Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
не мрзећи се, не раздељавајући се, разве од злих и неваљалих, не наричући један другога профани, зашто ово је псовка, и ниједном чесном човеку није угодна нити пристоји, разве злонаравну и злочинцу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке!
Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине. Пуче псовка и вика по авлији да се чуло чак на по села... Пуче запето стање!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
; али то је било врло ретко. Године прођу док се псовка чује... Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице. Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
гужва, трк ка вагонима, отимане о места на крововима и степеницама вагона, па пољупци, песма, шамар и, прашина, псовка и загрљаји, оно трзање срцâ и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у
Одавно су читаве општине без најситније крађе, у читавим селима не чује се никад псовка. Шта је то, откуда је то, ја не знам и не бих вам умео рећи, јер сам мали да уђем у све те лавиринтске процесе оне
Црњански, Милош - Сеобе 2
А чула се, на мукама, и сербска, срамотна, псовка, колико је на небу бесчислених звезд. Жудња за Росијом, код тог света, није била нова – речи око тога имао је већ,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Грлено мађарско: „Иштенем!” и нека псовка на циганском. „Иштенем!” Иза самих наших леђа чу се неко мигољење и један глас, зрео и дубок, четрдесетогодишњи,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Никад нико Шамику пијана није видео. Никад Шамика гадно псовао није. Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У нашој традицијској сеоској култури једно од доминирајућих васпитних средстава јесте и грдња (псовка). Како каже један извештач, „деца се овим начином једино и упућују“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бука, псовка све ближе и ближе, Већ гомила до менека стиже, Већ заману црни калуђере, Јегожетом да ме одадере, — Бука, псовка,
псовка све ближе и ближе, Већ гомила до менека стиже, Већ заману црни калуђере, Јегожетом да ме одадере, — Бука, псовка, гласина, јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и те страшне очи — Сав се згрози па у јаму скочи: Ао
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Шта ти се чини, какав је то лек? МАКСИМ: Да ти право кажем, ја не знам. Псовка, велиш, не помаже, батина не помаже; шта дакле помаже? КУМ: Песма. МАКСИМ: Песма? Како то може помоћи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али губе везу, покушавају да се испењу на насип, и тада их дочекује псовка некога командира. Преплашени, остају збијени по страни, зверајући кроз ноћ не би ли своје негде видели.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Здраво, сви, редом, густих обрва, мутна ока, тужних песама, страшна браћа. Иста је наша псовка прва, нож и девојка насред села и стид домаћа. Здраво, наше обесне жене!
Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир. Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту је, дакле, разговор, вика, псовка, кукњава, плач, лавеж па чак је и један магарац два-трипут њакнуо, али вођа ни речи да прогоВори, као да га се цела та
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: | — Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш! Гле ти пезевенци и ћопеци једни!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Изгледа, само, да је доброте увек мало, или се једино она скрива.) Ни псовка се није изменила. Не, неће да уђе. Господар Јован убрзава корак дуж тихих, сивих зграда (његова улица је ту, између
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
храбрих бораца, и оних који су нападали и оних који су бранили групу у средишту догађаја, али се није чула ниједна псовка нити се примећивала жеља да се пролије нечија крв.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Од моје пушке паде Станоје, Мој ће му ханџар главу рубити!... (Споља се чује пуцање, ларма и псовка итд. Турци упрепашћени.) Ал’ шта је ово? РАДАК (споља): У пламен с њима! Нека изгоре бесни скотови!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Извади да не узму Турци... (долази псовка Турака), па ако останеш жив и вратиш се у Београд, плати мама-Ани, Јулиној мајци, неку моју подужицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ускочише! Чују се неки нељудски гласови, као режање зверова, онда мумлање, пригушено јаукање, болни узвици и нека псовка кроз стиснуте зубе. Очајна борба, као да се нешто вала, крши... Потом отегнут ропац. Затим кратко, испрекидано.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. — Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
које ми је до те мере ишло на живце да сам све време стезао зубе како ми из уста не би излетела некаква гадна псовка, Макарије је дубоко уздахнуо и рекао да ће свакако видети може ли Димитрије изићи на ту осматрачницу, то јест ако му
Брзао је, млатарао рукама, стезао зубе, режао, цептао од беса, ниједна му псовка не беше довољно погрдна и стално је све црње сиктао.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
памћење Из очних дупљи Гледа до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту играју Завршно звездано коло Кула смрти У њој господарица уплашена Од себе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Стогови сена, растурени по пољима, пламсали су... А путем су шкрипала кола и разлегала се псовка људи. Војници су постали унезверени, мало надражени, неки као расејани и немарни на строге заповести официра.
Погледају мрко мазге, а ако нека дигне главу и почне да њаче, мазговодац је лупи песницом по њушци, и псовка му из срца излети. Аутомобилом су довезли јахаћи и запрежни прибор.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој! Знам: и ти си сам, и ја сам сам, А псовка кочијашка - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору.
У муклој тад дивљини, мржњи, провођах грозне дане, Кроз тело гризе отров, псовка и љубав облапорна; И рањаве сузе јецах у час кад зора пољу сване, А душу да л глође бес или нежност неуморна?
Безвољно њему псовка појури, Не знајући за руку што пружа ми се из детињства Да спречи тај кобни глас и спусти длан на уста; О, колико бола
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Поглед и ход свакога човека указује какве је собом ћуди. Где је досада, онде је и псовка. Истина никаква не чува се у чијој беседи. К чему памет не служи, оно се ни дочути не може.