Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Базар је затворен давно, И смех се не хори више, ни песма у вече тавно. По улицама пустим купе се и блуде псине, И тигар суморно риче и шакал из даљине.
По мирном, тихоме селу Подневна зачу се лупа: редуше с обедом журе, Док суве космате псине под стрехом уморно жмуре. Кравар је ишао селом, ал' Бог ће један га знати Зашто се присети нешто и прво у крчму
А кмет је, међутим, ишô поражен и брижан јако, И пред њим несташни Амор, светлећи буктињом тако Да селске надражи псине. Лавеж се и граја диже, Што путем праћаше кмета, све докле пред цркву стиже.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зао бијаше и неки тамо у Русији литовски кнез Витолд; замота жива човека у медвеђу кожу, пак наваби многе псине на њу, да је зуби раскидају.