Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Одлетио је туге мутни облак, Умилно гледи радости сад небо, Весела сунце из ока му сија: „Заш да на стену ја се не пужам? Високо што се њезин стрмен диже? На њојзи горе само расте трава, И само она носи за ме лек.