Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и Сербске народне новине 1838, а потом и алманах Драголюбъ (1845—1847). Као публицист, уредник, посланик на Српском сабору, јако је утицао на културни, књижевни и политички развитак српски пред 1848.
Напредак, Србски дневникъ од 1852. до 1859, Седмицу од 1852—1858, алманахе Ласту и Годишњак, постаје главни публицист српски педесетих година. 1859, после династичке промене, прелази у Србију и ту остаје до 1862.
* Мијатовић је једна од карактеристичнијих фигура српскога романтизма. Полиграф у пуном смислу речи, економист, публицист, историчар, спиритист, дипломат, приповедач, он се огледао на свим пољима, не са великим успехом, али свуда примећен.
Један од најранијих сарадника Светозара Марковића, публицист Пера Тодоровић, пошавши од антиметафизичких и антиромантичарских идеја Чернишевскога и Марковића, отишао је до
Тада се раздваја од својих пријатеља, и политичких и личних, и постаје отворен мађарон. Као публицист и књижевник живео је чергашким животом до саме смрти. Умро је у Новом Саду 23. јуна 1889. године.101 КЊИЖЕВНИ РАД.
Не научник и књижевник, но публицист и пропагатор, он је свој рад растурио по листовима и часописима. Главно и најоригиналније његово дело јесте Србија на
Његова је грешка што је, увек у првом реду публицист и практични политичар, реализам у књижевности изједначио са тенденциозношћу, и што је сувише желео да књижевност стави