Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
страни писало је крупно, псећом азбуком: „Овај дневник заплијенио је и прочитао Жућо пас, овдашњи чувар куће и псећи кнез. Ништа ми се не свиђа, прави мачји кашаљ. Не вриједи једне честите коске! У мравињак с писцем!
ЖУЋО, велики псећи кнез, носилац Зечје медаље с укрштеним коскама.
Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје. Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши.
Мачак Тошо и Миш пророк тек су били мало одмакли од свога џака кад се с другог краја њиве јави један жалостив псећи глас: — Аууу-ваууу! — завијао је непознати — ко ли ће ме ноћас заштитити од мрког меде! Ау-вау, тражим пријатеља!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
од скупоцених пића, пролете затим кроз тужно сивило споредних улица, да би се на крају загњурили у димове периферије, псећи лавеж и звук лимарских чекића.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дум ин аулум венио, Кад ме у кујни почну сећи Санус нихил хабео. Тад умукне лавеж псећи. Qуандо регес цомедунт ме, А кад смажу зечевину Винум бибунт супер ме. Тад запливам сав у вину.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Срам је рећи! — што их тисућ бега псећи од вилица магарећи' кад замахне синак твој? То мужеви? То су жене! Па зар жене против мене?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Интелигентна млада особа са литерарним склоностима и извесном афирмацијом у својој улици. Понуде под шифру: „Псећи живот“. Неколико следећих дана профура нам у чистом глуварењу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А клетав чини инок Кипријан: „Тукла те туча јајастих капи, губо, пагубо! Траг ти се утро, трњем газио, псећи накоте! Глуво ти доба кад сване јутро у кам згодио вражији скоте! о трњу гњио - рђа те јела!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која. Живела вечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи. И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом целим!“ Отпоче ручак чаробан, бајни.
Маскиран зека у псећи фрак! Сад видим и ја: свету је смак!“ На свадбу крчмар креће код знанца, оседла краву уместо вранца, па на пут
Овцу већ можеш и за реп вући, она се не зна ваљано тући. Прогони мачке. Морам ти рећи: то ти је стари обичај псећи. На мјесец лајеш? То ти је вјесник, скитница бићеш и псећи пјесник.
Прогони мачке. Морам ти рећи: то ти је стари обичај псећи. На мјесец лајеш? То ти је вјесник, скитница бићеш и псећи пјесник. У твојој кући најдражи гост нек увек буде понека кост.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На ногама смо већ два дана и две ноћи. Диже се најзад лено и млитаво, мрмљајући неке псовке и помињући свој псећи живот. Смркло се много раније. Седимо каљави под оном шашом и мрачно гледамо преда се.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Овакав живот јесте живот псећи! У јануару ваља да се ложе Камини, фуруне, штедњаци и пећи!” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било то живински, кукавички, псећи. НОЋ ЈЕ ДУГА Ноћ је дуга: о ја сам под љуском. Тесни ми зидови ужи него плућа.
Попа, Васко - КОРА
стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи отвара Видим Видим не сањам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онда спаваше четири или пет сати“. „Тежак живот!“ „Псећи живот! ако смем да се тако изразим. А при томе је стално оскудевао.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само. Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није... а само смрт, смрт, смрт... Зашто стално убијање? Зашто?..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Застани мало пре него што разастреш по столу своје травчице. Можда би и овај човек што те сада тако псећи и скрушено преклиње немим погледом, у неком другом оделу, на неком другом месту, у неком другом времену пљунуо на те
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало! затвори врата, па слушај шта ћу ти рећи: Дође ли познаник какав да моју маленкост тражи, А ти га учтиво прими,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николица је добро разумио тај њезин задахтани и одушевљени псећи разговор. — Ехе-хеј! Ту ли си опет! — клицала је она. — Дошао си, дојурио, дотрчао!
Овај ситан задахтан траг: то је пројурио Ђоко Потрк. А ово ивицом друма, преплетен дјечји и псећи траг: свак у селу зна да је то траг Николице с приколицом: пошао је у школу са својом Жујом.