Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
моја, да ми је само за трен један да у твоје обле беле мишице улијем мало моје снажурде, зачас би тај посрани калуђер прђакнуо доле на дно вира и никад више, никада његова жута ћуба косе не би изронила на површину Мртваја вира, ни игде.