Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
није: Да му се огреје срце прекратке младости зором, Душа да весело лети небу плавоме, Да се, обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи небо да има, И он да позна шта ј’ овај лепи живот!