Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сан паклени окруни Османа, дарова му луну кâ јабуку. Злога госта Европи Оркана! Византија сада није друго но прћија младе Теодоре; звијезда је црне судбе над њом. Палеолог позива Мурата да закопа Грке са Србима.
Зла под небом што су сваколика човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико! Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
а кад стварно посједује све друго више него себе сама, лудо сам понекад држао да је стално присуство смрти у нама прћија слабих, знамен незнатности људске јединке. Какве ли наивности!
Ко је могао измислити ту вулгарну глупост да су велики осјећаји прћија датих хисторијских доба и да с преласком тих доба и они прелазе и ишчезавају?