Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
јести их, но не могући за дубину воде к њима приступити, договоре се да пре испију воду а потом да изеду коже, и тако пукну пијући пре него до кожа дођу.
је отрову змије, зовоме жеднице, која кад уједе човека или животињу, такова љута и неугасима жеђ нападне на њих да пукну пијући, нити жеђи угасити могу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Главаш и други опале пиштољима те игумана убију. А кад пиштољи пукну, онда сва војска повиче: „Лагум, лагум!” пак бежи натраг колико се скочити може.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући! Она кад трчи, па све овако — он тури главу међ' ноге, а ја држи, држи!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
све око њега, кад тамо: баш њему сви певају, па га водају по сценографији лево, десно, а он се чуди па њима смешно, да пукну од смеја!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Свирају с прага дуси вратари: чивилук урла, дере мараме. Загрми кревет, пукну тренице. Размахне светац гвозден-вилама: запрште собом ватрен-стрелице, палећи крила мрачним силама.
Што руке Божје тму не устуре да пукну поља пламсањем нара од Сентандреје до Хиландара!? о сипка звездо с Тариног гаја, ублажи удар ритмичких бура у
храмље, без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и Реља је као растао, ширио се. Прса му се напињаху да пукну, а срце му обузимаше и облијеваше нека слатка, чудесна врелина.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: — Ништа! А једнако се смеши на њ. — Како ништа?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— „Али само сада, кад сте, кажете, у невољи... знате, оматорела сам, леђа да пукну.” И заиста су пуцала леђа; и пекао је Нату стид, кад је први пут унела туђ веш, и осетила како као гусеница мили по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
призови старца Недијељка, нека топе пуни, па препуни, нека прида праха и олова, нек подигне небу под облаке, нека пукну стари баљемези; хабер подај пољу у сватове: нек се наша браћа ослободе, нек одмакну коње од обале, од студене од воде
их у скут и у руку, отпаш'те им свијетло оружје, а служите вино и ракију, а слушајте моје даницкиње: када пукну на бијелој кули, ја ћу онда пашу погубити, а ви сваки свога погубите, па хајдете на бијелу кулу да видите што ј' од