Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
овде око тебе скупити; ако ли ти идеш, пак, Боже сачувај, да тебе разбије, а он више војске има него у нас, онда би пук̓о глас, да је Хаџи-бег разбио Карађорђа, и наше војске и народ где је годе који, сви би надежду изгубили, а Турци се
слон., прилика, околност ОРДИЈА, тур., војска ОРОЗ, тур., петао ОРТА, тур., јаничарски одред, пук ОТЈАГОТИТИ, рус., отежати, обременити ОТУР, тур., седи ОЧЕН, рус.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ИИ До последњег од свих твојих обручева Сви плашљиви знаци бивања и смера, Све је твоја игра! Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у празнини сфера.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако је разаслао гомилицу официра око својих кола, куд кога. Однекуд му паде на памет да би касировани пук још могао да тражи и новаца, за сеобу у Росију, и то га поново доведе до беса.
је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да издаје наређења да се оних, везаних, тридесет окују, да цео пук има да преноћи у казаматима, под кључем, а да сви официри иду код профоза.
При свом доласку у Славонски хусарски пук, он је добио наређење од свог поочима Вука Исаковича да се ожени, па се оженио.
и једва су га умолили, али је своју сиромашну рођаку, која је одрасла у његовој кући, дао одмах, чим су шизматици у пук хусара доведени. Није питао Павла чак ни то, у којој ће цркви децу, из тог брака, крстити.
Они, о росијским победама, певају. Сматрају да су Чрна Гора и Росија, исто! Владика зна да постоји хусарски, сербски, пук, у Санкт‑Петерсбургу. Желео би да и њему један такав росијски полк даду! И новаца, за Чрну Гору!
Хорват је био добио дозволу да оснује један Хорватов хусарски пук. Шевич исто тако. Прерадович исто тако. Хорват се био повукао у шанац Крилов.
Момчад је имала да буде упућена у руске хорове, да пева. Домаћи пук, у Кијеву, био је, тада, гренадирски, број 5. Био је основан године 1700, и један од најстаријих пукова стајаће војске.
Крмача му је одгризла пола увета. Павлу понудише да ступи, право, у росијски пук, али је одбио. Пропустио је срећу.
Гардијски корпус, у Санкт-Петерсбургу, преображенски и семјоновски пук, јашућа лајбгвардија, и измаиловски пук, носили су – како Ђурђе рече – де фацто, росијски престо, на својим раменима.
Гардијски корпус, у Санкт-Петерсбургу, преображенски и семјоновски пук, јашућа лајбгвардија, и измаиловски пук, носили су – како Ђурђе рече – де фацто, росијски престо, на својим раменима.
Костјурин се окрете Витковичу и насмеја, кисело. Господа су, каже, у малом задоцњењу! Сербски хусарски пук у Санкт-Петерсбургу служио је већ царицу Ану. Постоји већ скоро педесет година.
– „Кажите капетану“, рече Костјурин, Шевичу, „да за таквог красавеца имам увек премештај, у хусарски пук у Санкт-Петерсбургу. Ако поднесе молбу, даћу му.“ Шевич је то, дрско, превео, нетачно.
Теодосије - ЖИТИЈА
и узевши реч, рече војводи: — Толико си мудар, а изводиш детињарије. Имајући са собом пук људи у крајевима туђим, високо мудрујеш.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука. Пук се скупљао из разних села славонских и сремских, да би под његовим вођством пошао у град Печуј, где је имао да издржи
Осим тога, нашао их је доста, који су умели да прођу и да у ходу поздрављају, не заставши. Сматрао је да је пук одличан и, пошто је, добио упутства да буде мек, решио се да забашури оно што је ноћас било.
Његова је манија била да кажњава, кроз извештаје. Волео је да пропусти пук, па да пошље за њим пријаву, написану чистим и оштрим словима, шиљатим као игле, па нек му други онда деру кожу с леђа.
Све казне опроштене за ноћас... то јест... онај један, за силовање, шибе, кроз цео пук.“ Тако је, ето, решено да се Славонско‑подунавском полку покаже крв, још пре но што стигне на Рајну, људска крв, и то
После кратког, збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту ноћ крађа,
После кратког, збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту ноћ крађа, непокорности, пијанке и блуди.
Ни рођена мајка, да га је узела на крило, не би га била више познала. После извршења казне, пук се врати у логор. Поставише појачане страже не само око логора, већ и по логору.
Поставише појачане страже не само око логора, већ и по логору. Кад се у граду дознало како је пук кажњен, обузе све живо нека луда стрепња. Затворише се то вече рано и замандалише врата, јаче још но иначе.
Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха. Вече је међутим пролазило мирно и пук је само цвилео и завијао целу ноћ, под градом, као пребијено псето. Спремао се да у зору пође даље.
Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто...
Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио као батине, после неколико дана убрзаног хода, раздирале су кожу, на десном рамену.
Кубуре, ножеви, фишеци, у превезима на трбуху отембесише се о шије људске, тако да је пук ходио сав раскречен, као да су му чворнате пањеве привезали за тур.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када говори о народу, он нема пред очима апстракцију, но живе људе, народ, пук, који чине број, темељ и снагу нације. Његов патриотизам има сасвим реалну политичку подлогу.
Целе песничке групе и школе, идући за Жан-Жаком Русоом, гледају на пук као на »здрав и песнички део народа«, хоће да обнове и књижевни језик и уметничку књижевност ослањањем на народ.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело жуборећи јечи, Зефира јоште лакокрили пук, Кад њија у вече росни траве стас: Ал' умиљати ј' био њезин глас. 16.
18. Пресилни бија тица гласни пук, И пунели су гаја злачне своде, Ми слушали смо његов њежни звук И даље наше упраљасмо оде; Зефира тад смо слушали
У њен кад ја унишô бија дом, Страовито ме дирнуше тад ук Из ведрог неба, као страшни гром, Весела мога уби сав он пук, Из корена се љуљну житка стром; И да му дебло није било камен, Ти речи би га преломио пламен. 45.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ајд, ајд, ајд, док дођоше на једну јаму, те уђоше унутра. Кад шта ћеш да видиш — пук'о пусти простор испод земље, да га није кадро чоечје око прегледати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
За свето се хвата древо изгуб-племе Лазарево. ИИ Вест невољка - позив царски: регимента - пук хусарски. (Збаци рима чавке, свраке међу строфе, у размаке.) Разрок просјак спусти чело са венчања у опело.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ту ли си! — чича заигра брком. — Сад ћеш чути пошто је лук!“ — повика старац, па штапом —пук! Причали после, уз тиху кишу: — Истукло теле старину Тришу, врућу му, богме, скувао чорбу и још му, кажу, отело
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
можда последње збогом. Пред капијом застадох неодлучно. — Артиљеријски пук? — обратио сам се стражару. — Пролази — одговори стражар и не гледајући ме, као да је хтео рећи: унутра може сваки,
Војници за моменат застану, погледају на ту страну... Онда се још журније прихватају посла, и пук је за кратко време био спреман за полазак. Пешадија је већ излазила на друм и хватала десну страну пута.
иначе, нигде се не види човек, ни лево ни десно. Рат смо замишљали сасвим другојачије. У неко доба пук се заустави да напојимо коње на једној речици. Наиђе капетан Јован, те га запитасмо за ситуацију.
Одјаха и командант дивизиона. Када се врати, он одазва командире батерија. Тек пошто се ови вратише, пук крете. Навикнути на непрегледну равницу, гледали смо са страхом и дивљењем Цер, који се из равнице нагло диже, као
За нама наиђе још један пешачки пук и официри с тешком муком задржавају војнике да се не разиђу по рововима. Понеки су се ипак искрадали, и после се
— А знаш... није право. Ја бих мобилизацију протегнуо и на жене. Ми дајемо животе, па нека и оне приложе нешто. Пук је скретао са пута на неку ливаду. Вратих се у свој вод.
Сутрадан продужисмо... Мислили смо да ћемо ка Шапцу, али пук крете на супротну страну, ка Ваљеву. — Море, шта те се тиче!... У рату се никад не пита зашто ово, зашто оно.
Узјахујући, добаци војнику да не заборави потковице. Макар штогод. Пук је стигао у Ваљево у први сумрак. Точкови топова затакараше јаче о џомбасту калдрму, и као да нас то прену од оног
Шта ко воли... Сем табланета, који играју уседелице, а жандара барабе. Али умор је савладао људе и наскоро је цео пук спавао. Још се ни зора није појавила, а наређен је изненада покрет. Командир рече: идемо сада на Шабац.
Кад смо пришли обали, угледасмо широку сремску равницу. Један пешадијски пук је пребачен чамцима и сплавовима, па се развио у стрељачки строј и наступа у правцу села Шашинаца.
Почели смо већ да уображавамо како се онај пук туче у сремској равници само зато да бисмо се ми одморили и спавали. Наскоро се појавише и рањеници.
Био је сломљен. Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте... Непријатељ је заробио пук и по пешадије и ону нашу батерију. Сада, он поседа обалу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Са мном су упућена у пук и судска акта, и, она су ме пратила до краја рата. Поменута млада жена, која, разуме се, није била шпијунка, није више
Зар није још ружније него епилепсија? Тог лета враћен сам натраг у свој пук, у Бечкереку, а одмах затим послат у Галицију.
Поред свих казни, било је пуцања самом себи у ногу, у руку, и инфицирања болестима. Венеричним. Један румунски пук, из Арада, увео је моду трахом.
Кроз два‑три дана, имао сам да се вратим у пук, и јавим Јанаушеку. Међутим, толики је био тих дана прилив рањеника на превијалиште, да сам убачен у један транспорт
Оне који би се затекли без медаља избацили би, хитно, из болница у друге болнице, или у пук, или на бојишта. Цар Карло је, доцније, имао обичај у таквим приликама да ухвати рањеника за медаљу, или за дугме
Ни мене. У зиму 1917, ја сам упућен из Сегедина у пук, а ваљда због тих хаубица у школу за резервног официра, у Острогон. Био сам блед као крпа. А.О.К.
Идућег дана прима ме један мајор. Вели, ја сам одређен у Обавештајно одељење Команде и имаћу да идем у један коњички пук, драгуна, на положај, да заробљене официре саслушавам.
Боје, ознаке, официри, па чак и поверљиви подаци о томе како се који пук држао при поласку на бојиште и вагонирању у железнице.
Дошла су кола по мене, која ће ме одвести на положај. Каже ми да одлазим у један коњички пук, чији је командант један принц, па да пазим. Затим ми даје документа и пита ме, узгред, јесам ли Пољак или Србин?
Ходам по њој и бирам где да ми наместе постељу. Коњаник који ме је довезао постаје мој посилни. Цео пук је састављен од Пољака и човек ме пита чувши моје име, да ли сам и ја Пољак?
Вели, мој распоред је извршило Министарство у Бечу, али погрешно. Желим ли да ме врате у пук или на опоравак у Абацију? Велим, мени је то свеједно. Вели, онда ово друго. Тако се опет враћам у Удине.
Пуковник је добио свега два шамара. Пук се просто разишао, као што се снег топи поред ватре. Ја онда напуштам идеју да тражим своје ствари и куфере, из
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни пук Хоријев”.
за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни пук Хоријев”. Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Од тога зависи образ и част јединице! ТАНАСКО: Четврти пешадински пук „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија, други вод треће чете четвртог батаљона!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осим тога година је гладна, а пук се покварија! — Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! — вели Блитвар. — Ја сам чуја да је Стипан посли бија код
Пуни су приковођана. — Добро је и то у воликом злу! — рече Вртиреп устајући. — Ајдемо, браћо! — Ма ја не би пуштâ пук амо за данас и сутра! — опази Тетка. — А како ћемо им забранити!...
Проклет човик који вирује човику, кâ што је јопет рекâ Јоб. Тешко оному, који добра чини, кâ шта каже пук. Дакле, до тога се дошло да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!? Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!
— Која добра, Думе? — пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек. — О, брате, пук навра, кâ никад досад! — вели Тетка дувајући... — Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Име Аћима Катића живеће док је Прерова и сељачког народа. Неће одступити, па нека и пук војске иде. Ни пред којом силом неће одступити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.
Ми нисмо исто, Ни срце ни глава; Моје су мисли несталне и нове; Ја имам сновâ, а пук мирно спава. М. Ћурчин ЦЛXВ РОДОЉУБИВА ПЕСМА О Роде!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Фалкенберг појаха коња и поведе пук потпуковника Тростена против непријатеља који је продро у варош. Но тек што га је на том месту потиснуо натраг, мораде
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Цела варош подигла се беше да их дочека. Моје нестрпљење да га видим, кад сам сазнао да пук туда пролази за Суботицу, не може се описати.
Па, поспе поздравних говора, пук наиђе. Најпре штаб иа коњима умотаним у пешкире. О коњским вратовима клате се велики, дивни венци.
Официри дивизијског штаба, ван строја, посматрају пук и примећују: „Добро изгледају људи.“ Један мали војник, кувар, добродушног, детињастог изгледа, на зачељу митраљеског
— Битанго, џукело, наказо! Исквари ми пук, наказо! Зашто си на рапорту, маму ти коцкарску? Говори зашто! — П... п... појма... п... п... пуковниче...
Излази пук из бивака, извлачи се у танку колону, па креће на марш кроз облак прашине и псовки и сунце упекло. — Ресимићу, еј
— Добошар, заборави ми само кочиће од великог шатора! И док пук, као огромна сура и светлуцава гусеница мили, гурећи се и растежући се прашњавим друмом, он се још вула сам по
А командант са ађутантом, на коњима, обично стану у страну, поред пута, и пропуштају пук дасе увере о дисциплини на маршу.
— Квазимодо, види стиже ли комора. — Ресула, тркни за воду. Или: — Наложи ватру! Или: — Носи овај извештај у пук! Јер и ко би други него Секула. Он нити носи пушку, ни фишеклије, ни ашовче, он је комотан...
После, за вечером, прича војницима како је цео пук он лично сахранио, а они се уклањају од њега да их не зарази. Тада, као драговољни гробар, Ресула је доживео велику,
1915. кантоновао пук у селу неком до Ваљева. Па се ослободиле сељанке, за оно неколико дана док су Швабе биле, и тако се сви лепо проводе.
И штрицка пљувачком на попа. Па се после три плотуна сви разилазе. И Ресула, који се хвалио да је покопао пук, оста незакопан, срозан низ дрво ољуштено од куршума, раширених руку, чупаве косурине, замућених очију и раскопчаних
Добар је то био и јунак. Ми смо исписници, служили смо све ратове у једној чети. После нас комбоваше у овај пук. — Шта? Ко то? Шта каже тај? — распитује командант с коња. — 'Нако, гос' мајоре, џакамо о Секули. — Па шта џакате?
Ћипико, Иво - Приповетке
По подне, иза благослова, пред црквом дочека мали пук свога пароха, окупи се око њега и препријечи му пут. —Нека стоји ди је и бија! — вели Јале. —Ди му се и пристоји!
— И, уозбиљивши се, смишљено надода: Да би' ја и хтија, неће мали пук!... — Али, човјече, дај се разлогу! Нико вам не креће у свеца...
ока гледа на окићене прозоре, гази по очишћену путу гдје литија ступа, па му срце расте, весели се што га је мали пук послушао и све то учшшо на част своме староме зачетнику.
” И побожни пук, уједначено, пуним гласом одговара: — Тебе молимо, услиши нас! ИВО ПОЛИЋ Иво Полић враћао се у Србију с пуном душом
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Арсенијем ИИИ Чарнојевићем, нису престајали у већим таласима да беже преко Саве испред турског насиља и пустошења. Пук је из сремских и славонских села кренуо у пролеће 1744.
Под командом Вука Исаковича (он је историји добро позната личност, а у роману је средишњи лик), пук је прешао Рајну код Штукштата, ратовао у Лорени, и под Стразбуром, а након склопљеног примирја вратио се у своја села
Славонско-подунавског пука - походу што се протеже с краја на крај романа - стално се осећа присуство небеског свода: пук се креће, одмара се, ратује и спава вазда под плавом куполом.
односе међу ликовима и њихове судбине, зато има у изобиљу ситних померања у њиховој збуњеној души и пометеној свести. Пук је пролазио кроз њему непознате крајеве. Обревши се у правој туђини, људи су се узнемирили и уплашили.
] Вук Исакович је обично одабирао преноћиште на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми, крај којих се, обасјани пламеном, људи у трави причињаваху
У роману, опет, Славонско-подунавски пук осетно реагује чим га у туђини пут нанесе на завичајни Дунав: „Пошавши од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше
пут нанесе на завичајни Дунав: „Пошавши од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше драг, јер су од њега и дошли, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове“.
С једне су стране Срби пребегли у Угарску и њихов најамнички пук, који у корист бечке царске круне иде у наследни рат против Француске.
аустријско-угарска управа и војска са својим командантима, као и уопште људи и крајеви са којима се, у туђини, српски пук сусреће.
Стога је за разумевање Сеоба свакако важно то што Славонско-подуски пук креће на далеки фронт из завичаја који му није прави завичај, и што се - после заузећа неких француских градова и
Кад су завршени крвави бојеви на француској страни Рајне, српски пук се враћа на Дунав, код Шердинга. И ту, под Шердингом, сећајући се окршаја кроз које је прошао, Исакович себе сама
Наиме, када је Славонско-подунавски пук приспео у кнежевину Виртемберг, за официре је приређен пријем на двору принца Евгенија и његове мајке принцезе,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Бранили Београд, одступали без раздвојнице и тек на Шимширову Брду изнад Везирова моста, кад им је пук освануо сасвим проређен а они изнемогли од глади и замора, окренуо се млади Кошутан својем побратиму и шапнуо да се
Краков, Станислав - КРИЛА
По улицама су цветала женска тела замагљена као чаше у баровима. Пук је продирао дуж кејова, крај којих се низале поворке катарки као оголеле борове шуме.
Погледи се поново сретали. Они беху сада задовољни, насмејани. Ровови се држе. Потом је и пук извештавао да је на ”Чепу” крваво одбијен непријатељски јуриш.
Док је нови командант, мајор, који је судећи по лицу волео исувише коњак, наређивао да се телефонира у пук, Казимир је изашао испод стене и загледао се у црне остатке.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ко зна! тек он удара врло енергично и пук. Мил. Јовановић јавља да једва одолева турској навали и да се зорли држи у својим положајима.
Стефана као пошту, сам да оде до св. Стефана да види шта се тамо ради, и да каже пук. Малиновском ђенералову поруку да му свакога сата по коњаницима шаље извешће о току борбе.
Ту се јасно показало колико вреди концентрисати један артиљериски пук па њиме дејствовати. Казао сам већ да је при другом јуришу наша артиљерија са Рујевице избавила Шуматовац од
« Но ако је ђенерал »отпочивао,« зато је начелник штаба, пук. Комаров, био будан, он није дангубио. — Јашите, рече ми, и хајдете за мном.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— зачух нечији глас. — Дале немате куд... Овде је ров. Стој!“ — чули су се разни гласови. — Ко си ти? „Четврти пук“... Мени лакну. У рову настаде мување, помера ње, разговор војника и четника. Чује се нечији глас: „Излази брзо!
— Но, слажу се бар у нечем! — намигује Мишић. — Док је трајала та гужва код њих, мој пук налазио се код Бродске реке.
— Према Кочобеју — додаје капетан Радојчић. — Јест. Лево од њих налазио се мој пук. Наших шест чета поседало је тачно средину оне ближе вертикалне пречаге кајмакчаланског масива, са које се излази на
Наше је расположење концентрисано у једном правцу, али напето као пушка. — Да чујемо сад шта је радио седми пук шеснаестога септембра? — обраћа се Радојчић Предрагу. — И ми смо тога дана остали у својим рововима — рече Предраг.
Тада се десно од нас направи нека гужва. Извио сам се да видим... Згрануо сам се... Пети пук бежи у паничном страху. Психолошки разумљиво.
— Шта сте даље радили? — Мене су однели у болницу. Али чуо сам после да је мој пук остао на врху три дана, да склони рањенике и покопа ону силну множину мртвих.
Онда продужи: — Ситуација је тада била оваква. Седми пук је нападао на врх, а ми, четници, на Зупчасте Каменаре, који су се налазили у близини врха.
Дохватио сам слушалицу и слушам разне разговоре. Сазнао сам тако да се иза наших леђа, на врху, налази седми пук... Командант одреда тражи од некога команданта артиљерије да прати осматраче код нас, у ров.
Онда сте пристигли вас двојица. Мислим на четнички одред и седми пук. Док су Дринци држали аждајине ноге и реп, ви сте кидисали на оне главе, из којих је сада сукљао још жешћи пламени бес.
Седми пук, уз припомоћ четника, освојио је врх Кајмакчалана, и тиме дотукао једну главу. Четници, уз помоћ трупа са Старковог
А до малопре био је у нашем друштву. Али ваљда и зато што је и нама над главом лебдела смрт. Кад смо стигли у пук, била је поноћ. Наиђосмо на наше предстраже и замало да изгинемо.
Извол’те сад! Ађутант пука, који је дошао да преузме чету, стао збуњен, и не зна како да се снађе. Известио је пук... Е, пред том новом ситуацијом морали су и они из пука да се замисле.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ПРВИ СЕРДАР: Ал’ је од плама стидан вук! ДРУГИ СЕРДАР: А још га више мрзи пук! ТРЕЋИ СЕРДАР: Мамићемо га на стрв. ЧЕТВРТИ СЕРДАР: На ону скотску, турску крв!... ВЛ. ВАВИЛА: Вељи је господ, децо!
Ћипико, Иво - Пауци
Он је преко залогаја упита: —А има ли шта ново? Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува! Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет' шћап у руке, па у просјаке!
Да су велики 'арчи?... А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.
Тако каматници неће моћ гулит' на сваки начин наш бајни пук. — То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. — Не смета, важно је.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
више него што је било потребно, али је имала за последицу да сам, после непуна два сата, таман кад је наш топнички пук прешао гребен, и сам нашао изгубљени правац својем раду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ваше Величанство — рапортирао је командант — стање пука је ратно. Пук се налази на положајима. Краљ се руковао са командантом, онда и са осталима, до последњег ордонанса.
На излазу из вароши зауставише нас да прође један пешачки пук, који замаче на супротну страну. Пролазе исцепани војници мрзовољна изгледа, претоварени торбама и муницијом, и одоше,
Чујем у пролазу где један вели: — Причекај бре... Све ће нас сада пустити кући. Уз пут наиђох на један пук пешадије. Застали су да виде куда ће. Војници се пресамитили преко пушака и гледају мрзовољно преда се.
Ваљда је тако било. Колоне навиру са свих страна. Неке се одвајају ка Руговској клисури, мој пук пође ка Митровици. Тек на друму осетише људи како су сада жалосни и јадни.
Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек. Пред нама одмиче један пук пешадије. Али у подножју чекају још два пука и тако смо „уракљени“ наоружаном пешадијом.
Али се ниједна од њих не окрете и тако замакоше у село... Пристизао је лагано и пук. Причају да су многи коњи поломили ноге, те су морали претоваривати ствари на друге, или су бацали сандуке.
— Зато је сарма мало бљутава — правда се Лука. Али ми то нисмо приметили. Једне хладне ноћи избудише готово цео пук. Наређено је да се одреде људи и изаберу четрдесет најјачих коња, да пренесу државну благајну у Сан Ђовани.
Када је дошао у Пећ, сазнао је да је његов пук отишао даље. — Увек сам ишао с последњу јединицу, јер она купи „шњур“, и имао сам паре.
Немам пусто овде Енглеску, па целу да је продам... Али једнога дана дознао је Танасије да је пристигао и његов пук. Напустио је одмах своје Енглезе и пошао да се пријави у батерију. Дочекали су га радосно.
И поред све опрезности, ипак су многи поверовали извесним причама и онда им се сутра смејао цео пук. То нам је била једина разонода.
— Кипислцауф!... Сад смо гимнастичко друштво — вели Лука. Потпоручник Топлица, који је сад први пут дошао у наш пук, наже се према Драгиши и тихо запита: — Реци ми, молим те, шта му то значи оно „Кипи-сцлауф“? Драгиша се насмеја.
дана унеше мало свежине у наш монотони живот Енглескиње из једне канадске болнице, које су навратиле да посете наш пук. Од нас нико није говорио енглески, а Енглези су натуцали нешто мало француски.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Будимо хајка! Ево друма по ком газимо пук људи, на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди, али
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.