Употреба речи пун у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Пре страдања беше строг, а сад озбиљан, али пун благости. Више пута сам га сравњивао са првим хришћанским мученицима: пун доброте и стрпљења!

Више пута сам га сравњивао са првим хришћанским мученицима: пун доброте и стрпљења! Кад ме је видео, потекоше му сузе низ лице. Сиромах отац!

А у тужним очима лежаше израз пун благодарности: — Ах, имала сам оца, пријатељу, али га не памтим. Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га

„А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осмехнувши се. Он ме погледа, пун саучешћа, па онда стидљиво, чисто и не гледајући ме, рече: „Па, ево, ја да те учим, Грлице!

Склопила је наново очи и ћуташе као обично. Чича Марко је дуго посматраше, пун туге и саучешћа, па онда, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Нема ти бољег света од онога гди је коме пун трбух! Да ти хоћеш мене упутити гди ја могу тако одебљати као ти, тамо бих ја ишао.

Курјак би хтео да га други храни; његова курјачка памет дотле достиже да је добра ствар пун трбух, али му ланац није по ћуди. О| туђој муки умети живиш, то је врло ласно, нити изискује много памети и науке.

Но шта ту види? Овчарску кабаничицу и жезал и ћилим ту прострет, на кому се он богу мољаше. Пун удивљенија цар, и зачуђен, пита га шта то значи. Каже му ови совјет родитеља свога.

Док је њима само пун трбух, свему се осталом смеју и ругају. 74 Славуј и кукавица и магарац Славуј у пролеће по обичају појаше.

Сиђите, дакле, да сви скупа ови радосни празник празнујемо.” Онда и петао, чинећи се пун радости, викне: „О слатких вестиу веселих гласова!

што пчелу видимо на сва прозјабенија спуштајући се и од свакога благопотребнаја узимајући, сав прекрасни божји свет пун је меда и млека, нектара и амвросије”.

Оде и папа, ал' понесе чекић у џепу. Како ти статуа почне плакати, а он чекићем у главу, пак имаш шта наћи: сунђер пун воде.

Тада дервиш заповеди да се донесе један велики чабар пун чисте воде, над којом он нешто очита, пак рекне султану да замочи сву главу у ту воду и да је ту за толико држи за

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

носи пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У

не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У зори где се пуши, пун магле, црни стог Пљускали је таласи класја, у мрачном небу иза ње Севнула муња граната као јеленов рог 2.

Како су ћутљиви Чеси и Тиролци! Мирни Пруси неће ни мрава да згазе! Разваљена кола, бачве, противколци, пун коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на

з. А замисли бурдељ с фотељама од плиша пун бачених флаша конзерви и пива на прозору је нацртана киша у наручју дуге једна бреза плива и с мутним капима зноја

5. Пуче кичма змији коју ми је брат чврсто као уже везао о врат и са гране пљуснух у пун крви чун. Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству, мучен ко леднички цвет, разазнах у мраку још страшнији

Ко пре педесет година, свако пронађе свој град, свој кревет пун животиња, овој шлем, свој нож, свој сат. Један поруку носи важну (пре века краљ га послао), други окреће вола на

Дрвље и камење ваљајући, дрина, Тимок, загрцнут мутним кишама, Лаб, пун потопљених топова и свиња, глибовита Колубара, штапом пипајући, слепа Нишава.

ИЗВЕШТАЈ Благоје на Дрини, пун шрапнела, Тодор са главом далеко од тела. Милутин у првом пешадијском пуку, Урош без једног ока и без руку.

Али твој телевизор одлучно тврди да је твој тањир пун: на ТВ-екрану, крунисана першуном и кромпиром, у твом тањиру царује говедина!

На овој страници, пун риба, ври бакрењак, са ове ми се у лице унесе сом! А на овој, на ушћу Тисе у Дунав, лето мирише ко биљна апотека!

ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад смо Грабовцу дошли, хтедоше да запале хан тј. турску кућу; но бијаше близу један чардак пун кукуруза, те ја једва одбраним да не запале хан, јер би и чардак изгорео, а ̓ране нам треба.

Сад Теодор пун радости рече: „Добро ће бити”, пак он написа писмо овако: „Поздравље теби, брате Теодоре, од мене Црнога Ђорђа и од

Живко Дабић да удари на горњу капију да Турке замамљује, а ми сви други около шанцу да се прикучимо, премда је јендек пун воде, прећи се не може.

Како је дошао, довео је свог момка Ивана, и све трпа шећер по пун вилџан: „Пи, попе, то је добро, то разбија кар”. — И тако оде, и често Ивана шаље те ми шећер и кафу доноси и

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада. Свет је овај ионако пун јада и накарада. Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?

Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...

Ето, велим, учитељу да ујдурише. — Баш ти хвала, Жико!... Их, благо мени! Дајде, дајде! — рече учитељ Грујица, пун радости што је добио тако ретку тицу јутрос на уранку, па узе јеину и однесе да је некуд склони.

Хукну на њих, прошапта нешто, па их метну на ватраљ и гурну у ватру. Затим узе зелен чанак пун воде, и кад се оно олово у ватри растопи, узе ватраљ и сручи га у воду.

Па и кмет Пурко нешто оклева. Откад су људи дошли, а он још не излази из куће. У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. — Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. — Та оно.. знаш... чељад...

Пол звиждуће, Вуја ћути. Све му се чини необично — извраћено. Онај пут пун некаквих јама, па хоће сваки час да се спотакне.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И заиста, тако је. Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице...

Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... И пун задовољства оде низ дубраву... 4. У КОЛУ Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.

Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...

Хајдмо судници, па ћемо се разговарати. И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.

Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш!

Али, као и први пут — није чуо ништа. Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу...

Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?... Онда сте видели како ројем полете у очи. Тако исто и Турци. Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.

Али ружно време дојади. Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...

15. ЉУТА БИТКА Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли! И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи.

Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату стида; Смрзавам од твог топлог даха, У тми без свести, злу без вида.

да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није. Да ми је да волим као пре, пун мрачне И свирепе сласти да патим и страдам; И уживајући у болу што задам, Да не љубим очи него кад су плачне.

И тако, пун тамне невиђене вере, Идем кобном стазом што је увек иста — Кô злокобно сунце, док у мени блиста Насмејано лице

Хероји покрета, номади, над неким Брегом тако зуре у видик пун дима, У мутној и страшној жеђи за далеким, И у вечном своме боју с просторима...

Освајач, злочинац, и херој међ нама, Да те славе људи и нуде се жене; Твој брод да с великим златним катаркама Пун сјајних хорова пролази кроз пене.

Док је гост, међутим, прешао у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском мору: Све мислећ на једну ципелу од свиле.

Жагор. Затим опет два домина млада Казаше дијалог пун несташне шале. Заигра јеђупка, нага... А мрак пада; Свет с клицањем пали шарене ферале.

И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца,

Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе и неког дивљег, неодољивог весеља што је жив. И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.

Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства. Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог зеленог мора, или шум стада мамута у каквој

Њене су косе падале по сочној трави, и њен је слух био опијен ритмом воде из врела, који је био пун пожуде. Она гледаше Адама, са чијих је широких кошчаних груди и мишица бризгао врео и крупан зној.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Не знам колико сам тако спавао, кад осетих нешто мокро на челу. Отворим очи и погледам: пун месец гледа право у собу, а његов паучинаст зрак пао на лице моје мајке.

Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку.

Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку.

Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег. Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу и узе

Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике. Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је

— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко. Додаше му. Он дохвати котао оберучке. Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па

— То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме један поглед пун молбе. Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом” да терам некакав инат.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Но, међутим, није баш ни тако. Напротив. Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши, а оно по бечкеречком Великом календару удари благослов из неба, и

Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један, пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.

Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета, и кобасица и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана

’Оћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито. ’Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов, и пружа му пун бокал вина. — Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал, а другом капу с главе.

А Шаца је био тако раздраган да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.

Закрчила кола сокак, и онако пун радознала и позвана и непозвана света. Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Сав нагунтан, са по десет пари кошуља и гаћа око себе и пун других крпа што једнако купи и халапљиво трпа у своје пазухе, недра, ногавице.

Као да се од њега ширио онај планински, чист, на мајчину душицу мирис. За чудо како је био питом. Увек насмејан, пун беле браде, бос, само у чакширама, без појаса и у пртеној кошуљи из чијих широких рукава вириле су његове дугачке,

Стар, тресе се од старости. Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран. Лице, онако слепо, тамно и пуно блата. И, да није оне колије, не би могао човек да

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Ама људи, ама ја вам... ама ја сам чуо. — Господо, то је шпијун, мора бити шпијун. — Сигурно, сигурно шпијун. Па пун је Београд шпијуна. — Шпијун заиста? — Зар већ? — Доле, доле, долееее! — Ево шпијуна. Је сте ли видели шпијуна?

Живот тај само је једно сањарско ленствовање, недостојно човека који мора да воли онај други, пун трагичних, великих страсти, један бујан ти буран, победнички живот. Ја не знам и никад ништа не могу знати.

У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене. Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити. рата и све треба пустити да иде како иде.

Чим је бануо у собу, он скиде и скоро весело баци иза врата свој меки, пун знојаве масти шешир широког обода. Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико пута собу, с једнога краја на

И сав тај лом и урнебес и ужас, пун огња и крваве страсти, па оно заглушујућа, својствено гаменско звиждање прстима, она дивља дрека, гажење, гушање,

загрљаји, оно трзање срцâ и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук и задах смрти. — Живели ови у жакетима и героцима!

и тај облак, мутан и чудно хладан, мешао се нагло и губио у оном жарком црвенилу пожара што је буктао као да је збиља пун пламеног и крвавог жара.

Њега је грозно мучио њен темпераменат, жив, бујан, и немиран, пун топле страсти, сав врео. Он је хтео да она никад никог не погледа, никад ни с ким не проговори, нигде не изађе и да

час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?

Онда вода избаци и човека, који пун ужаса, загушен неким ружним криком, замлатара неколико пута рукама па се поново изгуби.

је прва пешачка патрола, с оне стране виса, прешла борову шуму па избила у једну долину коју је вијугаво просецао брз, пун иловаче и црвеног шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело

да идем по оним врхунцима ствари, и све ме нешто тамо неодољиво гура, а видим скучен сам, јадан и слаб сам за то и пун сам оне мизерне крви пандурске и оних одвратних, несвесних и кириџијских нагона који су већ постали моја душевна

Африка

у изгледу ових зграда, кроз чије се прозирне зидове јасно види све што се у њима догађа, Конакри је провинцијски град, пун грања, засада и шорова. Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса.

Тек кад се погдегде гране акажуа растворе изнад нас, и све што је запарно разиђе пут неба, види се величанствени свод пун звезда и месечине. Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине.

не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега

Један велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.

Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из

Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови. Ово је крај за који кажу да је пун лавова.

Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке и младе жене траже неко биље међ цвећем. Небо је љубичасто и сурвава се косим

чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме. Велико спремање у празним колибама кампмана; прање, чишћење, бријање. Идемо да видимо беле.

Ја очајно и одушевљено погледах ову веранду на којој је диван, пун кожних суданских јастука; стелаж са албумима фотографија, са романима Стивенсона, Конрада, Анри Мороа, и песмама тога

И увек из раса у којима муслиманство није могло пустити корена: слуга фетишист је пун врлина, што је већ теже рећи за црног муслимана.

Сваки час наилази се на брежуљкасте просторије окружене селом са свих страна; у средини само какав џиновски баобаб пун тамних птица.

Њега већ сви знамо по чувењу, из документарних филмова и из илустрованих листова. Његов мали бенгало, пун аперитива, кожа и слоноваче, у ствари је четири километра од села.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Бегеј је био пуштен у градске ровове и био је пун крекета жаба, ноћу. Од реке му оста само старо, шпанско, име и расцветани врбаци.

Тај трактир се звао „Златни јелен“, а био је пун официрских породица и глумица из Театра. Споља је личио на аустријске дворове у Бечу, са великим, барокним, прозорима,

Дрвени доксат опкољавао је двориште, на спрату, пун цвећа у ћуповима, који су личили на плетене котарице. Насред дворишта био је бунар, сав у ладолежу.

Њихов врат, што иде увис, из гребена. Чинило му се да види њихову главу, њихове танке власи и реп, дуг и пун. Лако је познати добру копиту, високу, доле широку, црну.

сератлија, полазио је из Махале, на Бегеј, и Трифун је знао да ће га, вечерас, видети, издалека, како се лагано враћа, пун песка, и шљунка, и пузи, као нека џиновска гусеница, вечерња.

Осећао је да корача по кући, као да је пун олова. Био је сагао главу од умора. И то се, дакле, било свршило и сад у кући нема никога.

Њено тело је било тело праве лепотице, а тако близу, у колима. А њен поглед пун нечег милог, и страсног, као у занемарених, младих, а лепих, жена.

Разговор се чуо, гласан, пун смеха. Божич је викао и питао госпоже: треба ли да мушкарци окрену главу? Или ће се оне сакрити у жбуњу?

Госпожа Шмерц, једна мала старица, одевена у црну тафту – која је, кад би излазила у варош, метала шешир, пун ружа, на главу – мирисала је сва на зову.

Имао је папир, као доказ да је отпуштен из војске, пун печата, али је тај папир хтео да покаже само кад буде дошао тренутак, живота, или смрти.

Тек пред залазак Сунца, кад су се на небу појавили облаци, и кад је било захладнило, кола су зашла у неки предео пун шумарака и трске. Пролазили су, после, и кроз нека села, са шашариком на крову кућа.

Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био испод прозора, а који је био сав чворав, пун чворуга, као прилепљених слепих мишева. А однекуда се чула и сова. Исакович је, као и његови братенци, био сујеверан.

Теодосије - ЖИТИЈА

А када је ово чуо добри христољубиви Стефан, неисказане радости пун говораше: „Шта ћу вратити Господу за све што ми даде?

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То је онај бујни и пун чулности, отворен и откривен балкански живот, коме се сасвим одају поједини занесени људи и због љубавног дерта,

Милитаризам је развијенији у Бугарској него у свима осталим балканским државама. То је милитаризам пун самопрецењивања и пруске надмености.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Миш уплашено стругну натраг у рупу и промуца пун језе: . — Лијепо смо, богме, почели! С неба сипа читава туча од мачака! Гле, алај тутњи! Смак свијета, готово је!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Земља је била замрзнута а ваздух пун снега. Сахранили су га за пола сата, а они који су га пратили разишли су се брзо као да се нечега стиде или боје.

Било их је довољно бар за педесетак лица. Уздишући, гледао је на сто пун неисправљених писмених задатака. Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се онесвестио чим је

Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака. Жена, коју сте некада могли да видите како хода поред Тисе у разнобојним чарапама, гледала је сада из оквира

да сам то обећање испунио, заћутао и загледао се у споменик неког свештеника чија је обријана ћела на слици сијала као пун месец.

Заправо: морало је бити три сата јер су чиновници долазили на плажу, а они из трговина одлазили са ње. Врбак је био пун љубавника и клинаца који су пустошили птичја гнезда. Сетих се Сашиног задахталог: „А између тебе и мале Туркиње?

Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину. Ако се окренем само мало, можда

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.

— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар. Чамча пун радости. — Нисам ти казао да ћемо продати? Штета што нисмо више понели. Но још нешто.

У ношњи је био прави дандy, у понашању гентлемен. Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља. Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих

Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.

— А од пургербала имате више хасне? — Тај пуни џеп. Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи. Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели. Наравно, знам коме ћу и кад дати.

Сала од страха готово празна. Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу. Већ је насред сале. Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија

Већ није ни пун као некада. Пера тера своје. Никад не може да изведе свој план. Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође

Црњански, Милош - Сеобе 1

Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља. А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша,

Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и крај кола зачуше се прве шеве. Видик је био пун јата врана и све више светао од безмерних, равних поплава и бара.

везаним рукама и стискајући их на очи, које су биле обневиделе, није више трчао, већ је падао, тетурао се и бауљао, пун танких поточића и извора крви.

Са једне стране видик је био пун воде и мокрих острва, над којима су белели се минарети и бедеми Београда, у бледоплавом небу.

Затворена са свих страна, олепљена, имала је свега један улаз, низак и пун голубова, испод греда са којих су висиле коже.

овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је и он чуо, непрестано, под прозором.

је долазио лекар чак из Осека, који је сваки пут добијао дукат, а који је лечио неким гвозденим цевима, положивши је, пун сат, тако да је лежала скоро главачке, она иначе беше слободна и сви је остављаху на миру, то јест сви је напуштаху.

Возећи се за пуком, као неки огромни мех, пун вина, Вук Исакович је пропуштао крај кола свет, као неки сан. Ратујући годинама, он је био давно навикао да се вози у

Кроз отвор, видео је логор својих људи, пун разбацане, иструлеле сламе и псе. Пси се вијаху, играјући се, бацајући сламу њушкама у вис.

Код једног великог пласта сламе, који беше пун живине, око неких двоколица са великим точковима, било се искупило мноштво сељака, сељанки и деце.

Ослушкујући њихов корак и команде официра, тресући се на коњу, опет пун перја и свилених трака, привезаних за грудњак од овнујске коже, Исакович је, полегавши скоро по врату коња, грабио,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁷⁵ За њу не ваља ни да спава напољу кад је пун месец, јер може „месечина да â фате“, односно да роди месечара.⁷⁶ Кретање труднице није ограничено само у времену,

¹⁹ Одбијање од сисе врши се у гранично време које означава завршетак одређеног периода: у петак, кад је пун месец итд. Дете се обично доји годину или две дана, каткад и дуже.

Отуд огромна разлика у ставу према женском и мушком детету. Ваљаност и пун значај ових закључака, добијених анализом садржаја наших народних пословица, биће могућно сагледати и оценити у пуној

Одбијање од сисе у тачно одређено, гранично време (петак, пун месец) на посебан, тачно утврђен начин, на посебном месту (праг), уз изговарање прикладне магијске формуле (басме),

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Једнога дана однекуд се појавише и ретки саксофони: блиставе, добро чуване животиње из којих се расипао лепљиви звук, пун неизрециве носталгије и бола.

облачном граду на који непрестано пада смог — осећао се као сопствена љуштура која носи његово име, презиме и осмех пун најскупљих џекет-навлака. — Јутрос... — одговори кад су га запитали кад је стигао. – А колико остајете? – Не знам.

Он не стигне ни да подигне главу када бели набори њене хаљине испуне оба стаклена круга. Витки прсти и пун зглоб младе жене спусте се на лимени сто. Пуфко подигне очи и угледа је у скраћењу.

Када није са њом, као да уопште не живи. Настављају да се скривају. Упоређују своје генерације. Она му открива да је пун љубави, а да то уопште није знао... Прија јој, каже, да се брине о њој.

њихове брадавице из којих су расле длаке, двосмислени начин на који су баратале речима, питајући га жели ли »пун« или »празан« кревет, као да га је опет враћао у власт свих оних већ одавно у памћењу потиснутих жентурача

Изненада, иза облака изрони пун месец, па две реке мутно блеснуше попут сечива укрштених сабљи које је неко завитлао у таму.

Тело као да јој је створено за овај неприступачни предео пун тајних пролаза и подземних вода што шикљају и куљају из траве и пукотина у камену.

Јагњетина је још крвава око кости. Боже, колико меса! А после: дубок сан пун мириса лековитих трава и свежег креча са зида.

Матавуљ, Симо - УСКОК

уз которске стране; доста је широк, али је сувише стрменит, а пошто га је вијековима вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао у памети многим јевропским путницима и често бивао описан.

и таваница окречене; у зиду бјеше издубљена оџаклија, у којој гораше велика ватра; у нуглу бјеше повелик орман, пун књига; на стијени, нада столом, вишаше уоквирена Орфелинова „Генералнаја карта Всеросијској империји, Германији,

Онда се Јанко нагну и пољубише се. Па, без ријечи, уђоше. ВИ Пошљедње ноћи године 1815-е на ведру небу сијаше пун мјесец и одсијеваше са смрзла снијега по Ловћену и по његовијем обронцима и вртачама.

Велики дрвени мастионик, пун плијесни, њеколико гушчих пера и двије дебеле писаљке чињаху утисак, да су вијековима ту лежале недирнуте!

Буди захвалан судбини што те је довела до тога. Сад, пун искуства и поуздања у себе, што год урадиш моћи ћеш бити задовољан и поносит, јер ће се у твојој свијести огледати

— Пун’те! — викну Марко својима. — Пун’те брзо! Видите да су се избезумили око онога, те не пуне! — Ха не, за крст часни, но

— Пун’те! — викну Марко својима. — Пун’те брзо! Видите да су се избезумили око онога, те не пуне! — Ха не, за крст часни, но загон! — викну напрасити Крцун.

— Извући ће га!... Однијеће га! — Доље, Крцуне! — викну му вођ — доље!... Имамо времена!... Неће измаћи! Пун’те!... — Ха, ко је Његуш за мном! — викну Крцун и искочи с натегнутом леденицом у једној, и са ханџарем у другој руци.

Ловћен, зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота и мириса.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Мени се, и поред тога, чини да се пун смисао и естетска самосврховитост овог стила утолико срећније потврђују уколико се тематски кругови гранају и шире, то

Пажњу привлачи опис старачке главе; савет дечаку, иако пун прозаизама, духовит је: Искуство није дромбуља да на њему муфте свираш, А није ни расад паприка да га по ћефу

се будио ведар и лак и свака ствар изазивала је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине равнодушна говеђа глава нагнута преко ограде.

До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регетале жабе па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи

сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушурен у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар доконе коњчади која

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Новаковић, пун добре воље и намера, отпочне рад у прилично великим размерама. Прелажење Курцбекове штампарије у српске руке поздрављен

Између писца и дела постоји пуна сагласност. Кротак, питом, нежан, сажаљив, пун симпатија према људима, врло социјалан по својој природи, он је лако примио човекољубиву и идеалистичку филозофију

према људима, врло социјалан по својој природи, он је лако примио човекољубиву и идеалистичку филозофију XВИИИ века. Пун старинске »чувствителности« и »человјекољубија« он ће волети спомен својих родитеља, децу, народ, све људе чиста срца,

својом интелигенцијом, кињи га, као што је кињила и Јована Рајића; дугови су га оптеретили, он је у очајању, пун мржње на »црни полк« калуђерски и проклињући живот. Тек 1823. враћен је на своје старо место. 1824.

Иначе, спев је пун усиљених и мутних алегорија, опширних парафраза, бизарних идеја, нејасности и тамнине, писан често тешко разумљивим

О вредности ове збирке постоје разна мишљења: док једни, као на пример Јагић, тврде да је то слаб и несигуран посао, пун невештина и недоследности, дотле други, као на пример А.

1861. изишао је његов епски спев Св. Са̓ва Неманићь, пун побожно-патриотских размишљања, али у тешким стиховима и без живости и поезије. Грујић је доста писао у прози.

Ненадовић је био образован човек, пун лепих идеја и добрих намера, али хладан, без осећања и без песничког талента.

Овде је неки Вук који прекрасно пише српски.« Караџић је тада потпао под његов пун духовни утицај. Без школа и без школских предрасуда, природно бистар и проницљив, Караџић је лако прихватио његове

Његов живот отада настаје пун чудних доживљаја. До 1848. тешко је ухватити где је живео и шта је радио. Био је у гарди кнеза Михаила у Србији,

Он чини пун утисак искреног песника, он у ондашњу сладуњаву, фразеолошку поезију уноси своју личну снагу, експанзивну бујност

Добар познавалац свога краја, пун љубави за њ, он је дао лепу слику Боке и њених становника. По својим књижевним идеСТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША јама и по

Милићевић, Вук - Беспуће

по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није

и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и

пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом и ритам ударања

Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала. Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна

су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.

Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души. Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која

Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће. И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде тренутака, пуних натегнутог

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Као практикант понашао се примерно, био пун такта. Преписује лепо и тачно, изради све што му казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика.

А Јови је то лако ишло, јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таквих финеса да још мало па нећемо један другоме смети ни бога назвати!

Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло. А сам остаде још мало у школи. Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње

Први мрак паде на земљу, и пун месец се издизаше иза Карабурме, када се на авлијским вратима појави једна детиња прилика рамајући и вукући једну ногу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви милина Што имаде у младости.

Сунце јарко, та колико реда Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске царевине, Српске

Свет је овај пун имена славни Из садањи и времена давни: Овај, веле, снажано је тукô, Онај муњу са неба је свукô, Овај, вели,

“ Тако рече детешце слабачко. Дете слабо момком ојачало, Момка жарке певе послушало: „О, лепа пева!“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља. И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао.

XИИ Часак само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се

XИИ Часак само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд

XИИ Часак само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена

већ му покров стире, Повила се по долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около погледује, Ма пун туге и пун јада, Јера види е пропада.

стире, Повила се по долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около погледује, Ма пун туге и пун јада, Јера види е пропада.

Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости Опомиње се милина, Што имаде у младости. Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту

Ја евовде стаја, као сада, На овој грани певаше славуј — Тако слатко, тако близу пре никада. Ја слуша пун умиља. — Ал' чуј Од лагани ка мени одзада. Ја се обазре — Боже мој, девојка, Никад лепшу не одоји дојка!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

До дуго у ноћ сједили смо на млинском прагу и гледали у пун мјесец, нас двојица, велика и мала бена, а около су регатале жабе, па уз ту крекетаљку ниси знао јеси ли још на земљи

Опет ћемо ми овамо доћи, има кад. Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу разгара дједова неуморна ватрица.

Какав крај, и питом и дивљи, пун изненађења од сваке руке. Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти опет

сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушкан у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар доконе коњчади која

чуда данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се ваља зеричак одморити, па опет — Јово наново — у сјетву, у вјечито обнављање, чекати

дана и ноћи испод досадног вјечитог жрвња, а у мени никако да ишчили и остари сјећање на један сјеновит богат таван пун тишине, препун изненађења, крцат смиреним тајнама. Никад га до краја нисам истражио (можда је и боље тако!

Шта ћеш, ја сам ти више као један човјек сиромах. — Аха, јеси ли се припремио, буразеру? — гаче му у сусрет Вачкоња, пун разумијевања, дајући му у исто вријеме до знања да он већ добро зна куд се „буразер“ упутио.

Носи момче писма, радио-вијести, културни материјал за омладинске архиве, а и сам ти је он пун пунцат новости као живица врабаца, има само да га чујеш.

станица пред градом у којој се ваљало припремити и обавијестити прије нег човјек уђе у невјерни варошки осињак, пун подмуклих замки и ступица.

Тога истога дана, увече, Марко се, свечан и поносит, спремао да се појави у својој биртији, међу гостима. Пун треме, очекивао је задивљене погледе, аплауз и честитања.

То ли је, дакле, тај први корак у славу, пун сјаја, кад човјек просто обневиди и чека да га први сложан аплауз тргне и пробуди. Застао је, чекао и — тишина.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ено ораха, прелази му крошња преко зида. Под орахом седим и везем, а ногом љуљам колевку... Низводу цвеће... пун поток облака... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Нисмо дошли да просјачимо, па да чекамо да нам се смилује!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Тодо! — шану он. — Их, та доста! — чу се оштар, пун гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не гледећи га, баци му

Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: — ’Аџике, зар то? Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну.

Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања... Чим уђе на гробље, синчића, кога је дотле за руку водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи

Пролазим и гледам, а дућанче му пуно. Зембили пуни, раф пун. Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљевајући мајку што је тако наивна, па, не узнемиравајући

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

да имам света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је, душо, сва душа разнета, а у њој света тајна љубавног завета.

” Прислушкујем божјем слову, довијам се благослову, у слушању услиша ме: цветак један паде на ме. Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере.

Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере. Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си,

Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере. Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си, мила, ти си ми

Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере. Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си, мила, ти си ми тај цветак била.

ГОСПОЂИЦИ Л. Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења.

ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ На Ловћен гледах у сну, с Цетиња, пун зазора, кâ негда, дјетиња. Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих оној светој колиби: „Пјесниче, друже, душе, што

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.

на гробу стоји великачки сандук отворен, пун свакојаких драгоцјених хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине

Одмах застре добро пенџере, запали свијећу и почне копати оне дукате. Није мало копô, укаже се казан пун дуката. Онда он копај, копај, те ископа и осталијех шест казана.

богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало.

широко равно поље, ђе нема ни трна ни грма, па на једном мјесту, пруживши руку у земљу, рече: — Ево овђе има закопан пун казан дуката, него сјутра дођи с колима те га ископај и носи кући.

Тамо, видиш, нека девојка накупила пун кецељац ђубрета, друга опет носи у врх једну котарицу, а једна се хвали јадна јој мајка!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња слика: као ретровизор Пун друма што се одмата у ништа Бесане очи рајски назру призор Потоње несанице, уточишта. (5—6.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ставили бисмо у торбу два велика сендвича са саламом и сиром, и термос пун млека за мене, па бисмо се отиснули чак до горњег шпица Аде, где бисмо глуварили све до мрака.

својим пићем, одлуче да га излече у Швајцарској неком санаторијуму, где је главни штос да човека изненада баце у базен пун леда.

— упита момак. На часну реч, све му је било јасно из цуга. — Откуд знате? — Пар сад је полугодиште и град је пун одбеглих малолетница. Где мислиш да совишеш? — Питајте ме нешто лакше ... Снуждих се изненада.

Уз то, још напуне пун ауто фамилијом, па крену да профуравају друмовима и газе ли, газе! Жене и деца циче од среће, кад патер фамилиас

Кад оно, а ми нисмо ни почеле! Тако се и он, пун одушевљења, укључи у операцију Велико спремање, тетурајући и саплићући се сам о себе.

Понаша се сумњиво. — С ким то тамо спаваш? — пита друштво Ацу Кеца, на пример, а он пун себе одговара да спава „са једном мачком“!

што и није било нетачно, јер је Бранчило, један фини момак из разреда отфурао до крчме „Чарапића брест“ и довукао пун сандук „Кока коле“, брдо сендвича са шунком и сиром, а о дуванима и да не говоримо. Било их је у огромним количинама.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Измоли се, стјавице: жижи жижац с виљушке; испод пјага земја се смије жутим зјèвчићем; музе змија кјавице пун мијека чанак је. - Сувим кашљем креја се са цјепала закашље. Капне мјесец катраном.

Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо. Свака стопа мјери се. (Јесмо ли и лупежи?) - Пун је исток гримиза, милосрђа божијег - а притуљен цери се школски шпијун, одборник, на црквеној капији...

ЧЕТВРТАК І Издржи налет зрачних насртаја у четврт-трену, четвртко од смисла: белутак пун је лепих садржаја од једног сева намножи се триста, те тминин дуб се, грана отежалих, у честар звезда, с

Не трезни крик ми, уставе разглоби, у румен трбух пун ми Месец здроби. У загрљај ми, Косиоче, крени. За плаву несвест залазе ми чула док слушам цику косовог славуја.

Иза њих, обрастао у високу траву, стоји расушен чамац, пун бачене стакларије, махом поломљене и прекривене паучином.

Један јаблан ушиљеног мача само што се не забоде у пун месец. Кроз већ нажутела руна двеју липа назире се софра, модра и бескрајно удаљена, за којом вечерају узрујане

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Ваш је труд пун ружична цвећа за мене. ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити... АЛЕКСА: Љубим руку. Вина никада не пијем.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Весељак Пијевац! Таквога створа никада није родила гора. Безбрижно живи, доброте пун, лукавства никад ни један трун, сва му је брига рођени кљун.

поваздан моле: „Узајми, Ћосо, бар зрно које, имамо много дјечице своје, у сваког увијек отворен кљун, ал никад пун.“ Ћоса је спреман помоћи сваком, па даје просо капом и шаком, храни милион уста.

А трн, црн, зао, именом Ћира, пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира, све руку пружа, тај не да, богме, никоме мира.

Буди ми здраво, звончићу дедин плави, чекаћу писмо, брзо се старцу јави. Поздрав ти шаље, најлепших жеља пун Дедица Јован, ратар, село Славујев Жбун.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Жена је можда одвише енергична, један од младића сувише пун себе, али девојка је права реткост. Сви се удварају верениковом другу: за будућност вереникову изгледа да он може бити

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви. Изнад жице видика још један прозор сличан моме отвара се.

полну снагу да се сувишни полет у земљи смањи И после декаде овог заната он постаде плотски мудрац мршав и свео, пун гвоздене воље.

неба и пламен је сишао мислен Тај пламен хваљен и васељен Расподела (у Богородици Љевишкој) Један кабао вина и кабао пун соли раздели кад је месечина и кабао млека свакога јутра подај находима и спреми по кабао свакојаке хране онима на

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА (доноси пун служавник кафе, па кад види да су гости отишли уз степенице, изненади се). МИЋА (приступи јој): Кафу? (Узима шољицу.

МИЋА: Да, најбоље је прећи преко тога. Живот је одиста тако чудан, тако пун изненађења. ДАНИЦА: Да! МИЋА: Ја, разуме се, делим са вама жалост као рођак или, ако хоћете право да вам кажем, ми

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Паде нам у очи један, који је у десној руци држао пушку, а у левој пун бакрач врућег купуса, који се још пушио. Утрчао је сигурно у неку кућу, где су коморџије спремале вечеру и дигао пун

Утрчао је сигурно у неку кућу, где су коморџије спремале вечеру и дигао пун бакрач, колико да му се нађе у невољи. И оде тако, са купусом. А готово су свима из торбе вирили клипови кукуруза.

Вратили су се терајући читав чопор прасади, и носећи два џака јабука и бакрач пун меда. Гозба је била богата. Дан смо провели на миру. Седећи на пољани, имали смо утисак као да смо на неком пикнику.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом... Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу. Отуд толика воља за радом.

Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце... дао сам му пун џак... Море довије се човек у нужди, још како! — Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.

О, како је страшно ово што доноси слух!... Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње ?... Никад га не чу она да тако њој говори...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Ко соба из које су бацили љубичице? (Затамњење) ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ ТРАГОВИ (Двориште, исте вечери. Пун месец.) ГИНА: Не, нимало ме не гризе савест! Нимало! Мајка би због сина и против Оца сведочила!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех. Цео је свет за мене вез пун шара моје крви. Шара без смисла, броја и реда, танких ко изоран црв.

Шара без смисла, броја и реда, танких ко изоран црв. Бескрајан као небо надамном не марим шта ће са мном, пун смеха, смрти, стоке и греха, на мени судбином тамном вез везе моја крв.

свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет збива, свуда, где ја волим.

Згаснуо жар за Тобом сија ми још на груди, али пун жалости и очајног раздражења. Нећу сачувати ни мисао, да сам цветну грану удисао.

Кад је умро, оставио ми је и велики, дрвени, сандук пун књига, али и годишта Заставе и Страже. Ја и сад памтим, како сам, у Иланчи, при школском распусту, читао уводне чланке

Знала је много драма, и много стихова. Кад су је удали за мог оца, мој отац је био толико пун дугова, и толико осиромашио, да нису имали ни толико новаца колико је онда стајала једна колевка.

Она је према мени била добра. Ја сам према њој био пун поштовања. У околини Сегедина има много ружа, које пиљарице доносе на трг Сегедина и продају, јевтино.

Многи међу њима неће се вратити више, никада. У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека.

Тако се онда штампало. Београд је био још пун рушевина. Није имао још ни канализацију. Међутим, противно очекивању, та збирка песама продавала се добро.

Ко зна, можда ће се неко и код нас сетити да заиште наш дивни Псалтир из Минхена, пун златних и црвених, ишараних, дивота. Ратна одштета. Дан је пролазио. Дани пролазе. Уосталом, аве је по старом.

И „Хербстаустеллунг“ је пун слика. Ипак, многи су уметници отишли. Отаџбина не може да плаћа. Излазим из тих великих дворана и примећујем да су

Одустајем, јер не знамо да се смејемо. Она је после јуна трагична. Пре неки дан, видевши, пун смеха, како нам Италија, наш противник, чини највеће услуге, а после „плебисцита“ у Тиролу чиниће их још више, хтео

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ — пун страхоте Глас му заори... Голгота гори!... Над њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, ал' памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све

Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи. Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима. Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника: да се

Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи. Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима. Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника: да се без икаква

Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи. Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима. Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника: да се без икаква одлагања, јер је

И мене одушеви тај бујни народ пун грађаске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик: „Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па

мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по

видео на улици откинуто сјајно дугме од полицијске униформе, загледах се у његов чаробни сјај, и таман хтедох проћи, пун неких слатких мисли, док ми одједном задрхта сама рука, па право капи; глава се сама приклони земљи, а уста ми се

После неколико дана шетао је онај са два жига на челу, исправљене главе, достојанствено и охоло, пун славе и поноса, и куд год прође све се живо клања и скида капе пред јунаком својих дана.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза. Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема

Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.

метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.

Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«. Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.

Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... Наступају њиве. Улазимо у планину од кукуруза.

Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца. Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња,

руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са

носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на

пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће,

дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју

није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке... Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се

О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други. Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци«

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. Онима у редакцији се смркне кад га виде.

Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. Изгледао је сав као покисла кокошка. Фамулус Максим га дочека на вратима.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И он И још сатова милион! Кад је поноћ Месечева помоћ Не само да је згодна Већ и неопходна. Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа. Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану.

Ту укори, тамо изда заповед, Надгледа поредак и распоред Улица, трамваја, сати, аута, Пун корисних савета и напута... У зиму и у лето, увек исти је Весели Београђанин Димитрије.

тога, издаје свој Правописни речник, Скупио је сто двадесет хиљада најразличитијих речи, Од којих му стан као кош пун зрелих ораха звечи. А уз пут га, кивног (кивног, јер по страни је) Мучи и сврабеж зван књигописаније.

Деда је и главни и споредни, али увек при руци. Његов је живот пун напора и мучења. Он мора да брани на голу кад малом Буци Мама не дозволи — због учења.

” Уђе у воз на постаји Неврзе, И за осам сати вожње пребрзе, Стиже у град пун друштвених преграда, Где се живи углавном од нерада.

ДВА САПУНА У Прњавору Прошлог јуна Купала се Два сапуна. Скинули су кошуљице од лискуна И с полице упали у пун лавор. Могао је видети цео Прњавор Како су се купала та два сапуна.

Лавор пун је мехурова, сапуни се не виде. Још се чује како цикћу, како се церекају. Прошло подне, дан прошао, вече иде, А

ЈУН Месец је пун као кљун. Искри се сребро у одблеску. Једна звезда седа у чун И тоне у даљ плаву, небеску. Трачак искоса, пао у

Смркнут, ко да над својим гробом Стоји, он гледа три алапаче, И, пун сажаљења над самим собом, Уздржава се да не заплаче. „Ако је шта много, ово је много: Јавна срамота и покор јавни!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

XВИИ. Нерасветљене мистерије јегуљиног романа Роман јегуље пун је мистерија, од којих ће неке вероватно кроз неко време бити расветљене а неке ће можда још за дуги низ деценија

Ништа не даје такав утисак смрти као те жртве бесне океанске буре, великог једрењака који је некада, пун живота, весело пловио по површини бескрајног океана«. »Али, пазите сад...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде. Старински витез, пун вере и наде!

Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном,

У мојој души увек места има За пун заборав, за све што ће редом Навалити на мене као плима, И све, због тебе, заменити бедом. Па што се плашиш и устежеш?

сав засењен пред чудесним сјајем Лепоте твоје, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима

Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо. Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о.

Сад, у ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.

И тако све је прошло, и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил̓, с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину.

А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све што беше са мном

песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране, Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани пада на све

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

| И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.

Кола би силазила наниже. Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али зато пун свежине. Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.

Са улице допирао је бат корака. У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.

— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се

Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.

гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.

Одоздо са капије чуо би се његов пун глас: — Где је моја Софка? И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испупио би целу кућу, чак овамо горе,

пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета. Свирачи засвираше. Тодора поче...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А груди Надимају се, траже ноћне студи, Свежине. Јурнух напоље, пун јада. Варница маса из локомотиве Прелеће. Чађ и дим на лице пада, Као на душу.

Дан ведар, бистар, и пун плодних клица, Небо пуно зоре, надања и вере, Раздрагана песма пробуђених тица, А зраци новог сунца свуд трепере.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ваздух утоли, баш као да се смркло међу вишњом цибрином и љутом цичом што му се поткупила. Небескијем сводом шеташе пун мјесец, расипљући кроза тишину своје блиједе зраке.

ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском свјежином и бјеше пун живота и весеља.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Окитио се као гора листом. Оправио се као липа у пролеће. Оста један као пањ у лазину. Порастао као конопља. Пун беседе као шипак зрна. Пући ће као неначет кестен (у ватри). Расте као врба. Румен као ружа.

Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом. Радују му се кô кокоши лису.

— Хитња је вражије плетиво. — Брза кучка слепе кучиће рађа. — Хитар буди што чути, али тих говорити. — Брзорека пун гријеха. — Једну реци, а две чуј. — Добра је намишљена, ну је боља размишљена. — Боља ј е размишљена, него смишљена.

— Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија. — Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде.

— Киша пада капљицама, пак напада локвицама. — Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно. — Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача;

С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока,

С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће!

(Ако је орах пун, добро је, ако је празан, не ваља). С ГРАБОМ И ПРОСОМ (У Боки се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на

3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био како и ови орах. Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће.

Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће.

Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће.

Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97. Пуче пушка на леду, оде пара чак до цара. 98.

93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97. Пуче пушка на леду, оде пара чак до цара. 98.

и почну се разговарати својим језиком говорећи: „Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.

богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало.

на гробу стоји великачки сандук отворен пун свакојакијех драгоцјенијех хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: „Маро!

Кад им син поодрасте, даду га на науку, која ће му у неко вријеме и помоћи. Он је био добар и миран, и за највише пун страха Божијега.

времена отац му се смилује и прими га к себи са женом и с оном старицом, и даде му други брод виши и љепши од првога, пун трговине сваке, да иде јопет трговати. Он отплови, а жена му и она старица остану код његовијех родитеља.

да је ово жене његове родитељ, и почне му све житије своје редом казивати, како је пловећи по мору срио Турски брод, пун робова, и како их је свијех откупио, и свакога дому отпустио, „а ова ђевојка“ рече, „и с њом она старица, не умијући

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

) ИКОНИЈА: Весели Анђелко, Бог да му душу прости! ЦМИЉА: Нолики човек, пун живота! МИЛЕ: Баш мала пратња! Никог из друштвених организација! СТАВРА: Лака му црна земља!

Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (освешћује се, диже се у вратима; пипа се по силаву, гледа је ли му револвер пун, браћа га, нагне се на доксат, бесно, пригушеним гласом): Коња! (Силази тешким корацима, предишући.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

По мојеј тадашњеј памети, Банат би много срећнији био да је пун пустињика него села, вароши и градова. Мој благодетељ почео је дознавати моја чудновита желанија и намеренија; радио

Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости.

Оде, гледа у леђен. [Х]оћеш! Нестало воде из леђена. Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма[х] остаде празан и сув као длан.

Мој је мозак био пун смуштенија вавилонскога, но онда ја нисам се могао сам себи начудити како је могуће да толике ствари знам, пак би[х]

При поласку одавде нађу ми корабаљ за Мореју и опреме ми један велики александријски сепет пун финога венецијанскога бискота, избрани[х] маслина и попржене рибе; предаду корабља капетану 15 бутеља шкопулскога и

” Учини ми се као да неко божество из њега говори. Пун радости приступим да му целујем руку, но он ми рече: „Богу благодари који те је овде довео гди ћеш получити све што

у слоги спреме ми толико провизиона да би четворици довољно за 10 дана било: један великачак под локотом сандук пун само бискота, два велика сепета с различним вешт’ма и 20 бутеља вина. Дође дан растанка.

Цели остров, дакле, кроме са стране високи[х] каменити[х] планина, представља се као чрезвичајне ширине град, пун с велики камени зидови окружени[х] садова и у њима кастела, у којима од месеца марта до новембра фамилије живу.

леп крепост — јачина, снага Креуза — кћи тројанског краља Пријама луча — зрак љубазник — пријатељ љубвеполни — пун љубави, веома љубазан љубезнејши — најљубазнији љубезник — љубазан човек љубезно — лепо љубимејши — вољени љубими

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Овди нема ни дви чаше дропињака! — Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. Сви прснуше у смијех.

„Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати. Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња!

Јето разумим да кад је штумак пун да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила! То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам,

не знам сад да ли Агуштин или Аквински... еле, у ономе стању кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије...

кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије... — Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац — рече Тетка забринут.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи. Пун снега, нахерен ко торањ у Пизи: Чкиљим кроз замрзло окно мога вида.

ПРИЧИНА Будим се као сред причине: Удишем ваздух пун магије. На рукама ми лисичине. А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више глас

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не жути се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.

Речи имају укус зарђалог бакра, а на лицу му се ужлебио презир пун гађења. — Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе? — пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници.

Не дише, већ издимује. Прејела се. Моје муке се најела. Тако је то кад надничарка постане прва газдарица у срезу. Пун кревет меса. Женског, киселог меса! Жена... стрина Вишња, све су исте. Сигурно се спрема да ми смрси конце...

Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка... почео је рат — промуца и потону. Она седе на ивицу кревета, крај његових ногу.

Он, Аћим, лежао је на његовом кревету. Пун месец затиснуо је прозор. При месечини син има плавкасто лице, а он га кришом гледа са сламарице на клупицима.

И воћка се калеми, па рађа и живи, помисли. У стаји њишти кобила. Иза јасенова, пун месец раскрвари се на плоту. — Треба да се радујеш! — љутито рече Аћим. — Па радујем се — готово прошапта Ђорђе.

“ — „Тако је“, потврђивао им је он, Аћим, у себи, пун језе и радости што и пандури мисле даје син исти као отац, иако он то није. Није, одувек је то знао.

Гласови се не чују, а смрт послује по кућама и пуни село немиром, тумарањем и Тихом лупњавом. Ноћ и село личе на вир пун ракова. Немир струји око чкиљавих лампи, честе су у кућама поред којих пролази, и лампе су смрт.

Од тих лампи букнуће ноћ и село и изгореће све, и ваздух заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва дише, кроз лесу

Ако је требало и храброст да покаже, показао је. Издржао је више од свих, колико и Аћим Катић. Апс је био пун. Сада су само још њих двојица остала. Време је да и они изиђу. Он ће сваком погледати у очи: преварен сам.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— старац се ухвати за ухо. — Сад си већ децу у орасима почео да привиђаш, лудо матора! Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније.

Пред њим је био врт какав се ни у сну не виђа, пун светлости, пун мириса, пун једва чујних гласова птица. А у Врту ружа. Једна једина. Златна.

Пред њим је био врт какав се ни у сну не виђа, пун светлости, пун мириса, пун једва чујних гласова птица. А у Врту ружа. Једна једина. Златна.

Пред њим је био врт какав се ни у сну не виђа, пун светлости, пун мириса, пун једва чујних гласова птица. А у Врту ружа. Једна једина. Златна.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Расла је отуда што је, све чешће, опажао да Вук, пун страшне воље, уопште не чује друге. С њим је био стрпљив, али је Вишњић узалуд тражио, иза тог стрпљења, ону блискост

Тренутак је био изокренут, сав наглавце, али је био ту и требало га је ухватити. Мек, одједном пун празнине, Рига је проговорио и, код прве речи, знао да ће успети: реч је била права а глас којим је говорио исто.

Стајао је на тргу, пред јувелирском радњом, у излогу су били прелепи, бесмислени драгуљи, трг је био пун света и разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор,

Међу њима је била опака пукотина. Пукотине је нестало оног дана када је убила Петрију. Тај дан је био изванредан, пун меких осветљења под којима је, у пролећу, на свакој влати видна безазленост од буђења.

Опет је промицао један београдски октобар, пун просењене топлоте. Љубица је знала да је то последњи октобар који промиче и над њом.

и Гарашанинова кућа, чинили су се неугледним а сама Велика пијаца, која је била ту где су сад овај трг и овај травњак пун маслачка, деловала је сиротињски. То је било оно што није желео.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде!

свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба!

И тако све је прошло; и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил' с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину!

уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране; Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани, пада на

Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко!

менует; и мирис дуж сале Вејаше к'о ветар од лепеза њиних; Док је гост, међутим, прешао у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском Мору, Све мислећ' на једну ципелу од свиле. Ј.

Вранче! ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо; Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си златне снове снив'о.

И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца,

Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи. Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји

Скрушена иде к'о погреб пун мисли; Гараве своје косе је расплела: Пале су власи к' тужни таласи, Потопиле јој врат и недра цела; Црње нег' нојца,

А у тој свирци дркте бол и чежња, Занос пун страсти и љубави сета; Као да каже: „Та зар нисмо млади? Пустимо љубав слободно нек' цвета. „Колегинице!

Ту, чекајући на долазак кола, У сухој трави ћутасмо нас двоје: Он - жилав, снажан; ја - слаб и пун бола. Сваки у мисли утонуо своје. Ни откуд гласка.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он позва старијег ученика који се звао Сатирос, но којег су његови другови називали у шали филозофом. Пун самопоуздања, изиђе он пред свог учитеља.

“ Демокритос оде у своју кућу и донесе оданде један земљани ћуп, напуњен водом, и један дрвени чанак пун чисте соли.

- И она се разделила у ситне делиће, ситније но иједна кап и дигла се у ваздух. Тај ваздух пун је таквих ситних, невидљивих делића воде. Зором се они скупљају опет у капљице, и ми их видимо у облику росе.

После дванаестогодишњег оваквог рада био је велики арсенал Хијеронов крцат пун оваквих убојних справа и постао изложбом Архимедових проналазака.

Налажах се без престанка у његовој близини и упознах га изблиза. Он је пун достојанства, а опет поверљив према својим пријатељима које стиче на сваком кораку, јер он неодољиво осваја људе и

у стању опадања, али се из размере осветљеног и неосветљеног дела његове плоче могло израчунати када је Месец био пун. Коперник покуша да то учини.

Дакле, бројмо унатраг: среда, уторак, понедељак, недеља. Прошле суботе имали смо пун месец. Значи да се овогодишњи Ускрс требао празновати већ прошле недеље“. Кад разабра ово признање, Месец прсну у смех.

Кроз његове жиле текла је здрава крв, његове очи су се светлуцале, његов изглед био је пун снаге и самопоуздања. То је приметила његова родбина, а нарочито његова мајка, па и његова даља околина.

Остао је, бар неко време, без занимања. Сад поче да мисли, пун чежње, о својој несуђеној вереници. Хтеде већ да се као покајник врати у Грентем, али се не усуди. „Сад је већ касно!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

чело по коме су, испод шајкаче, неуређено падали праменови његове црне косе, па сам мислио: колико овај старешина, пун снаге и простоте, мора уливати поверења људима које води. — Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни.

колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола,

Причај, Стеване, штогод из четрнаесте. — Па јесте, све нам причаш тужне ствари. — Лепо, из четрнаесте имам пун тефтер.

Тамо доле, две лојане свећице дрхтавим пламичцима осветљавале су чађави, тајанствени собичак пун дима од дувана. На столу около кога је седело десетак официра, велике гомиле новца премештале су се од играча до

ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених слика.

Кроз раскошно зеленило грања и кроз фино свилено ткиво ваздуха што је усхићено трептао, пун свечане радости и мириса свежег лишћа и траве, ја сам, милован оним сасвим благим духом пролећњег ветра, гледао далеко

ужаса којом сам тако подло и тако дивље срушен, оборен, крваво смрвљен у сав онај бесмислени вртоглави бездан живота пун страха и пун сумње, пун рђавих снова и пун ужаса! Ох Боже! Била је недеља.

сам тако подло и тако дивље срушен, оборен, крваво смрвљен у сав онај бесмислени вртоглави бездан живота пун страха и пун сумње, пун рђавих снова и пун ужаса! Ох Боже! Била је недеља. Под небом, у плавом ваздуху, лебдели су бели голубови.

и тако дивље срушен, оборен, крваво смрвљен у сав онај бесмислени вртоглави бездан живота пун страха и пун сумње, пун рђавих снова и пун ужаса! Ох Боже! Била је недеља. Под небом, у плавом ваздуху, лебдели су бели голубови.

оборен, крваво смрвљен у сав онај бесмислени вртоглави бездан живота пун страха и пун сумње, пун рђавих снова и пун ужаса! Ох Боже! Била је недеља. Под небом, у плавом ваздуху, лебдели су бели голубови.

теретом, да кроз злочин ступим у нов живот, и да престанем с камена на камен прелазити реку, гледајући преда се, пун страха да се никад не уквасим?

Чинило се да жена спава. А у алкову, скривен свиленим портијерама, налазио се опет плави, меки диван, пун малих плавих јастучића, сав ишаран везовима, и на њему је седео човек.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Немир који стално пребива у угловима усница и који без починка моделира на лицу обасјаности и засјенице, осмијех час пун заборава, без јучерашњице, час осјенчан неким прадавним, још прије рођења наталоженим умором.

незавршена њихова парница о међама, непокривена њихова појата — прозрачни бијели скелет изукрштаних греда, кавез пун заробљеног плавог неба који још чека покров топлог црвеног цријепа.

Свијет је пун таквих Мама-Јумба. Великих и малих Мама-Јумба, појединачних и опћих, свјесних и несвјесних, безазлених и опасних,

у дједовој благоваоници нису нипошто били једнако либерали ујутру и послије подне, или одмах послије ручка, на пун желудац, кад би легли да одспавају сат-два сијесте, и нешто касније, кад би, с новим бројем Гласа грађанина под

Али помислим да је упутније не заплетати опет дискусију. — Ти си, Иване, пун контрадикција! Једно клупко интимних контрадикција !...

Сад критичким оком проматра адјустирунг пролазникâ и пун је примједаба на тоалету. И носи својих пет одијела у борби против свјетске револуције с оним истим увјерењем и с оном

Бубуљичави, погурени, лоше одјевени младунац који се вуче прикрајком улице пун хемунга и латентних грдно љубавничких аспирација, подобан је да, за један чудотворни крем против приштића, за једно

Па ипак!... Живот је пун таквих „па ипак”. И та интимна нелогичност, необјашњивост неких поступака, и јест оно што може да нам их људски

Добро, ако хоћеш, паст ћy пред тобом на кољена и рећи: „Слушај, господине! Ја сам малограђанин, ситнобуржуј, пун малограђанских предрасуда, напросто један ковчег крцат малограђанске кучине.

Да ми се ишта из дубине ноћи врати у крило! Али никога и ничега нема. Сад сам празнорук и го, пун бијеле празнине. Гола душа у даху бивствовања — харфа у даху вјетра.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Не знам више ни за једну пару... Само ми њега не дирајте... Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље.

— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми

— викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са

се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.

На гробу стоји великачки сандук отворен, пун свакојакијех драгоцјенијех хаљина, а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука

Кад то враг чује, сједе до њега на клупу, па се стану картати на крајцаре, али мали од врага однесе пун један буџак крајцара.

Кад већ у врага нестало крајцара, стане се картати на форинте, али мали и њих однесе, па и њих натрпа пун други буџак.

богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало.

Бошњо рече да нема пара, али дединица дочека: — Преберите га, ефендија, има пун ћемер пара, ја сам му их видјела када је синоћ к мени долазио.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Кроз моју душу прошле су све трубе, Добоши, песме и крваве сече, Хиљаду срца што гину и љубе, Дан пун гробова као звездâ вече.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху. Понекад је јак ветар пун кисеоника дувао с планина и поигравао се са мојим телом, које је било лако као да је од плуте, а ја бих скочио и дуго

У то време био сам под утицајем српске народне поезије и пун дивљења према подвизима јунака. Имао сам обичај да проведем сате косећи своје непријатеље у облику стабљика кукуруза,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет.

лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет.

” Када је ово изговорио, на његовим уснама је заиграо блажен осмејак, пун правог ирског хумора и ја сам знао да је хтео да ме на фини начин подсети како се он још увек сећа оног нашег

” Џим није био школован, али је био пун урођене америчке мудрости. Џим је имао неког рођака који је посећивао школу у Купер унији.

Убрзо је она то приметила и, с времена на време би ме погледала хватајући мој поглед пун дивљења, али у исто време плашљив и стидљив.

момче, усавршава човека, он тада не зна за тешкоће, чак ни у ложионици, пуној свакојаких заврзлама као што их је пун и људски живот.

Следећег дана устао сам врло рано. Осећао сам се као ”човек пун снаге и оран за трку”, слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену, пре девет година, када сам се

Утисак је био незабораван и није било ока које није засузило. Диван је то био призор, пун надахнућа, посматрати разједињен народ уједињен сузама.

Следећег дана устао сам врло рано. Осећао сам се као ”човек пун снаге и оран за трку”, слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену, пре девет година, када сам се

Утисак је био незабораван и није било ока које није засузило. Диван је то био призор, пун надахнућа, посматрати разједињен народ уједињен сузама.

И сав научни свет Немачке па и интелектуални, био је пун страхопоштовања за име екселенције фон Хелмхолца. После Бизмарка и старог цара, он је у то време био највећи човек

Стигао сам у слушаоницу пун живота којим кипти здрава младост. Моји студенти су ми рекли касније да је први део предавања тог јутра јасно

Ћипико, Иво - Приповетке

Из оближње уске улице, са висока, проноси се ноћним ваздухом и разабире детињи плач, пун пркоса и љутине. Уз морску обалу, пак, шета се одмереним кораком финанцијални стражар, утегнут у кабаницу и чврсто

Да им је да се огрију, уз огањ поседе и до њега се успруже! Топли пламен, пун благе влаге, ражган, као да су већ осетили; гледају га како ствар лиже, док му искрице весело врцају испред њих.

За јутрењу заложише се хлебом и напише се сити налеваша. Бијаше им пун бардак добре воље понудио неки од тежака. О ручаној доби прибраше просушених, нагњилих маслина; присмочише с хлебом,

јачи нагон осваја их за кућом, па и нехотице у души буди се немир; раздражено гледају око себе, но благи поглед очев, пун трпљивости, смири их и наново се прегарају. А вријеме пролази.

Засве што је већ пун дан, у кући је тек сутонска свјетлост, а тако је увијек кад је небо натуштено. Из тијесних улица што леже испод голих

— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају

Из тих мирних улица одједаред избио би на какав трг пун људства и шаренила. Ишао је непрекидно и није се осећао замореним. Свугде на путу прати га живот и смрт!

И током целога живота тај каштел у радости и невољама долазио му је пред очи. Стари каштел сурих стена, накривљен, пун крцат птичијих гнезда, који је у тишини тајанствено ћутао, а нападнут олујом, стењао и јецао; у чије излокане чврсте

У његовој машти био је то један велики простран град пун тајних гласова и облика; стога он је, пре него би пала ноћ, журио у њ.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Према познатој Перијевој и Лордовој теорији10, он је пун формула. Формулативност као општа особина може се посматрати и процесуално: као понављање, па устаљивање и најзад

разбојништво“ место „залутах у разбојништво“ није нехотична омашка, потврђује нам трећи стих иза наведеног: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“ место ,,[ја сам] пун чежње да јутро сване“.

није нехотична омашка, потврђује нам трећи стих иза наведеног: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“ место ,,[ја сам] пун чежње да јутро сване“.

примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“. Укрштају се, такорећи, субјекатска и објекатска страна чежње.

[...] онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на води. [...

сублиман свети брак, који се одмах и именује: Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак;

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

5 Овај заустављени замах Марикин пун је динамике, баш зато што је заустављен пре него што је завршен!6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу

Оде у онај део вароши који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске“.

надахнуће навело писца да јунакињин одлазак прикаже као буквалан силазак у један отворен, разграђен простор, пун оштрих и пресних мириса: „Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.

неколико магновења док се Вук из сна буди, одакле и почиње радња романа: „А кад се заљуља, опет, у сан , запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша,

га пропуштају кроз једну врсту сна, то нам доста јасно саопштава и аутор: „Возећи се за пуком, као неки огромни мех, пун вина, Вук Исакович је пропуштао крај кола свет, као неки сан“.

347 И нешто мало даље: „Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је он чуо, непрестано, под прозором.

разговору, вођеном вероватно 60-их година, сам Милош Црњански овако је, између осталог, окарактерисао Сеобе: „Роман је пун лирике, све је у опису, и мало се тога догађа.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Е, Вино и крметину само не спомињи... Дај донеси да попијемо по коју!... Богдана брзо донесе из хижине пун велики врч добре старе ракије са заденутим струком осушена стара босиљка у грлићу.

Видите ли чудо?!.. А ноћ, управо још вече, одиста бејаше страшно као да је наступио судни час. Пун месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не шал’те се момци с оком Наших девојака!

романца (тал.), врста лирске песме. Саваот (јев.), Господ Бог. свȅт, савет. сентименталан (фр.), пун осећања. скврно, рђаво, ружно. соаре (фр.), вечерња забава, село. собољски, од сибирске куне. сонанбил (фр.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да им је пун трбу. РУЖИЧИЋ: Станте, Бауцис и Филемон, срећни пар људи. Оћу — тек тако могу ја моја сочиненија издавати.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Мртва је а негде још траје дан, о ласте Сви мртви су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у двострукој тишини слепе је очи слуте Санта Маріа делла

Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину

ПЕТРУ ЏАЏИЋУ СВЕСТ О ПЕСМИ АЛЕНУ БОСКЕУ Мене ничега више није стид. Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод.

Ватро безболна, о жестино даха Оног чега нема, примедбо мог праха, Што приста на себе, али наде пун, Због које је сваки свршетак непотпун, Одсевом циља непрозирност смири, Увреду глине сунцу, сјај рашири.

Празнино, како су звезде мале! Твој сан без тела, без ноћи ноћ, придев је чистог сунца пун похвале. То што те видим је л моја ил твоја моћ?

са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше љубити земљу И

Велика ноћ испуњава време до песме којој слушаоци потребни нису. Смрт је подивљало ништа, проходала празнина. Пун ноћи како да успавам ту реч будног мрака коју не може уразумити никаква песма коју не може ни земља упити ни ватра

Краков, Станислав - КРИЛА

Већ изађе на усечени пут, кад чу блиски фијук, пун претње... нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега.

Говорило се да је имао ћемер пун злата око себе. Злато није нађено, али су у ноћи многи војници имали руке умрљане од крвавога блата.

Почели су да раде око његове ноге. Јаукнуо би и уздигао високо мршави грудни кош. Около је ваздух био пун задаха крви и јаука. Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха.

У Микри су стоварили храну са бродова. Залив је био пун димњака и јарбола. Са торпиљера су пуцали топови и гађали пловеће мете по води.

Петровић, Растко - АФРИКА

у изгледу ових зграда, кроз чије се прозирне зидове јасно види све што се у њима догађа, Конакри је провинцијски град, пун грања, засада и шорова. Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса.

Тек кад се погдегде гране акажуа растворе изнад нас, и све што је запарно разиђе пут неба, види се величанствени свод пун звезда и месечине. Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине.

не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега

Један велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.

Брзо се рукује са нама, узнемирен и пун осмеха да би га извинили што нас је пустио толико да чекамо. Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из

Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови. Ово је крај за који кажу да је пун лавова.

Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке и младе жене траже неко биље међ цвећем. Небо је љубичасто и сурвава се косим

чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме. Велико спремање у празним колибама кампмана; прање, чишћење, бријање. Идемо да видимо беле.

Ја очајно и одушевљено погледах ову веранду на којој је диван, пун кожних суданских јастука; стелаж са албумима фотографија, са романима Стивенсона, Конрада, Анри Мороа, и песмама тога

И увек из раса у којима муслиманство није могло пустити корена: слуга фетишист је пун врлина, што је већ теже рећи за црног муслимана.

Сваки час наилази се на брежуљкасте просторије окружене селом са свих страна; у средини само какав џиновски баобаб пун тамних птица.

Њега већ сви знамо по чувењу, из документарних филмова и из илустрованих листова. Његов мали бенгало, пун аперитива, кожа и слоноваче, у ствари је четири километра од села.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Турци у рову буду просто згромљени и уништени. Кад сам доцније загледао овај ров, он је формално био пун меса, костију и yципене крви. Што гранате нису рашчупале, прсне и побегне.

приближисмо Шуматовцу, јако нас изненади једна околност: место наше друге класе, у дугачким белим кошуљама, угледасмо пун шанац турских низама!...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ала је леп Овај свет, — Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад; Тамо Дунав Злата пун, Онде трава, Овде жбун. Славуј пева, Не знам гди, — Овде срце, Овде ти!

Како у вис шева лета; — Како неву грли срећа; — Како красно ружа цвета; Како ј’ живот пун пролећа. Таке слике ја бих свету Брже него песму дао, Ником никад не бих рекô, Чиме сам их моловао.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Кад помисли човек да смо сви ми, колико нас овде има, били жртвовани, док је овде варијете, пун лепих женских... — Ништа то није. Да видите сад шта је било. Прошло је подне.

Рањена нога вукла се преко оштрог камења и ја завукох главу у онај ограђени простор. Био је пун мртвих војника. Ваљда су се ту склонили па су их Бугари са висине све побили.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се ја лишила моје све храбрости.

оде, Куд Топлица и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да скорпионским једом оно трује Што човека од звери одликује.

Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.

1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке милине, И сам мора Париз капу пред њиме скинут, Али крвна има два душмана, ветар и кишу, Ти

Онај дворац пун је вила, Чаролија, њиних сила, Пленителне песме кличу, Пролазећег сваког вичу, Кад будемо покрај двора, Не сећај

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

нечовек! грдило! Али — Опрости, боже, женску прехитрост! Са обала је можда приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном...

ЈЕЛИСАВЕТА: Ал’ кад?... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Кад?...“ Тако и бродар мучне пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу угледат?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све

Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!... Млого ме је — обрну се мени и пружи ми млин, пун несамљевене каве: — Самељи то, снажан си, видим, па ћемо попити каву, па свак за својим послом!

'Ајдемо, Симеуне! Одоше и однијеше пун ардовић башице. Симеун посрће и крупно уздише: — О, мајко моја! О, свети мој оче, не мереш да спаваш.

пртљаг везује теслаисати — тесати теслимити — уручити, предати; уступити, продати тимор — стена тиморина — предео пун високих, стрмих стена, камењар, крш токе — „металне плоче и дугмета пришивени на предњем делу ђечерме или џемадана,

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Све крај мене пада у њихове нити. Ала је ужасно с другим једнак бити! Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи. То вран један крикну. Јато за њим грну.

Сада без ознака Затвара их мирно у мртвачки ћивот. Сада пун досаде богова се сећа И смеје се Богу који васкрсава. Ах, живети можда некад беше срећа!

Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик

Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака. Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи. И Господ би пијан крај ногу јој мрео.

''Грех је отац Среће, Бол син Величине!'' И, док покајници у сузе су бризли, С ножем у ноћ јурну, крикнув пун силине: ''Уријина крв ће очај да ми спере!'' А Град Свети спава под велом тишине.

Врућ, запахнут миром и музиком боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи у сунцу да свој одглед смотри.

РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ Кроз векове дуге пале се и трну Ватре лудске моћи, вере и сазнања, На њима се греје Ум пун покајања, И, застрашен, њима ноћ разгрће црну.

Ко распукло звоно плачу зоре ваше, Кô на пиру смрти разлупане чаше, Како пун је страве прошлих ноћи мук! Дани, уставите свој демонски трк!

'' запоји: Још хоћу да срчем испечени нар. (1913) СТРАХ Ви, што Визант тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас

(1913) ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ Уморно клизиш кроз поља голема Мрк, кô да слава рику ти помела; Твој лом кроз кланце, пун даха с опела, Звони кô одјек напукнута шлема.

XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити ни страсна ни млада, Али још свесна свега што се збило.

XИX Васкрснуо је један бокор свенут Пун вреле боје младалачки јасне, Охол кô лепе краљице из басне, Расувши мирис уздисања врела.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Гледô сам те, пун милине, Како јездиш, како летиш И крвавом шашком претиш; Па још кад се, Козак, сетиш Твоје лепе Украјине, У оку

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПЕСМА ПРОРОКА Човек, плод жене, мали век има да живи, И куд мора да гре, мучан души му пут, и многе патње пун. Рађа се кано цвет и посечен он падне. Мине он као сен: и тлом куд прође он, рођени не зна га траг.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Одозго, са стране, видела се цела горња варош. Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.

Подрум се протезао дужином целе куће. Био пун. Пун бачви, каца, масла, сира, вуне. Све што није могло одмах да се троши.

Подрум се протезао дужином целе куће. Био пун. Пун бачви, каца, масла, сира, вуне. Све што није могло одмах да се троши.

Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас. Пун, кратак и понизан. Уз то звек новаца и извињавање: — Нисам могао више, нано. А за то и то цена је оволика. Нижа није.

Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке. И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и б. који се о свадби баца у реку, іб., 162 и 164). У околини Ђевђелије мртвацу испод главе мећу јастук пун сува б. (СЕЗ, 40, 252; као што су стари Атињани стављали оріганон, упор. Е.

чисту крпу«, у којој је семе за прву сетву, ставља се, поред осталог и »бео крупан грозд«, да жито буде чисто и клас пун (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 127, Сретечка жупа).

У гатању на Св. Илију »пун орах означава срећу, а кваран несрећу« и тога дана се, ако загрми, »ставља камење на орахе, да би се сачувао њихов

: почињу да га сеју (жене) на Велику суботу, да би био дебео као ускршња јаја, и воде рачуна да је тада »пун месец и да још расте«, јер, ако би био »празан месец«, махуне би остале празне или би зрно било »јако танко« (ЗНЖОЈС,

Ћипико, Иво - Пауци

Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина. Али тек што људи испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником: —

Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би, пун је дућан тих очију. Момак затражено стави на вагу и каза цијену.

— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија ... Крто бијаше врхом пун и стабло очешано. Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.

Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к'о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости. Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.

Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха... А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.

Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. Дан бијаше пун. У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.

Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.

— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! — Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо... А неће проћи дуго...

— Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. — Благо теби!... Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција. Можеш да уживаш. А то и је живот! И ја сам давно за тим гинуо. — А ти ниси кушао!

И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.

Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. — Како је у селу? — Као и прво...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост. Но оно што се ту догађало било је

Временом се име Јајара претворило у Дандара, што је значило скоро исто: олињали џукац, шугав и пун бува, дремљив и мрзовољан, такође слаб према кокошијим јајима, али и према пилићима, укратко једна штеточина и божија

У горњем дворишту, властелинскоме гнезду, видим призор пун милоште и дирљиве нежности. Господар Лауш седи на троношцу, а његова мила госпа Јелена, брижно нагнута над њим,

Одмерава вас, пажљиво испитује да ли сте сви довољно плачни. Шета се жилави старац, дрхтава шиљата утвара. Гељуца пун сипње. Млитава матора курва. И смрт га мимоилази, мучно јој је да се бави том стењућом крбуљицом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ Моју душу туга узе С такве новости, Али моје беху сузе, Сузе радости. А када је, пун милине, Санак минуо, Блед, магловит, са висине Дан је синуо.

Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте. Ја сам знао откуд усклик: то бенгалски тигар риче, Или демон оковани подземнога бога виче.

“ Ја истину волим, па се дигнем с њоме, Но полазак беше пун борбе и туге; И ја дуго плаках у лутању своме, И у ведре дане, и у ноћи дуге.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ја Вас позивам на такав пут, пун доживљаја. За овако такво путовање можете се, по Вашем укусу, оденути и окитити. Путујући и посматрајући, нећемо

Ноћ се спустила, али се на хоризонту румени пун месец, а алеја палми показује нам наш пут. Крај тога дрвореда пресечен је, као тестером, огромним здањем.

И иначе се има у Атини шта да види. Мој путовођа Бедекер пун је звездица, једноставних и двоструких, које упозорују на њене знаменитости.

„Родили смо се као бели белцати јагањци. Наша отаџбина била је малоазиска Мизија, љупки предео, пун сочних ливада. Када смо се у нашем детињству, пасући траву, попели на овај или онај брежуљак тога краја, видели смо у

У извесним случајевима мора се тај рачун извршити врло тачно, нарочито онда када пун Месец падне око поноћи између суботе и недеље, рачунајући по времену оног меридијана који пролази кроз куполу храма

Још веће померање може да наступи када пун Месец пада у доба пролетње равнодневице. Ако се он деси ма и један секунд пре равнодневице, он се не сматра више као

Први спрат тог господског дома, осветљен безбројем свећа, пун је Гостију. Госпођа нема, да би њихови мужеви могли, несметано пијанчити.

Чинило ми се да, тим гледањем у будућност, продужујем и свој живот преко његових уских граница. Пун оптимизма и одушевљења, седох да Вам напишем једно писмо, управо једну оду астрономској науци, јер сам помишљао и на

Кад морамо понети са собом не само ону потребну цев ракетле у којој ће се вршити експлозија, него и тендер пун експлозива, храну и ваздух за дисање, онда су нам потребне још веће брзине избацивања него што је она од једанаест

XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ Београд Ви сте увек тачни, драга пријатељице, а ја стигох овамо на станицу пун сат раније но што смо уговорили.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Гледо сам те, пун милине, Како јездиш, како летиш, И крвавом шашком претиш; Па још кад се Козак сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно. Ристана прича живот сироте: живот пун рада и жеља, младост пуну страха од старости. Мало-мало па каже неки чудан израз; српска реч, али необична.

Певао је Срећко, као да је само тај позив чекао, ваљда десет песама. Речи зна напамет, глас му мали, али пун неке сете и љубави, и са оном бојом која тако дира људе меланхоличне, страдалне.

ГОСПА НОЛА Гробница Лазарићевих, иако нису сувише давно изумрли, то је данас један испроваљиван подрум пун корова и крша од цигли, гранита и оградних мотака.

Два дела куће је везивао, наравно и делио, ходник, таман, дуг, пун ормана у дебелим зидовима. У тим орманима је било, као у свим старим кућама, свега и свачега, архив и старинарница.

Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана. После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар.

Случај је био тако тежак, и тако пун развојних могућности, да је паланка просто отворила билтенску канцеларију. Из дана у дан је било новости.

Сигурно си пун пара. Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро... Е, лепо, лепо, да си жив и здрав.

Али с таквом амбицијом у вези, зачудо отсуство сваке завидљивости. Павле је био пун племенитости, и то је осећао цео његов разред. Павле је јасно и гласно оценио ко је у „тројци” најбољи.

Тај млад човек је пун рефлексија, и каквих, за његове године! Давно већ ја осећам да у том младићу сазрева пре свега мислилачка способност.

И тај Ускрс је прошао, и онда још три Божића и три Ускрса, а Бранко није отишао у Париз. Живот је пун препона. Не може Бранко; не може Павле; не може фрау Роза.

Један ђак скаче: „Па то је, господине, неки византиски Хамлет.” — Други скаче: „Не, то је био младић пун херојске активности, од рушевина правио нову државу.

Паланка је сва зловољна. Треба дрво набавити, треба ципела, треба одела. Кредитни завод је пун меница; Јеврејин Штајн пун облигација; дуг је испунио Фрелиховицину „конфекцију”, иако је она поодавно на гробљу; дуг

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

учинити да клоне духом ПОДОБИЈЕ — сличност; на подобије »налик на« ПОДОЗРЕНИЈЕ — сумња ПОЛЗА — корист ПОЛН — пун ПОЛОВАЧЕ — буре од пола акова (аков, мера за течност од 50 л) ПОЛОЖЕНИЈЕ — стање (у коме се неко налази) ПОЛУЧИТИ —

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Дотле портретиста Рембрантових боја и манира и композитор замашних инвенција, прешао је одједном на пленер пун сунца и светлости.

Када бих на све позиве мојих гонилаца да сиђем ради предаје ја упорно остајао горе, — они би донели пун тањир колача, метнули би га под орах и сви се повукли у кућу и прикрили.

се министар војни, чим је опазио момка, срећно сакрио иза дрвљаника и, тек кад се све стишало, извукао се и однео кући пун јастук гушчијег перја.

би завирила у моју будућност и стога је једнога дана откинула кончић са моје кошуље, дала га врачари, ова га бацила у пун тањир воде, промешала воду штапићем и задубила се дубоко читајући моју судбину: — Прележаће тешку болест, али ће се

И да је то један или двојица, али цео стари век пун је тако страховитих имена да је човеку лакше проћи кроз непроходне америчке џунгле но кроз стари век.

То је све лепо и тако је, али замислите једнога професора физике који, пун идеала да популарише науку у што шире кругове, сиђе у село и затече тамо, рецимо недељом по подне, коло које се вије

Тетка Наста дође, седе крај моје постеље, донеше јој један земљани суд пун воде и она поче бајати и шапутати: — Трчак, натрчак, протрчак, Протрч', грознице, Крај глогове кућице... итд.

Разуме се, кад смо се ближе упознали, упустили смо се и у детаљније разговоре, и он ми је чак, пун одушевљења и поноса, изложио једног дана и свој нацрт програма за погреб.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Назад! — испрси се на вратима Груја. — Господине поручниче, еве га шећер — појави се Исајло, вукући једва пун џак шећера. — А шта је ово? — раздера се Лука и закрвављеним очима погледа трговца. — Немаш?!...

Онда проговори: — Колико сте имали шећера? — О томе води рачуна ти, а нећу ја... Најзад отвори, и у каси заблиста пун чанак сребрних динара. Лука се маши за новчаник и извади гомилу банкнота. — Размени и ово!

Вратио сам се поново. Сретох тада Ђурашина и видех како на леђима вуче неки џак пун чизама. Опоменух га. — 3а кварт уре! — одговори он и замаче у један ходник.

Ево и обале. Видимо сада и Французе, који нешто оштро наређују. Поред нас пројури један камион пун хлебова. Пролазе и неке чудне двоколице са огромним точковима. — Их, колики су магарци овде!

Са Вртоломске Косе гађала је прва батерија, и са положаја код Росне, друга. Ваздух је успарен, пун прашине и неке трептаве јаре, те је осматране шрапнела, нарочито на већим даљинама, отежано.

Онда узе креду и на табли изнад моје главе написа: „За храну: три клистира дневно.“ КАЈМАКЧАЛАН Павиљон је био пун до последњег места. Тешки рањеници и маларични болесници лежали су један до другога.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

БДЕЊЕ 11 ЈЕДРИЛА 13 ВУЧИТРНСКИ МОСТ 16 ПЕСНИК НА ВОДАМА 18 ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА 20 БОДИНОВА БАЛАДА 22 МЕСЕЦ ПУН 24 ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ 27 ЈУЧЕ И ДАНАС 31 ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА 35 СЛОВО ЖЕЂИ 52 ЈЕСЕН 53 СВЕ У

МЕСЕЦ ПУН Выхожу... Љермонтов Одшуњајући се у поље широко Тамо где је прва четврт месечева, Растворити груди поносито, Поклонити

гласа, тихо, мирно, Кроз тиху ноћ сребрну, А по језеру заспалу, Отпловиће Смрти чун; Искрадем ли се кад сија месец пун.

Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у

који димом гоне комарце; Сва ноћ била је ноћ електричних таласа, светлог челика и Несавладљива кашљања, Шлајм је био пун крви. Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км.

оно: кад ме досада савршенству води; онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на воду.

О, сан је вампир пун гнусобе и крви, А буђење те вреба разроким очима; Неспособан да изградиш биографију, ниси први Који си жртва отровних

Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја

дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре: Кидах застор, затварах окна, трзах нагло, пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса, Ја видех све то; куках, урлах небу, у патњи, очајању; И

дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре Кидах застор, затварах окна, трзах нагло пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса; Ја видех све то; куках, урлах небу, у патњи,

Прихватив најзад јој руку, као да своју не знам склопити над њом, Већ пун јецај гледам из мира њеног мени тај зрак. Каткад једрима сна допловим у њу као у дом.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Убрзо се читаво поље око младићеве куће црвенело као да га је захватио неки изненадни пожар. Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо.

— просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину?

— Ваше је да ме јурите, моје је да бежим! — каже, пун презира за подмитљиве судије и стражаре. Чему се судије љуте? Нека суде! Што тежа пресуда, то већа његова слава!

— Само док Месец из млађака у пун не пређе имам времена. Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

И тој не песма, већ глас само. Мек, пун глас. Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање. Па тај глас иде, с’с месечину се лепи, трепери и на мен’ као

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко!

1918. ПРОЉЕТЊА НОЋ Све неко куцка ти'о На окно срца мог, Кô цитра дрхти глас мио Пун злата зориног. Славуј! Шта тражиш, друже? Месеца седефни сјај? Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај?

И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо. И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон

И мени све се чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга, И упијају

Кô благе и топле материне очи, Лепе греју звезде и гледају на ме. Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; Пун фењера стари Мостар трепти оздо, Спава. Месечине покрило га платно.

Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом Сјајне капље руни са процвалих трава. Како топло шуми њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за гране дрветâ И мак црвен што се по стазама сплео.

Зора. Радосно мирис веје Росе и меда. 1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте! уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и стреми с копљима мунара Као да би небу полетети хтео.

Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун мјесец што их прати! Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони...

Негдје шева пјева при заходном зраку, И сиједи отац игуман, пун бриге, Полагано чита из дебеле књиге Опроштајна слова сиротну тежаку. И чуј! Земља пада... Врх дрветâ руди...

Један лептир, што је био Пун златнога прашка над њом разви крила, Док је сребрн вео титрајући крио Пурпур њеног т'јела.

У њеној руци пун је кондир био Сунце... Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио. У души зачух слатке

Тај свет је глуп и слеп је сасвим, Не зна те добро јоште; Он не зна како слатко гори Твој пољуб пун милоште. 16 Реци мени, моја драга, Зар ти ниси слика снова, Какву лети, у дан врео, Ствара машта песникова?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Онда цар оде у тамницу и, нашавши Акира жива, пун радости пита га би ли он могао својом мудрости одољети душманима.

продужи га помоћу седам коленаца да би даље видео. Кано мјесец од петнаест дана, тј. пун месец. Ђуро Даничић је (можда) војвода сењских ускока, аустријски поданик, старији од јунака с којима је овде здружен.

Милутина грести (предем) — ићи гријота — грехота грозан — пун грожђа (виноград); крупан (суза) гротом — в. грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Кроз јаругу, дубоко у Гају, мрмори узан поточић пун трула лишћа и брзо се губи у тијесну камениту понору. Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто.

Још није доспио ни да схвати шта се то догађа, кад поново двапут грмну: Трас! Трас! — Пуцају! — досјети се Стриц пун страве. — Брже, брже, драге ноге моје! — Бзин! Бзин!

Опремљени тако они се једног јутра кришом спустише у камениту јаругу и увукоше се у пећину. Стари фењер, пун петролеума, одлично им је свијетлио уз пут. — Идемо најприје према језеру — предложи Јованче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Такођер и цело се небо полепшати хоће: звезде толико ће све сјајне бити како што је сад, пун Месец, а Месец пак, такве форме стати се без промене кано што је Сунце садање, а Сунце опет, седморином светлије

На све људе просу се гњев божији ка и кроз Јону бегунца испред божије заповеди му, што кћаше да се у мору стопи пун кораб људства да брже не би пронашли кривца!

Колико се много излива, све то више долази; свакад пун с врхом стоји и никад ни мрве не опада сниже. Удиљ се ппеципље.

ми грбину издати на грухање и образ закрих са срамом, те у самоћи седох, јерно доста сам се црна чемера нагутао и пун сам већ једа.

Гаврил Та ево текар сада и започео сам с тобом беседити, а пун сам небесних беседа и од јако ми је с тобом о свему разговор што ти имам доказивати. Ја што ме брже тераш од себе?

Нашто су мени многи дарови и службе ваше и многа ваша моба, каде сте ми с вашим злом додијали? Пун сам ја свакога дара и приноса; овнова и лоја јагњећега. Ни крви јунче ни козље то узети нећу.

Виноградар со тим се после већма заслади него док је јоште и пун био необрат виноград. Тако је и свето писмо: колико се више чати, то више се човек о њему увавешћује и ново учење

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А у могућности је да држи и калфу. Дућан му пун, а поруџбина сваки дан. Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и