Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Два миша 74 63 Мишић и мишица 76 64 Змија и земљеделац 77 65 Змија и сељанин 79 66 Паун и чавка 80 67 Чавка и остале птице 81 68 Чавка и орао 82 69 Мајмун и делфин 83 70 Мазга огојена 85 71 Мрав 86 72 Чврчак и мрави 87 73 Славуј и
Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117 Папагал и мачка 152 118 Папагал и друге птице 154 119 Брат и сестра 156 120 Лисица и курјак 158 121 Лав и миш и лисица 159 122 Јагње и курјак 161 123 Крмача и
и препеличићи 230 157 Херкул и лопта 231 158 Вран и славуј 233 159 Ластавица и славуј 236 160 Ластавица и проче птице 238 БАСНЕ ИСТИНА И ПРЕЛЕСТ ПУТ У ЈЕДАН ДАН Езопове и прочих разних баснотворцев с различних језика на
Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори кљун пак
Но све је то всује кад је срце од младости иштећено и отровано.| 66 Паун и чавка Птице скупе се да изберу себи поглавара.
” Тако и учине. Наравоученије Учи ова басна какове началнике потреба имати. 67 Чавка и остале птице Кад птице изберу орла за цара, договоре се да се у уречени дан саберу, и да се свака од њих, која је за што, покаже.
” Тако и учине. Наравоученије Учи ова басна какове началнике потреба имати. 67 Чавка и остале птице Кад птице изберу орла за цара, договоре се да се у уречени дан саберу, и да се свака од њих, која је за што, покаже.
Онда птице, познавше њену мајсторију, почне свака своје извлачити перје. Онда чавка остане чавка. Наравоученије Нек се нико не
Блажен ко лепо говори а лепше твори!” 118 Папагал и друге птице Папагала донесу из Индије уједан вилајет гди њих нејма, купи га велики господин и дâ га ставити у позлаћен кавез.
Друге птице, чудећи се толикој отмености, скупе се око њега и начну га питати држе ли њем у толиком поштењу у земљи рожденија његов
„Не”, — отвешта он — „онде смо ми као и остале птице, баш као и ви овде.” „А како то бива,” — приложе друге — „да се теби овде у иностраној земљи толика слава и чест
| 130 Славуј и паун У један лепи прољетни дан слатко појаше славуј. Остале птице, неке из зависти а неке из простоте и недостатка осећања, нити се обзираху да га виуде.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Молимо Те, свети Јоаникије Девички, сакриј Девич у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакриј пчеле у осице, птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима, свети Јоаникије, Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад,
ХИЛАНДАРСКОЈ Мајко Слова и Спаса, Тројеручице, нека наше чамце у благе луке из густих олуја с пучине доведу птице, излетеле из Твоје треће руке!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути...
САТИ Како брзо живим! Како сати дуги Пролазе, кô беле птице. Нит знах само Чим су повезани један дан за други, Нити кад запитах: зашто све, и камо?
Да знам од куд тишти на дну душе тајно Неки мир што шуми, и песма што ћути, Док, кô задње птице кроз вече бескрајно, Очајно се журе закасли минути.
У залазак звезда изнад тамног хума, Кроз сан поју птице у дубокој сени; А безброј се гнезда одзивљу у мени, И трагични одјек замркнулих шума...
Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И на крилима им сунце другог краја.
је познала у гомили дароваоца једног племића који је био друг њезиног детињства, када је са широких тераца пуштала птице да по њиховом лету види ко ће од њих двоје бити срећнији.
Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и бело семе. Он је ишао све даље, и сејао, и певао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице. Па онда хајд Нинковој или Глувићевој кући.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
По дуварима неке слике мал’те неће бити све из прошлога века. Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке птице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним
Африка
С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима. Птице су се мењале, наилазили смо на рибе које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио
Тамне птице, огромне као орлови, толико су смеле да црнкињама из корпи са плећа односе храну. Остатак града и обала удесно сасвим
Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима,
Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара. Хтео бих да се купам, али ми не дају.
После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану
Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.
Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини.
Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице. Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно. Милиони инсеката који удружено исткивају своју песму.
Колибри, птице бљештаво зелене и црвене, ситне као инсекти, лете са цвета на цвет. После овако позног ручка треба продужити даљи пут
Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем
Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље. Хране се искључиво инсектима који иду на стоку.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Јест, тамо има неке птице које легу бисер. ЈАЊА: Ух, ух, ух! Како је ту слатку реч. Оћим и ја да прођим свет под мојом старостум.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лажу нас и варају! Треба мрети, кажу, за Христа. Причају џелебџије Маленице, у Темишвару, да у Сервији нашој, сад, ни птице не певају. Да је тишина по попаљеним селима била толика, да се само сове, ноћу, чују. Пуста је Сервија, Ђурђе.
Теодосије - ЖИТИЈА
Једни становаху у раселинама стена и у пећинама земље, и на морској стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом мрзли, убоги беху и ништи, без
А све ово биваше руковођењем Господа Бога мојега Ицyца Христа, јер је не само људе него и звери и птице повиновао да служе његовим слугама и да им почасти чине.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича је само уздисао: — Да га нису птице однијеле кад га већ нема ни у води ни на земљи? Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у ваздуху!
Младог лава продајем, дивно лавље маче! Није већи од лакта, а већ се пење по дрвећу, лови птице, мишеве и зелембаће, на крову дјецу гледа. Кад понарасте, хватаће медвједе, вукове, зечеве, коње и остале звијери.
Разбјежали се и путници, и чобани, па чак и птице. Из даљине су се чули само узвици и дозивање: — Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте се!
Око њега се на све стране ширио леден вал страха тако да је лишће у околини зимогрожљиво треперило, а заспале птице сањале су зимски дан и дрвеће под ињем.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
воде У три пећи знамен ватре У три јаме без имена и без млека Хладан ти дах до грла До камена под левом сисом До птице бритве у том камену У туту тутину у легло празнине У гладне маказе почетка и почетка У небеску материцу знам ли је
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
испод мишке; друга је остала у муљу код оборене врбе, на којој су израсли читави бокори перунике и гнездо неке барске птице. Птицу нисмо видели, али јаја су јој била ситна, са зеленкастим пегицама. Понели смо сви по једно, за успомену.
У гнезду је било четири јајета и када смо пошли, дуго још у ушима имали смо крик неке птице. Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши. Атаман је ишао напред.
- Кисео си као сам враг! - рече Неда и стаде поред мене. По зидовима ходника висиле су препариране птице, таблои с насликаним унутрашњим органима гмизаваца, птица и сисара, а у орману испред зборнице стајао је костур човека
- Држи! - сагнула се и пружила ми нешто. Било је то мало, издужено, хладно јаје неке барске птице. Упитах је шта ће бити ако унутра, кад почнем да га гутам, нађем неизлежено младо, а она рече да ћу у том случају
Крај њега у јарковима преосталим од априлских пљускова крекетале су жабе, а птице отресале крила у дудовима. Километар и пô даље, у Каранову, светла су горела једино у фабрици мог очуха и у платнари.
сужених очију вреба миша, и Караново је полуотворених прозорских окана вребало љубавнике, пијанице и друге ноћне птице. Она два милиционара пред банком и Народним одбором била су савршено непотребна.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁷ Птице грабљивице (нпр. јастреб) такође су опасне и зато трудне жене избегавају да једу храну коју су ове птице „начеле“.
⁴⁷ Птице грабљивице (нпр. јастреб) такође су опасне и зато трудне жене избегавају да једу храну коју су ове птице „начеле“.⁴⁸ Из истог разлога за плод су опасни и црви.
¹³⁵ 2. ОДБРАНА ОД НЕКРШТЕНАЦА Некрштенци („нави“, „свирци“, „дрекавци“, „јауци“, „мацићи“ итд.) замишљају се у виду птице-детета, вретенастог тела и несразмерно велике, чупаве главе.
Код Срба на Косову постоји веровање да ће мало дете које поједе језик птице сојке бити говорљиво и да ће знати „деведесет и девет језика“.
(Вук, 1187) — Из вране што испане, тешко соко постане. (Вук, бр. 1597) — Од зле птице — зло и пиле. (М. М., 1973) — Од (добре је) кобиле и ждријебе (добро). (Вук, 3951) — Какво семе онакиј и плод.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
гладни чак у селу деветом који се потуцају и просе, кад чују да стижу судије од цара, осете као кад долази лето, кад птице полажу јаја у откосе, и пећи за хлеб загрева јунска јара.
Да птице небеске не падну у забораве. Земља и вода кад врата позатвара, кад главу напоље не помаљају ни траве, да црква у олтар
крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено цвеће лепоте роде.
То су грешници што су хришћане у другу веру продали. Иду царским друмом безухи, не радује душе њине глас птице што шуму сребри. Ко су они, ко су они? То су на зборовима похватани непокорни себри.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Могла је олуја срушити мотке, могле су на жицу слетети птице прекидајући начас своје небеско путовање, могао се овлажити кристал — истога часа у слушалицама би завладала тишина.
Његово црно одело прекривено је честицама туцане цигле. — Одакле оволике птице одједном? – пита се Пуфко. А још није јесен! Старац се претвара у споменик са смешком изливеним од бронзе.
сена, мирис ужеглих јела која се зову бамије, која се зову шиш-ћевап, која се зову соган-долма, која се зову паче... Птице гурају те мирисе крилима преко опустеле улице, гурају их сасвим ниско дуж блиставих шина које се даве у растопљеном
Те птице. Старац просипа зрневље жита и оне га хватају у лету. С друге стране града долећу нова јата. Једна са мирисом купусн
– Она је тамо стајала, капираш? Па су је после срушили, капираш? – Какве то има везе? – Срушили су му кућу, али птице и даље долазе, капираш? Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца.
– Какве то има везе? – Срушили су му кућу, али птице и даље долазе, капираш? Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца.
Оне се хватају за његов смешак лебдећи у висини усана. Птице стоје у ваздуху на оним својим местима, тачно на оним местима на којима су некада стајали њихови омиљени прозори,
Одједном, међу оним мирисима које су оставиле птице, Бел Ами однекуд извлачи мирис путовања. Његове ноздрве се шире, његова стопала почињу да бивају узнемирена:
Кожа јој је имала укус пораза. Од тада верујем у предвиђања плећке. Две отмене птице не издржаше да до краја остану отмене.
– Пустите је! —рече човек.—Завршићу јој.»... У многим ситним пословима помагали су јој мишеви и птице. Али кад дође време поласка на бал, Пепељуга схвати да нема ниједну лепу хаљину.« – Ох, боже!
у времену, две сићушне тачке које су се, некада давно, заувек опраштале, а које је сада гледао из визуре бога, облака, птице, као нечији потпуно туђи живот.
Матавуљ, Симо - УСКОК
размишљати о значењу покретâ; учини му се да та проста али отржита и ратничка игра приказује титрање јаке грабљиве птице с нејачом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
неколико позоришних комада: две шаљиве игре Поремећен план и Издаје стан под кирију (Мостар, 1899), и Он, Адембег, Птице у кавезу, Повратак (све у једном чину), Ајиша и Зулумћар [(Дубровник, 1913)] у три чина.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Лов нам није пошао за руком. Немилосрдно опрезне, птице су панично сунуле у будну окату пустош љетњег неба, која нас је грубо одгурнула с малог таванског прозора.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
како попац у огњишту из кујне цврчи, из баште како шушти лишће, како скачу по дрвећу и џбуновима још не заспале птице, до вас, у бунару, како капље вода са овлажених каменова, а одозго из циганске махале једва допире зурла, која танко
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ме на ивици бдења Да ме опомене, ил да ме мења — Тако у крошњи стабла које листа Иза високог зида губилишта Певају птице. Намера је иста. (18.
океан им стоји изнад главе; Гледа их како бициклима круже По уточишту, гледа их ко мраве; у равни океана траса птице, Вршак тополе, крило ветрењаче, И значења се тако преиначе У делти ове угнуте равнице.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Иначе, уједам! Аутор ГЛАВА И Ана сусреће писца ове књиге и чаврља с њим у огромним количинама. О хватању слатке птице младости, о старом кечупу и писању без везе.
Све те лекције подсећају ме некако на оне несрећне писце од бронзе по Калемегдану на чијим главама преко лета џоњају птице, а зими као да преко ноћи добију беле куварске капе! Бескрајна досада и све што уз то фура ... —Француски? —Знаш шта?
За то време Мишелино стоји на бранику њене и његове отаџбине, али се у читав случај упетљавају птице и бубе славонске равнице.
Казала сам својима да сам за матурски рад изабрала свежу тему под насловом: „Птице и бубе славонске равнице“, и да неизоставно морам једне суобте и недеље да обиђем крај ради прикупљања материјала.
Кеве ми! Неки руски коњак, шта ли? Значи, матори ме прочитао! Помислих на „Птице и бубе славонске равнице“ и чисто ми дође да заплачем, али уместо тога прснем у лудачко церекање. А знате ли зашто?
После петог гутљаја у собу почеше да улећу бубе и птице славонске равнице у огромним количинама, а онда се читава соба претвори у луна-парк и ја заспах са старим
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чокешина чохом вије и варничи вечерима изнад воде Жеравије. ТРОНОША У камену крило птице, крње Слово, рељеф руке и вретено без преслице.
Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања. Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања. У зрелој јези сурога иња цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Из мене сјаји гљива лудара.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп. Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.
Скитница свитац светиљку пали, чаробним сјајем путању зали. А сова хукну свој ратни зов: „Држте се, птице, почиње лов!“ РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. „Ја морам кући, доста је више.
Има их, богме, невиђен број. Заспао деда, малко и хрче, док пламен шару чудесну плете: Лептири сјајни, ватрене птице у њему ничу, трепте и лете. Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила.
Ко се због ове лепоте буни! МАЧАК: Јесен у златне удара жице: дебели миши, још дебље птице, а месец-буца по небу плови, жеља ти дође њега да ловиш, читаве ноћи на крову чловиш.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Можда. Продужавам кроз биље сасвим уз обалу; газећи сваки час погрешно на камен који се не види. Птице, које су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном,
Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак. Вода је сад светла и звучна.
Два младића, пријатних ликова и брижљиво одевена, запиташе ме да ли сам ловио птице као они по језеру и да ли сам видео капелицу на месту где се искрцао Сан Диего када је долазио на острво.
Сусрет двеју судбина. Свуд око мене, до у бескрај, једино вода, ваздух, земља и небески огњеви. Птице и слепи мишеви који лете између тога. Рибе које пропливавају. Има свакако ситног језерског звериња, тј.
Затим, исто тако на изглед ефемерно и неприродно као птице и слепи мишеви, струје кроз свет електричне реке, матице зрачења и таласи.
део површине земље, једне од космичких тела у ноћи, у општењу са другим телима, другим космичким силама у простору. Птице овде и тамо, ћуте у лишћу. Зора, када се дигне, доћи ће као и да је последња. А ми?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
једино коњи су нас верно носили из мање у већу даљину и птице нам летеле над главама размичући облаке. НАХОД Нађосте ме где лежим у лишћу имена тајног, можда биљног, а ко сам
Које је то племе? Рогоз се пробија кроз снег, стојим на месту где ће долетети птице и почињем да разумевам Словене.
А мени само ружни снови: како им птице растежу жиле, а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с виолином у руци
одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна плоча њих нећу да изгубим.
и слова небеског наслова више нико не може да прочита шта им је кртица се помамила па изврће облаке и чиније а птице певачице пале су ниско по подрумима Србије у ово пролеће две хиљаде и треће.
љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука у вис веје у зеленом струку људско се узвисује
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пуцњи од пушака и митраљеза слише се у јединствен, громки тресак. Ваздух је у котлини трептао. Птице су избезумљено лепршале у висини. — Нека водник другога вода не дрема! — викну бесно командант.
Лежао је полеђушке, лице му је обрасло у проседу браду, а очи отворене и стакласто сјајне, као у пуњене птице. Обиђосмо мртво тело, осећајући потајну језу, и пожурисмо... Угледасмо бојно поље.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
У хладу великог дрвећа одмарали се Адам и Ева. У грану по џбуњу, свуда око њих гукале су грлице, цвркутале свакојаке птице, а по шареном шљунку весело су жуборили потоци. По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери.
Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и мислио да никад
Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође доле по воду.
Те је речи зуцнула мушица. Старац, изненађен, наперио уво, напрегао слух и, у вечерњој тишини, кад су већ и птице ућутале, он могаше да разабере шта му је мушица говорила. — Не греши, старче! — говорила је мушица.
Цео се двор уплаши, јер је цар почео тако страшно кијати да се лишће на дрвету тресло а птице се расплашиле. Отрчаше, дозваше врачаре и гатаре, лекаре и бајалице; али мушицу не могаде нико да истера из носа
“, па онда уједанпут поче да се смањује, да постаје све мањи, мањи, мањи, док не доби величину обичне птице кукавице. Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад!
Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму... у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће... Мирисни поветарац... душе покојтужно је, али је лакше... Не иди, послушај ника... ме!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Покушаћу, (Нек буде па шта буде): — Чудноват дан За биљке, птице и људе... ИИ Све се изопачило, Небо се наоблачило. Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило.
Кроз ваздух, затим, почну да лете птице. Подбочена о лактове, спава железничка рампа. Један мали ветар дуне сунцу у лице И оно се угаси, дрхтаво, као лампа.
Година увек ради, увек се некуда креће. Зна се у који дан испраћа на југ птице. Кад је време клијању, она пробуди све клице Па целе ноћи по Драгачеву и Жупи Пупи, пупи, пупи.
Далеко, иза три планине У високој трави птице се гнезде И светлост тече кроз славине У земљи топлој од давнине Чији су гранични стубови — звезде.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Исте птице поју. Јер и земља свака Има своје ветре, мирисе и боју, Своје сунце, своје сенке од облака; Јер свака, најзад, има
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе.
— Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају. — Где се биволи купају, ту жабе цркавају. — Када се велике птице побију, онда мањим перје лети. — У великим ријекама велике се рибе хватају. — Велике рибе (реке) мале прождиру.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И достигавши ливаду покоја, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и правоверјем добро укоренивши се и светло сијајући, као
на којој појаше птица мењајући гласове, пет чула премудрих насићиваше: гледање, слушање, мирис, гласање и додир птице.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице слете Са плавог мира на сунцокрете. О ВРАТИ СЕ О врати се у собу Из блата под бели кров.
Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека. Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека. Мотри ме зимско небо уврх рама. Мотри ме рука моја, песма сама.
Димила се ватра, с травњака, у дрвореду. Као да гори гнездо: кроз вруће решето Излетале су кокице — ко птице низ све то — И мешале се са цветом на воћки, налик снегу и леду.
ПРАЗНИНА Разбежале се речи све из мене: Као од бата неког кад за часак Нестану птице са гране зелене (Ал оставе у слуху шум и прасак).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Док су мала, и мушка деца носе ђинђуве — рече Ђорђе згрчен иза Толиних леђа. — Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина?
Нико их у Прерову нема оволико.“ Уплашено је потврђивала главом. „Не знаш ти шта су они. Могу да певају као птице. Да циче као крдо прасића. Да се смеју као трешња пуна деце. Од њих је кућа већа од неба.
Није могуће, није истина... Вукашин се наслони на зид поред пећи. Црне птице бешумно налећу на прозор, играју по евенкама и зобају увек иста и никад непозобана зрна грожђа.
И курјаци иду на четири ноге, али зубе заривају у дебеле вратове овнова. Високи се издалека виде, па на њих и птице слећу. А и ветрови их млате и нагрђују им лице. Ја нисам умео.
Била је за све. Гледна као ретко која у Србијици. У младој шуми све су букве лепе, али увек има једна на коју птице слећу. Није била смерна ни богобојажљива као оне на иконама манастирским, нити је личила на оне што се за цареве удају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Од кога ли је све то научила?« Старица се запрепасти кад у везу виде птице и цвеће каквих нигде није било. 3атим поче помније да је посматра.
Мајка свих река већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљени крик неке птице: — Погледајте! Велика речна мајка с муком подиже главу увис, и рече: — Не тражите је више!
Изнад високих, крупних цветова летеле су плаве птице налик крупним плавим лептирима, али шум крила није се чуо. Наједном, једна од њих слете јој на раме и рече: — Ја сам
3атим пође по свету да остале раздели болеснима... Птице су испред не летеле и јављале јој куда треба да иде, а цветови се отварали да је поздраве.
А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу? — питао је и ветрове и птице, и луде и облаке, без успеха. Нико није знао ништа да каже о њој. Али он није престај ао да пита и да хода.
— Не знамо ми ништа! — рече најстарији бркати сом на кога је наишао. — Не постоји такво створење међу нама. Питај птице! Али ни птице нису чуле за Рибљу Главу, а људи су се смејали: — Рибља Глава? Баш смешно! Тражи је у рибљој чорби!
— рече најстарији бркати сом на кога је наишао. — Не постоји такво створење међу нама. Питај птице! Али ни птице нису чуле за Рибљу Главу, а људи су се смејали: — Рибља Глава? Баш смешно! Тражи је у рибљој чорби!
— Па, деца морају да једу. Морају да иду у школу! — Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви! — узвикну Плачко затреперивши од своје страшне жеље. — А?
Па и те траве! Сав сам се исекао о њихове оштре врхове. Бар да смо птице! Летели бисмо камо хоћемо, нико нам ништа не би могао!
— старац смешећи се, обухвати погледом класало поле и раскошну крошњу ораха на којој су се звезде и птице заустављале, и у чијој је сенци, и за најврелијих дана, било мирисно и прохладно. — Шта бих више?
Забринули се принчеви Ферфелини: далеко је 3емља Ветрова дуг је и опасан пут до ње! Можда би и без златне птице могли да нађу три дебељушкасте принцезе и буду срећни? На сироте Кнедлице нису смели ни да помисле.
— отвори јаје очи и осмехну се блистајући од радости, док је ветар нежно дотицао његово чело, а птице у лету застајале да му се диве. — Таквог јајета није било, нити ће бити!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда је почела та прича, врло стара и врло нова. Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба, појавио црн облачак који је с лудом брзином растао у облак а тај облак у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сањам ли? Ил' би ово јава била? Из растворених листова и страна Прхнуше лаке птице, к'о са грана, И по соби ми свуд развише крила... Све се свијетле!... Све у бл'јеску стоје!...
В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају
Мени се чини: к'о да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поје, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад
И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај вио
И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад
Попа, Васко - КОРА
наших ребара Уличне светиљке Свлаче хаљине крваве Два смо листа новина Сурово залепљена На рану вечери Запаљене птице Из обрва мојих На кључњаче су ти пале 12 Теку нам ходници мутни Са трепавица низ лице Љутом усијаном жицом Гнев нам
карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две
лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но птице лешинари налазе обилног плена, јер на исушеном тлу лежи безброј стоке, поцркале од глади или жеђи. „Поплаве Нила не до
Демокритов врт беше заиста прави земаљски рај. Ту, поред њих, жуборио је поточић, а у крошњама дрвећа цвркутаху птице. После дужег ћутања проговори Демокритос. „Моји ме абдерићани не разумеју; увек ћу им остати несхватљив.
Такав ортаклук је, верујте ми, опасна работа. Јер он личи - дозволите ми ову фигуру - на лет птице које су међусобно повезане узицом.
И ваздух му се учини некако нежнији и умиљатији, олистала шума и озеленеле ливаде мирисаху снажније, а птице цвркутаху веселије но икад. Њутн осети у свом срцу неко слатко непознато чувство. Он погледа зачуђено око себе.
но већ проседа коса, лепо засвођене обрве, а испод њих плаво-зеленкасте очи, леденог погледа, снажан кукаст нос птице грабљивице, танке усне, јак подваљак, пркосно истурен из уског оковратника. „Аншанте!“, рече он учтиво, али хладно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
При осмејку блистао му се низ финих, снежних зуба. У оном ставу птице тек ослобођене кавеза, још на њему, чинио се он неисказано сигуран и са силним кликом живота спреман да прне у плаво
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А наш осјећај сустопце прати прелијетање мисли као што одраз у води прати прелијетање птице над огледалом језера; и осјећај тако спремно одговара мисли, да се у нама рађају, наизмјенично и непрекинутим
свео бих ту птицу и тај цвијет на одређену зоолошку или ботаничку врсту; овако, они у мени фантастично живе, као птице и цвјетови са источњачких сагова.
коначност и бесконачност, испоређене и равноправне, почивају му једна на једном, друга на другом длану, као двије птице. XXИ Никад нисам много вјеровао у реалност реалнога. То несумњиво мора бити конституционална грешка.
Све су супротности измирене, све ратујуће мисли питоме као птице на длану. Оно што је некад парало и рањавало унутрашње стијенке, излизало је своје бридове, отупило своје оштрине.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
право, док не изиђеш на саму косу ; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. — Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
На излазу из шуме сјатило се хиљаду врана, дижући ужасну грају. Кроз неколико минута птице стадоше да нас гоне и убрзо нас опколише. Забава је трајала док изненада нисам добио ударац у потиљак од кога сам пао.
А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан. Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да запева песму о лепотама слободног луталице.
Уз “збогом” гостољубивој кући фармера Брауна, најкраћим путем отишао сам у далеку шуму. У шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као да чезну за
На једнаким размацима по концу се распореде куглице, рецимо сачме за птице, једнаких тежина. Питање је како ће овај оптерећени конац да вибрира кад се побуди импулсом?
Ћипико, Иво - Приповетке
У дну доље туцају рибе, увијек гладне— јагме се, а он не хаје — сит је! Нигдје докле гођ око топире ни брда, ни птице, нити се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди пред немирним, разбуђеним морем што
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Или је бар песнички дослућена. Управо зато се на крају овога Попиног циклуса „Косово поље“ – које је и поље птице коса и „длан и по зеленила“ – преобраћа у књигу, у свитак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
четири разлога: због голубије боје, сличне „боји зимског неба, хладног и чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с небеским пространствима; као птице које симболизују љубав; најзад, као птице
чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с небеским пространствима; као птице које симболизују љубав; најзад, као птице које се могу наћи тачно тамо где се у роману на више места помињу - изнад
птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с небеским пространствима; као птице које симболизују љубав; најзад, као птице које се могу наћи тачно тамо где се у роману на више места помињу - изнад кућног улаза и под кровом.
А ако се на месту голубова нађу једноставно птице, мрежа симболичких сагласности знатно ће се проширити. Рецимо у случају када је Аранђел први пут изгубио главу пред
читаоцу су показани исти објекти (птице) који из првог простора шаљу надражаје и оку и уху (виде се и чују се), а из другог само оку (виде се, али се не
И, то што читалац у делићу магновења обавља, овако би се могло разглобити. Птице су смештене у горњи део призора, и то оне (копци) које, као што је познато, високо круже а стреловито се и брзо
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у раскрвављеном небу због осмеха у камену другова заспалих између две битке када небо није било више велики кавез за птице него аеродром моја љубав пуна других је део зоре будим је због зоре због љубави због себе због других будим је мада је
коју својом љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С
Ал се на починак не спрема сан мој иза брда где мртав себе иштем Овде доле свако своју таму има Мој мрак је сенка птице.
Не окренути се ма колико да се то хоће. Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе.
Не окренути се ма колико да се то хоће. Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе.
ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва. Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ.
Дан слепе љубави мину полустваран. Не пође памтећи свет балзамом зачаран Кад су ти две тужне птице вечност дале. ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА Кад су ти две тужне птице вечност дале Стрпљивост простора и свој лик по
ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА Кад су ти две тужне птице вечност дале Стрпљивост простора и свој лик по казни, Главо низ црне стубе у непролазни Дан патње, какве се ватре
Лепи мој дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор гњије. Ту изгубљено сећање пустињу храни.
То што реку из земље изгони нека нас лечи кад хлеб нам у камен претвори свет кад огледало бива њено мртво лице за птице крилатице изнад зле литице. Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш?
Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума. Гле што више говоримо све смо више сами.
СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ ХРОНИКА Првога дана помреше птице и змије настанише гнезда и ветрове Другога дана рибе изађоше из воде и вода отече празна Трећега дана шума је пошла
Краков, Станислав - КРИЛА
Крај пута су били жути аеродроми, са којих су полетали преплашени авиони, и кружили по избледеломе небу као узвитлале птице. За војничким корацима вукли се лено уморни облаци прашине.
Петровић, Растко - АФРИКА
С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима. Птице су се мењале, наилазили смо на рибе које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио
Тамне птице, огромне као орлови, толико су смеле да црнкињама из корпи са плећа односе храну. Остатак града и обала удесно сасвим
Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима,
Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара. Хтео бих да се купам, али ми не дају.
После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама. Пред подне почињу они меки, углачани, завијени таласи који се увијају сами у себе и који, кад постану
Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.
Џиновска дрва склапају своје гране над друмом, птице лете по тим живим сводовима као напуштеним тврђавама. Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини.
Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице. Трава је мека, неугажена, а невидљиве птице дозивају се над њом страсно. Милиони инсеката који удружено исткивају своју песму.
Колибри, птице бљештаво зелене и црвене, ситне као инсекти, лете са цвета на цвет. После овако позног ручка треба продужити даљи пут
Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.
Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем
Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље. Хране се искључиво инсектима који иду на стоку.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Отворила си чесме Кроз горе убаве, Оснажила си песме Да славу прославе. Дочарали си птице Да лете по цвећу, Славуји да се с мојом Песмом надмећу. В Ој девојко, жељо жива, Што си тако жалостива?
А из срца разбију се Пуна јата разних жеља, А златне су — ти их златиш, Теби лете — ти их вратиш, Дивље ти се птице чине, Не познајеш јаде њине, Склапаш од њих очи своје — Моје среће до два врутка — Мила ружо, душе душо, Шта ти
Заћуташе горске птице, Само дрва лишћем тресу, А тај шапат кâ да вели: „Не тражи их, — умрле су!“ XИИ Времену је, тако с’ чини,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући премјену, међу собом љубов славут мушко с женским презјелну; зец у гори поиграва, славуј дично
Сад к’о пчелице лете од једног цветића к другом; Сад к’о на крили птице с дола одлећу на брег. Сад се скрију у луг и беру јагоде росне: Сваки им прати корак шала, несташлук и смех.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше. Друго све узе невидовни удес и разграбише птице небеске и разнијеше просјаци и суманути блентови.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако су по низу варијаната птице кукавице постале од сестара кнеза Лазара, које су после косовске погибије неутешно кукале за њим.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
усева«, на прво орање носи се сува храна; жито (пшеницу) не сеје човек левак; ћути ко иде да сеје конопље, »да птице не чепркају посејано семе! (СЕЗ, 58, 1948, 328).
Бујад (птерідіум аqуилинум). Митска биљка: ко би имао њено семе, знао би о чему се птице разговарају, сама би му се казивала свака лековита травка, могао би да отвори сваку браву.
Ћипико, Иво - Пауци
у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице, трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама. Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша. —Ево јој брата!
наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу ..... Хвала вам! и хиљадили се такови...
Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... — Доћ' ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. А око њих је све мирно, птице замукле, к'о да их нема.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Какви су они које си тамо сместио? Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја? Све је изгледа тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека предвечерја, и звездане
човек хоће да буде поштован и вољен, да његов узорни живот сместа буде награђен овде на земљи, за зликовца је мач, птице грабљивице да му развлаче дроб док лежи у јарузи, сам, распорен, беспомоћан у гњилој трулежи и смраду.
Све је сушта радост: радосни су матори храстови јер се заодевају лишћем, радосне су птице јер су се по гнездима распрсла јаја и из љуски се промолиле ружичасте главице птића с отвореним халапљивим кљунићима,
Овде више није било места за виловњаке и вукодлаке, чупаве немани и љигаве аждаје, утве златокриле, жар-птице, невидљиве силе и уклете душе.
да ће доћи, без договора, вучени само предосећањем, онда када овде све буде спремно да их дочека, кад вода позелени, птице кад се разбуде из обамрлости, лахор кад додирне лишће. Она ће доћи на белој кобили, сјахаће и привезаће је у честару.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Жагор се од свуда зачу, и све се понова буди, И птице, и звери горске, и вредни, одморни људи. Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци,
„А, чекај!“ узвикну кравар, „ја управ тебе и требам, Тебе, што птице плашиш, одавно по шуми вребам. Кмету ћу ја тебе, зверко.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овај костур, виши но жирафин, остатак је једне џиновске птице из Нове Зеландије. Њено јаје хвата запремину од 125 кокошијих; довољан ручак за најгладнију породицу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Како је човек старији, губици постају све већи и непреболнији: дечак успева да преболи смрт птице, младић тешко превазилази смрт драге, али родитељ не може да преживи смрт сина.
Кроз наоко свакидашњу сцену игре детета и птице која се грубо прекида вишом силом/сплетом околности (мачка уграби птицу пред очима детета) песник слика прву спознају
Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући промјену, међу собом љубав славут мушко с женским презјелну, зец у гори поиграва, славуј дично
Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице, и перја лепога! Ал' штета, што нема гласа никаквога!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али зашто ти земљу да једеш, кад су ти недра пуна комадима хлеба. И зашто земљу, кад је и за птице Бог дао хране. (Спази на улици једног пролазника): Чорбаџи Стојане, причувај Парапуту од деце, док ја стигнем да га
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ни у варошици, него у шумици при забрану једном који је још био њихов, и носио доста леп приход нарочито због лова на птице. Ни Лекса ни њен брат Јосиф нису надгледали паланачку гробницу.
Кућом је управљала она сама. Целом кућом, сем живинарника. Стефан Влаовић почео је да гаји и воли живину, птице домаће. — Свет је заборавио сасвим да су то птице, Божје птичице, а не само печење и ситнеж за чорбу.
Стефан Влаовић почео је да гаји и воли живину, птице домаће. — Свет је заборавио сасвим да су то птице, Божје птичице, а не само печење и ситнеж за чорбу. — Стефан се све више повлачи као економ и „газда”.
— Не обарајте дрвеће, не плашите ми птице! — И најпотребније крчење шуме дражило га је до безумља. Момцима шумарима је давао немогућа наређења.
неки рођаци и слуге, просто се за живота посветише гледајући у занесеност свога господара музиком, и у љубав његову за птице, и слушајући његову реч: да се Бога треба бојати.
и после и удовицу Димитријевићку. Онда је Богдановићу, ваљда по његовој жељи, подгинут тај споменик од којег се птице плаше... Шта ће сад даље бити?
Спида је зајмио књиге свима интелектуалцима у варошици, чак и гвардијану у клостеру. Гвардијану, који је волео птице, донео је једном с пута папагаја.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Као прибавленије долази да јој је коса кратка и оштра била, тако да су је птице две миље увек обилазити морале. Што се други телесни њени качества тиче, ништа не могу назначити, јер, као што сам
сукње своје, која у непрестаном са трњем борењу знатне частице своје централне масе у плен остављати принуђена бејаше. Птице су лепо певале, али би она волела и псовку од Романа уместо њих слушати, и цео тај прекрасни предел није друго за њу
— величанствен, узвишен ВЕСМА — веома ВЗАИМНИ — узајаман ВЗОР — поглед ВИВАК — врста издужене дугоноге птице мочварице са перјаницом коју при ходу стално костреши; отуда као вивак штелунге правити »заузимати позе, шепурити се
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
највећег шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица
А она двојица одскочише у страну и као по команди дигоше руке увис, И један, и други имали су поглед пуњене птице. — Напред! — викнем ја и покажем им руком на врата.
А и у даљини, негде лево, чује се топовска паљба. Батерије су гађале плотунима. У висини над нама лепршале су птице. Из оних села у подножју планине видимо мештане како беже...
човечанство. Били смо стално раздрагани, увек распевани, као птице раскликтани. Али када смо били у зениту својих жеља и надахнућа, дошла је стварност. И каква стварност!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу кроз облак И цепају га ритмом дугих песама Крај Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут
Да знаш, мила, мени што си: џбуње плаво јоргована! Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале. Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју жену, Одлетеће на вранцу да положи живот у част
Јер сељанке и сељаци И краљеви и краљице, И делије и дечаци, И све птице и све шуме, И све лађе и сва мора, И облаци и зверови, И небеса и светлости, И жуђења и пакости, И све чежње и све
ко дављеници, тону: Сва јучерашња патња овде се ослободи, И све надање које поверавах некоме о сну, Ко песма да је птице малаксале на гнезду, Која ни сама не може више погледати ту звезду, Толико на сваку светлост препадаше јој мука.
РУКЕ РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ! Кад човек умре, руке прве занеме: Рука умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври.
Руке су човек као што птице су њина крила; Руке у рђавог су сличне пустошном тлу, и горама, А смерних старица с чијег вретена истиче свила даду да
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Светлије је на површини мора, певају и лете птице шарених крила. Шта да се о осталим чудима каже? — риба која је говорила о сјају Горњег света ту би, најчешће, губила
ЦВЕТ Високо изнад земље, као котаричице о небо окачене, њишу се градске куле У једној од њих дечак Ведран на птице, децу и облаке пажњу не обраћа. А и што би? Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа.
А и што би? Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа. Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене куле силазио? Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење.
Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње. Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му цепа као свилу, крв тече.
Сребрна и лака крете Капљица поново ка пустињи. Ко зна колико је ишла? Јурили су је облаци и надлетале птице, ужасавали врхови високих планина, а путу никад краја. Ој, како је уморан био 3рачак!
Млâде се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех не чује.
Белко није могао да се поврати од чуда. Као лептири, као вилин-коњици, као птице и он најпрезренији међу презренима — лети!
А и како би могао знати? У Царству јелена и зечева није било, а поданици у небо нису гледали. А и што би? Нека лете птице својим путем: њихов Цар највећи је, најмоћнији на свету!
— Па, шта да се ради? — рече Царица. — На птице се не можемо ослонити! Цар се намршти и одговори да ће већ нешто смислити. — Микики-Мики-Но!
— шапутали су људи, и облаци, и река. Из земље ледених брегова долазили су ветрови да јој кроз златну косу прођу, а птице су се у лету заустављале да је виде. Шта да се о младићима каже? — Таква се на земљи само једном рађа!
Како и да одбрани? Птице имају крила, а дечаци лаке и хитре ноге. Такве је, некад, и сам имао. Мислио Старац, премишљао шта да ради.
Мисли су му као бумбари у пролеће зундарале. Коначно, смисли: поставиће Страшило. Нека се њише на ветру, нека разгони птице и дечаке. Забоде Старац у земљу дугачку мотку с мањом укрштену.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени се чини: кô да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поју, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Ловори, сјајни кô злато кад
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Човек има утисак да то нису речи, него ватрене птице које лете од нараштаја нараштају обасјавајући путеве кроз таму векова: Немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по
на једном сличном разбојишту у Старој Индији: преврћу ратнике покиданих руку и ногу — оне с једне стране, а шакали и птице грабљивице с друге. Све је изгубљено, остаје само „худа срећа“.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ
више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ехе, биће то нешто друго. И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала.
ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од зове, замки за птице и зечеве, разних вртешки, чигри, стријела, праћки и безброј других мудролија.
сламчица, травка или тако нешто слично — рече Јованче и дјечаци се разиђоше по Гају чупкајући и купећи пажљиво као птице кад траже материјала за гни-јездо. Први се врати Лазар Мачак и донесе танану стабљичицу зечјег купуса.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НАШЕ МИСЛИ Наше мисли нигде с миром не стоје, све дурма прхају и лете, кано мале птице. Тко би то дао нашем смишљивању таква крила ка голубиња, да полете на добро и ту отпочину!
ПРОСЈАЧКИ ЗАМАК У СРЦУ Лисице своје јаме за боравак свој имаду и птице гњезда им своја; а ја, одкако бих син човечији, нејмам ни толико свога места где бих исто своју главу од зла времена
каконо и премудри, и скупљајући време, зашто дни су лукави, зашто ко том сакривају у миру ловци адови на нас, кано на птице, мреже и склепе. РОСА Не знате ли како рана роса од сунца изсише? Тако и ваша младост брзо гине.
од пазара, нестане жуберењу ни граји никаква гласа, и врата се замкну, и слете се црни врани на оглед, те све песњиве птице замукну логом доле вирући се без покрета у стрњицу празну, (гладећи увис, а голем страх на путу)...
Саде птице гњезда себи праве; једне одлећу, друге долећу справу сносећи, а једне слатко по лугови поју и жубере. Со тим приговор
расту дрва, како но њена душа, ка финикс и високи бор Богу се узвисиваше својом мишљу; не тако се у вис дижу летуште птице, колико је високо у небо летила њена памет; нити су онолико јелени женили планинскога извора воденога, колико је њено
речем, од чемернога овдашњег живота и нагла о вери и о Богу, такво је то големо дрво нарасло и врло се разгранало, да птице небесне сабирају се почивати на њему.
им види јуначко се окретање, почеше с хртници Турци излазити у поље на игру са стрелами, играти се џилита и стрељати птице и утркавати се на коњи на оглед се тко је бржи. И учинише то.
Онде трње је што цвеће заслања, а овде је божији промисал којино утврђује. У баштици птице поју и мухе зује, ал' овде пророци кликте гласовито; онде је лепота од погледа, а овде је фајда од прочатавања.
МИЛОСТ И ИСТИНА Сиђе одзгор с Амперејскога неба доле на промаху небесну, кудно птице прелетају, те пролива своју молитву пред господином Богом пресвета богородица, просећи јој да би господ поштедио