Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Више сам пута по њему моловао апостола Павла, и свакоме се допало то мудро и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном мраку подземних тамница, о мучној самоћи, која се у влажноме хладу каменитих
Био је, истина, црн, с пројиним брашном помешан, али га ми слатко поједосмо. Гледала сам господу кад ручају: пуна им је совра лепог јестива, па једва жваћу. Ах, господине, они не знају шта је то глад!
“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла...
То није добра коб!... — А што, Миладине? — рекох му ја. — Та ова планина, пуна је свакојаких животиња, па нам је нека морала пут прећи, а, после, свакако је боље корњачу сукобити него медведа или
Е, тако је то! Нерону, цару латинском, за живота нико не смеде казати да је тиран, а после смрти беше пуна историја његових недела.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Високоумије долази пред паденијем; вели немецка пословица. Ружна је игра и пуна бједствованија издават себе за то што ко није. „Еί τις ου δεδάηκε τέχνην σκάπτοιτο δικέλλη.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно
гробљем, сија Грачаница у облаку, изнад расула, окружени жетвама узлећу Сопоћани, лети Жича, лете Високи Дечани, пуна јабука, пред њима Ћеле-кула.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Узе Протић пасош па с Николом опет на пошту, кад тамо пуна штала коња, а они кажу да нема коња. То није чист посао! (Ваља и то да знате: да је Ипсиланти, влашки бег, приврженик
” А они сви углас: „А како ћемо, капетану сјâти, кад ено Влâ пуна планина?” Он сирома маше на све руком: „Е, сјаш̓те, браћо, турске вам вире!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Рака удари навише, све уз поток кроз трње да га ко не угледа. Сима не хте кући, него окрете наниже механи. Пуна механа селака. Збијају шалу, задиркују један другога, причају где је који што награбусио, и смеју се.
Све се то начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: — Их, брате, забога!
Није ни то! Уђоше у четврту јаругу. И крива је и пуна све рачвастих брестова, али малих, једва да има најдебљем двадесет година, а куд је себе деведесет! Није ни то!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
, итд. Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница. Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је xпане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог
Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?... Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...
Њихни су га погледи вређали. Он леже да би их избегао... У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. Наједанпут отпоче живот око њега.
И имају право. Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. Чудновато је њено становништво. Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави.
Настаде тајац... Све обамре. Крушка осети као да га неко ухвати за врат. — Станко?!... — Јесте, Станко са дружином. Пуна кућа хајдука!... Тамо је и поп, и кмет... Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!...
— Ама... — поче Маринко. — Иди!... Знаш ли шта говориш ти?... Усред бијела дана пуна кућа хајдука!... Ти си луд!... — Али, драги... — Иди!... И Маринко изиде на врата.
Свака реченица из уста њихових била је пуна духа. Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским.
— Па, опет, хвала је богу!... Он кад да — да!... Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти.
Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве... Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се
Било је то на Госпођине покладе. Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна... Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. — Дева!... Дева!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне у поље, далеко. Трава пуна росе. Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.
А кад је пробуди сребрнаста зора, У њој вас дан шуми ноћна песма мора, Пуна једне болне неутешне сете. ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ Тај дан тако тужно звонила су звона, Болну неку песму из металног
У простор бачен глас што стреми, Да га небеса буду пуна! И реч што никад не занеми, И вечно будна божја струна. А као песник, ти ћеш бити Странац у свету и у гори: Од
Мину са својом свитом целом И љубав с њеним болима, Са пажевима и са велом, Плачна у златним колима. А крв још пуна жеђи бесне — Жеђ мача и кад мирује! — Да сваком чашом о под тресне, Као кад тиран пирује.
Све жега мори као чума; Долина пуна немог страха; У пољу насред белог друма Вештица диже стуб од праха. ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се
Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме... Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради...
тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли. Пуна носталгије безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Кô поноћно сунце
ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума... А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа.
Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам саслушао звуке.
У музици свега што око вас тече, Сва сте увек пуна само вечитога, А мрете, о срца, срца! И зар стога Има среће за вас, срца?
Плод мојих самоћа, беше пуна сете; Плод мржњâ, уста ти беху отрована; И плод мојих сумња, ти си прешла, страна, Сав пут с плачем као изгубљено
Ова чар чекања празних и без мéне! Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
руку: — Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве, једне тепсије и два три корита, а данас, хвала богу, пуна кућа! Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине.
Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе. Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.
Прије, још давно, и кад је какав светачац, па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и
А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ. А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе
Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао. А послије службе весеље на све стране. Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његову дому.
дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили. Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.
Боже, кад она дође! Поп ван себе од радости. Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку. Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!” — А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету!
Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. Дани измичу. Мара је цар села. Свакоме су пуна уста. Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све. А она хода по пољу.
Ја опет ударих лево преко Бригадиер-Брüцке, и ми стајасмо пред огромним парком у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Какав »калфа«, паорушо једна! — дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа, него »господин асистент«! Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану! Само ти је до анђарања, несрећо маџарска!
Куља свет из цркве; пуна црквена порта. Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ниједна ситница неће
Укратко, цела је глава пуна врло интересантних ствари: између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће
? Еј Лало, Лало! Како је меника брез тебе, брез свога касти, друга!... Бадава је ту Арса... и пуна кућа! Шта је мени тај Арса? Шогор! Шогор, што кажу, туђа форинта! Еј, Лало, Лало!
— Нема ти старога времена — вели домаћин. Знам, боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића! Па је ту онда лако. Има и женидбе и удадбе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе. Види се да нема ни у чем оскудице.
Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе. Види се да нема ни у чем оскудице.
собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и сламе. Види се да нема ни у чем оскудице.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке пантерске накострешености, неког страшног треска и лешинског задаха.
“ Зар је мало забушаната? Ево овде пуна је варош. — Ух, одвратни су ми, стреса се она и јежи. — Па ипак истрчиш по некада на прозор! — Ја?
— А ја шта? Шта кажеш? — Ти? Ти два пуна месеца лечиш једну огреботину. Напрегнут и нагнут према њој као да хоће да се увери: је ли то заиста био њен одговор
бесмртне благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак бебом у крилу. Детету је дрхтала брадица.
И заиста, она беба, кад год би се пробудила и погледала у њу с места би зажмурила и малаксало заплакала. Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или
Кажем вам: још дете. Истина, лепо је развијена, пуна, а лепа, лепа као уписана, само да је видите... шести разред гимназије.
Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре око мене и преко мене. Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије.
Африка
Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.
Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.
Вуије и ја силазимо на обалу пуну пирога, чамаца растовареног воћа. Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?
Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?“ — „У Ампе!
Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености! Купање у платненом лавору пљускањем из платнене кофе.
Нисам могао претпоставити да је земља ипак пуна, не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор
Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.
Он ипак одлази да их тражи. Ми се налазимо између два грдна канариса пуна воде, којом се користим да сваки час загњурим главу.
Микеланђело или Лука Сињорели! Изводе младу. Она је омања, пуна, али стасита и симпатична девојка. Место лишћа има на себи кратку сукњицу од ниски кориа који звече.
Око нас је најпре доста равно. Трава није сувише висока, доста спаљена од црних, и иначе спржена од сунца, али је пуна жбуња, букета дрва, цветова који ничу право из земље.
Удружена тек у Голд Косту са Белом и Црвеном Волтом, она постаје једном од највећих прашумских река. Овде је већ пуна кајмана крокодила. Неколико сасвим нагих младића прелазе је претрчавајући преко повијеног и везанога грања изнад воде.
Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену књигу, да је држи као
Црњански, Милош - Сеобе 2
523 XXИВ РАЈЕВКА ЈЕ БИЛА ПУНА БАГРЕЊА И ЗУЈАЊА ПЧЕЛА 542 XXВ ТРОФИМ ИСАКОВИЧ ТРАЖИ У КИЈЕВУ СВОЈУ ДЕЦУ 574 XXВИ ЧУДА ПРИРОДЕ И ЉУДСКОГ
У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна. Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла. Па зар ја да се осрамотим и молим Венецијана и австријског шкопца?
Смрдела је, од блата, лети, а цурила, од влаге, зими, али су Махалчани причали, да је пуна драгоценог намештаја, а да се Трифунова жена у њој, од накита, сва, цакли. Махалчани су ту кућу звали: Трифунови двори!
Смејао се преко целог дана и његова кућа била је увек пуна његовог гласног смеха. Господин Георгије имао је двоје деце, и жену, лепу, као да је ђаволица.
Госпожа Хумл, са свећом у шандали, осветлила је ту собу, која је била пуна огледала, и на таваници, па рече Павлу да је добродашао.
А долазиће код њега да руча. Жури се, каже, јер јој је пуна кућа гостију. Нек се капетан, за сада, добро испава. Видеће се, сутра, за урин‑доктора.
Њена кућа је, свако вече, била пуна света. Коцкари, и блудници, разилазили су се тек ујутру из њеног стана. Као неку маскераду, могао је њихов одлазак да
Исаковича онда, ваљда од умора, обузе неко сажаљење према њима. Помисли да је Махала, заиста, пуна несретног народа из Сервије, који се већ шездесет година потуца од немила до недрага.
Возио се кроз поворку екипажа, која је, по обичају оног времена, излазила, у то доба дана, на променаду. Кола су била пуна нафраканих, лепих, Бечлика, из великог света, и полусвета, а он је видео како се смешкају на њега сад, али се осећао
Обешена су два Трифунова инвалида, који су се бунили. Писма су била пуна суза! Не надају се више да ће се икад видети! Нека им буде у помоћи свети Мрата!
блажених, са мраморним палатама, вртовима и улицама, по којима трче красиви белци, играјући на копитама, и она је била пуна лажи. Ништа се у њој није могло, без дишкреције, како су мито звали. Све се могло купити. Сви су мито примали.
А за собом остављала само попаљена села, болести, и пуна кола бакарних котлова, које није имала времена да понесе. Повлачила се, као вашар, шарени, крај њихових згаришта,
Теодосије - ЖИТИЈА
О, дара што га носимо, пуна не радости већ плача, не весеља већ ридања, како да те однесемо? Које ли ћемо уздарје примити?
Каквим ли светлим одеждама нас да обуку када су сами у жалосним и мрачним одеждама? О, пира ноћи ове, пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: „И одобри лукавство, превару“ којом Јаков превари Исава, узевши његов
А ови чувши смиреномудру и покорну реч његову, како је пуна сваке премудрости, заборавише на телесне раве које им момци нанеше, и као да су заплеНили неко благо весељаху се због
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
расни инстинкт, инстинкт за животом и за развијањем, инстинкт да се извојује своје место у свету и да се да своја пуна мера, инстинкт чија је снага огромна. Динарски човек не верује да има тешкоћа које не би могао савладати.
Ово је допринело да се у њему одрже и још више развију крепкост и снага динарских старинаца и досељеника. Земља је пуна сунца и светлости.
„Народна је душа“, вели славни талијански писац српскохрватског порекла, Н. Томазео, „пуна љубави и узвишених осећања.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Куд ли ме ово вози мој чича?“ ТРЕЋА ГЛАВА Млин код кога не долази подне — Од пилеће до слоновске џигерице — Пуна кола лоповлука — Мириси из непознате крчме — О, баш морам да умлатим овога свога крадљивца, овога љенчину, овога
— Ко ће нам сада казати који је од нас крчмар, а који чича Тришо, стари млинар? ПЕТА ГЛАВА Тражење — Шта каже сом — Пуна кола пуних џакова — Двије киле проса за три царевине — Киша од ракије — Мудри оглас и проглас Ујутру, кад се добро
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
У стањује за ситницу да те спљешти ко нитницу! Сећање ме често косне: дошла је из братске Босне! Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
постало јасно да је то због репа који му је Саша Албрехт прикачио јесенас, а наставничкн савет после водио истрагу пуна три месеца, без неких нарочитих резултата, уосталом. - Зашто си сео, Слободане Галац?
- Коте се као пацови! - рече забацивши косу. - За три године биће их пуна кућа! - додаде а очи јој засветлеше у сумраку док је нестрпљиво извијала леђа.
Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа пуна светлих мириса биљки које расту.
” Ту нико никоме није у стању да помогне! Сунце је поигравало по углачаном бакарном посуђу и кухиња је била пуна бакарне сањиве светлости. Мамина коса, такође.
Њено лице и руке, груди и ноге, испод оне подигнуте сукње били су пуни покрета и љупкости. Моја собица на тавану пуна је њених слика. Мерилин спава! Мерилин седи тако да јој се види све! Мерилин на плажи!
Испод насипа светлела се разливена површина мртве Тисе пуна трски и крекетања жаба. Чинило се као да нам неко велико огледало блешти у лице.
Не кажем да мени нису сметале моје проклете ноге и леђа пуна пега која су се првих дана на плажи црвенела као заставе за бикове. Био бих луд кад бих то тврдио.
Убрзо је плажа била пуна гласова, фротир-пешкира, ланолинских крема и рашчварених трбуха господе у годинама. Та су била просто величанствена и
Више нисам био сигуран ни да ли иселим да идем, с Атаманом бар не! - Не верујем да је Меланија пуна пара, Атамане - придигао сам се. - Мој отац је професор као и она, а професори никада ни кинте немају после десетог.
Нисам се окренуо, Рашида! То се теби само причинило! рекао сам, а уста су ми била пуна песка. - Само ти се причинило! - поновио сам осећајући све своје мишиће одједном док се она смејала. - Знам да јеси!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
По томе наравно да је и добру кућу водио. Лако му је кад је пуна кућа. Главна кућа му је била на један кат. Његов стан имао је четири собе. Једна соба за посету, „физиту“.
Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. Госпођа Сока је имала диван пород.
Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда. Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше,
Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме. Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их. Кад нема хране, онда је мука. Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тешка и пуна, лудо весела у тим месецима, она је после порођаја слабила и ружњала, постајала тиха, а окрутна према слугама и слушкињ
Међутим се, код последњих кућа печујских, указаше кола, пуна перја и белих перика Комесарових официра. Залупаше добоши и настаде права јурњава дуж редова гомилица пепела и жари
То није била она рано удата, висока девојка, ни она дивна млада са главом своје ћерчице на дојци, ни она пуна, грудата жена, коју је чуо кроз зид како се целу ноћ цмаче и како мумла. То беше жена какву никада нигде није видео.
Сместивши децу са својим слушкињама, у један троугласти ћошак куће, под таваницу која се повијаше под тежином брашна, пуна мишева, она за себе одабра, одмах, једну велику и ниску одају пуну ћилимова, патосану и подупрту гредама, у којој беше
На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута. Једва га извукоше, већ укоченог.
Очева кућа, наслаге дувана, чохе и друге робе, теткина соба, пуна икона и кандила, у којој се испросила, па све остале куће и одаје, у којима је живела са мужем, прођоше јој кроз
Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, што беху већ кренули да пупе, били су премрзли последњих, изненада хладних дана.
Нико му ово није прорекао, никако то није предвидео. Цела једна лепо замишљена кула, пуна ванредних трговачких успеха, беше му се на главу срушила.
При логоровању, мучио их је копањем јарака, крај којих морадоше остати лежећи, док су под земљом паљена бурад пуна барута. Изнемогли од тих вежбања, они су се непрекидно пели кроз шумовита брда.
Прљави и бедни, прођоше каменита сеоска дворишта, наденута сеном, пуна стоке и осетише колико је сиротиња њина сиротиња бескрајна и блатиште, у ком су се населили, безмерно блатиште.
Беше толико изненађен, као да је био неки рибар који је, извукавши мрежу тог дана, видео да је пуна риба што се праћакају чудновате, сребрне, црвене, зелене, невероватне.
примети, дуж неког устајаног потока, бостане и високу кудељу, па куће, краве и њиву, у којој још беше висока трава, пуна турчинка.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, СРј, ИИ, с. 1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Како каже један извештач из космајског среза: „Мајка и дете чине фронт против оца.“ Посебно је мајка нежна и пуна топлине према свом женском детету.
; Сјеме му се затрло!; Тако ми Бог дјецу сачувао!; Ваша кућа вазда свега пуна била, а мушкијех глава највише! Највећа је срећа у колијевци).
) Сјеме му се затрло (Он лишился потомства); Тако ми Бог дјецу сачувао! (Храни Бог моих детей!); Ваша кућа вазда свега пуна била, а мушкијех глава највише!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и јунака кад потонула детињства барка однекуд испред њих исплови пуна туга и јуначких игара и играчака, кад се позледи свет давних рана и насмеши се из даљина ноћ кад су добили првенца
и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено цвеће лепоте роде.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
на чисто дијалектичко-материјалистичку основу, тако да сам се потпуно разочарао и са девет година постао особа пуна хладне скепсе.
пољанчета над рушевинама, а испод њега, дубоко испод, затрпано нешто што је некада било кућа — подрум и партер — кућа пуна срећних станара изнад које сада расту чичци, коприве и боце, и нека травуљина непозната градском детету, кад имате
Савршена је док спава попут детета, лежећи потрбушке покрај њега, пуна поверења, мада га је тек срела. Девојка се окреће у сну. Види њене трепавице које сенчи сан.
Од ташне се није одвајао. Са упаљачем није знао шта да ради — био је, наиме, непушач! — Гробља су пуна незаменљивих личноцти... — казао је специјалиста за срце којег је посетио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Било их је и средовјечнијех. Од тијех задржа пажњу Јанкову једна ониска, необично широка и пуна. Бјеше још бјелолика великих повијенијех обрва, са изразом њежности и сјете. Он помисли да та неће бити од истога соја.
Има ли га колико још, брâто? Јосиф, кога он тако зваше и који бјеше подрумар, одговори: — Има пуна десетача! — Јао мени за њим — закука ђакон и начини лице тобожње жалосно. — Сјутра они горски вукови попиће га свега!
бјеху округласта, једнака, потпуно читка, ћириловска њешто незграпнија; по графици замисли абата као човјека одлучна и пуна мисли и наснова.
Јоште га, ни сâм не знађаше по чему, замисли као осредњег раста, пуна, широка лица, великих очију са личном добродушности.
Браство је захватало средину присоја, мјеста травна и пуна извора. Осим попа Марка Пунишина, који имађаше мало стоке, и Стијепа Мркова, који је немађаше, сви остали бјеху ту,
Бог ће им дати порода, нама унучади, маломе Драгићу коло браће и сестара! Пуна кућа живота! Сав ће тај подмладак расти, ако бог дâ, на наше очи, како се нас двоје будемо спуштали покоју, те ћемо се
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Како каже мама и тата. ПРОВОДАЏИЈА: Е, добро је! Нећеш се, то јест, нимало кајати. Пуна кућа, то јест, што ти срце иште. (Гласно.) Свако добро и срећу! ОТАЦ: Да Бог да!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
за децу, и дечје литературе уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.
Коначно, озбиљна књижевност пуна је крша и претенциозних недомашаја; у дечјој се може наћи грумење злата којим она искупљује своје бекство са попришта.
Затим је, у нашим данима, уследио захтев да се дечјој песми призна пуна равноправност са осталим родовима песничке уметности.
У првој се даје посредан одраз једне друштвене ситуације, и проглашава пуна слобода детињства, које је, својом игром, у стању да разбије окове одраслог света.
Земља је пуна чудеса: свако годишње доба, сваки тренутак дана и ноћи, имају своју меру простирања у вечности и у души.
(Маријана) Плаче се од туге и од тајне, од чежње и пуна срца, плачу човек и ноћ, и сузе се мешају, јер су са истог извора.
Није се, зато, чудити што је круг Радовићевих поштовалаца, и кад се изузме дечја публика, необично широк. Иронична, пуна духа, сва од овога света, Радовићева песма је сталан позив на игру; ни према чему се не односи са претераним
Гружа, песнички и људски завичај Ерићев, пуна кротких увала, благих заравни, градина, ливада, и малих, ледених башта уз потоке, струји кроз крвоток овог песника као
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
8. МИЛЧИКА, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Знате ли шта је ново? Маџари одлазе. ЖУТИЛОВ: Дакле зацело? МИЛЧИКА: Ено пуна пијаца људи. Пешта је пала. ШЕРБУЛИЋ: Ајдете да гледамо како ће да беже.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али пуна и права влада његова започиње после смрти царице матере, од 1780. Јака духа и воље, одлучан да буде онако како он мисли
— Ретко је наћи писца код којега постоји такав склад између личних особина и идеја. Између писца и дела постоји пуна сагласност.
покушаји латинског стихотворства, почиње се певати по калупу класичних песника, нарочито Хорација, српска књижевност пуна је »одара« — »одаџијâ«, како ће их доцније подругљиво звати — настаје оно што је Јаков Игњатовић назвао »поетично
славено-сербскаго списателя, Животоописание и чрезвичайна њѣгова приключения, Карловац, 1833) — књига фантастична, пуна претеривања и измишљавања, у којој се он сав открива онакав какав је: »комични тип сујетнога списатеља, или непоправна
и вулгарности, комедија је рађена врло вешто и живо, типови су врло добро уочени и јасно обележени, радња је пуна покрета и интереса, и, што је нарочито важно, комад има сасвим српски колорит.
Избор оригиналних типова, локална боја у сликању, тачност посматрања и верно хватање црта из живота, доцније смелост, пуна искреност и осећан песимизам — то су особине Стеријине као писца комедија« (Павле Поповић).* ПЕСНИК. — Јован Ст.
Одмах после изласка Огледала србског, када му је још била »пуна глава народних песама«, он је узео да пише Горски вијенац.
Писма о Црногорцима су опевање Црне Горе и њених становника, слика одушевљена и идеализована, али занимљива, пуна анегдота и духа. Сва та писма имају пријатан интимни карактер.
Искрице су мала књига, али богата садржајем, пуна јаких мисли и благородних осећања. У 33 »искрице«, већих и мањих афоризама, Томазео је изразио своју велику љубав
То је био јак песнички таленат, богата и пуна песничка душа, из које је десетинама година шибао млаз велике поезије.
Он је реалист у доба када се реализам у Европи тек стварао као школа, и када је у српској књижевности царовала пуна романтика; он први међу српским писцима осећа моћну поезију сировог, обичног, чулног живота, воли живот у свим
Место раније поезије која је била одвећ лична, и зато пуна малих, свакодневних осећања и доживљаја, ограничена на плитке љубавне историје и на један узан и наиван патриотизам,
Милићевић, Вук - Беспуће
су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. Њега је гушио тај ваздух.
умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих
којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и
А све прелијевале и претапале сузе, јецаји пуни горчине, јауци пуни крви. Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере
мисли полусане, уморне, сакате, чудовишта која се слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.
А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса
И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамно-зелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби,
преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.
пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.
Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и
Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом: — Ти немаш више маме.
Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, неумјесно.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« рекла би му пуна задовољства, гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца. Али: »Човек налаже, а бог
На лицу им читаш понос, а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ унапред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.
Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. Јова је задовољан био с њом, и увек је хвалио. Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: — Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.
Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: — Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.
Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили ветре, ветре благи, Ој изворе, здраво,
(1844, 14. окт.) НЕКА СУНЦА Јарко сунце седа, Травка њега гледа Оборена лица А пуна сузица. Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга
Збогом, горе, места моја слатка, Пуна липа и дебела латка, Пуна тица, пуна јагодица, Јагодица, прелепа ђурђица; Збогом, доле, збогом мирисаве Пуне оне
Збогом, горе, места моја слатка, Пуна липа и дебела латка, Пуна тица, пуна јагодица, Јагодица, прелепа ђурђица; Збогом, доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви
Збогом, горе, места моја слатка, Пуна липа и дебела латка, Пуна тица, пуна јагодица, Јагодица, прелепа ђурђица; Збогом, доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви по њима
“ Ал ко ја те рад не имô нико. Данка бела нестало већ давна, Све покрила она нојца тавна, Небеса су свуд звездица пуна, Ал' месеца јоште нема туна; Доцне данас он ће обасјати, Ја не могу на њ'га ту чекати, Срце младо јоште једном
стазу, Па ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга да мене прождере, Да л' да смлави
Но док тако ми ту говорамо, Уједанпут страшна бука амо, Ја ти брже онамо одшета, Кад ал' брате, два-три магарета, Пуна штифла и пуна штифлета, И шешира бечки и фракова, Панталона и крути кроглова, И чивуцки они оченаша, И мантила,
ту говорамо, Уједанпут страшна бука амо, Ја ти брже онамо одшета, Кад ал' брате, два-три магарета, Пуна штифла и пуна штифлета, И шешира бечки и фракова, Панталона и крути кроглова, И чивуцки они оченаша, И мантила, дика бечки
Ал' само ти, о песмо пуна јада, Штоно певам ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле
Ма заш дркће рука твоја? Лези, лези, ћери моја!“ XИX Ћерка оде, а нека је! Мајка оста пуна јада, Пред мајку се божју даје.
Зора зори сјајна лица, Ма не гла је несретница. Украј њега седи бледа, Пуна бриге у њег' гледа, И слуша га како дише, Сада јаче, сада тише. Слуша, слуша, али саде Као да му душа стаде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термометар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у
као да је коначно нашао ону праву, завршну ријеч за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од кога ми је глава тако пуна да и сама почиње да зрачи и свијетли као жута бундева заостала у пожњевену кукурузишту. — Паметна ђедова глава!
Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује. Шта има да тугује? Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан. — А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси?
корити како је у своје вријеме могла да се уда за лугара и да данас буде госпоја лугаруша па да је види бог: увијек пуна боца уз кревет, а у орману начет пршут. — Па ето, макар и то — од невоље се сложи иконописац.
Што су ме прескакали с ракијском чашом, то ме нимало није жалостило. Поред мене је била букара пуна воде, па сам ја сам себе обилато частио, залијевајући се по њедрима, све док се нисам надуо као жабац.
Одбаврља дјед у свој собичак и ево ти га убрзо с поклоном: до врха пуна литарска боца замотана у његов стари вјенчани пешкир, као што је и био ред да се чува ракија спремљена за покој душе.
— Најприје сам се опростио од својих питомих зечева — почиње дјечак. — Била их пуна она стара штала. Кад сам ушао да их посљедњи пут видим, скакутали су по сумрачној просторији тако равнодушно, тако им
— А куца? Хоће ли ту бити и нека стара куца, трома и вјерна, пуна преданости и туге? — није одступао дјечак. — Наравно. За куцу увијек има мјеста.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
СУЉО: Ако си гладан, глади муву по трбуву, нек ти мува питу кува! ХУСО: И таквог ти агу! Пушка убија кад је пуна, а казан кад је празан убија! И то боље него мерзер, да знаш! Нека он припази, То може и у његов трбу да опали!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Упила ми се беше ти у памет. Твоја једра, пуна, раскошна снага срце ми је кидала. Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља. — Шта сад да не?...
Вече. На небу сија месец, а ја седим на прагу и пратим његово јурење преко облака. Просула се она слатка, пуна чежње, месечева светлост, те све обасјала и обавила мекотом и сном.
Занесе ме читање, утонуо сам у приповест, па готово и не дишем. Одједном чух кикот, тргох се и погледах, а оно башта пуна комшијских девојака. Скупиле се око оног ћупчета.
широке, лепо набране на боре; рукави од провидних кошуља такође широки, те се из њих слободно помаља бела, обла, пуна ручица...
Тек што да почну, дође и „она“. Висока, пуна. Црна јој коса у дугим курјуцима пада низ леђа. Очи велике, црне и покривене дугим, тамним трепавицама; уста мала,
Црна јој коса у дугим курјуцима пада низ леђа. Очи велике, црне и покривене дугим, тамним трепавицама; уста мала, пуна, набубрела, али не црвена већ тамнорујна као од велике ватре, опрата, погорела.
По која, док јој се однесе пуна корпа и испразни у крбле, устала би. А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно
Само је почела брже да окреће чекрк, а при том да јој се пуна, млада снага увија, крши; да јој груди више одскачу, а обле јој мишице на рукама да се показују, затежу минтан.
И како ми тешко паде кад се загледах у све што беше преда мном. У долину, која беше пуна већ оголела дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом
На сандуку, у старом послужавнику стоје поређане чаше, до њих велика чепрња вина, а у кујни тестија такође пуна вина, у коју смо изручили из свих судова што су нам биле послале богатије комшије.
Напред куће, гомиле ђубрета, тек сада из коњушница избачена слама која се пуши, и дворишта пуна балеге и прљавих кокошака. То су већином куће досељеника из Турске.
Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени мост с турским натписом, пресушено корито, обала пуна врба, топола. Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила? А ти, ћерко, не стој туна, уцена је твоја пуна: светла круна Аскалуна за тебе се спремила! Живо, синци, камо клинци? камо остра слепила?
Живо, синци, камо клинци? камо остра слепила?” И нагрну чета многа, пуна духа црна, злога; из куће се зачу врис, — под Делилом клеца нога: врисак беше њеног бога, Самсонова оба ока.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна исјеченијех људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо.
Кад су били близу вашара, син рече оцу: — Ја ћу се сад створити једна трговина: шатра пуна робе што је на вашару неће бити лепше и богатије.
Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
А како и неће, има ли бољег пријатеља од мајке; само кад се спомене име мајка, пуна су уста. Макар и тетка, опет је туђин, није јој од срца отпало, па да га жали кô своја мајка.
СНАШИНА ПЕСМА Имала мати јединца сина па једва чекала да га ожени. Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да спава са снајом и са сином, да их грли и љуби обадвоје.
Најпосле смисли једно, натовари пуна кола шљива, па пође селом викати: — Хајд'те, људи, шљива за ђубре! Брзо се пронесе селом глас о томе да је неки
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра, добар смер, У сат ће много чворова да стане; Видим како прамцем оре океане Се навіре гліѕѕант ѕур леѕ гоуффреѕ
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
магнетофону марке „Грундиг ТК-46“ Анчин монолог, од чега је најмање три четвртине приче било испричано кроз уста пуна кикирикија, а остатак уз обавезно грицкање семенки.
И када се тај шоу најзад заврши, госн Кречко ми звизну такву једну шамарчину да су ми уши звониле пуна три месеца. —Одакле ти одликовање? — дрекну на мене. —Од деда Гаврила... — процвилех кроз плач.
Увек јој се прикњава кад се човек томе најмање нада. Једанпут смо је тако пробудили усред собе која је била пуна гостију као око. Зевајући, она у потпуној тишини рече: — Шта, јесу ли се оне креатуре већ разишле?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: А могу ли вам подробно описати? Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија је врло стара и пуна заслуга. Јошт пре хиљаду година, кад су српски цареви владали, био је један сирома војник кога су подсмејателно голим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од њега већег лукавца нема, у свакој ријечи замку ти спрема. Пуна је варки његова глава, подвале смишља и када спава; ако ли падне у сан дубоко, још увијек шкиљи на једно око.
зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, изићи мало, сада си сам, пуна је торба да ти је дам.“ „Пшеница! Ура!
драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, пуна је торба да ти је дам, изиђи мало, сада си сам.“ Прозору Пијетлић допаде скоком, нахери главу, зажмири оком.
Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна. Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у њој сјеме од сваке феле!
Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола. Негде, на пример, на старом газу заглиби турски топ, а након тога, столећа другог, упаде пијан поп.
) старог јазавца сало, орлови нокти и вршци крила, совина перја кеса пуна, од црна овна вуна, ту би се лако добила и грива с белих кобила, а кад се човек пропита чак и ђавољих копита и —
“ Шаљу га, веле, копном и водом, стићи ће к нама најбржим бродом, најбоље момче под плавим сводом. Пуна ми кућа шарене раје, двориште пуно веселе граје, кад најзад ево и мога Паје.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Уз острво је врло живописна шумица пуна птичије граје. Горе, са врха, за час још вири поцрнела црквена звонара која је на врх села, затим је апсолутна
Уста су ми такође пуна свеже и горке влаге. Као каква полуакватична животиња језик усхићено дише у овој свежини. Преда мном се шири језеро
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О, чувај, Боже, анђела мог!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње имали и стреле кремене, шума је пуна звериња била. Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о братству говорили, медведи о правди,
која утробу има изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се видицима утроба остаје пуна оних што се боје успомена и затворених соба и не смеју да гледају у сунце од стида окрећу главу кад виде виме и
у сунце од стида окрећу главу кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје
главу кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а
јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да преда тако и књига до врха пуна знака не одговара више и не пита листови се окрећу Слово само себе чита.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На станици жагор. Дугачка композиција, пуна муниције, креће... На рампи утоварују кола и коње. Испред перона постројена чета инжењераца, у пуној ратној спреми,
и чинило ми се да сам виши од свих, па чак и од онога деснокрилнога возара са кукастим носом и великом главом као пуна зобница.
Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца...
Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу. Жене и старци стоје испред вочића, а дечица, пуна их кола, наслонила се на лотре и машу ручицама.
А из јаруге се извлачио Танасије Првуловић, раскопчане блузе, накривљене шајкаче, а кошуља му пуна неких ствари, па му се обесила као гуша у кокоши.
Или се прелије преко нас свежа струја ваздуха извучена испод хладовитих сенки столетних храстова. Војници преморени. Пуна два дана, и ово је већ друга ноћ како су на ногама. Полегали су око топова и спавају.
“ Батерија опет застаде, те се разиђосмо код својих водова. Застанак је био мало дужи. Ноћ хладна и пуна росе. Послужиоци, који иду стално пешке, седају са стране пута.
Командант пука се нервира и наређује да се без милости гази. Али ко има срца да претура кола пуна деце. Зато послужиоци обично на рукама заносе кола, да не би деца попадала.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с
Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико
И ови измирени другови, видевши колико су заостали, прегоше на посао из све снаге. Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.
— Ћути, Добро је. И онако ништа ниси имала, веселнице. А сад пуна кућа. И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
86. О наранџо, војко племенита! Танка ли си, високо ли растеш! Дажд находи, тебе кор’јен расте, Вјетар пуна, гране ти подвија; Сврх тебе се град Будва виђаше, У Будву се млад Јово жењаше, Из кола му вила кликоваше; У тај
“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна хајдука, А још више лјепих дјевојака!“ 125.
“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна хајдука, А још више лјепих дјевојака!“ 125.
“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна хајдука, А још више лјепих дјевојака!“ 125.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Па добро, Благоје, где си ти досад? БЛАГОЈЕ: Ишо да чујем вести са фронтова! ГИНА: Видим, пуна ти флаша вести! БЛАГОЈЕ: Оћемо ли, глумац, по један цуг? ВАСИЛИЈЕ: Хвала, не могу по оволикој врућини!
(Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца. Софија, после пливања, брише косу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја.
НОВА СЕРЕНАТА Драга, тенориста више нема. На месецу не дрема Дон Хуан више. На глави ми није перјаница црна, ни рука пуна бисерних зрна, а ноћ не мирише. На мртвима сам провео младост, твој младеж на дојци није радост, која је некад била.
Клатно звона тешко и тмурно у груди удари ме. Тад се дижем, и, у мутна ока прозора, пуна ситних гласова вечери, шапућем, несигурно, и моје име.
Мртва си ми гола. Кожа ме твоја пуна танких жила сети како сред развалина попрсканих мушком крвљу већ хиљаде година змије пузе на жене мраморне.
Дошавши на Ријеку, која се онда звала Фијуме, и која је тада била пуна талијанаша, ја сам покушао да уђем у Академију ратне морнарице, а кад нисам успео, и кад сам чуо да се и на Ријеци те
Живот је ту страшан. Да би се добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је, некада, родила лоза. Свет овде ништа не зна, сем тужакања.
Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа почиње да се извлачи. Страшан је то посао.
И кад се појавило тешко и пуно дно мреже, све је у блату. Једна огромна кеса, пуна риба, у вредности од више хиљада динара. Али тада се догодило нешто страшно.
Ја сам тој поменутој девојци серенадирао. АПОТЕОЗА Господо, једну пијану чашу Банату! Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више него да дижем путир.
Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу. Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао.
Стижем, затим, у варошицу Сан Вито, која је пуна багрења, белог, жутог, плавог, и, у којој је почело пролеће. Становништво се разбежало, али на општинској чесми има
Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже. Прича да су највећи глумци гостовали у њему. Варошица је пуна женских чиновница Врховне команде, које се зову „помоћне снаге“ („Хилфскраефте“) а које су младе, лепе девојке,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. држим да ја имам права, и да заступам праведну ствар... Ево, показаћу вам чланак који сам
Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу. Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.
Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи. И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну. Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник.
Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође. Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.
— Жгадија једна! мумла он под нос, не гледајући Станка, који посматра како се народ креће улицом. Кад ти не требају пуна звонара ... Треба то јурити... батином то треба. Видиш, време је да се већ звони. Удари де још једном.
Трже се на врисак и скочи. Гледа некако збуњено, као кривац, али у дубини саме зенице сија срећа бескрајна, невина, пуна неког новог, живљег, озбиљнијег значења... Дете се збунило...
Све иде не може бити боље. Срећна и задовољна, пуна лепих сањарија, леже ова породица да слатко спава и — сања... Лака им ноћ!...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
! СПИРИНИЦА: Па нисмо, дабоме, него кад он за прву реч. ЈЕВРЕМ: Чекај, молим те! О, људи божји, па мени пуна глава брига, и сад још ми ви дошли да се свађате! СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе. Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПЕРШУН Када загризем лист першуна, Душа ми постане пуна, препуна. — Бризну, из рецкаве ове травчице, Мирисне тачкице, слане варнице ...
У зло доба разгрнули сапуницу, постиђено Скупили се са свих страна, и авлија беше пуна, И видели чудо једно невиђено: — У лавору није било ниједног сапуна.
Јер је прљавштина пуна живота, А јалова и мртва свака чистота! Кад исиса свежањ рубља мусави, Она се сама заустави И испљуне, у корпу,
ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми. Јесен је стигла. Тезга пуна паприка И ситног арпаџика Чека Да се Наслика. Просто брдско цвеће: Ај, нико га неће!
На острву Ластову; Од испегланих кошуља И маслиновог уља Падне у занос, ко да је У рајске зашао одаје; Пуна му је ноздрва Жалфије са острва; Кроз њ, право у потиљак Тресне ме коњски босиљак.
Милион звезда! Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је васиона... — Братоко мој, ко сум и где сум? — Пита Старопланинац, загледан у Универсум.
Неки се још питају: „Васељена Да ли је, и колико насељена?” Кад погледаш у правцу Нептуна, Учини ти се пуна, препуна Светлосних шљокица и украса, Тишине, језе и ужаса...
ипак... (Кад би то зависило само од мене): Карактер мој такав је, гибак.” „Судбино, пуна си гада и злоће! Срећо, спорија си од три пужа!
За мене је, у тим чланчићима, најважнији био потпис на крају извештаја. Срамота ме је да то признам, али тако је: пуна истина никад није заносна и славна. Најзад, крајем августа 1953, одлучим да побегнем у Бели Свет.
Ничег нисам имао, а опет, није ми падало на ум да се жалим на лоше радне услове, и на оскудицу. Душа ми је била пуна, препуна. Волео сам живот, и Београд, и све што је било у Београду.
Лакрдију „Деда на продају” написао сам у месецима у којима се спремао распад Југославије. Песма је пуна свакојаких алузија, од којих неке ни мени нису јасне.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог света Што љубе, пишу песме, јашу коње, — Пуна је земља гаскоњских кадета. Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо.
Водоскок смрзнут ћути, ко да снева. Земља је пуна тајанствене страве; Ко воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе. Месец се гаси...
Како ми мис̓о беше свежа И пркоснога пуна врења, Што се захвата као мрежа И скамењене норме мења! Како сам много обећав̓о, А колико сам мало дао, И, чекајући
ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жене деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.
Но ако и прошлост изневери мене, Буде ли и она варка пуна рана, — Заклопићу очи своје намучене С ужасом што икад видех светлост дана...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Како чусмо што би на Цетињу, покласмо се с нашијем Турцима. Дан и ноћ је поклање трајало: бјеше пуна Црмница Тураках, десечара, аге, изјелице.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком
се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, кад их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица. Она то никад није радила.
Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових. Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве. Отац иде иза њих,
Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве. Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи — већ у панталонама и капуту,
Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују. Али одједном се трже.
Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора. Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом. Из целог њега била је нека дивљина и силина.
Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса. И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто
и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.
Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима. Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка. Она са Симком уђе.
Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија. А оро никако није престајало.
капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнео се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не
Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, да се душа с таквом ноћи стопи, Кад дрхти, стрепи, верна, пуна среће, С љубављу, чврсто загрљена смрћу! Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће.
“ ВЕКОВИ Ја сам тужна веза крајности свих страсти И велико срце свег одушевљења; Ја сам пуна чаша горкога презрења На доба без душе, без снова и части.
Све постаје једно. Па и то је лепо... АМБИЦИЈЕ Моја је прошлост свака поноћ драга, Пуна меког сјаја са звезданих кôла; Моја је прошлост пуна светог бола И једине среће што оставља трага.
АМБИЦИЈЕ Моја је прошлост свака поноћ драга, Пуна меког сјаја са звезданих кôла; Моја је прошлост пуна светог бола И једине среће што оставља трага.
А сад? — Ништа! То је мета, то је конац нашег рада И напора, жеља, труда — празна скриња пуна смрада! Празна скриња Где не тиња Ни пламичак свести више, Која зјапи помрчином што схватања наша брише, Што и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар је грајао, како је већ он могао, отпоздрављајући. „Ево их, мајко, пуна кућа!“ рече Милица. „Пуна, а да како!“ „Нека их! Добро дошли.
Сердар је грајао, како је већ он могао, отпоздрављајући. „Ево их, мајко, пуна кућа!“ рече Милица. „Пуна, а да како!“ „Нека их! Добро дошли. Наша је кућа вазда пуна бивала овога дана, па ће и посада, ако Бог да!
„Ево их, мајко, пуна кућа!“ рече Милица. „Пуна, а да како!“ „Нека их! Добро дошли. Наша је кућа вазда пуна бивала овога дана, па ће и посада, ако Бог да!“ „Камо сте ви!“ гракну сердар, улазећи пред њима.
“ „Аферим, ђаконе! весели човјече! Ђе си ти, пуна је кућа весеља! Добро нам дошао! Ајдемо!“ прихвати Саво Петровић.
Мали Милун стећи ће коло браће и сестара, што ће се савити око њега. Промисли, моја Јоке, пуна кућа младости и живота!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ствар брањена већма је жуђена. — Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели.
— Најгора зараза од црна образа. — Свакој рани има лијека, а срамота до вијека. — Боље је чисто чело, него пуна кућа. — Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу.
“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака! јер то ни ја досад нијесам виђео!“ Из (пре-)пуна чанка није греота одсркнути (тј. где има доста, оданде није греота украсти!).
С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће!
И ја не знам даље но нам, боже, дај здравље!“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под овај кров. У твојој се кући свака срећа свила.
Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће. Како ови орах тврд, онако ти тврдо сљеме и под њиме здраво племе.
му споменули пуну и изобилну ћесу, и његову сваку добру срећу, — бог дао и милост божија; те му вазда у њедрима играла пуна и изобилна ћеса, а у његову дому играла свака добра срећа; ко у сретнога јунака.
(Кукуруз) 9 — Јас ти кажем, јас ти показујем? (Јаз) 10 — Која сен може се руком ухватити и пуна их кола натоварити, па чак и пећ њима наложити? (Јасен) 11 — Ко је лијеп и сваком драг?
(Дозрело класје) 196 — Посијах колачиће, порастоше конопци, обрах клупчад? (Лук) 197 — Пуна џамија црнијех Арапа? (Чокот и вино) 198 — Пуна школа ђака, ниоткуда врата?
(Лук) 197 — Пуна џамија црнијех Арапа? (Чокот и вино) 198 — Пуна школа ђака, ниоткуда врата? (Лубеница и семенке) 199 — Пун дô људи, свакоме кубура за пасом?
(Полумесец) 260 — Поље немерено, овце небројене, међу њима чобан рогоња (Небо, звезде и месец) 261 — Пуна таваница огњених свјетлица? (Звезде) 262 — Пуна тепсија златних колачића?
(Звезде) 262 — Пуна тепсија златних колачића? (Звезде) 263 — Пуно решето љешника, а међу њима ора'? (Звезде и месец) 264 — Путник је
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94.
90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96.
91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97. Пуче пушка на леду, оде пара чак до цара.
Кад су били близу вашара, син рече оцу: „Ја ћу се сад створити једна трговина: шатра пуна робе, што је на вашару не ће бити лепше и богатије.
ископај испод камена толико дубине колико је он висок, па ће ти се отворити обла једна џара са златнијем заклопом пуна аспри, дигни заклоп и онђе остави а аспре носи, и никому се вјешт не чини да те љута гуја не увједе.
” Девојка седне, ала јој метне главу на крило и почне да је поиште, кад тамо, али глава пуна црви, па смрди као буба. „Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко!
” Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: „Побратиме, вуци врећу, пуна је свашта!” Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ ПРЕДИСЛОВИЈЕ Слатка је ствар, и пуна безлобне забаве и утешенија, спомињати се своји[х] прошасти[х] времена, од самога незлобивога детињства и веселе
Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или
грлом смијати; а што је јошт најсмешније било, Јања Грк, седећи баш до Маленице, у исто време почео био пити; имајући пуна | уста вина и не могући од смеја уздржати се, окрене се у итошти да не попрска астал, пак ти прсне с[а] свим вином из
” А кад му каза каква је то вода била, и прочаја. Ево, браћо, с хиљаду хиљада оваких бас[а]на пуна су житија светих. Ово сам веровао и над овим сам горке сузе проливао.
Ако ли се пости, од рибе ту поста нејма; пошље два момка сат [х]ода у долину, гди између планина велика река тече, пуна пастрва и различни[х] други[х] преслаткога вкуса риба. За варење ту нећеду да знаду, нити за чорбу маре.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од
Бакоња сврати у стару мађупницу. Она бјеше пуна прековођана. Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.
Већ се због времена није могло сједети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но ти око Божића. Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.
Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису. Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем да су се Кркотићи и Рорићи потукли.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кренимо, песмо, наш пут: од зла — горем! О могло је бити друкчије: сред влати Шуштиш житним класом, зрела, сунца пуна И ја мотрим твој стас што га ветар клати.
Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из свеске И пепељара пуна опушака. ПРАЗНИНА Разбежале се речи све из мене: Као од бата неког кад за часак Нестану птице са гране зелене (Ал
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
мили од шака што чврсто држе пушку на коленима, пење се долактицом и струји ка рамену, гребуцка дуж кичме, а глава је пуна ситног, потмулог цвокота. Не само од студи и не само од ниске ђинђува и Толиног смеха.
„Не знаш ти шта су они. Могу да певају као птице. Да циче као крдо прасића. Да се смеју као трешња пуна деце. Од њих је кућа већа од неба.
При плашљивој и прљавој светлости лампе ствари у соби личе на страшила. Соба му постаје тесна и пуна крцкања Симкиних зглобова. Мора да изиђе напоље. Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи.
Осећаш ли колико сам млад и јак?... Видиш ли? Види ме... У мрклини, под ниском таваницом подрума, Николи су уста пуна пенушавог шапутања, очима се привиђа Симкина млечна нагота, њене босе и пуне ноге додирују Му руке, увлаче се под
Мислите Ђорђа. Катића да варате? — закикота се злобно. — Варам ја вас. Пуна кеса је једини бог на земљи. Дукати су његови синови... — Паметно збориш, газда-Ђорђе!
„Пуна ће му уста бити“, помислила је замишљајући како јој влажна и мека детиња уста цимају дојку и жудно пију млеко.
Стресе се: соба је и сада пуна густе и сулуде звоњаве. Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма.
“ довикнуо је а коњи га галопом однели низ пут. Добро је што га нисам опсовао. Уста су му била пуна воска. Фала богу, послужила ме памет. „Да разбијемо Левића кафану!“ ја сам викнуо. Што игда могу, викнуо сам.
с дугом брадом, ситно а велико, издужено лице, и уплашио се себе виђеног у мртвим очима Турчина, а шака му је била пуна црвеног глиба... У мојој буни људи нису тако бежали, не окрећите им леђа, телци! Што пушке нисте спремили?
изборима, трговац и либерал Чакаранац, пружао му је руку и говорио: „Здраво, Аћиме!“ Нећеш више. Кафана је била пуна црних шубара кроз које је он пропадао негде дуго, дуго, па је грмнуо из тог меког црнила: „Нисмо ми пријатељи!
Угледан. Газда. Шубаре и шешири пред њим до колена падају. Кућа му пуна деце. И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани!
Њој се чинило да је малопре изгорео... Соба је пуна сенки лишћа и месечине. Ђорђу суво пуцкетају ноздрве. Шта ми ј е било вечерас?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда, у самом његовом срцу ниче плод. Цела соба била је пуна његова сјаја и мириса, али мајка није више ништа питала.
Ко је Татага и шта ради у шуми? Радозналци су се за њом све чешће освртали. На леђима јој је вечито иста врећа, увек пуна. У њој птицама у шуми носи храну, али шта доноси оданде? То нико није знао да објасни.
« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце! — потрча девојчица ка Татагиним вратима. Била су отворена.
С осмехом поздрави цвет израстао у олуку, намигну гуштеру који се сунчао на димњаку. Улица кестенова била је пуна луди. Забављало га је да их посматра и препознаје. Али зашто се Плачко не миче?
Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав? Плачка је мучила глад, мучила врелина, мучила жеђ.
Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав? Плачка је мучила глад, мучила врелина, мучила жеђ.
Принцезице су ћутале. А шта су друго могле? Уста су им била пуна шећерлема, од којих су им стомаци толико нарасли да су се једва котрљале на својим дебељушкастим ножицама.
Сва три на крилима имају вилин знак. Када их угледају, рибари знају да их чека пуна мрежа, родна година. Невоља је само што се вилини лептири ретко јављају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Не мари, сенима то не смета а Вишњићева улица, некада пуна пијачне вреве остаје сад, у дану, улица пригушених шумова.
Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и отишао. Остала је без покрета а пуна слабости: у јасном јулском јутру она је, у себи и око себе, угледала сенке страве.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља.
----- Ал' ја видим једног старца, У дубини даљних дана, Седа коса, борно чело, Прошлост му је пуна рана. На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми!
А она чита... док сред ноћи дуге, К'о грдан полип са стотину рука, Стисла јој срце љубав пуна туге, Туге без суза, без речи, јаука. И заљубљена, погођена неким Стихом к'о стрелом, спусти књигу тада И снива дуго..
тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли. Пуна носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, К'о поноћно сунце из
Ј. Дучић ЛXXИИИ ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале
Ј. Дучић ЛXXXВ У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне Далеко у поље. Трава пуна росе... Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.
М. Ракић ЦXВ ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру.
Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Имаш право!“, одговори му Хипократес. „Већ пуна три века отимају се седам наших вароши о Хомера, пошто су га за живота оставили да лута као бескућник по белом свету“.
Цела та група беше неусиљено смештена у троугао забата, пуна живота, полета и достојанства - човечанска и натчовечна.
У том положају, задржаном тридесетак година, имао је и другог посла: да као дипломата пуна два деценија заступа своју варош на мировним преговорима у Минстеру, Оснабрику, Регенсбургу и у Бечу.
Лице му беше румено, обријано и младалачко, коса бела као снег, но још пуна, поглед свеж, држање управно, у колико му то дозвољаваше подагра од које је патио.
Џбуње и воћке велике баште беху у пуном цвату, птичице цвркутаху весело, а голубови гугатаху из пуна грла; пчелице зујаху, вршећи вредно свој посао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала је собу неодређеним али милим успоменама рâне наше младости.
Поп, млад, весео човек и попадија, пуна, са великим црвеним печатима, жена „у српски“, нису крили колико им чини част што смо њихову кућу изабрали за ову
Жуте њиве и бескрајна зелена поља, покисла, бујна, пуна свежих боја, и посута правилним редовима косача у кошуљама, бљештали су у свој раскоши величанственог сунца што се
будио и отварао прозор мале, вртом опкољене родитељске куће, јурнула би, памтим, она окрепљујућа музика ствари, пуна неке снажне животне енергије која подиже, пркоси, опија.
А кад је писмо предао и враћао се журно истим оним путем понова је пао у мрак... И нико за три пуна дана није знао шта се тамо с њим догодило.
Збогом!“ А глава се врти све више, све брже, све луђе, као вретено, као бунарски точак, баш као бунарски точак кад се пуна кофа испусти и појури свом силином наниже. „Збогом. У бунар, сигурно у бунар, као мачка.
ово време, све у духовним преокупацијама и све у мукама ми смо поредили са њом која је била збуњена и, мораш признати, пуна прљавога. Било је дана кад је све друго бледило пред грижом наше немирне савести зашто нисмо бољи били у младости.
Стегнем стомак, сиђем понова и кад дођем опет на трећи ја залупам из све снаге. „Ко је?“ пита моја газдарица (ужасно пуна жена преко 130 кила). „Шта, ко је?“ раздерем се ја, „отварајте или ћу све поклати.“ Она не разуме и само виче „ко је?
Онда га принесе сијалици, загледа га па се засмеја и стаде га лупати о астал. Кад тамо, а она рупа кључа пуна ситнежи од дувана, кога увек има у мојим џеповима. Одем ја и легнем. И те ноћи сањам најстрашнији сан у моме животу.
“ „Ко то не би хтео“, одвраћам ја, „али кад смо такве среће.“ Ипак силазимо заједно. Улазимо у кафану. А тамо, она пуна света, више сељака него ли варошана, скоро сам сељак. „Шта је ово?“ — питам ја мога друга.
Али је тачно, исто тако, да је варош пуна девојака свих узраста, а кандидата несравњиво мање. И кад узмем у обзир положај на коме сам, па посрнуло имовно стање
Ту скоро одржан је парастос изгинулим борцима из прошлих ратова. Црква пуна ожалошћеног света и свечане тишине. Као најстарије војно лице мајор Таса код десне певнице мења наизменично ноге и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Него има и једна друга врста љепоте. Једна крхка, лабилна, прекарна љепота, љепота пуна стрепње. У таквој лепоти као да нешто вјечито упозорава на чудо њеног постанка.
Груд му је пуна љескања бића и небића, у њој се мотају смрт и бесмртност, сад ухваћене у коштац, сад обујмљене у загрљај.
засипали га бокорима свог чаврљавог, разиграног оптимизма, и у његовој лелујавој глави, која се још помало заносила, пуна реконвалесцентске проријетке празнине и омаглице, стварали онај полуугодни осјећај љуљашке и швипса, као цхаудеау са
„Неко сам вријеме био макнут с положаја. Али касније ми је дана пуна сатисфакција, сад сам опет на челу мог одељења”... „Хајде, хајде! Драго ми је! ”...
има црне узгор уфркане брчиће), зажелим му да га с прозора поклопи лонац с геранијима, да му се сручи на главу шерпа пуна врхња, или да му се деси ма шта такво из соммедиа делл' арте. Сироти генерал! На концу, и он је човјек.
Само половична, само докраја неосвојена искреност бива тешка: пуна, бескомпромисна, неограничена искреност сасвим је безболна.
У дну наших ћелија лежи умор других, у нашој истанчалој крви носимо талог туђих искустава. Душа нам је пуна мртвих чахура туђих сазнања и туђих разочарања.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. — Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. »Пропао!... пропао!.
Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред
хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. — Што није свакад овако ?
Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини... Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век !... Шта се чуда починило за то време... Наживело се, настраховало се, намучило се...
Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше... Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима... Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва. Поврати се сад да буди сина, кад погледа око њега чудо и захиру, пробуди га, па му рече: — А шта је ово,
два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо.
Кад бише пред шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је отворена, пуна лијепијех коња; усред сриједе златан је коњ, а над њим висе о зиду двије орме: једна је златна, а друга рђава и не
Кад су били близу вашара, син рече оцу: — Ја ћу се сад створити једна трговина: шатра пуна робе, што је на вашару неће бити лепше ни богатије.
Прид дидом земљана здила пуна вруће крви, па то дида пије и затим нике мијурове пушта у витар, с којим се разлете на све стране.
док није стигô на једну велику планину, а на тој планини један велики косати, брадати дида, а том диди и коса и брада пуна свитли капљица. Но, овог ће баш одвалит, па он диди и ни „помоз̓ бог!“ ни „како здравље?“ већ удари по диди.
“ Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Спава сан среће. Дах гроба се вије Животом, болом, временом простора; Ничега нема што умрло није; Тишина пуна скамењених бора. Ничега нема; само илузије Пред пустом кућом мирног, мртвог мора. Гроб, и гроб само.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
”Ми немамо новца”, рекао је, ”већ пуна кола златних полуга и бићемо великодушни.“ Рекао сам му да прво желим да видим шта ће бити са мојим изумима у Америци
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ту и тамо иза зида од лепо сложених дрва видао сам, с времена на време, златне увојке моје америчке “Виле”. Пуна опреза, она ме је посматрала са ивице шуме као права српска ”вила”.
А ја бих то можда и учинио, иако сам био веома стидљив. Моја бележница била је пуна њених слика које сам цртао, а испод њих писао њено име - Џејн Мекнамара.
Нити на њој што штрчи, нити шкрипи као што мисле тупави глупани. Пуна је мелодије као Аполонов леут, Вечита гозба медених сладости, Где од прождрљивости нема ни трага.
ни један предавач, али су дала, по мом мишљењу изванредан приказ историје природних наука у Сједињеним Државама и била пуна правих открића за мене. Данас знам да су она била и значајан допринос развоју научне мисли у Сједињеним државама.
” Када сам стигао у Берлин, моја глава била је пуна Фарадејевих линија сила које су полазиле од електричних и магнетних пуњења ИИ које су се преплитале у свим могућим
Њу су саградили, рекли су ми, немачки сељаци из Ечке. Мајка ми је рекла да је пуна људи недељом и празницима, а да им је свештеник млад и учен човек.
Али и тако мала, она никад није пуна, изузев свадби или на парастосима у покој душе умрлих богаташа када народ очекује да се добро поједе.
Данас ми је наука одговорила да звезде долазе к мени. Свака пламтећа звезда је згуснута енергија, пуна живота, која се расипа на све стране простора гладног енергије. Она себе троши да би зачела нов живот.
Ћипико, Иво - Приповетке
Натежу се и правдају ради задње партије; кад се изговорише, раскрсти се сваки својим путем. Већ је наступила пуна ноћ. Охладан ветар пропухује и завија између кућа.
Да га се не боји, сишла би доље к рибарима, помогла би им и разговарала би. Још се осећа јака и пуна живота: ужива у своме здрављу, разлетјела би се по шкољу, али која корист кад је самоћа убија?!
и њега отхранила, којој је вјеровао, с којом је живио и која му је одједном живот однијела, а сада је мирна, спокојна, пуна живота, безазлено, као насмијано чедо, у сунцу игра се...
сувоме тлеху, а кроз прозорчиће, тек што би главу промолио, долази споља весела дања свјетлост, но не може да продре пуна у унутрину. Овдје станујем, — чујем за собом сгаричин глас, — а тамо спраћам моје двије козе и живо...
— А Жижица, свлачећи се, богу се моли. Па кад до њега доприје пјесма оних кичељивих младића што свети кип носијаху, пуна милиња и чежње за дјевојачким животом, слушајући: Блажена постеља на којој почиваш и били ланцуни с кима се покриваш!
Данас је Павле орао; мора да је код њега добре ватре, па је прелџија пуна кућа, има их чак из окрајнога комшилука: људи траже згоду како да пребаце дугу зимњу ноћ и да чују којекаквих новости
У детињем расположењу, пуна вере и богољупства, затече га први школски распуст. Иза дуге вожње показа се море у сјају летњега сунца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овде се не може дати пуна анализа, него је само наговештавам. Указујем бар на један нови пут којим нас је семиотика повела ка расветљивању
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА: Па није тежак посао, не кажем да је тежак, али знате како је, треба имати прилике, а пуна кућа, па никако да ухватим господина насамо.
Тако вам је то: док сам била министарка, цео свет око мене; те сви ми пријатељи, те сви ме поштују, те пуна ми кућа посета. А о журу нема довољно столица у кући и нема довољно шоља за чај, а имам два туцета.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и трнула кроз собе у башту она би откопчавала минтан, разгртала кошуљу на прсима и посматрајући с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи, мајци, оцу, деди.
а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују”.
је натоварена коњима пловила реком у турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Арнаутска оџаклија беше дупке пуна. С десне стране поред огњишта прекрстио ноге Хамза Вукашиновић. ниже њега Дурут и најодабранији Колашинци.
Нема Друге. Заповиједај кад те је Бог донио... Само те је Баца поздравио да идеш доле у кућу код чељади. Кула нам је пуна. Све су барјактари, прваци и качаци... — А ја што сам?.. Пристав, Циганин, раја, просјак?!.. Нијесам за вашу одају?..
Кула бејаше пуна. Гости вечерали, па се задовољно прућили по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
НА ГРОБЉУ Гробар је копô гроб — Обикнут њему рâд — Три лакта уздуж доста, У шир ни пуна два. „Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му с’ над главом
Примимо је и ми, та пуна је зрака, Нека нам се Божић не снужди са мрака, Та у нас и тако већ нема бадњака. »Стармали« 1883.
Ал’ кроз руку женску, нежну Црногорска крвца бије, — Мушка, јака рука пуна ј’ Руске крви најнежније. Верио се соко руски Са србињском соколицом, Верио се Петар кнеже С кнегињицом са
Тебе је лако познат’ са лица: Немаш увеза, немаш корица. Тако си проста кô баба стара, И опет тако пуна цифара. Никоја књига од тебе тања, А цео народ о теби сања; Никоја књига од тебе мања, И опет тол’ко много издања.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Сапр тудер фо. Видиш како није тешко... Знаш шта је божур? ЈОВАН: Како не би знао кад нам је пуна башта божура. ФЕМА: Сапр бу, то је француски добро јутро. Сад кажи: божур, мадам. ЈОВАН: Божур, мадам.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у камену другова заспалих између две битке када небо није било више велики кавез за птице него аеродром моја љубав пуна других је део зоре будим је због зоре због љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи дозивати
већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.
спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета лађа носи терет изгубљеног времена и наше мртве пријатеље у шуму без птица требало је прећи
Преселили смо цвеће под реп змији, А ипак нам је душа наде пуна. Дај лобању празну за преживеле лажи; Неизбежни додир сна и праха тражи Имена посна троструких одраза.
која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и
Краков, Станислав - КРИЛА
На пољу је била најлепша ноћ рата, а из шатора је ударало на просуто вино и пијане душе. Васељена је била пуна црвених бакцила.
Већ се примакли оградама. Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи.
Мија је већ пио ракије. Помиловао је девојку, не по коси, — била је пуна земље, — него по бедрима. Наредио је кмету да је склони код њега у кућу, и да је очисти од земље.
Но лекар је већ прегледао неку размрскану главу. Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати.
Најзад се платна шатора стадоше да беле и постају видна. Она су била тешка, пуна ноћне и јутарње влаге. Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан...
Кључала је под њима и бежала смрзнута равница и жута села пуна штабова и стваришта. По равници су текли путеви као реке.
Беле бразде се множиле, дужиле, укрштале. Земља је била пуна белих мравињака. То су били наши. Шуме су биле збијене и црниле се. Беле стене мешале се са белим рововима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Шаљемо још по две-три девојке из кућа кроз које смо прошли, и ево је пуна мала просторија, њих и дечака којих се у почетку нико не стиди.
Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.
Вуије и ја силазимо на обалу пуну пирога, чамаца растовареног воћа. Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?
Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?“ — „У Ампе!
Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености! Купање у платненом лавору пљускањем из платнене кофе.
Нисам могао претпоставити да је земља ипак пуна, не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор
Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.
Он ипак одлази да их тражи. Ми се налазимо између два грдна канариса пуна воде, којом се користим да сваки час загњурим главу.
Микеланђело или Лука Сињорели! Изводе младу. Она је омања, пуна, али стасита и симпатична девојка. Место лишћа има на себи кратку сукњицу од ниски кориа који звече.
Око нас је најпре доста равно. Трава није сувише висока, доста спаљена од црних, и иначе спржена од сунца, али је пуна жбуња, букета дрва, цветова који ничу право из земље.
Удружена тек у Голд Косту са Белом и Црвеном Волтом, она постаје једном од највећих прашумских река. Овде је већ пуна кајмана крокодила. Неколико сасвим нагих младића прелазе је претрчавајући преко повијеног и везанога грања изнад воде.
Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем му расклопљену књигу, да је држи као
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Изненадило ме је, кад усред ове врлети, шуме и пустаре наиђох код једне групе штапских официра по два пуна бурета лепа, ухлађена пива и повелико буре добра вина.
Доцније се више нисам чудио таквим појавама, јер сам видео да пуна бурад такође спадају у војничку опрему тимочко-моравскога штаба, да су та пуна бурад за господу штаблије тако исто
чудио таквим појавама, јер сам видео да пуна бурад такође спадају у војничку опрему тимочко-моравскога штаба, да су та пуна бурад за господу штаблије тако исто нужна на позицијама, као год и пуни топови, и да је једној читавој групи штабних
као год и пуни топови, и да је једној читавој групи штабних официра главна задаћа да се брину да бурад буду увек пуна и да иду за њима свуд куд год се они крену. Прође 8 часова, прође 1/29, прође и 9 а Турака још нема да нападају.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Знаш ли где на свету Анђелску прилику, Анђела по души, Анђела по лику. Пуне очи жара; Пуна уста сласти, Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна За чиме
Пуне очи жара; Пуна уста сласти, Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна За чиме уздише; Што би знало чарне Не склапати
Мислећ’ на те, мислећ’ на те, Кад самоћа срце стреља, А из срца разбију се Пуна јата разних жеља, А златне су — ти их златиш, Теби лете — ти их вратиш, Дивље ти се птице чине, Не познајеш јаде
Двоје груди, два су срца, — Једно друго допуњује. ХХХІІ Снивô сам те, а ти пуна цвећа, Међу цвећем лековита биља, — Било ститка, љубице и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Они моле, тако својски, — Ја морадох обећати. Топчидерска црква мала, Ал’ је пуна светла нада: Како не би била нада, Србин војно, српска млада. Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред нама јече рањеници. Сад им нико не може помоћи. А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас. Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче.
Рекао сам му полако да се сада привлаче и секу жице. — Како?... Не чујем. Као да су вам пуна уста хлеба. Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама.
Изгледало нам је да ћемо за пола часа стићи. Били смо весели. Али у тој нади да смо већ ту, уз обалу, пловили смо још пуна два часа, док нисмо наишли на први заштитни ред са мрежом. Тада смо тек скинули појасеве.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Основа целокупне њене тематике, и онда када је пуна мелнхолије и песимизма, као код Стерије, и онда када је у рококо-безбрижности, као код Пачића, сва је у
Лакомост гладна, што туђе вреба, Није ти крала ноћ, Нит жеља к слави, немира пуна, Гризла т’ живота моћ. При скорбном твоје погребу мајке, Гди сродника тужаше глас, Ти си без суза, спокојан остао,
Сладак је одмор после тешких мука, Кад злоковарства изгњечи нас рука, Ил’ судбе игра, пуна горка једа, Дух изуједа.
супруги благородног господина Трифона от Младеновић, великог судца благородни у Дистрикту иришком, дар за њена надежде пуна четир сина, учтивејше подноси песму ову Др. Јоанн Субботич.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јер беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти. — (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
су се у врелој сунчаној свјетлости кроз планинско, небеско плаветнило ломили и кршили дрхтави и задихани гласови, а пуна и забрекла снага прштила и пуцала испод загријаних кошуља и сребрних гердана.
Препунише се торови, пресуше се амбарска ока, пренапуни се кућа здраве, једре и кршне чељади, а кеса, пуна бијеле и жуте јаспре, силно затеже за Рељиним припашајем.
— рече Симеун, искапи чашу, па настави: — Скупи се свијета пуна, равна равнијана авлија. Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву.
Ожењен је, ожењен! Судац: Има ли дјеце, враг га однио, кад је ожењен? Давид: Има. О, да му видиш дјеце и вамилије! Пуна и' долина више оне моје јадне и једине њивице што се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне. Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале
Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне. Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале усне.
О, дрвета, пуна мириса и смоле, Плодови ме ваши блудној страсти уче! Зрелост, драж, мекота! — О, милости мени: Немоћ ми и пустош
Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње. Чује се рзај коња који стижу.
У мозак мој је дах твој био уткан. И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је сћуткан.
(Без датума) XЛИИ КОМЕДИЈА ЉУБАВИ Уморан сам, драга, од љубави наше И кô тешки терет на очи ми пада Несвестица пуна и среће и јада, Кô пијанство после искапљене чаше. Вај, знај, мене такве нејасности плаше.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада...
Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прснув занемела смрћу дâ гласа струна. 2 И меда или жучи чаша ли ово пуна, бол ме — до дна искапим, мрем неизречјем у реч.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.
куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.
Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји. Стари хаџи Зафир већ и не пита.
Не за њега. Он је са собом већ био свршио, био начисто. Али било је тешко у кући. Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило. Као да се нешто откинуло од куће.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, ѕ. в.). Ретко је која биљка толико изложена утицајима злих демона, и, с друге стране, ретко је која биљка толико пуна нарочите снаге као к. (при чему се не сме заборавити да је, у Источној Европи, семе од к.
Ћипико, Иво - Пауци
Немој тако, брате! — А да што ћете ви од мене? Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити, одговори Војкан умиљато. — Знам да могу, али мени те жао!
пане му на памет и чуди се што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијела и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета што је без воде.
А сутон већ је пао; сјајан бистар сутон пуна мјесеца што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.
се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.
лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи.
А сунце боље грије, жари, буди. Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха ... Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.
Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе. Иво попође и погледа унутра. Миса започе.
И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева. — Гледај! Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... — Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. —Ча је, Цирило, а?
Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину. Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Једно време је правио трзаје као да ће да устане. Соба је била пуна људи који су улазили и излазили, говорили нешто, привијали му на рану неке крпе у жељи да му олакшају болове, али
Да ли разабираш мој глас у мноштву убогих који те призивају? Не кријем од тебе. Господе, да ми је душа пуна опачине, срце ми је тако често натопљено чемером! Волим ли ја своје ближње по твом науку? Следим ли те?
Млада удовица Јелена вратиће се оцу, челнику Јовану Бардијановићу из тврдог града Козника у Расини, и неће проћи ни пуна година, а она ће бити утешена удајом за неког од ћефалија или намесника државе: Словац — Берковац — Острвица — Борач —
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О, чувај, Боже, анђела мог!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на ватри, па кад су се охладиле, оне су однесене и сложене у своје стовариште, библиотеку, док ова није била крцата пуна. Векови су пролазили један за другим.
И вечерас се држи таква вечера, а моје колеге већ су окупљене око бакарног казана, у којем се кува рибља чорба, пуна садржине. Ту се прже слатке кесеге, витке кечиге, пече широки шаран, спрема свежи ајвар, и хлади смедеревско вино.
На старом месту Александрије подиже се нова, оријентална варош, пуна џамија, харема и хамама. Трагови старе грчке културе ишчезоше, и породица у којој смо чувани и наслеђивани, изумре.
када бисмо и ми могли присуствовати овом предавању Херкулеса науке, али је његова слушаоница, као што већ рекох, дупке пуна. Задовољимо се тиме што смо га издалека упознали, па сачекајмо другу прилику да му се приближимо.
Ту су биле и његове тамнице и оне страшне одаје за које наш језик нема, хвала Богу, назива. Већ су скоро пуна четири века онда била прошла откако су римске папе дале, 1252 године, овоме суду право да мучењем изнуђава признања
То пада у очи, овде у земљи флегматичара. Хук је врло добра глава, пуна идеја и проналазака, али је свађалица. Многи су то искусили. И Њутн није остао непоштеђен.
Но, већ при том првом мом кораку, ја се спотакнух. Слушаоница беше већ дупке пуна, ја морадох предавање престојати. Одмах после мене, уђе, кроз своја вратанца, и сам професор у слушаоницу и попе се на
од сваке од њих, а на надморској висини од 3000 метара; да се на тим станицама, где беспрекидна дуга ноћ траје два пуна месеца, у току целе године врше научна испитивања, а између тих станица да се премери дебљина леденог слоја који је
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
небо, што но рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо, што но гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо, што се сјајиш, Пуна росе и травице- Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво Мили ветре, ветре благи Ој изворе, здраво здраво!
соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко најлепши сан, Пуна миља и осмева Као добар дан.
Шта је Српство? Светла круна Бисерова кама пуна; А у круни што се сија, Бисерче сам једно и ја! ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ (Одломак) МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Огњевито сунце
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У најбољим годинама. Као свака, веома рано удата, а једнако негована, тек сада, после мужевљеве смрти, пуна сазреле лепоте.
И сви ћете бити земља. МИРОН Јест, јест. Од земље смо, и бићемо земља. Али зашто ти земљу да једеш, кад су ти недра пуна комадима хлеба. И зашто земљу, кад је и за птице Бог дао хране.
Али запевам. Сунца ми, запевам. И зашто да не? Веру своју чувам и држим а овамо кућа ми пуна, амбари пуни, а опет, колико ми је рука достизала, бедно и невољно сам помагао и помажем.
Улази Младен (водећи децу за руке. Деца обучена у ново. Недра им пуна цвећа, босиљака и колача). МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али она, већ знате, кад нешто неће да каже, бадава је и миловати и силовати. Ипак није могла сакрити да је пуна брига, да је нешто тишти. Нас две позване само сутра на вечеру код Протићевих, а то је први комшилук Лазарићкин.
— шапће, али гласно једна од госпођа с беле кафе, укљештена између две косо зарезане даске у плоту. Пуна јој коса иња, дуго је вребала комшику. Вешта у оном гласном шапату, наставља: — Шта ли то може бити?
— На госпа Нолином лицу светли резигнација: памет њена, пуна доброте и увиђавности и жртвовања. — Ти дакле остајеш у туђем свету? — Младић се смеши.
Видела се нека истрошеност. Приметно је Павле оћелавио. Уста су пуна златних уметака: што је у оно време у паланци значило нешто ретко и луксузно.
Побегло је можда и од чудног света који се сав претворио у кукуруз. Још су сва поља пуна кукуруза, а већ су пуни кукурузом амбари, тавани, дворишта.
Грци су трагичне ствари весело и мудро причали... Шта има човек од живота? Што и мрежа пуштена у море, од мора. „Пуна је воде, а задржати не може ништа...” Понесите фењер. Каленићу, не видим, спустио се мрак.
Бранко је сачекао да прођу бар неколико дана. Из Лондона стигла је међутим депеша, пуна слутњи. Бранко је одговорио не саопштивши истину, јер је Павле тако желео. — Ја се осећам боље.
Тај мирни и тихи Стефан Влаовић све је теже падао на душу своје кћери. Лекса је била пуна отпора против смрти. Све је чекала да ће се једног дана нешто из основе променити, да ће онда започети рад неки који
Ипак људи узму да брину о погребу. Али о Лексиној сахрани, ко и како да брине! Гробница у селу је била пуна. За метални сандук уосталом и нема новца. Чика Аврам лежи тешко болестан у болници.
Прекине срећу Сока: „Пусти ме, задуваћеш се.” — Волела је дакле Сока оца с љубомором, и зато је била пуна неповерења према свима у кући.
Множимо се из дана у дан, земља под нама пуна наших костију и зноја, дакле наша, али има ко је старији и од нас, па бране живети.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Саму код младог момка — то би могло код нас сумњу подићи, али агина кћи без најмањег прекора получи што је желила, и пуна совести о свом постојаном темпераменту у тамницу Роману отиде.
) људско тело СНИСХОДИТЕЛНИ — предусретљив, услужан, љубазан снисходљив СОВЕТ — (1) савет; (2) свест; пуна совести о свом постојаном темпераменту »веома свесна постојаности свога темп.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам...
Било је то негде иза Паланке. Спуштала се мрачна јесења ноћ пуна влаге. Извукли смо се били из наших рупчага и усправљени удисали снажно.
Једва смо пролазили поред кола, страхујући да не склизнемо у шумну реку. Једна кола пуна неких сандука испречила се, а коморџија испрегао волове. Вочићи леже у блату и преживају.
Па и хлеба је већ понестало. На врху планине беше нека зграда, као кафана, али се унутра. није могло ући, јер је била пуна војника, те се заклонисмо иза зида.
Тек изван вароши пошли смо „вољним“ кораком. Ваздух се притајио. Из земље дрхће трептава јара. На људима пуна ратна спрема, и са њих капљу грашке зноја. Многе од њих жуље цокуле, те нарамкују...
Ордонанси су јурили на све стране. Са лица уморних људи капао је зној. А на војницима пуна ратна спрема. Однекуд навалили и ројеви мува... Возари приводили запреге. Оседлани коњи чекали.
У даљини крекећу жабе. Са стране у трави зричак зриче. А ноћ топла и пуна звезда. Изгледа нам да код нас звезде не светле овако јасно.
Ноћ је већ дубока. Око мене потпуни мир, а ја сам немиран. Пишем ти, а рука подрхтава. Душа ми је узаврела и пуна неке туге... Можда за младошћу?... Не знам. Шта ми све сада не пада на памет!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
земље, јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари што као да се прикрадају са другога света; уста ми ево пуна крви, а усна напета, распињу ме ужасни болови и срам, груди побледе а трбух зажари; а увек сам тада у гужви неке
). И та ребра савијена у луке; Тајанствено учешће једног бедра; Дрхтај! Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра, Ноћ руковања! Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.
Овде се одједном музика јавља као стварна чињеница, о којој сам малочас говорио, рекавши да су тела пуна звукова, и оркестрација.
Изиђох пред врата, из замрачености своје собе, Да бих те видео још једном; Соба је пуна крви; Табах по крви расејан, као дечак кад уби свог оца.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« Дрвосеча отвори врећу и зачуди се: пуна врећа маски каквима се играју деца. — Баш сам будала! — рече љутито себи.
Узалуд су јој друге капљице говориле да то није ни важно: земља је пуна цвећа! Узалуд је то и самој себи говорила. Небеске висине нису је веселиле, све док јој Зрачак који ју је дигао са
у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех не чује. Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла.
Већ су до колена људима допирали, мада су челичне метле и црева пуна воде ступала у оштру, одлучујућу битку. При погледу на њих дечак постиђено саже главу али метлица пркосно рече: —
гледали како он на платно преноси сјај најсвечаније Царичине хаљине, па шаренило њених везених папучица. Пуна два дана трајао је тај посао. Ограђена високим зидом царска башта била је сива и гола. Где би ту могао нићи цвет?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
! АРСА Ама и мени није лако! Не знаш ти. Поред општине и кућа ми пуна. Те овај, те онај дошао. Механџија дошао. Главу увио, руке обесио. Пиће му све источено.
опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Носећи снопље преко ниске брви На другу страну потока, у село, Сељанка ходи, млада, пуна крви; Лице јој мрамор, мјесечина чело. Гдје ли је расла та ружа што гори?
Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара... И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908.
Пошљедњи пламен на западу трне; Сутон се рађа и с јесењег неба Полако пада на хридине црне. Палуба пуна. Руке уздигнуте Поздраве шаљу и рупцима машу. У мноштву овом видим чељад нашу, Наслонили се на перваз па ћуте...
1918. КОЛЕБАЊЕ Низ литице хума насмијана, блага, Рана вечер слази сврх воде и трска. Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и тополе.
чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'. Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
направио слаботиња и преварио Секулу; или она — набрекла од обести — кад Новак и Радивоје продају Грујицу; или она — пуна младалачког полета — кад Грујица и његових тридесет хајдука прерушени у девојке дочекују пашу са Загорја и његових
Узе Јела два кондира златна па отиде у пивнице доње. Кад госпођа пред пивницу дошла, ал' пивница пуна јаничара: папучама пију вино ладно а у здравље Јелице госпође, с покој душе Пријезде војводе.
Зло ти вино, а гора ракија! Пивница ти пуна јаничара: папучама пију вино ладно, а за моје здравље намењују, а тебека жива сарањују, сарањују, за душу ти пију“.
Ја не жалим три товара блага, у Жабљаку пуна кула блага, на благу се ни познало није; но сам дужду ријеч оставио: да доведем хиљаду сватова, да љепшега од Максима
је хитар кавгаџија, хоће, снахо, заметнути кавгу на весељу у сватове своје; снахо моја, богом ти се кунем, у Жабљаку пуна кула блага, све ћу благо тебе поклонити, чин̓ од блага што је тебе драго“. Ал̓ не слуша злосретна ђевојка.
Бјежи јадан Старина Новаче, бјежи Новак кроз гору зелену, нешто мало — два пуна сахата, подвикује из грла бијела, — бре, колико Новак подвикује, све са горе лишће отпадаше, а са земље трава
Бајо скиде бега Љубовића, скиде с њега рухо и оружје. На њем нађе три ћемера блага, сва три пуна жутијех дуката; с њег отпаса а себи припаса, пак посједе бијесна путаља, оде право к мору на крајину — у Латине, видат
Кад је било вече по вечери, тад устаде од Коњица Јанко, пак отпаса два свил’на ћемера, оба пуна жутијех дуката, па их даје побратиму своме: „Побратиме, беже Али-беже, одавно се јесмо побратили, ал’ се јоште нисмо
По с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак — по три копља у висину скаче, по пуна четири копља скаче унапред. Преврће је с десне на лијеву, тј. са десне на леву страну.
јà — тако, или, али, а; „у пјесмама“ — каже Вук — „на некијем мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац, туђинац Јавор — место на Косову јаглук — марамица, рубац
касаба — варошица кастил — намерно, нарочито катана — војник коњаник каук — чојана округла капа, горе пљосната, пуна памука, око које Турци обавијају чалму каур, каурин — неверник (тако Турци у песмама зову хришћане) кауркиња — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
преживљавала оне прве ноћи свог усамљеничког стражарења у логору Тепсији, то би, казано на псећем језику, била прича пуна тихог цвиљења и чежњивог завијања, прича више тужна него страшна.
Јаруга је вијугала, тајанствена, сумрачна, пуна распуцалих кречњачких стијена, испуњена гргољењем црне воде. Дјечака подиђе лака језа. — Овдје, кажу, живи дрекавац!
Од бјегунаца опет ни трага. Нашао је само стару вршку за риболов, рад Лазара Мачка, и зловољно повирио у њу. — Пуна је лишћа, одавна нијесу ловили. Значи — не долазе овамо.
— То ће бар лако бити! — кликну Ђоко Потрк. — Лисина је пуна папрати (бујади). Има је и суве, и труле, и сирове, па кад се све то измијеша, дићи ће се дим до неба, видјеће се из
Да је била пуна, хајде де, још би се од ње могло и чути нешто паметно, а овако — вирнем унутра као у неки празан зелени бунар, а
Кад бомбардовање коначно престаде и шума утихну, дјечаци се лагано извукоше из јаруге. До- чека их задимљена шума пуна мириса од сагорјела експлозива и паљевине. Извирујући изнад ивице Гаја, Лазар Мачак повика: — Гори наш логор!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
дан Бездна бездну дозивље, Јер ја, будавши дубина Несвестице и неумења, Тебе зовем на помоћ, пресвета дево, Којано си пуна бездна бистроумнога, Да би ми помогла себе саму хвалити.
се хјерувимска за седење давно наместила; изводници на столицу хитри су и свакад за то стоје готови; софра је готова, пуна свакојаког јеџека, лепо намештена.
Ето, такво је било и наше то црковно дуговање и засевање божија слова. А жетва би после туштена и многокласовита, пуна зрна мотриоцу скривености свакој...
се уталожи, да на мери стоји, и потом млазове пуштати за отицање, брајко ваљаде, ако ћеш и тркушком са захуктањем: из пуна велика бадња ласно је) Младина и врло хитлена, скоро је спотицна, јер под ноге незгледна; лепше је са штапком
Него колико је ко собом кадар поднети, толико учења и захвата. Лепа је и слаткозгледна градина обграђена и пуна са сваким поврћем и многоцветна с миризмом красно расцветана.
то како доиста право преузет сам со тога страхом, нити да желим тога наданога ни примати се господства, ни пак пуна чанка превраћати кад се даје и намеће се; није лепо ни добру пристало одривати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Авлија пространа. Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!
Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу, — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама! Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће у тим крајевима,
Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој! Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...“ — Лелее! Не збори си!... — вели уплашено Јевда.
Што ме не роди рисјанка?!... — Туго, Васке, што да прајим?! — уздахну Зоне. ГЛАВА ДЕВЕТА Она је пуна бурних сцена и крупних речи.
— Знајем... — Имам си дућан. — Знајем, де. — И муштерије имам сијасвет... — Добро, де! — Кућа ми пуна... — Е, што ми збориш саг па тој?... — Несам сирома’... могу да си имам жену...
Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина. Тек бане у кућу, па проси девојку.
Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све, — и Манчу и калфе и шегрта Поту.
да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.