Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Који се између себе не љубе и не почитују, лудо се уздају да ћеду их други или љубити или почитовати. Злаје птица која своје гњиздо скврнави!
Чавка, стидећи се да се ту у свом природном виду јави, скупи свакојака шарених птица перја, нашара се с њима и дође. Онда птице, познавше њену мајсторију, почне свака своје извлачити перје.
шипци гранатски и слатке наранџе; потоци кристаловидни, свуда протичући, туда шуште и к покоју маме, разни видови птица ту поју, цвети лимунски и ливадни сав воздух облагоухавају.
Дође дома па мачка, гледа га са свих страна, чуди се која је то беда. Запита га које и откуда. „Ја сам птица”, — одговори папагал — „родом сам чак из Индије. Овдешњи домаћин купио ме је данас, и малопре днео ме и ставио овде.
” Насмеја се на то Минервина фаворит-птица и одговори: „Јест истина. Али ваља да знаш да су та птица они исти људи који тобож веле да би ради небо заслужити, а
” Насмеја се на то Минервина фаворит-птица и одговори: „Јест истина. Али ваља да знаш да су та птица они исти људи који тобож веле да би ради небо заслужити, а сасвим су к земљи прилепљени, нити би је кад ради испред
А мероп птица није за христјане ни за разумне људе. 140 Бик и јелен Ови два пасаху на једној ливади. Бик почне, једном,
“ — рече му једном славуј. „Достојан си да те царем свију птица наричу! Како се славно у небесне висине возвисујеш! Ти ваља да много лепше красо|ту небесну видиш него све ми друге
Гди она дође да се покаже паметнија и боља од свију осталих птица! Немаш ли ти никаква другог посла, него хоћеш свет раменом да исправљаш?
Немаш ли ти никаква другог посла, него хоћеш свет раменом да исправљаш? Како се од толико птица ниједна не нађе осим тебе да нам каже што ће сутра и прекосутра и догодине бити?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и
језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и расту.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
зла заструг — дрвени суд за храну са заклопцем заувар — од користи захира — храна, зимница, збрана летина звонац — птица што живи поред воде збухаћ — видовит човек; бесан, немиран во земан — време земља потакша — земља слабијег
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти си... не можеш побећи!... И звезде му улише страх... И опет нема тишина... И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас... Али то није глас ни човечји ни животињски...
А у ваздуху мир... Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао... Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Очи Цецилије мокрих трепавица, Од свег окренуте сад гледају другде; Нит их прену трубе ни глас ноћних птица. Сто година мирно она пређе свугде: Лепота је смрти без својих граница... А мокре су очи окренуте другде.
СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске траве, Прхне моја душа.
Тако, као одјек у самотну гору, Вратиће се путем који мени води, Твој дух, сав окупан у вечној слободи — Као црна птица у сунчаном мору.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп га је час пô прекидао: „А Мара?”, или „А она шта каже?”, а Нинко намјешта што боље умије. Каже да је весела као птица, и да је људи код којих је пазе да не може боље бити: „Не слази”, вели, „с крила.” Да бог да!
како да кажем?... моје патње. Све је свршено — ја сам слободан. Слободан као птица којој је запаљено гнездо и подављени птичићи. Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.
Африка
Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих. С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима.
Сви су се они стапали све више у опште бисерно и угушено плавило овдашњих птица, неба и даље пучине. Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу,
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро
Комплекси водено зелених круна у тамној гами зеленила. Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу.
Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично
мисли, јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!
На земљи којом се храни прашума, тесна, збијена, сједињена, нема места за живот, ни људи, ни зверова, ни птица. У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха.
огромно високо, докле ни лијане не достижу, као на каквом вишем и мекшем, шумнијем терену, живе ту поједини народи птица, мајмуна и рептилија. Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен.
Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу. По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња.
Звоњење звечарки, лавеж мајмуна и шакала, пиштање ноћних птица. Велики ноћни живот горе на ивици саване, узбудљив, нарочито и зато што нисам никада очекивао да је толико безопасан.
Као какво велико гнездо птица или мајмуна, Зазандра се сложно чисти и удешава. Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном.
Какву је ту важност онда могло имати његове име, парадно и кочоперно као једна домаћа птица. Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
По зидовима ходника висиле су препариране птице, таблои с насликаним унутрашњим органима гмизаваца, птица и сисара, а у орману испред зборнице стајао је костур човека у получучећем положају.
добацио је док смо трчали низ насип. Рашидина рука у мојој била је узнемирена као уловљена птица. - Могли смо бити сада... Могли смо бити сада...
Рашида се смејала говорећи да се плашим. Нисам хтео да признам, али гласови барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на глави, а трске ми секле кожу на листовима ногу и рукама.
како Тихи океан спира његову коралну обалу и шушти гранама дивљих палми а онда један крик, лепет крила неких шарених птица, провлачење мајмуна кроз лијане и наше сопствене гласове на песку натопљене светлошћу и топлотом.
и музичарка која није хтела да умре, и оно двоје са „ах” и „ох”, и многи који нису хтели да уђу у оквир „Сакатих птица”, или, ако су и улазили, улазили су на сасвим погрешна врата. - Ја им морам дати друге животе, Рашида!
облина, оних какве је волео Рембрант, мислим, али је била лепа и слободна као што је слободна и лепа риба у мору, или птица на небу. Читаво тело ме је болело од лепоте, а око нас је био благ и златан дан раног лета. - Хајде, устани!
двеју, мислим она чија је офарбана коса подрастала, тако да јој је глава била шарена као главе једне врсте барских птица којима сам заборавио име. Одговорих да није. Оне рекоше да у томе, ипак, нечега мора бити. Таква једна баба! А Маркота?
Замислите! Замислите! Њихови гласови гушили су се у сутону и шуштали као крила отровних птица. Одједном сам се осећао мали и безначајан, и сувишан, и савршено непотребан.
Негде је крештала нека барска птица, а тресет ми се меко угибао под табанима, али Грета је, ипак, била узнемирена. Сада мислим да је и кроз платно морала
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Деца не разумеју. Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб. Све је бадава, одлетела је птица. Све је жалосно у кући господара Софре. Тако се проводи жалосно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево неких од тих пословица и изрека: „Птица је створена за лет, а човек за рад“; „Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“;
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако за трпезом коме од игумана и митрополита не буде гладних путника из даљина, ако се оглуши о бескућништво птица, да се лиши свештеничког чина и погна да се као врана од њиве до њиве туђе скита.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Изгледа да ... Пуфко се ухвати за главу: – Господе, колико птица! Облак је све већи и већи. – Изгледа као да долазе због њега.– промуца престрављени Бел Ами. – Како?
– промуца престрављени Бел Ами. – Како? – Мислим да се ради о његовој кући! Све више птица долеће улицом подељеном сенком на сечиво ножа и његов жлеб.
О кући! Пуфко претражује комад по комад врелог асфалта али не проналази кућу. Разгрне јару и јата птица, али куће и даље нема па нема. – Тамо нема никакве куће ... – Та кућа... — виче Бел Ами. – Нисам слеп!
птице једним покретом крила, по неком прећутном птичијем договору, крећу натраг — свако јато своме правцу, свака птица своме јату. Старац не гледа за њима.
Припадале су оној врсти отмених птица које се потпуно без разлога налазе на свим местима где треба бити виђен. Плећка је чекала да буде узета у руку.
руком на његову рамену и са неверицом гледа неку белосветску протуву покривену црном марамом по глави: »Пази, птица!« У кући нема никога, сви су се некуд разишли, сви сем оца који пуши и даље гледа у онај зид.
Лети, сећао се, то је непрегледно море травуљине и ритова у измаглици. Ослушкивао је аветињско крештање барских птица, тражећи на француском потребну реч за шевар.
малих хитрих животињица кроз траву око куће, шкргут коњских зуба и тупи ноћни одјеци копита у штали— крикови ноћних птица што се паре и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
стварима поигра на старији, познатији начин, утисак је кудикамо пунији, лепши: Шутну лопту Јовица, лопта скочи као птица из дворишта. Ништа, ништа. Ко топ пуче тротоар - дочека је оџачар.
према песничкој уметности: Кад би човек знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или вредна пчела Или само багрем Негде на крај села.
Милићевић, Вук - Беспуће
руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало;
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
У чешљу? Какав ти је то Алах? ХАСАНАГИНИЦА: Онај једини. Бог муслимана, хришћана и птица... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Треба тебе од таквог Алаха лечити, знаш! То си од оног безбожника научила!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУЗМАН: Ти право велиш. Али видиш, што ми жена каже, шта је снивала, да ће нека птица доћи и однети ми новце. ДАМЈАН: Иди, бога ти, зар и ти на сујевјерија држиш! КУЗМАН: Ја не држим.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
А блажена је сумња, јер истиче суштину. Будимо се у зору, са гласовима птица, У загрљају благом, у још недовршен свет. (29—31. В 1989) В ПЛАВА ГРОБНИЦА ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
чега све нема у тим хитовима, Чарли; Цигана, крчми, муња и громова разних врста пића, сиротих мајки, родног им краја, птица певачица, кумова, сирочади,увелог цвећа, свачега!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са мене се свлаче јутра. Као Ново свето слово расцвета се Купиново. Из трњина и оструга прхне птица, засја дуга. Није магла већ олово. Луди мноме Купиново. ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону.
Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи. - Суботице, листај у савршенству, форму унапреди у хлеб нарасти, гранај се по Среди.
површјем звизни, пола расцветај, вид ми прозари: ово су пламци, паралелизми, чемпреси чула, витки ластари телесних птица! - Стојим а летим нâјлепшој међу змијама лепим.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт. Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ.
Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери, милион птица у сну му дошле да брашно траже. Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком.
Патуљак Ловац у руху црном, уклања замке пред хитром срном, од птица скреће стријелу са лука, наводи ловце на сивог вука, мота и ломи зечији траг да збуни кера, весели враг.
“ — рече му Рудар и пијук диже. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп.
„О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети, слутим, а нека птица у гнездо брк. Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!
“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет.
Около свуда тишина пала, само се птица огласи која, а деда рече са тихом тугом: „Уморила се старина моја. Кад је почео, ко ће да памти, и мене, богме,
„Гле мога гнезда, ала је меко и још је топло, грејȏ га неко!“ — ускликну птица, ал у том трену гнездо се крену. Чупави Славко убрза ход, љуља се гнездо, пијани брод.
У овом друштву, кићеном, лепом, почне се главом, заврши репом. Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја. Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја.
Шапуће, гунђа смркнута лица: „Никад ме није носила птица!“ Пење се деда до првог спрата, до адвоката. „Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Рибе пропливавају кроз стабљике. Слушам лагани шумор овога биља и гласна довикивања птица у висинама. Чује се шум ваздуха и воде, а из даљине допире лавеж.
С времена на време она покушава да полети. Удара се о све око себе као слепа птица. Затим остаје мирна и задихана. То није лепота око мене (видео сам толико језера и ово није ништа чудније од
“ И минут доцније нова муња у истом правцу као над истим бреговима, али осветливши друге врхове. Једна црна птица прхну у љуту светлост. Можда је он уистину демон. Он лети у светлост муње, са црним огртачем који се шири око њега.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Уздрхтим и раширим руке као да сам гонитељ птица и стајем на леђа делфина; мирују пегава леђа под мојим босим ногама и месец излази.
Пауни криче, чујте, само чаролија птица нуди вам спас! ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА Уочи косовског боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да
Мале су руке јунака као у девојке, под столом сви осећају неравне ивице гроба и чују лепет погребних птица. Очи су кнезу широм отворене и траже у занемелом свету зраке светлости које мостом преко неба ил чуном испод мора
Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи. Црноризац, дакле. И једна птица, тиха, свесна да је неко посматра одозго, изнад нас, са гране. Мислио сам да сам залутао, но за пут сам знао.
Измакао погледу птица; ни ноћ не бубе ми не долазе у ћелију коју сам себи саградио, ни свећу не палим да ме њен поглед не би посматрао, ни
воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира из дојки ми птичје млеко цури ал нема орлова ни других птица!
у главну дворану довде је могла нечија рука да нас води престо од глине таванице нема између четири зида једна птица лута онда наизглед неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити не да птица
птица лута онда наизглед неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити не да птица окреће листове књиге потом на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
као да се утиша и у даљини свитнуше шрапнели. Колона тренутно застаде, затим се узмуваше, и, као када међу јато птица упадне кобац, војници се распршташе на све стране.
Него ми те, снајо, прво молимо, а ако не хтеднеш, богами ћеш ићи као птица — објасни јој капетан Јован. — Ама не велим ја ништа. Али још има кућа у селу. — Ићи ће и они, али ти се спреми!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
по шумама, с дивљим магарцима, пасао је траву, као говеда, и длаке му нарастоше, као пера у орла, и нокти, као у птица.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— једна црвена птица између стабала лети, Можда је то сунце које жури зори... Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као
Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца, што као лист гори? — Једна црвена птица полагано кроз гране лети, Можда је то сунце које корача ка зори.
Тамо, где електричне зује тестере, Зец не спава и птица гнездо не стере. Онде, где у пањ туче секира, Ни звер не залази, да не рескира Живот, већ бежи лудо, насумице,
Понекад, као птица рањена, Која сан предсмртни снева, Може се видети, скочањена, Рукавица, обично лева. Увек ме спопадне нека туга:
И ево, већ треће поколење, Прилазе јој на поклоњење Звер, птица, бумбар, гуштер жедан, Мрави, у колони, један по један.
Бог је у птици, што се С путељка шумског јави. Храст голи, на ледини, И птица, под дрветом, Осташе верни, једини, Јануару, месецу светом. КАП Кап сјаја ко да следи се у јарку.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Појава је упоређивана са оријентацијом птица селица, или голубова поштоноша, али то не може бити иста ствар. Покушавано је објаснити је нарочитим, за човека
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Такав лежи Христос, сред пустога храма. И док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
цин-цилин (звонце); и којима се имитују животињски гласови (кукурику, пућпурућ) или и читави напеви поготову код птица („дукат!“ вели морка кад снесе јаје; „видим Тител!
Ретко као бела врана. Сед као овца. Сиромах као црквени миш. Слабо као сврачији мозак. Слободан као птица (на грани). Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу).
— Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво. — Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма. — Није толико човјек зао да се неће наћи гори.
— Свој своме и нехотице братује. — Тешко овци која се туђи свог крда. — Туђа крв браћу дијели. — Најгора је птица која каља своје гнијездо. — Свака птица к своме јату. — Ближа је кошуља него ли хаљина. — Без деце — без руку.
— Туђа крв браћу дијели. — Најгора је птица која каља своје гнијездо. — Свака птица к своме јату. — Ближа је кошуља него ли хаљина. — Без деце — без руку. — Умре кумче, раскину се кумство.
Коло: Паун трепти, да полети Паун: (Дигне руке и њима чини — као птица летећи крилима). Коло: На чије ће дворе пасти? Чију л’ љубу обљубити?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер зажеле, ваистину, и почину на ливади красној, на којој појаше птица мењајући гласове, пет чула премудрих насићиваше: гледање, слушање, мирис, гласање и додир птице.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се не само света и шта је год у свету, | него и самога себе; без куће и без кућишта, без ватре и без огњишта, као птица усамљена и уједињена у гори живот ваља да проведе.
Тихослатко и љупко шу-шчење и играње с долином потока, весело различни[х] птица појање, кротко и прохладно ветра диханије, и његово с лишћем преметање, дају ушима једну тако слаткослишну музику, да
утешеније — утеха утишити — утешити утолити се — утишати се участије — удео, учешће фабула — басна фаворит-птица — омиљена птица фаин — нежан, фин фала — хвала фалити - хвалити ферман — писмена заповест, повеља ферула — лењир
— утеха утишити — утешити утолити се — утишати се участије — удео, учешће фабула — басна фаворит-птица — омиљена птица фаин — нежан, фин фала — хвала фалити - хвалити ферман — писмена заповест, повеља ферула — лењир којим су децу
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Стојиш тако, главо, по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран слети на твој кров свом хлебу.
Гле: опет чисти ваздух струји с воде И музика ми по кожи прелази као крило. Потомке давних птица уз ниски облак броде.
Кроз моје гране да посматрам плавет (И загонетку птица успут решим) Па да се пред сан туробно насмешим Што сам кроз живот прошао ко авет.
ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу. И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симкини кораци прођоше његовом таваницом, лако и хитро, као кад птица пређе преко невиног снега. Никола извуче браду испод кожуха и намести уши да јој кроз под и дисање чује.
Па онда: шума, месец и једна птица. Он лежи под буквом, мирише маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума, а све радовање једним
маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума, а све радовање једним птичјим кљуном казује. Птица пева из њега јер се кроз грање отвара небо, по нека звезда, а висина бескрајна, као његова нада чиста и поуздана;
Сама птица пева, гори месечина у трави, небо не прети паклом, не опомиње злом и страхом за грехе, само њему обећава и нуди све
три реке, он је најмлађи старац у овој каљогажи с једном једином ливадом, ОН има најлепши глас у овој јутарњој кукњави птица, он је злочинац, убица, лажов, лажовчина, брада му је бела од лажи, јер је сам себе слагао, и сада себе лаже, али неће
Може бити само да ми на бради завидиш. Човек није ни мрав ни птица. Човек хоће бар онолико колико си бубама дао: да се множи толико да никад не може да угине.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ОРАШКО 36 ТАЛАС И СТЕНА 40 ВОДЕНИ ЦВЕТ 43 ГАЛЕБОВА СТЕНА 44 3ЕМЉА ВЕТРОВА 48 КАМЕНО ЈАЈЕ 52 МАЛИ СВИРАЧИ 56 КИШНА ПТИЦА 60 ЦРВЕНА ЖАБА 64 МАЛИ ВОЗ 68 ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ 70 ЗЛАТНИ ТАЊИР 73 ПРИНЦ ОБЛАКА 77 Душа је сањала; свет је био њен
Али већ након неколико тренутака њен страх прерасте у сажаљење. Птица је једва дисала. Шта је могла осим да јој превије крило и нахрани је мрвицама хлеба?
Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче! Али врабац се и не маче ни први ни други дан.
а девојчица, напокон, схвати да то он говори, приђе и извуче га из пукотине, запрепашћена како то да она разуме језик птица и буба. — Како да и не разумеш? — цврчак се тихо насмеја, као да чита њене мисли.
— сети се неко најстарије становнице града која је памтила шест краљева и три рата. — Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло!
Дечак испружи руку да га дотакне, али цвет, као сребрна птица, полете увис. — Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде!
Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно? — Смејачко направи круг изнад кровова, изненађен њиховом лепотом.
Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе! До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци!
Јесу ли то у песку шкољке певале или је ветар са висина донео глас птица? За тренутак му се учини да све око њега шумори, шушти, певуши, поздрављајући га. Једино је стена ћутала.
За кратко време и царевина Пелетина би ограђена још вишим, још стрмијим зидом. Једва би га птица прелетела. Такав је био тај зид! Цар, царица и три принцезе Пелетинке поцупкивале су од среће. Како и не би?
Али ни она није чула да у Пелетини постоји ишта слично. Зато је чула да у 3емљи Ветрова постоји златна птица. Онај ко ту птицу ухвати добиће све што пожели па и зелени камен.
Једино што није чула како се стиже у Земљу Ветрова, нити како се хвата златна птица! Цар Пелетин одушевљено пљесну рукама, и поче се спремати за пут. Учини то исто царица с Кнедлицама.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Буди к'о птица са сјеверних мора, Становник магле и острва леда, Што пјева жудно измеђ' ледених гора, Не питајући да л' је когод
Слатка је нека језа подухвата; Мисли - и шапну: „Опрости ми, Боже!“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата. И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
мрачне јој се отворе пропасти, са ужасом да је гладне прождру; уплашена страшнијем виђењем, устрепета ка свештена птица поћерата смртнијем крицима нарушника мира воздушнога; на крај бјеше дошла паденија, но хранитељ крилах снијежнијех
Попа, Васко - КОРА
са угла Погледом ме твојим обавија И прати до нашег ослепелог стана И светли на пустим насипима вена И ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не уме бела На земљу да слети 27 Међу
прати до нашег ослепелог стана И светли на пустим насипима вена И ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не уме бела На земљу да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
шапућу молитве, подижу очи к небу и ћуле уши не би ли начули и сагледали птицу ибиса која долази са југа јер та је птица весник Нилове бујице. Чим се она појави, поздраве је као светитеља.
Они закуцаше - нико се не одазва. Закуцаше још једанпут. - Иза врата се чуло само цвркутање птица. „До сто ђавола!“, повика номофилакс, „тресните јаче о врата, та ми смо државна власт!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Сад можеш ово, можеш оно, можеш све“, тако му нешто сину кроз главу. Поскочио је Митар и као птица слободан се наједанпут осетио и магле неке курталисао, па је у први вагон појурио.
И ту, насред улице, раширених руку, раскречен, разбарушен, искривљен, као страшило птица усред њиве покривене снегом, застао је. Али утом, погоди га неко посред уста.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има у мом рјечнику још доста таквих ријечи — имена растиња и птица, и којечега другога — којима никад нисам сазнао правог значења: баш као да сам се подсвијесно уклањао њиховом тачном
Надаље, гаравуши с омота била је слетјела на рамена рајска птица, која је скупа с њом тужила. Још и данас морам да извршим свјесни напор како бих из представе моје мајке отјерао ту
тоталном амнезијом, заборавио име, идентитет, прошлост и фамилију, па незнано одлутао, замућених очију али лаган као птица.
Само тражи храну за се, а не пита одакле се та храна накупља, на каквим се незнаним изворима наша слијепа птица напаја. Дрвеће је усправно и супериорно. Животиња има и своју лукавост, своју кокетерију, свој мали рачун.
Знам је како се рађа, знам како ниче тупи ледац бола у дну измучене пути. Знам је кад кликтава лијеће, црна преклана птица, и крилом скршено удара о стијенке своје тјескобе. Знам је кад, клонула, пуста, бије челом о хладни праг безнађа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му
И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју... По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Да осећам крила зашлих поколења Уз снивање птица к'о песмом орлића. Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића?
Које ли је доба ове ноћи црне? Изгледа дубина мрака да се губи. Каква млада звезда као птица прне, Подсети на светлост коју борба уби. Које ли је доба смрти и ужаса? Два прастара орла своја јата воде.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ћу радо бити твој сатир и учити те како ћеш имитирати не само људске гласове већ, ако ти се то буде свиђало, и певање птица и зујање буба, а сатири су мајстори за такве ствари! А ја сам знао да је и за то способан.
рецитовање грчких и латинских стихова и певање црквених песама, почео у својој соби имитирати гласове свих могућих птица и буба. То је била једина његова забава и био би задовољан када би знао да га нико не слуша.
Србин из Сједињених држава био је тада ”ретка птица”, па сам, разуме се, био срдачно позван да им се придружим. Ниједан ме није подсећао на спретне, добро одгојене,
Србин из Сједињених држава био је тада ”ретка птица”, па сам, разуме се, био срдачно позван да им се придружим. Ниједан ме није подсећао на спретне, добро одгојене,
Ћипико, Иво - Приповетке
напада своје жртве да их уништи, прождре; а у одмацима, и за најбоље тишине, изненада вал пљусне о хриди, и морска птица, из тмице што се по гудурама од сунца крије, у дубокој ноћи јави се, као да нариче...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
258 И за другог брата, Вука Исаковича, такође постоји симболичка веза између голубова (птица) и звезданих небеса: „Негде, као и тај сноп сјаја што је стајао на врху воћњака, изнад вароши , са звезданим небесима
У Исаковичевом опажању принцеза је мртва, пуњена птица, са многим детаљима карактеристичним за маску. Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Дан и ноћ си помирио у својој смрти што нас обасјава. Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута. Шта си птица или глас који лута под дивљим небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не
Човече тајно феникс је једина истинска птица. ЛАЗА КОСТИЋ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор. Да ли ћемо је наћи у повратку ноћи у повратку
очи слуте Санта Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема у
које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља
ИИИ Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће птица. Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве.
ИИИ Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће птица. Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве. Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица.
Свуда у свету ужасна љубав влада. На хоризонту се указују као последња нада Облаци пуни птица и будућег биља. ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва.
О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од
где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале, Жалбо црних птица и тужне похвале?
ИИ КУЛА ЛОБАЊА Жалбо црних птица и тужне похвале Празно име иза смрти и обијен вид То није љубав то је патња и стид Кад одјеци померају места и обале.
XВ МАГИСТРАЛЕ Нека ме недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије?
дана мало ватре заљубљено налик на сунце Седмога дана не запеваше анђели Осмога дана у понедељак први пут запева птица од пепела. и зид проговори.
Петровић, Растко - АФРИКА
Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих. С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима.
Сви су се они стапали све више у опште бисерно и угушено плавило овдашњих птица, неба и даље пучине. Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу,
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро
Комплекси водено зелених круна у тамној гами зеленила. Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу.
Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично
мисли, јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!
На земљи којом се храни прашума, тесна, збијена, сједињена, нема места за живот, ни људи, ни зверова, ни птица. У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха.
огромно високо, докле ни лијане не достижу, као на каквом вишем и мекшем, шумнијем терену, живе ту поједини народи птица, мајмуна и рептилија. Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен.
Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу. По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња.
Звоњење звечарки, лавеж мајмуна и шакала, пиштање ноћних птица. Велики ноћни живот горе на ивици саване, узбудљив, нарочито и зато што нисам никада очекивао да је толико безопасан.
Као какво велико гнездо птица или мајмуна, Зазандра се сложно чисти и удешава. Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном.
Какву је ту важност онда могло имати његове име, парадно и кочоперно као једна домаћа птица. Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас Нестати цела света. Ни речи наше неће Светињу рушит’ тију; Чујемо само
Више мене славуј птица Тужне своје песме вије, Кô да чита с мога лица, Па ме пита како ми је? Мени ј’, друже, нешто лако Како ј’ данак
За недељу кратких дана Преминуше обадвоје. XXXВИИ Месечина као негда, Гле, још има живих птица! Лахор ветар крили махну, Замириса љубичица.
Ако немаш птицу своју, Што ти гали дане, ноћи. А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И верујем да с' само у сто лета Из пепела свог рађа феникс птица, Па сама собом да развија крила. О, правдо божја и истино света!
Штиглиц малој с жутовољком по гранчицах скакаја, а зјаблица так са сојком пјесничке красне Даја. Канар птица узвијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће!
А како ћеш и ти време проводит своје? Као и грлица кад изгуби своје. Видиш, птица жали, неће да поје Кад се лиши бедна љубави своје.
Све што мене окружава, све то са мном тужи: Нити птица птици поје, нит' се с другом дружи. Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара.
се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога зрака; Около ти стоји цврка — да несташних птица! —, К'о на чудо, ил' од страха некаква ту лица. Довребам се, пронре око, — шта да ти сад кажем?
) Да сваки, велим, своју веру К’о оца свог аманет чува Кад не знам како ветар дува И макар која птица поје, Да увек буде оно што је, За земљу небо да не прода — Знам да би било више рода.
Неслога нас поткопава, раставља и ружи, Нити птица птици поје нит’ се с другом дружи. Је ли тако и у Срему и равном Банату?
Не завидим уживање У наручју љубимца, Ја сам, тужна, остављена Ко што без друга птица. Цветај, дични пољски цвете, И украси пролеће, Да се сретни с тобом ките, Ако за ме и није.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У финој симбиози традицијског и хришћанског појављује се орао - хомеровска птица гласник, "у којој је највећа снага", као преносилац поруке.
Међу њима је најфинији лиричар Милан Дединац (1902-1966). Његова поема Јавна птица (1926) сматрана је обрасцем чисте поезије.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У нишком срезу к. људи сеју гологлави (а све остало под капом, ГЕМ, 19, 1956, 88). У Јадру, ради заштите од птица и других штеточина, »у семе се ставља мало земље испод кућног прага« (где бораве душе предака); жена која сеје
Ћипико, Иво - Пауци
Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму. Журимо се и журимо! Чедо моје, тамо ћемо поћи!
Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну. А сунце боље грије, жари, буди. Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми лепрша, дишем свеж ваздух, не заптива ме, не гушим се, нутрина ми је чиста као у новорођенчета, промичем између птица, одједном ми више не смета бангава нога нити сажаљиви поглед људи. Овде је безљудно. То траје дуго, читаву вечност.
Кажем, моје се невоље продужују јер не знам зашто радим оно што радим. Шта ја уопште овде тражим? Јесам ли птица да им украшавам разговор цвркутом, или сам поветарац да им сушим зној са тела усковитланих у парењу, или сам суђаја да
Нити сам птица, нити поветарац, још сам мање суђаја, а најмање свети Димитрије, па ипак сам овде, нестрпљив, припијен уз земљу као
Зар ће збиља тај Доротеј провести васцели божји дан удаљен од Јелене читав један хват? Богоради грбава птица, снуждена попут окисле вране, сикће безгласно, шкргуће крњацима зуба, пукће од немоћног беса.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На крсту од белог емаља, исписаном златним грчким словима, раширила је позлаћена птица феникс трагичним замахом своја крила идући драговољно у смрт.
Та орловска птица долетела је некада из Арабије у Египат, саградила онде од миртиних гранчица своје гнездо да би, на мирисној ватри
лежати у мрежи, разапетој између два стабла, па кроз њихово грање посматрати утркивање облачака и слушати цвркутање птица.
Дакле, и гуштер и птица! Британски музеј, који воли раритете и добро их плаћа, купио је овај уникум. Но године 1877, нађен је други, боље
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Штиглиц малој с жутовољком по гранчицах скакаја, а зјаблица так са сојком пјесничке красне даја. Канар птица развијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће!
Ал' штета, што нема гласа никаквога! Још да може какав глас од себе дати, Не би птица била, већ анђ'о пернати.“ Би мило гаврану такву хвалу чути, Ал' да нема гласа – та га сумња љути.
А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша липа и баштица. СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зујање и цилик инсеката који болест сеју. Дуги меланхолични крици барских птица. Пуцкетање отровних мехура на устајалој води. И мртви ропац Тисиних тромих таласа који муљаву обалу полако троше.
Питања се више не постављају него извлаче; државни изасланик је један од најстрожијих; ако неко падне, остаће сам као птица селица која никада неће стићи своје другове.
А споља никаквих промена. Меланхолија тмолих водâ. Изненади понекад свиреп аристократ, видовита барска птица, која ту свраћа само на ловиште. Бранко је прилично закаснио. — Извини, молим те.
То је она хладна и мокра месечева светлост на Тиси из које све бежи: ни мушица ни птица неће кроз њу да пролети. Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача.
Понудити јој што, ножем ће ударити. Смањила се као матора птица. Верује сад и она у смрт, и чека је, и не боји је се нимало...
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
са браком, јер, на пример, за тамницу не би могла да важи она реч која важи за брак: „То је кавез код којега би птица која је унутра волела да је напољу, а она која је напољу волела да је унутра“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Звецне понека алка, застење кара, или топ, тек колико да прхне преко наших глава нека застрашена птица. После оне данашње грмљавине топова, свуда влада нема пустош. Људи прикупљају снагу, да би се сутра поново убијали.
проломи се негде у близини. Сваки хвали Бога што на њега није пала бомба. Али, ево, враћа се... Шестари као птица грабљивица над нама... Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице... Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе...
Наша су се чула привикла на широке просторе, на хладан ваздух, на шуштање лишћа и лепршање ноћних птица, те нас сада мучи празна и пуста тишина ове тескобне кабине. Неко предложи да изиђемо на кров лађе.
На истоку изби пурпурни ореол. По луговима се разлеже цвркут птица, а кроз ваздух се шири дах зреле траве. По врховима планинским појавише се наједном ружичасти сунчеви зраци, а из
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Када је умро кревет број 8 у соби број 9, Доктор да је отворио леш. Птица запева на грани, Девојка запева у башти. Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики!
Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики! И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци. Птица запева на грани, дивка заплака у башти, Доктор је спустио чудни бубрег у теглу!
Неко с десна улази и овакву чудну причу исприча: ”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем, И птица које се над њим довикују; Има ли ичег веселијег од премладе девојчице Што трчи уском стазицом?
четврт месечева, Растворити груди поносито, Поклонити се на све стране; Погледаћу небо житно високо: Незнана са гране птица пева, Ко сребром ковано дрво вито, И све је ново и опет као лане.
Не, Каица Војвода више ниси! Болани дојчин можда само. Или ти је срце птица што је ногом везана за грану У мраку: Сваки час труди се да полети, крилима залепрша, А онда је мртвије обешена.
Разголићених бокова Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова, За мало големог дрхтања, И младости, сред крвавих сосова.
плоча, У обртању, прстом својим изазвати арију, То: гнездо ластије у виолини Целе зиме остаће без звука и без птица Та топла кућа селица.
Један се једини пут ипак пробудити у вечности, Не живети опет, већ час само своје очи отворити, Под небом препуним птица, под таласима младим светлости: Од општег узбуђења, одједном очи отворити: О, како чудно и дивно то дође!...
звездане Чија се неба бродару шире у помамности: Да л спаваш ту, и скриваш се у ноћи те бездане, Милионе златних птица, о ти будућа Крепкости? Али, заиста, доста сам плако. Растужујућа је зора, Сваки месец је грозан, горчином сунца горе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора. Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица? Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже. Оштар и дуготрајан је био бол. Неко други би му, можда и подлегао.
О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА Било једном једно Царство и у Царству један Цар. Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу јелен да га претрчи. А Цар?
Златило се у њој жито и бостаниште с мирисним брежуљцима лубеница и диња, а сред бостаништа живео Старац и од птица и дечака га бранио, не одбранио. Како и да одбрани? Птице имају крила, а дечаци лаке и хитре ноге.
Источни је још у посети Леденим бреговима. А на ветрове луталице што лете у сутон око куле као крила џиновских птица — дечак не рачуна: чудесне су, али лажне њихове приче!
Горама и пустињама ходајући смишљао је како да превари страшну птицу, а она му помоћ нуди, туго! Опази Варалица да птица постаје нестрпљива, па брзо рече: — Пропусти ме! Дозволи да с извора гутљајчић воде узмем!
Сада се птица трже. — Не могу да те пропустим! — рече. — Дужност ми је да будем прва стража. Једино ако ме надиграш — пропустићу те.
Сељаци су били убеђени да он зна језик птица, да је у дослуху с њима и да му оне најављају наилазак болештина и непогода. — То је онај што разговара са птицама!
»Успавао се старац!« помислили су прво сељаци и погледали пут мочваре над којом је немирно кружило јато птица. »Одзвониће увече.« Али, звоно је и увече ћутало.
Мало их је узнемирило јато птица које је кружило над мочваром, кад један младић рече: — Сада ћемо бар слободно моћи да ловимо!
Суну у небо прасак пушака. Неколико птица окрвављена перја паде, а звоно као да се помами. Његова јека сада је потресала и земљу и небо.
разговара с трскама, односећи у свет причу о звону које је опомињало, о дечаку и роди, о старцу који је знао језик птица.
Све докле је око допирало било је суво и сиво. Је ли чудо што дечак пожеле да као птица некуд одлети? Отац је то учинио још одавно. Узалуд су га чекали да се врати, узалуд остављали у прозору светло!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У твоме врху у разданак плави Не чујем више птица поздрав врео, Но јаук дуги што сву земљу дави. На теби сада виси црни вео...
53 Ја стојим на врху брега И чезнем сентиментално. ''Што нисам птица која!'' Све тако уздишем стално. Да сам ја лака ласта, Ја бих се теби вио, И где ти прозори стоје Себи бих
Да сам ја лака ласта, Ја бих се теби вио, И где ти прозори стоје Себи бих гнездо свио. Да сам ја славуј птица, До твојих прхнô бих страна Па бих ти ноћу слатко Певао песме с грана.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Чека нека љутња Да човека љути Кад би човек знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или вредна пчела Или само багрем Негде на крај села А МАЗЕ ТАТИНЕ Мамине мазе На чистоћу пазе А татине мазе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Их, можда њега и нема — неувјерљиво поче Мачак. — Сјећаш ли се што је учитељица причала да је то нека птица која живи по мочварама и... — Па да, тако је — сложи се Јованче. — Хајде онда улази.
Поставиће засједу на згодну мјесту и одатле осматрати. Ни птица му неће промаћи. Ушуљао се старина у шуму и кренуо напријед плашљиво се обзирући.
— Добро, помагаћу стрицу Лијану — рече она једноставно и просто као да је у питању једна најобичнија ствар. — Ни птица нам неће промаћи у село, а да је нас двоје не опазимо!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МРАКА ОВОГА ВЕКА 29 ПРОПАСТ СВЕТА 30 ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА 31 ПРАВИЦА 32 ПОХОТА ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА 35 ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ 36 БОГ СЕ ЉУДИ
ЉУБАВИ И СТРАХА 102 ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ 103 УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ 104 ПРСТЕН НА ПРСТУ 105 ИЗ ДАВИДА 106 ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ 107 ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН 108 СЛОВО ПОХВАЛНО КРСТУ, ВЕСНИКУ КОПНА 109 ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ...
свога раба да би непорочан остао; и приточник муж скоројезичан, скоро пада у зло и смрт и живот у језику стоји! ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА Ка нека птица затворена у соби и преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по
ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА Ка нека птица затворена у соби и преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по буџаци собом, еда би брже згодила где
Ако бих и кано птица с крилма рано одлетио чак за море, у које тамо пустолине скрити се, ал' и онде ће ме досећи твоја рука и наћи ме, и
Сва ствар стрепећи се боји и дрхће. А само једни људи низашто не маре! ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ Моји врази запеше ми споне, Ама те се споне искидаше, И моја душа кано избави се, И тврђу, тебе
врази запеше ми споне, Ама те се споне искидаше, И моја душа кано избави се, И тврђу, тебе господи, Моја птица нађе себи домовину, Где је пометала птиће своје — Све своје мисли.
Нису тако хубаво текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су преподобне биле сладогласне до Бога с јаоком великим молитве; нити толико високо расту дрва, како
Каде пак из лађе нашега тела душа наша изађе и лети горе к теби, ка птица ваздухом, — а ти хитро, с мирном помоћу, с масличном гранчицом, долећеш к нами у сукоб.
Подај шаком а узми капом. Једну цркву откривати а другу покривати. Што је отето то је проклето. Птица не може с једним крилом одлетети у висину. На завидљиву човеку ђаво јаше. Намћорство и пизма не буди никоме жарач!
[Лебди] ка штк над птићи. Благо му у хрпа скупљено лежи те чами стрепљећи над њим, ка на ваздуху упролеће птица тресигаћа што се тресе. Тко ли слугу почитује, то господара му со тим поштује. Коме шаком, коме исто међу прсти!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине која је обична већ раних јесењих дана када нас већина птица селица оставља.