Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?
Три године седим ја овде и чистим се изнутра за њу. Немам више шта себи да пребацим, нити имам прљавих мисли. И сви ови разговори грозно су ми одвратни и људе ове, што сваки час иду на осуство, обмањују се и говоре како
Теодосије - ЖИТИЈА
и првога свога распетога живота у Светој Гори, ропскога служења са смерношћу, младићкога страдања, босоногога хођења, прљавих власених рубина, неумивања, ноћнога стојања, поста друговањем непрекидана, молитве чисте калом богатства несмућиване,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА Вештице су старе, крезубе, ружне жене, неочешљане косе и дугих прљавих ноктију, а могу се препознати по многим физичким својствима којима се разликују од других жена.
Милићевић, Вук - Беспуће
соби, при свјетлости мале лампе, стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом широке трагове, циједила се и цурила
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Напред куће, гомиле ђубрета, тек сада из коњушница избачена слама која се пуши, и дворишта пуна балеге и прљавих кокошака. То су већином куће досељеника из Турске. Даље већ почињу дућани, ковачнице, лончарнице, али највише механе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
наде у неког студента из провинције да би после свега тај момак лепо збрисао без довиђенце; ко би опрао толико брда прљавих тањура у животу и начисто упропастио руке, ко би тако мирно гледао свог рођеног мужа како после ручка хрче као тенк у
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
зебе од пута, којим мора неминовно поћи... А смртно звоно грми свечано, и његово брујање одјекује суморно преко прљавих кровова, и губи се тамо далеко иза првих брежуљака, што су опколили пространи град.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
уздах мњења: Велики дан тај великога пâда; И кад би преш’о дах опустошења, Мач вечне Правде преко срамног доба Прљавих душа, срозаности јадне!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
нађох онде ни речи о таквим тобожњим пегама; оне, дакле, не постоје, већ су само плод твојих слабих очију или твојих прљавих сочива“. Прснусмо сва тројица у смех. „А шта уради Шајнер?“ упита Герике.
Краков, Станислав - КРИЛА
Његов штап је звонио по неравним каменим плочама. Очи Ивонине биле су пуне радости и због ниских камених зидова, и прљавих фењера, на дрвеним дирецима и због нагнутих доксата. Све је певало по улицама.
Лутали су дуго по џамијама и црквама. Провлачили се кроз ниска вратанца, вукли се дуж прљавих зидина, читали натписе под сводовима и застајали под колонадама зелених и белих мермерних стубова.
Уморили се од мозаика, пољубаца, тишине цркава и прљавих чувара, који су једнако пружали руку, па су бежали на улицу, дуж којих су Турци гонили веселу магарад, и јахали
Ћипико, Иво - Пауци
— упита га храпавим гласом. —Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу. Пожури да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио. — Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Дрскост и страшна збиља у бурном вртлогу своме Све већма обалу плàве, и слабе уставе ломе, И човек с препашћу гледа прљавих таласа хуку, Што здрав и чисти смисô далеко у неман вуку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми прелажасмо из руке у руку, дођосмо из прљавих телалница у фине антикварске радње, где нас чуваху у гвозденим ковчезима, под кључем, и продаваху за жуто злато.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Никакву радост ми не да Бог, не даду ни људи. — Седи тако госпа Нола на салашу, поднимљена над столом пуном прљавих хартија, рачуна и признаница, и губи се у мислима и сликама. А салашари показују како је госпоја оседела и остарела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
иду погурени са својом мишљу, Од камена до камена, преко прљавих потока, покрај оголелих вр зина И црвоточних ограда. Понекад застану наслоњени уза стену или дрво, са којих цуре танки