Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ушију, обори очи доле, па својим звучним гласом прочита неколико псалмова, тако лепо, таком умилношћу да би и самоме псалмопевцу срце заиграло да га чује и види. — Лепо, Милисаве, — вели уча, — ти си добро момче и доста се ваљано учиш...