Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
само да је почињало једним сном, и у том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж белог друма, којим је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с једне и с друге стране пута.
ломњаве и склоњен ту да се заштити од ретких зрна која су повремено долетала, Христић је посматрао како пешаци онога пука, што је гонио, раздрагани а ћутљиви, спроводе једну потпуно нову непријатељску батерију коју су затекли и згодно
Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају том и том, тога и тога дана, о чему известите његову породицу. Сахрањен на положају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
са запрепашћењем, да се на списку Шевича налазе читаве породице официрске, из тог некад Подунавског, ландмилицијског пука. У Бечу сматрају да је онај ко је саветовао да се тим официрима изда апшит из војске, морао сићи с ума.
Гарчула је зато дао знак грофу Палавичинију да почне да чита рескрипт о касирању пука, и био је уверен да ће сви они покорно, и без поговора, пристати да се из утврђења и редута, око Махале, преселе на
„Пазите, само лагано.“ Потом је Гарсули сео. Док је гроф Палавичини читао рескрипт о касирању пука са великом титулом у почетку, Гарсули је посматрао оне који су му били најближи, испод павиљона.
Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби пред капију. На челу формације, јахао је мајор Трифун Исакович, гологлав, са раном на глави, на којој се крв била
Тражићу, колико сутра, само смртне казне и десетковање пука.“ „Тражите!“ одговори му старац, благо, тако да је то изненадило Крфљанина.
Оних, везаних, тридесеторица војника одведено је у казамат, који је био крај бунара. Остали делови пука стајали су на дворишту касарне, која је била кирасирска.
Горе, у заложеној и осветљеној канцеларији профоза, чекао га је караулски официр, из пука кирасира грофа Сербелони. Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући
једног свог војника, у својој самоћи, па се уплашио да то неки од тих официра не докучи и да глас не пукне до његовог пука, у вароши.
Кола кирасирског пука, велика, тешка, црна, приближила су се, међутим, а два хусара су – ваљда да извиде – објахала Исаковиче, у каријери.
затвора, у Команди баруна Енгелсхофена, иза капеле капуцина, завршавало се суђење једном официру кирасирског пука, чији је Инхабер био гроф Сербелони. Тај официр се звао Терцини.
А брише се са списка кирасирског пука, чији је Инхабер гроф Сербелони. О томе има да се извести Осек. Суд је после тога напустио дворану.
Јего благородије Павел Исакович, ритмајстор новоуспостављеног, илирског, хусарског, пука, имао је, у Неоплатенси, болешљивог рођака, лајтнанта Исака Исаковича.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ударен од коња више колена, пре неки дан, кад је почео да скупља делове пука, још се буди ноћу од бола, али тај бол умине брзо, као и страшна малаксалост и изнуреност у костима, од умора.
Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука. Пук се скупљао из разних села славонских и сремских, да би под његовим вођством пошао у град Печуј, где је имао да
Бојао се само да му један део пука, који је долазио са капетаном Пишчевичем, из Шида, не задоцни на окуп, под Варадином.
који су газили до колена блато и тукли се око првих бунара на које су наишли, трчећи после пустим улицама, за грајом пука што је одмицао, кроз град.
При примању шатора, крај ватре, већ су се опет разликовали поједини делови пука, а, при дељењу сламе и вина, већ су одговарали гласно ротмајсторима.
Тај је једини дочекао да се сасвим раздани и да га обасја сунце. Сутрашњи дан био је одређен за преглед пука. У рану зору већ пробудише их трубачи и добошари.
Међутим се у кући Комесаровој, где је спавао предводитељ пука, сазнало за све што беху ноћас по Печују „пандури“ починили.
Одабран да замени полковника, знао је да ће га овде учинити потполковником пука и било му је стало да данас све добро прође.
Прискочио је свечано опремљеним колима и вичући питао већ по трећи пут, где је заповедник пука, Исакович? Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и
Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који је знао језик пука, јер је у околини имао на хиљаде верних својих Славена, католика.
Комесар је имао манију писмених успеха. Увртео је био у главу да, по одласку бираног одреда Славонско‑подунавског пука на бојиште, јави, својим танким, оштрим словима, да се предводитељ пука Вук Исакович, један од најбољих официра са
одласку бираног одреда Славонско‑подунавског пука на бојиште, јави, својим танким, оштрим словима, да се предводитељ пука Вук Исакович, један од најбољих официра са његовог подручја, просвећен дивним речима бискупа печујског, приклонио да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Њен подстицај може бити пука игра речи или каква друга, сасвим ирационална ситуација — дечја песма око тог надахњујућег језгра увек покушати да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
које се несрећом до данас вообшче свој деци нашој приподаје«, од верских предрасуда (»корист попова /лежи/ у глупости пука«, вели он), и тражи модерну просвету, основану на разуму и науци.
унео у себе, унутра разрадио и као цвет развио особине српског националног духа и зато остао песник елите и песник пука, тако да га данас учени људи изучавају а прост народ зна напамет, као што је случај са истински великим песницима
нови или књижевни речи и више лепоте, с додатком писмене углађености слога, него колико и једне и друге у устима пука или простога народа има и имати може«.
Својим ведрим оптимизмом, веселим сликама нишкога живота и малога пука, Сремац је у добу око 1900, када се јавила експлозија песимизма у српској књижевности, био омиљени забављач широке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је и он одржао говор и рекао да ће сутра вршити смотру командант дивизиона и пука. Логор има да се уреди, штала очисти, топови орибају, коњи отимаре, и сто других наређења, да сам се чудио откуда му
Најзад је стигла вест са меродавне стране, од посилног команданта пука, који је чуо када је командант наредио ађутанту да напише заповест за покрет у два часа по поноћи.
Тамни дугачки редови запрегнутих топова и кара низали су се, померали и равнали. Широк је фронт ратног артиљеријског пука, и крила су се губила у помрчини. А луди, сићушни, малени, промицали су са фењерима.
зачу се команда... — Здесна, у топовску колону! Здесна затакараше каре и топови, и широк фронт ратног пука поче да се распада у дугачку топовску колону, која замаче у мрак, по неравноме друму. — Је л то пета?
— обрати се један од послужиоца неком рањенику. — Ти си пребринуо бригу... — Не дао ти бог! — Из кога сте пука? — Петог прекобројног. — Како је тамо? — Не питај, све изгибе. Онда опет застадосмо.
За њим пођосмо и ми, али се ипак заустависмо на извесном одстојању. Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона. Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ...
Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона. Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ... Онда команданти батаљона отпоздравише и одоше журно у правцу пука...
Онда команданти батаљона отпоздравише и одоше журно у правцу пука... Мало после, један батаљон поче да се свија и прилази нама. Испод самога врха се заустави.
— Пожурите, пожурите!... Зар сада нађосте?!... — виче нестрпљиво командир. — Шта је то? — развика се командант пука. — Поручниче, где су вам људи? Командир се нервозно окреће и шаље ордонанса да истера војнике из шипрага.
Извлаче се лено, закопчавајући полако одело, као да не чују вику команданта пука. Не боје се никакве казне више, јер виде да им сада предстоји најтежа дужност и највећа опасност. Горе бити не може.
Горе бити не може. Хтели би још мало даха, живота — макар командант пука викао и претио. Командир звизну у пиштаљку и командова: — Крећи! — и поравна се са војницима.
А свеж опојан ваздух ћарлијао је око нас... Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава. Наиђе ордонанс из штаба пука, те га запитасмо зашто оволико стојимо. — Заглавио се мостови трен у бари!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.
Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко зна куда! Овако изиђох првих дана августа, у касарни К унд К. регименте бр. 29 у Бечкереку, пред ађутанта пука (мајор Таш). Он је ударао песницом по мојим актима и тврдио да ће ме навући на вешала.
Већ првих дана јесени, сва су та лепа, мушка тела била мртва. Мене је тај ађутант пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на Србију, али је остао у блату и снегу Срема, у селу
Одатле сам пренет у болницу, у Вуковар. Поменути ађутант пука, мајор Таш, после рата, у Новом Саду, био је агент фабрике вагона „Ганц Данубиус“ из Пеште.
на Злота Липи, у великој офанзиви на Русију, која се, за двадесет и девету, завршила катастрофално, приликом пропасти пука, и армије, којом је командовао Бем Ермоли.
Редовно их је доносио. Код Поткамијена (ако ме сећање не вара), поред ловачког пука бр. 28 из Аустрије, грдно смо настрадали. Изведени смо на једно брдашце, откуд се градић, као Шпанија, видео.
Пијем у славу пука Банаћана, који беху верне слуге Бечког ћесара. У славу кола Банаћана, што се ту играло око столова на које су их
Чини ми се да ми цури у загнојеним очима. Лекари нашег пука вршили су саботажу, већ 1915, тако да је била скоро очигледна.
“ Па ми је мило да одем и не гледам то. У почетку јула, ја сам опет у Коморану. Ађутант пука више није мајор Таш, него један мајор из Осијека, Србин, који има велику златну медаљу за храброст, највише одличје
Неки делови једног мађарског пука и, изгледа, и неки батаљон двадесет и девете, на положају Монте Томба („Брег гроба“) тукли су се и ишли су на јуриш и
Вели, преко тога да пређемо. У реду. Одлазим у логор пука и налазим да су моји другови, официри, заиста, шарено друштво.
Вели, у рату га је добио. Једино је командант пука (Живковић) нормалан у мозгу. Он ме је, међутим, дубоко, разочарао.
Мирна и зарасла травом. Чим се изиђе из вароши Крфа, крај речице Потамос, крај логора десетога пука, под брегом, где су били смештени старци, и последња одбрана, више једне црквице, нашао сам два гроба.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда! Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као дивље мачке.
Два дијела ту бијаше пука јоште млади, а обезубили, све лижући оне посластице. Од жеље се сад наједох меса. ВУК МИЋУНОВИЋ Фала Богу, јест
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Вукосаве, који Скитница даје у првој слици ВИЛОТИЈЕВИЋ, човек са говорнице ИСЛЕДНИК МАНОЈЛО, капетан ИВ пешадијског пука „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија ТАНАСКО, редов у истој јединици Догађа се хиљадудеветстошездесетинеке
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т.
У здравље нашег припоштованог оца гвардијана и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе! Живили! — Живили! — заграјаше млађи! — А шта је с Ловрићем?
Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена. Сиди, одмори се!
Имам шта ли!...“ Тако вели сељак и још даље развезâ, кâ шта они чине. Сад, брате Брне, да ту није било пука... — Дакле, било је ту још свита?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Војска је стала на километар од села. Има их преко две стотине — рече Чађевић. — Јачи смо ми, Стево, и од пука војске — подиже га убрзано срце и он устаде. — Можда нису ни пошли у Прерово. Скоро ће подне. Нек иду луди кући.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и сâм држ'о да сам; Али тек данас смем признати шта сам, И рећи што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога пука, И с осећајем вечним, исте врсте Што дете има кад укочи прсте, Па пружа руке плашећ' се баука, Ја жудим само да ме не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту погибе јуначки Фалкенберг, а иста судбина достиже и команданта пука. Око друге једне градске капије, камо је појахао администратор, разбукта се исто тако жестока борба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После два дана клацкања на коњу по каменитим и вратоломним стазама стигох увече до резерве његовог пука, где ми рекоше да је он за ту ноћ добио некакав специјалан задатак на извршење и да ћу морати, због тога, сем ако
Док сам био у резерви, имао сам један разговор с командантом пука и очекујем велике непријатности. Ја сам, да кажем, против ових излишних, делимичних напада...
— — — — — — — — — — — — — — Разумем. Да одмах вратим сав непотребан материјал за утврђивање у штаб пука и да... разумем, гос' пуковниче! Па, остављајући слушалицу: — Да прође један дан а да те не понизе, то је немогуће.
кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата.
сељаку. — Аха, аха! Затим трећи: — Господине пуковниче, на рапорту сам по наредби ађутанта пука, јер нисам извршио наређење старешине ордонанса, каплара Камарића.
И кад прође и комора и санитет са попом, коме се, кад јаше, виде везене сељачке чарапе, и кад промакну сви дроњци пука, онда тек наилази Ресимић, па се претвара да не види команданта. — Ти опет последњи, мајку ти коцкарску?
После командант, у галопу, праћен ађутантом и ордонансима, одлази кроз прашину на чело пука. А чим наступи замор на маршу, онда запишти командант батаљона: — Ресимић, дај такт!
, од оца Јефрема Ресимића, покојног наредника, штабовског трубача истога онога пука у коме, по мишљењу претпостављених, на његову бруку, а по мишљењу Секулином на част пука, служи и он — његов син, као
трубача истога онога пука у коме, по мишљењу претпостављених, на његову бруку, а по мишљењу Секулином на част пука, служи и он — његов син, као Добошар прве чете другог, у свима тешким борбама, прослављеног батаљона.
И стављен под редовни војни суд свога пука, он оста у затвору све док топови на фронту не огласише почетак новог крвављења.
Далеко од свога пука, који се налазио на другом правцу војних операција, он се јави једном од пукова на који прво беше наишао, где изјави
страшан, не зна за душу: „Стеване, носите ово у прву батерију; Стеване, ово, у дивизион; Стеване, ено вам једанаестог пука, видите ли онај гребен онде, што пре тамо и натраг.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Некако су се спљоснуле, изгубиле сваку тежину и сваку запремину у времену — пука арабеска моје мисли —, тако да преко њих без запреке посежем руком у моје дјетињство, као преко несуштаствене ограде
Зато је спремно и са ширином потеза пристао да му син узме за жену здраву дјевојку-љепотицу из пука у коју се био „смртно заљубио”. Дједов мудро-династички еугенетски рачун био је једна од користи тог посла.
прави, чистокрвни грађанин не носи у срцу ништа, ама баш ништа: осјећај нефиксиран за какав физички предмет постаје пука сјена, и човјек убрзо почиње да сумња у ре- алну опстојаност свог оцјећаја, ако је доказују материјални предмет који
Смрт искупљује сваки живот. Живјети се може и неозбиљно, и неодговорно. Читав наш живот може да буде пука једна фикција, једна страсна игра у загрљају бунила, једна усијана илузија просањана на рубу стварности.
Понављам, ја добро разумијем, представа није сушта реалност. Но није ни пука произвољност: оно што се има да догоди мора се догодити, не може да се догоди или не догоди, да се догоди овако или
(Можда немају сасвим криво они који тврде да је љубав углавном игра самољубља, уколико није пука чулност; а ја ипак нисам тако нерафиниран да би за мене била ово последње; за мене, штовише, чулност има сасвим
И вриједност му је баш у томе што тек таква, психолошко-лирска врста испита савјести, а не пука интелектуалистичка, етичка, социолошка и тако даље, уједа и разбуђује, и промиче нешто у најинтимнијој интимности
Ван таквог система, старење не постоји. У зракопразном простору старост је пука ријеч. Одатле је потпуно разумљив човјеков порив да изађе из амбијента и његовог система релација, да исклизи из
То је као нека елитнија медицина, медицина која није згољни занат и пука вјештина. А у тој мистици, улогу импондерабилних и квазиметафизичких олина играју ријечи као што је, на примјер, ријеч
природе, наше интимне структуре, ако је наиме то доиста један начин осјећања, један начин доживљавања свијета, а не пука поза, што то значи? Дакако, неко коме је мој начин доживљавања туђ, може да га назове „нестварним”, или чак „лажним”.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када се у мислима вратим на те догађаје, сигуран сам да то што сам се спасао није била пука случајност. Настојање изумитеља је у основи спасавање живота.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ту песнички говор постаје таутолошки. Разуме се да није посреди пука метричка схема него и све што са њом у присној повезаности иде: сечење реченице на стихове и њен прелазак из стиха у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У Сеобама је, наиме, као и у првоме делу Пишчевићевих мемоара, описан војни поход Славонско-подунавског пука, састављеног од три стотине Срба из Угарске, поданика и војних најамника Марије Терезије.
делом као паралелну сижејну линију дао догађаје који су се у међувремену одиграли у завичају Славонско-подунавског пука.
На дугоме једногодишњем походу Славонско-подунавског пука - походу што се протеже с краја на крај романа - стално се осећа присуство небеског свода: пук се креће, одмара се,
И он је тесно саображен са сижеом. Ратни поход Славонско-подунавског пука, у коме је Вукова судбина извучена у крупан план, књижевно је уобличен као кружно кретање - завршава се на истој тачки
А призори ратног похода Славонско-подунавског пука, чим су смештени између двеју оваквих композиционих тачака, осим буквалнога смисла (миметичка вредност) добијају и
Једноставно се описује кретање Славонско-подунавског пука од Печуја до кнежевине Виртемберг. Али ако нема крупнијих догађаја који би мењали односе међу ликовима и њихове
Оквирном сижејном линијом романа ваља се посебно позабавити; наиме, кретањем пука и његовог предводитеља Вука Исаковича из завичаја у туђину, па из туђине назад у завичај.
Ако сада пређемо на сиже, одмах ћемо приметити да има два тока: спољњи чини одлазак на војну Славонско-подунавског пука, његово учешће у биткама и његов повратак у завичај; унутарњи обухвата три средишња лика у породичноме кругу, који
Због таквог положаја Вукова судбина добија допунску улогу: она, заједно са кружним кретањем пука, уоквирава остале људске судбине у роману.
Занимљиво је да се у роману о ратном походу једног најамничког пука управо битке и крвави ратни окршаји не описују изједно, континуирано.
393 Још само два примера за необично памћење предводитеља српског пука, очајног и немоћног, са мислима које му је осенчила „горкост смерти”, као и брату му Аранђелу и супрузи, госпожи
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Што год да чиниш зло чиниш јер блато Из тог подземља славно је све више. РАВИЈОЈЛА ...тужна вила није сјена пука Тин Твоје је срце узрок дана и ноћи Време слично сунцу дубоком и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је
Краков, Станислав - КРИЛА
Сви су имали неодољиву потребу за то. — ”...по сваку цену...” телефон је вриштао из пука. — Ма куд баш мене, господин’ мајоре, — стар сам човек — и жењен сам — куд ћу ја на Стару Попадију — шаљите људе
Имао је кук прострељен. Шмркао је тихо, и тражио да пије. Потом је тужно гледао зелене врхове борова. Командант пука наредио је да се официр, који је вршио препад на село, оптужи за упропашћене ранце и погубљену ратну спрему.
— Држите... — А где ћу ја сада. — питао је бесвесно Душко. — Известите команданта пука. И док четири ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у окрвављеној
Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис.
Пушиле се. Горе за ровом је страшно грмнула мерзерска бомба, и њена се огромна парчад уз јаук ковитлала по зраку. Из пука је убрзо телефон звонио и питао где се та последња експлозија догодила.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Запамти где си стао: „Освануо је шеснаести септембар.“ Да чујемо сад Предрага. Где сте били ви из седмога пука и шта сте радили до шеснаестога септембра? Предраг се накашља и поче: — Ја не умем да причам као Светислав.
Али коморџије тврде одлучно. И заиста, тринаестог септембра, у седам и по часова, стигло је наређење команданту пука да са својим првим и трећим батаљоном, одмах крене, и стави се на расположење команданту Дринске дивизије.
На овом месту смо преноћили и остали и сутрадан, четрнаестог септембра. За то време наш командант пука обилазио је положај да се упозна са стањем. Са њим је био мој командир чете.
Онда одлуче да на положај изиђу наших шест чета и преузму ровове оних измешаних јединица. А преостале две чете нашег пука да остану у резерви. Петнаестог септембра у шест и четрдесет и пет...
Али како је артиљеријска послуга изгинула, то командант пука одреди шеснаест пешака као послужиоце код тих топова. Упутили смо даље људе да донесу артиљеријску муницију и још
Петнаестог септембра увече ситуација је била оваква: шест чета нашег седмог пука смениле су делове седамнаестог пука и неких других пукова. Четнички одред одменио је делове четвртог и шестог пука.
Петнаестог септембра увече ситуација је била оваква: шест чета нашег седмог пука смениле су делове седамнаестог пука и неких других пукова. Четнички одред одменио је делове четвртог и шестог пука. Је ли тако?
Четнички одред одменио је делове четвртог и шестог пука. Је ли тако? — запита Предраг Светислава. — Тако је. — Сви смењени пукови груписали су се десно од нас и распоредили
Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука. Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо!
Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука. Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо! — говорио је пуковник Јовановић.
“ Из наше позадине трчећим кораком наступао је батаљон из резерве и размештао се позади петог пука. Облаци се спуштају све ниже, видик се губио и наједном утонусмо у таму.
— Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука. Онако раздраган лупи ме шаком по левом рамену. Мени излетеше светлаци пред очи.
Ћипико, Иво - Пауци
Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. — Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на
Све му се то мијеша у глави. Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука... У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
све радозналце који су га кришом мотрили са неколико корачаји растојања, правећи се да је тај поглед према крсту само пука случајност и ништа више.
Наравно, ово последње је једино тачно, сасвим тачно, а све остало је пука уобразиља. Али, кажем ли да је та мрља само једна друга стена и ништа више, сасећи ћу крхку травчицу чаролије у корену.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Становници, „кућепоседници” и остали, пука сиротиња, оновременска потишена сиротиња: надничар, слуга, кочијаш, вешерка, овде-онде занатлија с радионицом у ћошку
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на пример, једнога кројача женскога одела, са свима манирима које та професија намеће, па вам кажу да је то командант пука у пензији, или замислите човека са добрим апетитом и, овоме одговарајућим трбухом, са меснатим клемпавим ушима,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ваше Величанство — рапортирао је командант — стање пука је ратно. Пук се налази на положајима. Краљ се руковао са командантом, онда и са осталима, до последњег ордонанса.
Командант ме зовну: — Ићи ћете испред нас. Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви. Кретали смо се лагано кроз шуму. Питао је Краљ за морал војника.
Када им приђосмо, војници су били постројени у кару. Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао!
Када им приђосмо, војници су били постројени у кару. Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао!
Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла.
После подне Краљ се опрости од официра и одјаха до друма, где је чекао аутомобил. Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане.
као што и сам видиш, они нам сада ништа не користе — и показа руком на пут, куда се кретала једна батерија мога пука. — Али тешко ми је због војника. Ти сироти људи вршили су своју дужност до последњег часа...
Веле, сигурно је из нашега пука. Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона... А ти знаш њега... Он је у стању да дигне на ноге целу
Па да... ништа нам друго није ни остало. Скрпили су некако два пука пешадије. Наређено је да артиљеријска припрема буде изненадна, брза али кратка.
— идем сада где је мени воља, а он нека ме тражи! — мисли свакако на свога команданта пука. Улицом одјекује топот коња и чује се нека вика, да би се направио пролаз.
А из суседног пешачког пука отишла је цела једна чета. Обућа војника је поцепана, шињели нагорели од спавања поред ватре, да се у неких кошуље
После подне одазваше у дивизију команданте пукова. Сада верујемо да је дошао последњи час. Чекамо пред штабом пука... — Свршено је, господо — рече при повратку командант. — Је ли ту ађутант?