Африка
Ја сам скоро задовољан што одбија да ми „гледа у колу.“ У округлој колибици иначе као на каквом буњишту маса прљавог корења, полупаних калбаса, љусака од јаја. На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера.
Доста даље нова животиња, боје прљавог сена, издужена и главата; пре но што би човек могао утврдити каква је, заклања је висока трава.
Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци:
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега. Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име.. И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— На уличном, дакле, видех углу Окрутног старца, можда удовца, Како за шачицу прљавог новца, Нуди, на продају, три старе жене Толико избезумљене и понижене, Да су вриштале и запевале Као дивови из
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име... И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд.
Краков, Станислав - КРИЛА
Андрé, цхер Андрé... како се само војници смејали. Солун је спавао у мраку. Из малог прљавог бара избацили су на улицу пијаног Енглеза.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам скоро задовољан што одбија да ми „гледа у колу.“ У округлој колибици иначе као на каквом буњишту маса прљавог корења, полупаних калбаса, љусака од јаја. На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера.
Доста даље нова животиња, боје прљавог сена, издужена и главата; пре но што би човек могао утврдити каква је, заклања је висока трава.
Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци:
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
у мокрим шумарцима под дрвећем са којег капље вода, жега и оморина на прашњавим путевима, смрад коњског зноја, смрад прљавог улепљеног веша прионулог за кожу, посртање по џомбастим излоканим путевима и онда тај дан због кога се све то
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
је дремао мирно, држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...