Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Боже мој!... Онда сам се још умела и насмејати, а сад?... Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. „Иди, види ко је!“ рече ми тетка.
Ниједно псето није залајало на њега... Чак у трећем скоку чуо се лавеж паса и глас његових гонитеља. Ја сам дрхтала од страха, од
Ноћ је... Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи... То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Више ће вредити двојица него један. А после, Лазар ти је на синџиру. Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. А Маринко наставља: — Ето, то је план.
Из проваљане главе куљала је крв и мозак. Она погледа крвав тучак па га баци напоље. — Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове...
— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? — Дошла — рече Јелица и обори главу. — Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... — Ја сам дошла... — Је ли те бог послао да ми будеш разговор?
Да ме прегуркују око огњишта? Остави се, баба, ћорава посла!... Кажи: богу хвала!... Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!... А добри бог, видиш, како лепо даде!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је некада украо жену и псето. А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца.
Ни жена није познала свог некадањег мужа. Али је псето познало свог некадањег друга. Оно му је дуго лизало стопе, и урлало над њим с пиштањем и са сузама.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
παν μετрον αρεξτον значи: умереност је полезна; о. τис ананкис, о несреће; шкиљи, σкύλος, псето; хондро кефали, дебела глава; кака истерана, рђав посљедак; О τύχη ό кαίροός!
) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш? (Отвори врата.) Јуцо, море, Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ЈУЦА ЈАЊА: Псето неваљано, ди си била? ЈУЦА: Била сам напољу. ЈАЊА: Напоље, напоље? Ко е слушио моја шпекулација? ЈУЦА: Ја не знам.
Разумиш? (Ошиде.) ПЕТАР: Богати, госпођа, шта мисли овај мој господар? ЈУЦА: А бог би га знао. ПЕТАР: Та да га је псето толико година служило, пак опет би требало другојаче да поступа. Али ништа! Ја видим моје добро јутро.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Смијао сам се и смијао док ме трбух није заболио, а тек онда се нешто досјетих и почех сам себе да грдим: — Тошо, псето једно глупо, зашто мишеве ниси пустио да се увуку у сам џак, па их онда мирне душе половио?
Пријатељи нађоше, везано за крушку, једно веома тужно и забринуто шарено псето, које им се учтиво представи: — Част ми се представити и од вас врло престрашити: ја сам чича-Бркин Шаров, овчарски
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рекох му да не буде будала, махнух руком, али он не схватајући одјури даље. Сада сам опет био сâм као псето, тако сам да сам могао заплакати да је то ишта могло да измени. Није могло.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Вече је међутим пролазило мирно и пук је само цвилео и завијао целу ноћ, под градом, као пребијено псето. Спремао се да у зору пође даље. Идуће логориште била је варош Радкерсбург.
Славонско‑подунавски полк беше отишао на војну, после смотре у Печују, као пребијено псето, понизан и тих. У развученим, искривљеним, двојним редовима, дизао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁹ Не ваља се, кажу у Скопској Црној Гори, да трудница удари мачку или псето да не би дете маукало као мачка, односно лајало као псето.
се, кажу у Скопској Црној Гори, да трудница удари мачку или псето да не би дете маукало као мачка, односно лајало као псето.⁵⁰ (У Гружи, пак, верују да ће у том случају дете имати болове у стомаку.
Стари људи често кажу: „Жене се бију чибуком а људи ножем али пушком“; „Коња и жену треба држати за улар“; „На псето замахни, а ђевојку удри“.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Ја знам, ал ти се не да отац ни осолити. ДЕВОЈКА: Тако марите за мене! Та да вас псето толико служи, пак би се више бринули. МАТИ: Јао, бог с тобом, ћерко, како то говориш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Женска страна! ... — А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа. — Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Летећи по свету у мукама љутим, маснице си гнојем нагнојила жутим; маснице су много примамиле псето, да ти лижу тело, рањаво, проклето. Они лижу твоје скупоцено блато, лижући се теше: то је, веле, злато.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кобилу сам убио зато што нисам могао гледати да ти псето скапа од глади. Него ходидер и ти амо да се почастимо, свеједно, твоје је, па можеш и ти од своје муке закачити штогод.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас. „Станидер, лијо, црвено псето, у доброј руци шкљоцаре ето, биће ти кожа као решето!
Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и псето вјерно. Од приче, најзад, пјесма се прави, другарство тврдо по свијету слави.
Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат! Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак. Толико пута рибу ти отех у свом налету грубом, варка те многа и брза нога спаси пред мојим зубом.
“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи мачак псето! Гвоздени савез, вели вам Триша, трајаће дуго — као и киша!
И тога дана деси се, ето, ловац у торби донесе псето зграби га за реп, извуче ван, па викну громко: „Ово је сан! Маскиран зека у псећи фрак!
—На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја, јури вечитог Вука! Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема,
СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Воћке ми красно цветају, ето, крушака биће читаво лето. Ђацима јављам да имам псето. Чувај се добро, несташна чето! Баштован Крум, Шабачки друм.
ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а штука весла репом.
А даље, корак само, новога чуда ето: некакав мачор строги купцима нуди псето. Насред вашара бучног голем се курјак дере: „Продајем целу шуму, идем у калуђере!
Читам их редом пред први мрачак, пишу их: деда, псето и мачак. Код чича-Трише, у млину старом, планула свађа с највећим жаром. Како, због чега, јесу ли луди?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Можете ићи. Ми поздрависмо и окретосмо се налевокруг. Када одмакосмо, проговори Душан: — Јеси ли видео што је псето од човека! Не да се... Обавља рапорт у овој ноћи, као да смо у касарни и предајемо дежурство... „Прво ти!
— Ура, ура! — вичу војници раздрагани. Они се више и не обазиру на онога брђанина, који кевће као псето још од јутра... Командир понови још једном исту команду. Маса експлозива и челика полете из топовских чељусти.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.
— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете. Тако је, братићу мој!
чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде... А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Вечан бол и вечна патња на овим сивим, каменитим обалама. У врху брода, покривено крпама, једно мало псето. Из дубине брода вири пар ногу, одевених у нове, жуте ципеле, американског врха, са гуменим потпетицама.
РОБОВИМА Не убијајте псето ни вука. Нећете скинути јарам с врата – нема слободе, док вам рука милује децу, и сестру, и брата.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
опет он промрмља и коњ пође брже. »Ама шта сам ја луд? стадох мислити у себи: дао му коња и сам касам уз њега као псето, а он неће ни главе да обрне, неће ни да ме посаветује, ни једне речи ...« — Ама, господине, грехота је то...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
нарави, наклон бјеше да вјерује; а с друге стране преднаваше му се благо лице Павлово, његове шале и његово лијепо псето. У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица. Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран.
Гроф је сједио под оним истим бријестом гдје дан прије бјеше дјецу затекао. Лијепо псето лежаше крај њега; пушку положио крај њега с друге стране.
„Но, па ходи ближе! Не бојиш ме се ваљда?“ рече човјек расијано. Псето, и оно одигло њушку пут дјетета, раширило ноздрице, па махаше репом. „Не бојим те се!
Обоје пођоше лагано, обзирући се на сваки корак. Не смједоше потрчати јер се бојаху да се псето не отисне за њима. И он пође за псетом, које лискајући дјецу по рукама и играјући око њих у витлац, штекћаше као да
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сваки је кокот у свом буништу господар. — Свака је кока на свом сједалу пијетао. — На свом кориту свако псето најјаче. — Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи. — Свуд је добро, а у дому најбоље.
— Нуђену госту бројени залогаји. — Осветници из крви ничу. — Подмукло псето најприје ће ујести. — Поклоњеном коњу самар се не гледа. — По курјаку се јагње не шиље.
потурчише кадију; друга: видјех гдје из црне краве музијаху бијело млијеко; трећа: ђе је бијела кучка оштенила шарено псето, а бијела мачка омацила црно маче.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима. 21. Гребени. 22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25. Уштипци. 26 Лепиња. 27 Пратљача.
Питали Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете
А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити. 38.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето. И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо.
Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô! Босу ми ногу земља драшка влаћем.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти си... од вечерас, ти си... мртав за мене. Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе. Ја више не постојим. Ја сам ишчупан, хтеде да викне. По њему звечи сув, изломљен лавеж.
Губите се, нећу исти ваздух да удишемо. За њима врата остадоше отворена. Ветар јурну у собу. Псето лаје љутито и изгубљено. ...
Симка седи на ивици кревета и замишљено гледа у пламено и коцкасто око ниске пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом, убијено помрачином што се измешала са облацима, јер је Милунка чула њихову свађу и
Кад год је могао, обарао је на јасле, и после оног кад их је отац затекао, њу, псето, премлатио вилама, а он два дана није смео да му изађе на очи, и увек се због тога стидео пред њим, и сада се стиди,
На мојим наследницима што ми усрећише старост.“ Пребијено псето скичало је у оџаку. „Памтим све. Никад ме ниси узео на крило... Никад се ниси поиграо са мном. Ни пожелео срећан пут.
Ни по оделу се нисам разликовао од слугу. Деди Луки лакше је било. Живео сâм, као воденичко псето. Главу и срце си ми згњечио Вукашином.“ „Престани!“ „Све ћу да ти кажем.
ГЛАВА ЧЕТВРТА Андра схвати шта се догодило, јер Ђорђе уђе полако, неодлучно. Уђе као пребијено псето, глава му спарушено Виси на омршавелом врату, и тако се куштрава и сува преломила на црном зубуну, из кога млитаво
посланик што се надалеко чује, и вођа сељачки, па жив није да Вукашина не сретне, да га не види како се као бостанско псето шуња око његове господске куће, у заранке. Тада се обично варошка деца играју под липама.
букнуће ноћ и село и изгореће све, и ваздух заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва дише, кроз лесу јасенова види, два прозора светле, он
Аја сам дуго гледао и упоређивао, и био сигуран да не личиш на мене, да ниси мој... Напољу заквича псето, па умуче. Па касније опет, од толике смрти у селу.
Сузе теку у браду. Сада је и она црна. Ни псето му се не оказа кад уђе у двориште. И овде је пусто. Најежи се и покуша да убрза корак до своје собе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Тако је, тако, нема говора. — Нема, господо, бездушнијег народа од немачког. Немац је бесно псето Европе. у свом беснилу он је кидао и дечје месо.
— Чкоњо, иди сместа уби оно псето што урла горе! — Разуем, гос’ капетане! И висок, незграпан Рудничанин, кривих ногу, згрбављених огромних леђа,
— Чкоњо! Он се непријатно трже и облачећи на наго тело свој изгорели шињел, промрмља: — Одох ја да убијем оно псето. Па његова огромна леђа замакоше иза зида. А ја побегох ка Дриму па се тупо загледах у мутну, као орање, воду.
таблицама растуреним на све стране, па се наједанпут омакао кроз прозор, на улицу којом је у очајном трку бежало једно псето, гоњено од човека што је и сам зверског нечег имао у покрету па се жестоко трудио да му намакне кружну жицу на дугом,
онде на тротоару, па се само труди да не попусти, диктатуру из својих руку не испусти, и главу је већ искренуо као псето кад урличе: „Живео, вели, Масарик! Живео Масарик!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... — А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку. Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече ! — Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица.
Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).
Она се исправи и погледа га право у очи. — А шта то може бити, реци дер ми! »Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«.
А он вели: имам још сад на сваки прст по једну... Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну. Па сад?...
Не!... Док сам ја жива, нећеш узети другу... Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!... И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали. Е чекај, не шалим се ни ја! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Да му не би било необично саму по ноћи, набави једну мачку и једно псето, које је добро гледао и миловао. У царском сарају била је једна робиња, која је из ашчинице у харем носила јело те ти
Питали Краљевића Марка како је постао јунак, а он одговорио да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето, макар било највеће и најјаче, побјегне, онда сва остала пашчад, и најмања и најслабија, трче за њим; тако исто и
А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије на њ ударити.
Само ћете јој ово казати, да би вам веровала: да метне псето под крмачу, а крмачу под кучку. Хајдуци оду. Снаха им постави у подруму, напоји их вином, па затвори за собом врата и
Ћипико, Иво - Приповетке
Крчмар разгледа испод столова и по угловима, отјера једно велико псето што се бјеше склонило од студени, и затвори. Прегледа кључаоницу, оде, а њу остави пред вратима. Киши и хладно је.
Гледају у свијет што поред врата пролази, и пију помало. — Гледај, Лазо, псето вуче колица! — рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила.
Гомила бесни, дивље навали на њ, бије га дебелим благословеним свећама и ногама гази по њему, виче: — Убиј дивље псето... безбошца!... Убиј! А кад угледаше крв и замрзла човека, поплашише се и разбегоше у редове литије.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” ЖИВКА (њен гнев прелази у бес): Куш! Убио те бог да те убије, псето лајаво! Да ниси више писнуо, или ћу те столицом по глави!
) ВАСА: Ама, чекај, брате, чекај, де!... О мајку му, где ћу да погинем ни крив ни дужан! ЖИВКА: Пишеш чланке, је ли, псето гадно; алузија, је ли... (Дочепа столицу.) Склањај ми се с очију, јер ћеш сад погинути, свињо пијана!...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: А мене да отерате? Мајсторице, ја мислим да вас поштено служим. ФЕМА: Тумо! Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да свака ноблес псето води! ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти?
ФЕМА: Тумо! Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да свака ноблес псето води! ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти? ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо!
ФЕМА: Тумо! Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да свака ноблес псето води! ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти? ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо!
ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо! ЈОВАН: Знате шта, мајсторице, донећу вам ја за пет форинти од мога бабе псето што више вреди него десет такови ламура. ФЕМА: Како изгледа, Жан?
Видићете, сваки ће у њега погледати. ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано. ФЕМА: Пропопо, Жан, да купиш чешаљ и сапуна, пак ћеш га сваке недеље мити.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: Па сад нема ко да му сан протумачи. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Већ ако ти не хтједнеш? СТАНА: У сану псето значи злотвора. ПРВИ ТУРЧИН: ’Ма бабо, Алија не рече за псето, него за пашину керушу.
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Већ ако ти не хтједнеш? СТАНА: У сану псето значи злотвора. ПРВИ ТУРЧИН: ’Ма бабо, Алија не рече за псето, него за пашину керушу.
(Гласно.) Па, децо, псето кô и керуша, Са лајања су зубе губили! А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули. И зато...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Сад је под креветом... — Побеже! Ларма се преноси на супротни крај павиљона, неко отвори врата и псето излете скичући. Наскоро се павиљон умири.
— Како, како? — разрогачи очи пуковник. — Баш би нам мило било ако би се ухватио онај који је увео псето — одговори Пера.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Имање и морал шћердао је давио. Ал' је барем име заслужио славно. Ласкао је подло у песмама роду, И кô бесно псето мрзио је воду. 7. Ето ту је Нестор, наш грађанин славни. Имућан и виђен чиновник државни.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Два везана вучјака, и једно пуштено чобанско псето. Ноћу, стражар кућни обилази зграде и дува у рог ако му се неки шум учини сумњив.
Има у њој манија... А дотле, мој отац пева на авлији да се све ори, цепа дрва, фарба кокошињац, храни крмка, купа псето, игра карата с комшиском децом на авлиском прагу, и прича им на свом сочном језику приче и пошалице из његове младости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Налетесмо на раскрсницу два пута. Неко остављено псето затрча се на мога коња, скочи и дохвати ме зубима за блузу. Збуњен овим неочекиваним нападом, а и да бих га се
Толики мој труд и напор и напослетку да се све тако жалосно заврши. Проклето псето! Обузет срамом и очајањем у немоћном бесу, лупио сам песницама што могу јаче о камени зид.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Бар теби! Бар ти... МИТКА (испрсујући се): Што, бре, ти све на мене вичеш? АРСА Кући! МИТКА Шта сам ја? Псето ли сам? Имаш ли, бре, душу, срце? И ја једанпут да се развеселим а ти одмах... АРСА Кући!... А жена, деца?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Први се на видику појавио Ђоко Потрк. Јурио је друмом као да га вија рој пчела, бијесно псето или какав Глигорије црквењак с тољагом на рамену. — Стој!
Жуја одмах ускочи за њим, окрену се и леже с главом према вратима као свако право псето чуваркућа. — Види ти ње! — зачуди се простодушни Стриц, па и сам крену да провири у колибу, али Жуја пријетећи зарежа.
— Ех, кад би мене неко тако волио! А мене свако псето, чим ме спази, одмах држ за ногу, за тур, за табан, гдје прије стигне.
XВИ Уврнут, фењер на поду пећине освјетљава, једну поред друге, двије главе: дјечју и псећу. И дијете и псето спавају. Види се и крајичак необичне простирке на којој њих двоје леже.
То је нека географска карта на којој се јасно виде посљедњи огранци босанских планина, ријека Сава и Славонија. Псето је испружило своју главу с десне стране Саве, уздуж Босанске Посавине, док дјечак лежи у Славонији притискујући увом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
пут трандафил — ружа требе — треба туј — ту туфек — пушка ћилер — собичак, кућерак ћирија — кирија ћопек-сене — псето једно ћутек — батина уаптити — угристи убавиња — лепота фатити — ухватити фереџа — хаљина фес — капа црвена