Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад упази мрежу на својеј трапези, почне псовати свога слугу, старца Онуфрија: „Видиш да си без мозга, — говорећи — што ће ти више мрежа кад је сва риба уловљена?
А кад једва извуку мрежу, нађу у њој наместо рибе великачак пањ и мрежу сву искидату. Онда почну псовати и проклињати таку срећу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Није, него је преседео тако на кревету сос пушка. — С пушком?... Иди, море, пробуди га; може те псовати. Момак оде у собу, а Тиосав и Витомир прснуше у смех.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Није«. — Али мâмо... — Иди ми с очију, сва си ми мораста! — Немојте ме, мамо, само псовати — моли је Јула, покри лице кецељом, и заплака се. — Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако би се жена успротивила мужу, макар и била у праву, он је може псовати и тући а да за то никоме не одговара. Ако му не роди сина, муж је може једноставно отерати.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Да ти враг носи капу! ЖЕНА: Па, ајде, купи, де, што не купиш! МУЖ: Доста! ЖЕНА: А, то умете! Псовати, викати, ту сте неисказани. МУЖ: Видиш ли онај штап тамо? ЖЕНА: Ја знам, друго ниси ни научио него псовати и тући.
Псовати, викати, ту сте неисказани. МУЖ: Видиш ли онај штап тамо? ЖЕНА: Ја знам, друго ниси ни научио него псовати и тући. МУЖ: Доста! ЖЕНА: А зашто доста? Због једне тричаве капе да се морамо свађати. МУЖ: Доста, кад ти кажем!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пријашина и неке жене, па се приљежном чтецу и брк насмије, а не мора баш послије сваког записа пљуцкати у страну и псовати оца непознатом калем-ефендији.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад хаџија то чује, почне га псовати велећи: — Какве си ти дукате мени дао? — и најпослије га и из магазе истјера. Хамал онако тужан оде па стане
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Седне.) Оће ли покоји пут да заћути? СОФИЈА: То не, али увек по штогод нађе, зашто ће псовати. ЈЕВРЕМ: Опет се мало поправио. У детињству за ништа се набури, па не можеш реч од њега да извучеш.
који држе да су они господари, а жена скот, која је зато у кући, да ради и чисти, и да има кога, кад му воља дође, псовати и тући. Та су времена, чини ми се, прошла и, као што велиш, да се жена заклела мужу, тако се ваљда и муж заклео жени.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ћути само и мисли. Неки доле угрувани и расрђени почеше га и псовати, али се он ни на то не осврташе. Који су се срећније скотрљали и зауставили где на џбун или дрво, почеше с муком
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Поред маћије омрзне на њу и њезин отац и стане је псовати и бити само да би жени угодио. Један пут рекне њему жена: „Хајде, човече, да ми ову твоју девојку пошљемо у свет нека
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ти његове матере, с мојим старијим братом Илијом, која, како уђе у ограду манастирску, стане насред авлије, пак почне псовати и ружити калуђере, вичући да ако јој нама[х] дете њено не даду, да ће тај час сажећи манастир, цркву и калуђере,
А то није допуштено, друге који штогод другојаче од нас мисле укарати и псовати.” Зил[отиј]: „Добро, добро! Али ти знаш да твоји Србљи, који нису научени слободно мислити, како те новине од тебе
Знам да ће нерасудни и невеже псовати и ружити; неразумни ревнитељи проклињаће и претити. Али, с друге стране, знам и ово, да разумни богољубитељи,
дукат савише — највише сâд — врт, башта саландар — мањи поклон манастиру самољубије — самољубље сапрлотирати — псовати сарај — двор, палата сатрап — персијски обласни управитељ свемиран — светски сверх — о свет — светлост светити
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То чувши, оде он од цара. Кад дошао до лисице, али зло! Тета лија поче псовати, грдити, и шта све није радила с њим. Кад се мало умири, рече му да ју опет узјаши, и кренуше даље у другу царевину.
она опет дође па се стане лагодити око њега; потом примјери па ошине жену што је већма могао, а она дрекне па га стане псовати и рече: — Видиш, царе, ћене, како ме туче, а ништа му крива нијесам, а зна већ девет година ћаћу сакривати у подруму
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме. РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!... А зашто?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Понекад уз сејање треба псовати (‹в. нпр. Маннхардт, WФК, 1875, 1, 550; »Сцхімпфкріег« = »рат псовањем«›) понекад треба лагати (нпр.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Но, сем свега тога, он је тако горопадно умео псовати, почевши од господа бога па до најмање бувице у ћебету, а умео је, богами, потегнути и песницу, па и перорез потргнути
Отац напушта наше лепе националне псовке, које су нас кроз толико векова одржавале, и почне псовати латински, а тако исто при игри санса у кафани, место матерњег, почне употребљавати латински, нарочито ако му рђаво
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Утом дође један силовит Арапин на хату близу к бедену и стаде ружити, хулити и свакојако псовати грчки закон и веру, а и град и цркву Ајасофију ругобом називаше.
Криво мерити и продавати, малу и велику меру код себе држећи, љубав међ' собом не имати, псовати веру и душу, гроб и даске, ви сами и деца ваша, и остала већа и многа зла чинити и изговарати, — не излази ли то све