Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја ћу да идем на ћабу, но није стога што ми је ћаба мила, но само да се уклоним, да са псима и ја не изгорим. Него ти, кнеже, послушај мене: доведи кнегињу и оно мало дете (покојни Сима бијаше мален), пак да ја
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!... Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!... Па што онда да те лежем?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ћутали су. Сенатор је имао, у мајуру, псе, а међу псима огромног Гару, дораслог сваком курјаку. Тај пас је био миљеник те сенаторове сиромашне рођаке, коју је сенатор сад био
Храна им се оставља пред капијом, кроз решетке, на земљи, као псима. Медик и апотекар им је, пре, ишао, а сад им не одлази нико. Живи су сахрањени.
Са авлије куће трговца Жолобова, видик је био безмеран и Петар је са свога кревеца могао да догледа, далеко. Са псима трговца Жолобова – који су Исаковичима били, у кући, остављени – код својих ногу, Петар је лежао на татарским
Долазимо, тако, из белог света, уђемо у непознату, туђу, кућу, па односимо ћер оцу и остављамо старца, да цркне, међу псима и слугама својим, без игде иког свог, у том тренутку. Таман се спремао да пошаље епистолу, тасту, у Новом Саду.
Она му је једина утеха у животу. Шта ће му кућа, богатство, ако ће са ловачким псима да леже, при Сунчевом заласку, и са њима да се буди, ујутру.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сатима је седео код ње, играјући се дететом, или псима, али гутајући очима њу. Ни за час му не паде на памет да би могао пожелети жену свога брата.
Осећала је да је сама. Никакве извесности, да ће јој се муж вратити. Са својим дивљим људима, коњима и псима, са својим великим трбухом, био је отишао далеко, тако далеко.
Међу зубима су шкргутали песак. Певачи, што беху истерани на чело пука, умукоше. За ловачким псима официра, који су јахали пред пуком, димећи из лула, било је потрчало мноштво сељачких паса, који су после, изгубивши
Заноћивши крај неке јеле, обично најкрупније, Вук Исакович је чешће седео дуго, међу својим псима, гунђајући, док је све око њега већ давно спавало.
нису чинили се непослушни, као Карлу Лотариншком, већ напротив, полазећи са њима, имао је увек утисак да иде у лов, са псима што га гледају понизно и верно, које може да напујда да разгризу све што му препречи пут.
У том паклу, дуж задимљених зидова, пред мирним коњима што се на пуцњаву нису ни трзали, са својим псима што су зачуђено њушили мирис барута, загледајући мртве, ишао је Исакович, не знајући где је његов пук, јер се људи
своје бројанице, док се око њега тискала и гурала сиротиња, Аранђел Исакович осети и сам да тако шарен, опкољен псима, збиља не изгледа као хаџија и виде како га и са околних, малих и тамних прозорчића кућа посматрају.
страшно припекло, тако да се кола, као усијаним гвожђем окована, батргала међу јаругама и дрвећем, праћена изнемоглим псима, до воћњака епископа Ненадовича, који је то лето био подигао малу, дрвену црквицу, крај своје куће и окупио око себе
Увек опкољен псима, заогрнут, а само у кошуљи, сав зарастао брадом и обрвама, тај стари пас спавао је и даље на прагу куће, покривен и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре запази на псима: заборави се ко им је кувар, почну нередовно да их поје и хране, остављају их беспослене и - мало-помало - ево видиш,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ А пси одговарају својим језиком: „Дођите да би смо се и ми најели!“ Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету. Он познаје своје овце у главу, са псима разговара, по цео дан слуша мелодичне звуке меденица, и мисли ваљда да је тако и доле међу људима.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А могао је, с пуним правом... Растао би се Жућа с главом, Или би у ногу остао рањен; Јер ван обележеног места псима Као и људима Прелаз је најстроже забрањен!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
песама (Лако ти је пијан запјевати, / А жалосној мајци закукати, / Младом момку пољубит’ дјевојку; Тешко вуку с псима другујући / и јунаку с рђом путујући; Боље ти је изгубити главу, / него своју огрешити душу; Састало се зло и горе, да
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А пси одговарају својим језиком: „Дођите да бисмо се и ми најели!” Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу... Не, не, то би био типичан аћимовски гест. Треба спавати, па сутра... Вукашин навуче чергу преко главе.
„Ја их и не чујем. Ионако ми се не спава“, одговорио сам. Деда нема никакве везе са псима, мислио је Вукашин и видео воденицу на месечини и блистав жбун воде на витлу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чувши за лековитост њихове свирке, некакав моћник држао их је силом код себе, хвалећи се њима као ловачким пушкама или псима, мада му је звук њихове песме био стран. »Можда они и нису толико вредни хвале?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења, само питоми београдски лудак, онај Луди Наста, праћен псима. Луди Наста пева, пси завијају. Тада се догодио преокрет.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
осмицама скакао Мајин миљеник Леро, у коме се, пред преображеним изгледом средине, разбудила она нарочита, дјеци и псима својствена веселост од изузетности ситуације. Наша стара грбава Ката ударила је у кукњаву.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја... — А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А пси одговарају својим језиком: — Дођите, да бисмо се и ми најели. Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био сам жив закопан, изгубљен и смрзнут. За длаку сам избегао бесним псима и дивљим свињама и другим дивљим животињама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Чусте ли прву, ви? РАДАК: Чусмо је сви! ГЛАВАШ: Па шта чекате? Радаче, с Вуком брже за њима! За леђа зађ’те псима поганим, А после вашег трећег пламена Ја ћу с Проданом од’вуд напасти; Па нека их је равно стотина, У мрак ће
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Гренланда биле су савладане тек половином јула, па је тада, са те западне станице, кренуо, натоварен на саонице вучене псима, први транспорт за средњу станицу.
И оне су опажене већ са наше Земље. Оно је, видите, спирална маглина великога медведа, оно је маглина у ловачким псима, а оно је позната маглина Андромедина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срећко једном руком врти точак на бунару. Риста, кад га момци задиркују, надговори и надмудри све. Сека се утркује с псима и са ждребетом. Али су у основи деца била добра, нису чинила штете ни пакости ни људима ни животињама.
А млађи и нема презимена. Он је у ловачком дворцу румунског краља главни над ловцима и хајкачама, псима и коњима, и зове се Џон.” — „Дакле три гроба онда боље чувају спомен на несрећног и честитог мајстор Косту.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава. Па ја са псима јурим у лов: ”О кнеже медведе, буди љубазан, дођи под мој гвоздени лонац; Месец, кључ и катанац!
свет, немајући никаквог сродства са оним што ме окружује; и кевће, и лаје, и тугује тај комад џигерице бачен за храну псима, и предаје се најзад неким величанственим заносима растрзања; ја имам толико генија да би двадесет манекена постало од
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су да је зао Волео је чак и овце Па и оне јарце мушке Није знао ни за
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Досад бих трипут оптрчао земаљску куглу, толико сам се набјежао пред псима. — Зато тебе воли твој Сивац — тјешио га је Николица. — Ех, чудне ми његове љубави!
Обноћ, све ближе селу, чуло се завијање вучјег чопора. Од тога се псима јежила длака на хрбату и они су престрашено гребали на кућна врата.