Употреба речи прхне у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске траве, Прхне моја душа. И жеље што даве, И бију, и море, још од памтивека, Њу измаме тако у тузи без лека...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Са мене се свлаче јутра. Као Ново свето слово расцвета се Купиново. Из трњина и оструга прхне птица, засја дуга. Није магла већ олово. Луди мноме Купиново. ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И опет иду сигурно и смело... Изгубише се иза врха. — У стрелце! — командовали су командири чета. Као кад прхне јато, расу се она гомила, уз клопарање фишеклија, и зауставише се испод врха. Погледају војници лево и десно.

Однекуда, са пустих стрњика, налети препелица, запућпуриче изнад наших глава, па застрашено прхне у висину. У околним барама разлеже се једнолики и успављујући крекет жаба.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

А ови клонули лугови били су празни и пусти, неми и жалосни; нигде тичице да прхне, да зацвркуће и овесели гај својом јутрењом песмом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Кроз тишину нечујно одмиче занемела батерија. Звецне понека алка, застење кара, или топ, тек колико да прхне преко наших глава нека застрашена птица. После оне данашње грмљавине топова, свуда влада нема пустош.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности