Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Прођеш кроз село, нигде пса да на те залаје, нико те не пита откуда си и куда ћеш... Сваки види да си патник, па вели: иди с миром и тражи себи
Ту мало застадоше, а после се зачу где пас лаје. Затим изиђе Ђошина мати, отера пса и приђе да пољуби у руку старога Сремца и учитеља. — Хвала, снао, — рече Сремац, тргнувши своју суву руку, — хвала ти!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица и лав 37 29 Лисица и вран 38 30 Лисица и древосечац 40 31 Лисица и јарац 41 32 Лисица лакома 42 33 Два пса 43 34 ПСИ 44 35 Пас и курјак 45 36 Пас касапски и курјак 46 37 Пас и његова сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39 Магарац
Славуј и кукавица и магарац 90 75 Старац и смрт 91 76 Јарац и бик и лав 92 77 Жаба и јунац 93 78 Човек уједен од пса 94 79 Птицоловац и кос 95 80 Дивји вепар и лисица 96 81 Сатир и човек 98 82 Курјачица и курјачићи 99 83 Крава јаловица
Крава јаловица и волови орачи 100 84 Зецови и жабе 101 85 Касапин и пас 103 86 Стар пас и ловац 104 87 Човек и два пса 105 88 Сељанин и пси 106 89 Лонац и тенџера 107 90 Човек велеречив 108 91 Зец и лав 110 92 Два путника и сикира 112 93
од којих се на месечини виде сени, пак ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда протрчи, или мачка ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже
” Наравоученије И ова је басна подобна предидућеј, но при тому приписује се и оном који се на туђе лакоми. 33 Два пса Један човек имао два пса. Једнога од њих научи ловити, а другога пренебреже дома.
33 Два пса Један човек имао два пса. Једнога од њих научи ловити, а другога пренебреже дома. А кад би било до јела, једнако би давао обојима.
А кад би било до јела, једнако би давао обојима. Онда ловац почне укоравати и жалити се на другога пса, говорећи: „То је баш наопако! Ја се мучим и ловим, а ти смрдиш дома, а кад дође до јела, опда: тȁ мени, тȁ теби!
Заповеди пустити и два речена пса у салу. Онда ловац полети за зецом и не обзирући се на месо, а други склопи нам се над чанак не марећи да је ту хиљаду
Видите, браћо моја, два пса једнога рода и заједно окоћена, но какову различност међу њима воспитаније узрокује! Не учимо, дакле, децу нашу
Курјак верује и оде, а кад у уречено време дође, нема пса напољу; зове га ови кроз прошће, опомињући га о уговору. „Кад ме други пут нађеш пред авлијом", — одговори му пас —
| 52 Јелен и јеленче Јелена је питало јеленче: „Бабо, како то бива, ти си много већи од пса, и гледај колики су ти рогови, пак зашто бежиш како чујеш пса да лане?
питало јеленче: „Бабо, како то бива, ти си много већи од пса, и гледај колики су ти рогови, пак зашто бежиш како чујеш пса да лане?” „Пси су, синко, кавгаџије”, — отвешта стари — „а ја од природе на кавгу мрзим, пак се волим уклањати.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Свињар овчара сустиже у Чачку, и у Чачку му на живот ставља тачку: у распорен му трбух ушива пса и мачку, а о џелатима и да не говорим!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман.
— Ехе! шта је то! — викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав. Куд си наго? — Пусти ме да убијем пса! — Кога? — Ама оног... срете ли га где? — Није зар Среју? — Баш њега... пусти ме! — А што? Стани мало, смири се!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!... Ох!... ала ћу умети живети!... А то ће бити кад онога пса нестане. И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.
— Због њега то и тражим. — Онда носи. И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!... Јеси разумио: убиј пса! — Добро — рече Лазар. У том стигоше кући Ивановој.
— Ниси ти томе крив. — Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!... Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!... Он је то све учинио!... Али, нека га!... Доћи ће ми на руку!... Одераћу га жива као јарца!...
— Ако бог хоће — ништа!... — Мехо!... Асо!... Ибро!... Пандури се појавише на вратима. — Одвуците овог маторог пса у подрум. Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: — Немојте ме вући. Сам ја идем.
22. ОКРШАЈ Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. — Шта је, побогу?! — Ти си јуче имао право. Оног пса, Ивана, требало је убити! — Шта је опет учинио? — рече Станко. И спреми се да чује најцрње гласе.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело. А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.
Африка
мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони. У једном тренутку осврнух се да их фотографишем.
ГЛАВА ЧЕТВРТА СА ЈЕДНИМ ЧУДНИМ БЕЛИМ МЕЂ ЦРНИМА. ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА. МЕЈ ИЗ ПЛЕМЕНА БАУЛЕ ТРУДИ СЕ ДА МОЈ ПУТ БУДЕ УГОДАН Од тренутка поновног мог стизања у Боаке, престоницу Баула, са
у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.
Велику, величанствену кућу, унети у њу прави клавир. праве портрете, прави јаки намештај, књиге, судове. Имати пса; не ове африканске, већ једног јаког нашег дивљег пса, који ће издржати ову климу као што је ја издржавам.
праве портрете, прави јаки намештај, књиге, судове. Имати пса; не ове африканске, већ једног јаког нашег дивљег пса, који ће издржати ову климу као што је ја издржавам. Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ако Исакович, каже, учини само корак, два, према вратима, убиће га из пиштоља, као пса. Павле је причао да му онда рече да хоће се покорити, као што смо и дужни, царској заповести, и његовој простој речи.
Чак ни пси, каже, у његовом родном месту, не трпе, кад остари и олиња, маторог пса. Кад човек пређе шездесету, његов живот личи на невиног осуђеника, кога чекају вешала, ни крива, ни дужна, а што је
Смрт животиња, исто је тако велика тајна као и смрт људи. Непротумачена. Он, каже, може да излечи скрхану ногу пса, за неколико дана. Пас ће да трчи, опет, весело. Трчаће и ако му једне ноге нема.
Поред два грдна пса које сам у синџиру држао. Бејаху врло зли, а понекад чак и не лану да се јаве. Ја ти направим десетину курјачких замки
Влашкалин је, на дому, остављао остарелог оца, који је био стар за толики пут, па му је остављао и свог пса, али кучка није остала са старцем, него је пошла са сином, на кога је била навикла.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ГЛАВА 40 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ УВОД Ови доживљаји славног мачка Тоше и његових пријатеља Миша пророка и пса Шарова написани су уз помоћ Тошина дневника, који је пронађен иза псеће кућице чувеног буволовца Жуће, под самом
Настрадао сам, надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на шиљак! Горе ми је него да сам се нашао у кућици пса Жуће, старог буволовца и мог љутог душманина. — Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој !
“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на десетак
Миш пророк окрену према старој крушци да се нађе с мачком Тошом, али тамо нађе само пса Шарова. — Гдје је наш пријатељ мачак Тошо? — зачуди се Миш пророк.
“ У неким ижврљаним и тешко читљивим траговима писало је различитим рукописима: „Овуда је прошао зец... и за њим два пса... Ту гдје има велика мрља, оклизнуо се ловац с комадом прасетине у торбаку.
Тек што су изишли накрај њиве, угледаше на малој заравни пред млином гомилу кокошака и врабаца и мећу њима пса Жућу. Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: — Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
бележећи нешто у сваштару, а очи су јој биле одсутне и насмејане и меке као што понекад знају да буду меке очи младог пса.
Осим нас, на пешчаном спруду није било ни шугавог пса, а песак је био врућ као тек извађени хлеб. Лежали смо на леђима и посматрали небо изнад себе.
је, погнута у сутону, а очи су јој биле добре и лепе на начин како су понекад добре и лепе очи веверице, срне или пса који вас воли. Онда смо мало причали о зечевима, мало о Стојану из ИИИб.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Влајинац, М., ЖуП, 1975, с. 210) — Матор се коњ не учи играти. (Вук, бр. 2980) — Доцкан је маторог пса учити играти. (ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 110) Чиниоци развоја а) Наслеђе — Ђе ће крушка но од крушку?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Видим и неку чељад, ко да су се нешто расула, свако гледа на своју страну... Видим и неког пса — разлајао се, а вукове не видим око тора!
професора да су се у даљини видели плавичасти венци неких удаљених планина: нигде ничега — ни човека, ни жене, ни пса, ничег сем сунца и неба које је било толико плаво да је прелазило у тамномодру 6ојy мастила.
ту тајну дознао у сну, а можда то и није био сан, казао је, онога дана када је лежао на једном каменом зиду, а његовог пса ујела змија.
На свог пса Џонија. Покривена до грла зимским капутом преко ћебета, сањала си како поново тонеш у безбедност родне паланке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Велики су мајстори у шарању ускршњих јаја. Међу лепше одељке приповести иде онај у којем тата-зец ишамара пса уклештеног у јак и висок плот. Главне игре мохачких зечева су гуркање, шамарање, рвање, грување, скакутање и трчкарање.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — Забога господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох то да учините.
Човек опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу. Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад: онда пас рече петлу: „Несрећо несита!
— одговори бог. Човјек се обрадова у срцу своме што је стекао још двадесет година. Иза тога, створи бог пса, и рече му: — Што се год назове твоје, бранићеш док те траје; лајаћеш на сваку опасност чим је осјетиш, а осјећаћеш
Насмије се поп наместо да се постиди, па одговори оџи: — Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Гледајући непрестано ону ташну у зубима пса, матори упита госпођу да ли њен кер можда иде у школу? — Иде, иде ... — прихвати дама штос, и не сањајући шта се иза
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Има ли неки трговац глупи који ће мог мачка да купи? Ако се нађе, много му хвала, баш је будала! ОГЛАС ПСА ЖУЋЕ Ево вам једне понуде вруће Тришиног џукца, скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост, продајем чичу за добру
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Није ни то баш онако строго као што је било некад. Пре, кад си га мрзео, а ти си га мрзео као пса — или ти или он, до истраге. А сад се некако смекшало. Зар не видиш да сад у свакоме послу ортакују партије?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да грдне пропасти, да грдна зла!” А нису знали, ни помишљали Да је кондуктер спасао живот једног великог, жутог пса. А могао је, с пуним правом...
И као што је природа одгурнула мамута, Човек је изневерио пса због аута, Веран газди, пас не зна да се устави И живот губи због несрећне љубави.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопала га брука Бранковића, часне посте за пса испостио; гроб се његов пропâ на та' свијет!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја разумем твоју сузу тога трêна, К’о и бригу доброг оца што изиђе, Као тужне очи верног пса што приђе, Као душу туге и јецања њена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Павле хитро шчепа за огрлицу пса, који се лајући љутито трже да скочи на дјецу, па тако држећи хрта омјераше дјецу.
Цурица, видећи е се гроф забавио око пса, повуче брата за руку. Обоје пођоше лагано, обзирући се на сваки корак. Не смједоше потрчати јер се бојаху да се псето
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пас рекô, пас одрекô итд.). Осим овако озбиљних клетви постоје и оне шаљиве (за пса: Газда ти се репом закитио!; леној мачки: Миши ти уши одгризли! итд.).
— На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује.
— Зло рађење готово суђење. — Од лоше њиве — чанак сочива. — Зла работа гора плаћа. — Ко се пса не одбрани, не умоли га. — Змија, кад не може да уједе, репом ошине. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе.
— Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош. — Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло. — Пса већма кос’ веже нег’ли га верига стеже. — Интерес (каматник) душу губи.
— У оном ђе нема мачака. 5 Питао магарчић оца: — Што те оно данас зову на свадбу? — Биће нестало дрва. 6 Питали пса: — Зашто много лајеш? — Другога заната не знам. 7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш?
А неко га упитао: — Од куда ти знаш? — Зато што су ми миле и драге. 11 Питали пса: — Зашто свакога ријепом поздрављаш? — Зато што немам капе.
2 Сачувâ те бог од зла госта, од трула моста, од пса гарова, од Турчина манова и од кучке која коље мучке. Ове године дијелио шаком, догодине капом, до друге торбом, до
А да га бог сачува: трула моста, подругљива госта; тесна сокака, бесна Бошњака; пса гарова, Турчина манова; сирова кијака из мрака; кратких гаћа, дугачких коприва; џандрљиве жене, пијанога сина; жив
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: „За Бога, господару, штета је!” А газда им одговори: „Што рекох то да учините.
Човек опазивши то рчее жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу.” Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас не ће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад; онда пас рече петлу: „Несрећо несита!
други кучки, трећи кобили, а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије сабље златне.
видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса и једну сабљу па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава ту ми храна.
Када ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка каде га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо и шта на свијету лијепо, још се већма заљуби и оцу рече: „Тата! ја хоћу вјенчати овога младића.
” Он ње не слушајући узјаше на свога коња, припаше своју сабљу и поведе свога пса, те пут оне горе. Кад дође у гору, улази једну бабу ђе сједи на једном камену станцу, и држи у једној руци штап, а у
истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити мислећи цар да му је зет а шћер му да
Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи.
припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи. Баба се препане и повиче да је не посијече. „Брата ми на двор!” повиче он.
“ Насмије се поп намјесто да се постиди, па одговори оџи: „Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда. 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу. У ноћи издвоји се у хуци ветрова дуг отегнут урлик пса. НАЗА (не диже главу, него још јаче, тајанственије, дубље се уноси у »кост«, гледа у њу, обрће је).
Пауза. Кроз фијук ветрова чује се крик Зулфин: Аман газ...!, загушен шаком. Рзање коња, топот све даљи. Урлик пса, прекинут такође. Вијук ветрова појачан... СТОЈНА (извирује на вратима лево, бојажљиво се крстећи, мотри на Јовчу).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Замилкује слугама. Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајка ће се тек пред вече вратити с посла. Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка?
Овде је тако самотно, тако тихо: ни човека, ни пса. Време ми је да пођем... — Па, пошла си! — јајетова љуска се насмеја, а лепотица закорачи низа стрмину, не осврћући
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
пита свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад су га нападали као бесног пса? Језа, не од страха, од згранутости. Њему, Господар-Јовану, јесте, један једини пут: у августу 1842, у Жабарима.
Нечији таман ход, као корак невидљивог пса, био је уз њега. Није се плашио, а и зашто би? Није то био корак непријатеља, него непознатог.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он ми личи на ловачког пса који је у стању да нањуши дивљач, али који нема способности да је истрајно вија њеним трагом, јер њушка сувише лево и
Чу се лајање пса, чуваркуће, које је у псећем језику изражавало добродошлицу. „Чујеш ли?“, рече госпођа Смит, „наша деца враћају се
су њена деца из првог брака, једна девојчица и један мушкарчић, вођена од свог полубрата Исака, а праћена од домаћег пса који је, у знак поздрава, махао репом. Мајка се задовољно насмеши. Исак, лепо израстао, изгледаше свеже и весело.
Чу се лавеж пса. Деца наћулише уши и саопштише ми да им деда долази са својим псом Полијем који, благодарећи свом господару, поста
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
АВЕТИ У ЛОВУ (доживљај) Са љешкога града, озго, сву ноћ је слазило злослуто урлање остарелог неког арнаутског пса, и курјачко, мукло и дубоко завијање његово с брда испуњавало нас ужасном језом.
А трећег дана опет је пржило сунце и тице су певале око њега кад га је крвави језик пса неког залуталог, што му је крв и гној лизао по ранама, освестио, те се тако до села довукао и превио.
и порција, рзање коња што су их сеизи водили позади нас и који нас љути и лавеж по кога од патроле узнемиреног пса у селу, прекида повремено потпуну тишину летње ноћи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Даље, све се развија само од себе, својим нужним, неизмјенљивим током, и вуче писца за собом као пса на ланцу. Блажена наивности неупућених који мисле да писац пише оно што хоће! Таман!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости... Е ја... Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.
одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: — 3абога, господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох, то да учините.
Човек, опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу. Жена донесе комад хлеба и баци пред пса; али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад.
други кучки, трећи кобили, а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије сабље златне.
два рече оцу: — Тата, видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса, и једну сабљу, па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава, ту ми храна.
Кад ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка када га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо ишта на свијету лијепо, још се већма заљуби и оцу рече: — Тата, ја хоћу вјенчати овога младића.
Он, ње не слушајући, узјаше на свога коња, припаше своју сабљу и поведе свога пса, те пут оне горе. Кад дође у гору, упази једну бабу ђе сједи на једном камену станцу и држи у једној руци штап а у
истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити, мислећи цар да му је зет а шћер му
Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи.
припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи. Баба се препане и повиче да је не посијече. — Брата ми надвор! — повиче он.
— одговори бог. Човјек се обрадова у срцу свом што је стекао још двадесет година. Иза тога створи бог пса, и рече му: — Што се год назове твоје, бранићеш док те траје; лајаћеш на сваку опасност чим је осјетиш, а осјећаћеш
Насмије се поп намјесто да се постиди, па одговори хоџи: — Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.
Хоџа, да се обрани, потегне сјекиру, удари пса у главу, а пас отегне репину. Комшија оде кадији, па му се потужи. Одмах доведу Насрудина, те му рече кадија: — Што
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
После две године збио се још један инцидент који је вредан помена. Картер, славни ловац из Норфолка, имао је лепог пса поинтера. Када је отишао на пут у Европу, оставио је свога пса једном пријатељу.
Картер, славни ловац из Норфолка, имао је лепог пса поинтера. Када је отишао на пут у Европу, оставио је свога пса једном пријатељу. Али овоме је пас побегао и лутао кроз шуме Норфолка у потрази за господаром.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РИСТА (мало као узнемирен): Па шта? ЧЕДА: Како, па шта? Он се заклео да ће те убити као пса и купио је оволики револвер, калибра којим се волови убијају. РИСТА (преплашен): А што, брате, да ме убије?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али шта да радим, видите и реците?.. — Тако је — одговара за све најстарији сусед под брадом већ — ко се од мучкога пса, да не уједе, може на свету сачувати, о људи витези!.. А озго, низ благо побрђе зададоше се Касаловићи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О сјај на тебе њен док пада нек је и сакрију Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје. Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим.
љубимо будућност Све изгоре; то је празник Послушни пепео Брашно ништавила Претвара се Иза мојих леђа у шугавог пса Испред мене у жар птицу Говори ми истину иза леђа Грлице Ти си прави нагласак умрле нежности Начини зору од нашег
Краков, Станислав - КРИЛА
Он је пољубио разнежен малог пекиншког пса у његову мекану длаку. Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици
Петровић, Растко - АФРИКА
мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони. У једном тренутку осврнух се да их фотографишем.
ГЛАВА ЧЕТВРТА СА ЈЕДНИМ ЧУДНИМ БЕЛИМ МЕЂ ЦРНИМА. ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА. МЕЈ ИЗ ПЛЕМЕНА БАУЛЕ ТРУДИ СЕ ДА МОЈ ПУТ БУДЕ УГОДАН Од тренутка поновног мог стизања у Боаке, престоницу Баула, са
у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.
Велику, величанствену кућу, унети у њу прави клавир. праве портрете, прави јаки намештај, књиге, судове. Имати пса; не ове африканске, већ једног јаког нашег дивљег пса, који ће издржати ову климу као што је ја издржавам.
праве портрете, прави јаки намештај, књиге, судове. Имати пса; не ове африканске, већ једног јаког нашег дивљег пса, који ће издржати ову климу као што је ја издржавам. Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: А и у твоје зираве очи давно се гавран загледао!... Ну без шале! А жао ми је онога крштенога пса те не шће вјером промијенит, но јогунасто издахну на вељим мукама!... Јунак бјеше, дина ми!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није језик на то да мадаме псује, нег' умно, умилно да штогод казује. Сам пас на пса режи — на кучку не лаје. Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад га узјаше, завришти и закопа ногама. Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса. То му је, како кажу тежаци, сва сермија и родбина. Ено му се већ види кућа кроз воћњак!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ: Шта не умете? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем да звиждим, није ми бог дао дара за то. Умем тако кад вабим пса, или кад звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се нешто стегне овде, па напрћим уснице и само дувам,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. се меће у мелем за ране (ЗНЖОЈС, 11, 262) и од уједа беснога пса (ЗНЖОЈС, 15, 124). Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па стеже мајку за сисе (СЕЗ, 13, 395). Б. л.
13, 297; ГЗМ, 4, 149); против пробади (ЖСС, 305); грудобоље (СЕЗ, 14, 225); од змијског уједа (ГЗМ, 4, 149); од уједа пса који није бесан (ЗНЖОЈС, 15, 124); од ране и убоја (ЖСС, 268; ГЗМ, 12, 1909, 150; 20, 345); гонореје (СЕЗ, 14, 236);
За колачић на коме ће се написати запис (»Соломуново слово«) од уједа бесног пса, узима се увек јарица п. самлевена у воденици која меље налево (ибід., 203). Зрно п.
(ГЗМ, б, 269). Прашак од с. корена мелем је за ујед сваке животиње, чак и беснога пса; кад се пије, добро је за стомачне слабости. Кађење с. регулише менструацију, и помаже лучење мокраће (ГЗМ, 4, 155).
»Чуваркућа је, веле, боља на кући него два пса пред кућом« (ГЗМ, 19, 1907, 497). Ч. чува кућу и од вештица и болести (СЕЗ, 14, 324). Ч.
П. је и лек од уједа осе и пса (ставља се »на уједено место«, ГЕМ, 27, 493, Јадар). Због свега тога врача се и при сетви п.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар није доста што си на мене натуткао људе, него ми и жабе шаљеш, само Прохора, свога верног пса Прохора, да понизиш. Обећаваш ли то мени, Господе: издржим ли и ово искушење, отвориће се двери тога раја? Раја?
Не, њега је охрабрила хајка која се дигла против нас, па је искористио тренутак да дâ одушке, која га изједа као шуга пса. Већ неколико дана овде се само говори о томе како ће Доротеју јавно судити за издају.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Послао је Исак Брок фотографију своју, и фотографију свога коња и свога пса. Бранко је одмах одговорио, честитао родитељима и сину, и послао фотографије бачких домаћих животиња, од дивног коња
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
стене од звезде до звезде Води ме из круга у круг СМРТ ЦРНОГА БОРБА На спавању му одсекли главу Однели је у град цара пса И бацили је пашчади Када се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У сусрет ће
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Да је на таквој ситуацији остало, ми би искористили победу до краја, али је дошло још једно изненађење. Лавеж пса пробудио је и момка који је спавао у кујни и овај се појавио на бојишту са једном мотком у руци.
Кад нам је предавао о појединим животињама и њиховим особинама, племенитости коња, марљивости мрава, верности пса, оштроумности лисице, филозофској стрпљивости магарца, — он је све то са таквим одушевљењем говорио, толико нам је
Мораћу да опоменем сутра господина Панића да не доводи више свог ловачког пса у канцеларију, јер где би нас то одвело ако сви чиновници почну доводити своје домаће животиње у канцеларију, што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ама понеси пушку и убиј пса, ако само уста отвори. Рекох му како не бисмо желили да силом улазимо у стан. То нисмо радили ни у својој земљи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свиралу, мач и верног пса—пријатеља имао је младић, али његов је био свет. Чим би се негде појавио све би постајало радосније и светлије, све
Али, младића ни то не поколеба. С руком на врату верног пса, он стаде пред Златокосу и рече: — Реци ми те три жеље, Златокоса! Да видимо: могу ли их или не могу испунити?
Низ леђа присутних склизнуше жмарци. Ветар се заустави у грању. Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса. — Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те. Само мојим дахом покретана свирала има моћ! Остави ми бар њу!
Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој. — Проклета била! — полете једна жена к Златокосој.
— Па, добро! — насмеја се презриво. — Моја трећа жеља је срце твога пса! Извади и дај ми га! Није оно вредније од свирале и мача. Шта се трзаш?
Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно одмахну главом, и закорачи преко ивице неба.
Живео је сам, уз пса и птице-мочварице које је од ловаца и мразева спасавао. Смејали су се сељаци његовом дружењу с птицама, али он није
Као рибица у леденој коцки заробљен живи Радан. Ни птице да пролети, ни пса да залаје, ни листа да зашушти. Кад би се бар однекуд појавио неки миш, из зида изашао патуљак!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопада га брука Бранковића, часне посте за пса испостио, гроб се његов пропâ на та свијет!
обранити — ранити обритвити — обријати, ошишати обрштер — пуковник овда, овди, овђе — овде огар — врста ловачког пса огледање — борба: Брез јуначког мога огледања огњени чауш — хитар гласник оградити (вешала) — саградити, подићи