји пошто му да д. прутић да држи у руци, а она провуче дојку кроз бушан колач или погачу (СЕЗ, 58, 1948, 266). У Алексиначком Поморављу, у М.