Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Код новог краља Милутина био је једно време псар, после учитељу мачевања његовом сину Константину. Под другим краљевим сином Стефаном био је у пратњи кад је овај
Богдан Склопила је очи и прошаптала: „Да ли је ту Доротеј?“ После је то изговорила гласно, да је сви чују. Псар Јован Кребуља и шталар Јаков Босиљчић, та два ништака, наставили су да ваде крвавим шакама комаде људског меса и да их
Ја не учествујем. Нећу против јединог човека који овде нешто вреди. Богдан Дошао ми је Алексије Јевтић, псар, и рекао шапатом, да нико не чује, како је у шумарку према Белој коси смотрио за тренутак монаха Доротеја.
Каже, у једном даху, псар Алексије да Доротеј лечи од рана задобијених у боју против нас. Опоравља. Крпи. Вест је вредела педесет златника, а
Богдан Како ли сам се само разгалио? Опет ме је походио псар Алекса Јевтић и опет ми је донео вест која вреди најмање тридесет златника. Опет сам био шкртији него што је требало.