Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У опсени, тешко теби - тешко мени. Мој Горазде, струји печал кроз Горажде. Хватам сену, жива птицо у пламену. ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Последња птицо: мом лику се окрени Изговори тихо ово име И онда се у ваздуху скамени. ПУТ У РАВНИЦУ О дуго нам трепери пред оком Пут
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта вреди што сам прошао кроз Златна врата? Шта вреди што сам довде дошао? Не могу те убити, птицо! Не могу постати Принц облака!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
птицу никад да доселим Непронађене пропланке крви и пешчано подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу
О, бело удварање ветра тој птици од пламена. Птицо узидана у мозак и зид коју никад није упознао вид коју је слух нашо у просторима шумним, у нашем уху твоја се смрт
О камена птицо нек те ноћ оплаче звездама врелим звездама неразумним. СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ Нема је овде, све је више губим У
Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце чули.
срца без насиља и без жара Као реч која је преболела музику Слобода је застарела Моје право име чека да умрем Птицо иза сунца усред реченице Којом насилнички љубимо будућност Све изгоре; то је празник Послушни пепео Брашно
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он мисли: „Певај, птицо, Певај, певај и за мене!“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца свога, Певам за те, певам за се, — А можда и за
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Умрети; никада више не живети! Никада! Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Птицо, сложи крила, сенком њином узбуђује ме ливада Гледај, ево сунца!