Употреба речи пуне у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

одонда изгубио што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило; осташе само успомене на прошлост, пуне туге и милине, пуне радости и бола, те сад њима пуним тужну празнину горке садашњости.

ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило; осташе само успомене на прошлост, пуне туге и милине, пуне радости и бола, те сад њима пуним тужну празнину горке садашњости. После мале почивке отац се обрну меки.

човек: лице му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела ни погледати, тако су биле пуне пакости... Имали би ми и својих лекара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби!

предео узвишен је, дивљи, рекао бих да у тим пустим планинама и не живе људи, а, овамо, и сâм сам у њима провео две пуне године — могао бих рећи: две тужне године...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Не спомињу нимало оно што су уживали, но жале и туже|за оним што остављају. Кад помисле шта га им је вина у подруму, пуне клете меда и масла и суве крметине, толики теоци и јагањци што јошт неизедени остају! Ко то жив прегорети може!

Сјаше, поздрави нас, скине пуне бисаге са седла, дâ коњу пут у долину на пашу, седне код нас и почне ми беседити: „Драги брате школниче, ми се јоште

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Заставу везем Шта радите стражари Палимо зборне ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта радите архијереји Ми Бога за победу

а други, сличан Јерусалиму доњем, саграђен на двема од тридесет шест река васељенских, лука је лађама које, пуне роба, стижу са севера; трећи је врх лука лађама царским; четврти врх је кула, са Дунавом у једној пушкарници; пети

Са цокулама око врата, бос, разоружан, раскопчан, слободан, кроз ослобођена и спаљена поља, кроз миниране њиве, пуне блата, враћам се кући из рова и рата!

крушке из водњике, лубеницу из сандука зоби, из подрума доносе ракију, с тавана скидају буђаве шунке, сиреве пуне црва.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

То је било уз наш божићњи пост (1787. године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију.

Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!” Вратимо се у логор.

седили, — па ми је преповедао и смејући се вели: „Твој ме је отац двапут преко Колубаре у воду нагонио, те сам по пуне чакшире воде износио, где Црног Ђорђа длан пребише, једног момка убише, и више рањени̓.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана. Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова. Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...

Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан. Свуда је био добро почашћен и дочекан.

стати; одмах он онако седећке натуче петрахиљ, па читај, а све усркуј — колико га боли, па и ту доста поможе: није ни пуне две недеље рамао на штаци, док се убодина не огноји и трн сам не изиђе... Само једном, вели, није му помогла молитва.

На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га. Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. Обе куће пуне народа и берићета. Од вајкада били су у позајменици. Летину су сабирали један другом заједнички.

Он се осети сам, остављен и од бога и од луди. Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!

— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго. Алексу освестише ове речи пуне прекора. — Јаој, старости моја! — јекну сиромах. — А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.

Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина. На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла. Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.

— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами. Него сутра... сутра ће бити пуне руке! — Добро! — рекоше ови. — Дијете!... Дај-де још ракије! — викаше Алекса. И Мара им донесе опет пуну чутуру.

Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама. Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза. Он је погледа, па се насмеја: — Шта је, бабо?!... Шта ти је, лудо једна?... Што ћу ти оваки?...

Јаков нареди. — А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... — Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош... Пушке се напунише. Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци..

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза. ТИШИНА Заборављен предео у пропланку дугом, Обале под тешком тишином и травом.

Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца. Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху.

У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.

Хулим у мисли коју родим, А тобом трепте моје струне: Не видим пута којим ходим, Али су очи тебе пуне. СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва из дана; Светла реч Бог што рече

Како су тамне ноћи звездане, И страшне замке празних путања! Како су пуне редом бездане, И како кобни гласи ћутања. ПЕСМА Ноћ је наједном пала црна, Као под крилом гаврановим.

Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена... До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме...

једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена... До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме...

ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне.

ТАЈНА Наше две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском

Далеко ћу поћи од те кобне горе, Где очајно слушах, по све ноћи пуне, Да сто врела сумње жалосно роморе Гласом који јеца и песмом што куне.

Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе.

Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.

Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се. дан за даном, а оно све по старом. Доносио је често пуне вишеке новаца. Губио је такође. Долазио је често без прстења, без сахата и без златна силаја.

— Хајдемо-те одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми... — она погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета... — ми смо, хвала богу, срећни и пресрећни!

— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону. Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: — Како си, оче? Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. — Шта те боли? — рече владика.

А шта сам ја и могао мислити? Да ме... Будалаштине... Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке. Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи. Шта сам хтео тиме?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та, бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио! А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: »Но, но, каже он. Куд ти опет оде!

Кад је Савица читао апостол, а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.

Биће, што рекли наши стари, »крвопролитија« неког, биће, биће! Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне. Пију оба попа, а пијуцка, богами, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.

Пре толико дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још ни сад да се утјеши!! — вели гђа Сида, а очи јој пуне суза. — Ал’ сасвим на моју фамилију!

Јула радо и весело послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује, иако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно

се заљубио до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.

Лишће винове лозе опада, па се проредило, макова цвећа давно нема, само штрче у висину сухе главе пуне мака, и дају повода Шаци да се баца у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако бог да, као зету у тој

— А како забога? — Та... оне наше жене... Жене к’о жене! Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу... — Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!

цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо, и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине. Путник је погледа. Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

кад дође на гробље да проси, он седа у крај, напослетку, и само гледа где ће моћи да испружи комотно своје дугачке, пуне ноге и наслони се. Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако.

— Биље, травке, лале! — и нуди жене кад се ове искупе око ње растварајући им своје завежљаје, бошче пуне трава, корења, биља. Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима.

Х ЈОВАН — А, а... Јоване! — храбре га пролазници гледајући га где, задуван, стење вукући своје торбе пуне хлеба, брашна напрошеног по селима. — Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ...

Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што је тај дан напросио за њу,

а свог ознојеног и рањавог од прошења и вучења тих својих пуних торба, даривају га и питају показивајући на његове пуне торбе: — Па имаш. Шта ће ти више? — Није моје! — дере се он на њих. — Па чије? — Господње, Свете Богородице...

И, како он не да да они од тог његовог новца граде себи куће, ханове и пуне своје дућане еспапом. — Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Три велике собе, све пуне, свуд кожна канабета и столице; кујна пуна бакра; башта велика; велика штала пуна коња и крава; авлија пуна сена и

Мица Рогозићка лепо се носи, у диби и кадифи, у свили и атласу, руке пуне белензука. Не носи се горе ни Алка Ћирковићка. Како Мица нову хаљину навуче, одмах и Алка себи нову прави.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

меку и слатко-успављујућу топлоту, у којој се, са особитим неким задовољством, ужива оних првих дана хладне јесени пуне, измаглице. Поред пећи, на пиротском дивану и са мачком у крилу што је прела, седела је и везла његова жена.

Њене влажне очи, пуне оних племенитих, чедних суза, што их само ватрена љубав, у оној блаженој чедности и оној претераности мистичних

А ја их мрзим и крв би им пио. И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и калочне и шубаре и оне пуне свачега корпе у рукама, све то, ја бих јео прождирао жватао, гутао, цепао, кидао и уједао. Да ли мрзим? Да ли се варам?

И пуно магле, саме магле и варница. Варница!?... Милион, милијарда, трилион, пуне ми вене и очи и мозак и крв, све саме црвене варнице, варнице, варнице! Црвене варнице здраво!

Африка

Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.

Много људи излежава се без одела по урођеничким дугим постељама исплетеним од трске. Њине тамне очи пуне су плавог неба које се гаси.

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед.

Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих.

Дуге колонаде палми, бескрајне и у недоглед, чије су круне замршене у зелено лисно грање. Пролазе пироге пуне банана; њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном

мисли, јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!

има своје шумарке и своје шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне боја, огромних цветова, змија, зверских појила. Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике.

Она није долазила, свакако бар није журила, а живот мочвари, испарења, сунца и воде пуне грозница начинио ме је тешким и џандрљивим. Престао сам да јој шаљем новаца, нисам јој чак написао ни да је презирем.

Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога. у колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје

На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено ишаране.

Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје

Почиње игра сасвим тесно. Појављују се сестре младине носећи на главама калбасе пуне кориа. Учесници су задивљени толиким поклонима: младожења, који је од оца већ откупио девојку за шест боца џина, ево и

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

(јер је време, мислим, да се и код нас театри заведу) на зевање не натерало, но паче часове брига и домашњи незгода пуне разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Слуге су, пред чардаком, спремили саћурице пуне јестива и чутура, које су жене, за Павла, донеле и накитиле, као да су Исаковичи фифери.

сапете коње, који скачу као неки огромни скакавци, а под ђермом, жене, како се љуљају испод обрамица, носећи котлове пуне воде. Трифун је имао око за жене из свог народа и био је чувен по томе у младости.

Те очи су биле, испрва, тако мирне, дубоке, а после тако мутне, али пуне блеска, кад од уживања блесну. Њен муж је био сусрео, у тим очима, неку љубав, коју није разумео, и коју је тек сад,

Дворска комисија у Бечу, коју су били назвали „Илирическа Хофдепутација“, имала је, дакле, тог лета, године 1752, пуне руке посла, око тих побуна у славонском национу.

Кошуља, међутим, и оковратник, које су, у оно време, официри носили, пуне чипака, морали су бити по мери. Једва је нашао чисту кошуљу.

Она јој је говорила, да ће сва та бура, која се у њиховој фамилији била дигла та ко изненада, проћи, као што буре, пуне муња и грмљавина, празних, прођу, лети, у Темишвару. Седећи на свом кревету, Варвара је све то слушала мирно.

„Зар је дроља, јагње, Пајо?“ Петар му то довикну, са очима, које су у том тренутку опет биле пуне неке мржње према Павлу. Павле им онда рече да не греше душу, његова прича још није свршена.

Павле, ако хоће, може да их употребљава. Биле су, од прашине, све сиве. Пуне паучина. У њима се нико није возио већ годинама. Из њих је излетело неколико квочака.

Ада је, тако, пре тридесет година, још цветала, и била пуна становника, као што су кошнице пуне чела. Па је све више почела да пусти.

Ноћи су на водама, око Токаја, биле пуне звезда. Павле је, сутрадан, на коњу, сачекао полазак Трифунов, украј једне шуме, поред друма, који и није био друм,

Само док је ушкопљени Гарсули обожавао Сунце, јер му је грејало његове поднадуле ноге, пуне воде, Павле је осетио Сунце, да му блиста, као нека сабља, на челу. Био је подигао главу, јашући, погурено, у даљину.

пушиле, ни у Костјуриновој резиденцији, него су сви виши официри, бурмутице, међу прстима превртали, бурмут у ноздре пуне дугих длака трпали – па кијали. Исаковичи су ходали по тој кући као да су поспани.

Теодосије - ЖИТИЈА

дивљаше врелој љубави његовој пре ма Богy и Огњу божаственом који је тако распламтео душу његову, слушаше његове речи пуне целомудрености и умиљења, и рече му: — Видим, о чедо, да ти је душа зашла у дубину Божје љубави.

О, чаше твоје, господару, коју си нам служио, пуне меда љубави, што нам је горче од жучи спремала! О, ноћи у коју заспасмо, по Јову буди тамна, и да се не убројиш у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Монотони и тужни тонови гусала потпуно се слажу са народном душом када она обнавља успомене из историје пуне патњи и понижавања. После пропасти Србије 1915.

Имају исте обичаје као и Динарци, кадшто славе и славу. Ово је најздравије католичко становништво; куће су им пуне деце.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Саставили чича Тришо, млинар и Винко Шљивић, крчмар, уз помоћ пуне боце и гушчјег пера. У огласу оглашујемо и проглашујемо ово: Прошле ноћи, кад смо се пели на орах да скинемо мјесец,

Тамо све ври од малих лавића. Бацају их у воду и пуне џакове само да их се некако отарасе. — А може ли у тај твој џак да се завири малко, само малчице?

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Шта је ово, шта је ово, забога? НОВАКОВИЋ: Ко вам је рекао? ЉУБОМИР: Ко? (Пружа му листове.) Ето, пуне су новине. СВИ (дрекну): Новине? (Разграбе му и свако отвара по један број.) АНТА: Ау, ала су крупни наслови.

првим возом кренем у Немачку, у Хамбург и, у околини Хамбурга, у једној фабрици, срећно нађем запослење, где проведем пуне три године неопажен, јер се нигде ван тога предграђа нисам кретао”.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Два метра испод мене с једне стране биле су натруле даске скеле пуне ексера с друге стране вода. Дечаци су још пуцали топовима од блата, а учитељ је говорио о птицама певачицама и

Ноге су им биле голе и пуне промрзлина и то ме погоди као ударац песницом у желудац. Добро би било имати новаца за сав овај шашави свет, сетих се

школску торбу и пошао према вратима, а онда сам застао оклевајући: мама је нетремице зурила у мене, а очи су јој биле пуне суза. Читава хаљина на њој тресла се од јецаја који није прелазио преко усана. - Ти, битанго!

- А обећао си! држала ме је чврсто, а очи су јој биле пуне суза. Рекох јој да сам то обећање испунио, заћутао и загледао се у споменик неког свештеника чија је обријана ћела на

- прошапутала је милујући ми руке већ пуне ожиљака. - Ти више немаш права да гледаш на друге, нити да разговараш с њима, нити било шта.

Помислих на улице пуне шетача и сустанара који су играли преферанс у дворишту под оном шугавом крушком. Помислих и на милион других идиотских

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. И Шамикине очи сузне. Продужи. — Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља. А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у

Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.

Покушавала је то на сваки начин. Облачила је своје тршћанске и млетачке хаљине, пуне провидних чипака, затезала своје свилене чарапе и превезе на грудима, па их је после опет свлачила.

Ничег братског није осећао, нити је схватао зашто би требао баш да осећа, за тај нос, те закрвављене очи, жућкасте, пуне тачкица, за целог тог великог клипана, одевеног као страшило.

Хтела је, просто, да је узме силом. Јер госпожа Дафина, дете читаве једне лађе пуне трговаца и среброљубаца, знала је врло добро о чему се ради. Њој се није журило.

Ноћи пуне трава, таме у шуми, жбуње са дивљим, црвеним плодом, жубор вода, а нарочито светлост неба, звезда и сазвежђа, пролазили

Својим жутим очима, сишући палац, буљила је у таваницу, преплићући ногама. Била је упрла очи, пуне црних тачкица, у таван, и не приметивши да је пренесена из једног краја куће у други.

сукњама, тако да им је за тренутак видео ружичаста колена; бакарне светњаке, са искованим лишћем и малим анђелчићима, пуне безбројних свећа, Исакович, уплашен, видео је и њу, у огледалу, леђима окренут, пре него што јој погледа у лице.

Ослушкивао је и уходио супротну обалу, откуда се чула граја и довикивање Француза. Топле, летње ноћи биле су пуне буба што су милиле по њима и трава, које су изазивале свраб у носу и ушима, а руке и кошуље беху им, у зору, пуне мрља

су пуне буба што су милиле по њима и трава, које су изазивале свраб у носу и ушима, а руке и кошуље беху им, у зору, пуне мрља од црвених, згњечених, дивљих плодова.

У мраку, дешавало се да изненада нагазе на рупе, пуне воде, и упадну у баруштине, пуне жаба, тако да се после дуго чуо пригушен смех осталих.

У мраку, дешавало се да изненада нагазе на рупе, пуне воде, и упадну у баруштине, пуне жаба, тако да се после дуго чуо пригушен смех осталих.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Изузетно су лепа, сликовита и упечатљива поређења којих су пуне наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе сунце“; „Пишти као гуја“; „Кука кано кукавица“;

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

кћери маћехиној сасечених пета ципелу навлачи; за пасторку која у запећку стоји док су охолих маћехиних кћери пуне твоје дворане и перивоји; за лепоту која под коритом спава у ланцима нехаја и презира, за њене у врту заметнуте

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Плави се љиљан у долу, лелујају се траве на априлском ветру, надимају се плетене кошаре пуне укусних посластица... Звече пажљиво очишћени прибори за јело, беле се салвете на трави.

Нема веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла.

Тако Ками жмури у тами затворених страница. Испод њих су стрме баште пуне шушкетавог лишћа у пет по подне, а сасвим доле врео град који почиње да се хлади.

— Нема више некадашњих снегова... — рекао је Чиле. Налактише се на шанк хотела »Белви«. — Пуне су ми снега! — рече поп. — Па, истреси их, човече! — рече Чиле.

жичаним отвором за вентилацију), да се претвори у сенку сопствене сенке, и што више мисле о томе, што дуже разгледају пуне амбаре, утовљену стоку чија се длака пуши, небројену перад што се мота око ногу, набрекле ормаре пуне тканина са

дуже разгледају пуне амбаре, утовљену стоку чија се длака пуши, небројену перад што се мота око ногу, набрекле ормаре пуне тканина са везом, и белу, тврдо уштиркану постељину, све су више свесни сиромаштва.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Чуо сам да сте живјели међу Граничарима, али ипак то је превелики успјех! — Двије пуне године нијесам готово ни говорио другим језиком, а матерински ми је чешки!

— Пун’те! — викну Марко својима. — Пун’те брзо! Видите да су се избезумили око онога, те не пуне! — Ха не, за крст часни, но загон! — викну напрасити Крцун. — Извући ће га!... Однијеће га! — Доље, Крцуне!

Старији људи сијеку дрва за зимницу или тешу грађу. Домаћице по гладама имају пуне руке посла; треба њивити дјецу, треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело и свршавати све остале домаће послове,

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива. Готово је са идилом: дете је прогнано из раја, из средине пуне љубави и разумевања, ако је таква средина икада и постојала.

одлазио у млин носећи са собом сву језу страшних вечерњих прича, доброг старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве се ноћи лијепо сања.

дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком да призове укус и боју тих лирских дрхтавица, настају странице пуне поетске љупкости.

нечему што се у песничком коришћењу језика одавно не сматра значајним, чега се бољи укус и слух клоне: он је страсник пуне вербалне сонорности и савршено подударних рима.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

са државном независношћу све је то нестало. Када је 1815. Србија дошла ако не до пуне слободе а оно бар до аутономије, духовни живот се у њој био готово сасвим угасио.

Мушицкога и народних песама, он је прешао на оригинално књижевно стварање, и у последњим годинама живота дошао до пуне духовне и књижевне зрелости и почео стварати крупна дела. У доба од 1845.

Новине сербске писале су: »Нас мрави подилазе кад јуначке наше песме слушамо, и коса нам расти, а очи се сузама пуне кад нам слепац српски (песме) наше запева.

И код ранијих писаца опажала се склоност за упрошћавање одвећ сложене словенске азбуке, пуне за српски језик излишних и паразитских слова.

су новеле старинске романтике и сентименталности, повести несрећних љубави, награђене добродетељи и кажњеног порока, пуне фаталних младих људи и бледих девојака, са свим старинским декорацијама старе и наивне приповетке, писане у патетичном

И ти његови романи, који су пуне, широке, сигурне слике живота, имају значај важних социјалних докумената. Његово књижевно дело кипти многобројним и

Милићевић, Вук - Беспуће

склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.

лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже. Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који

Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.

Ту долазе и људи који више воле дела него речи, више добро пиће него најбоље друштво; и више воле да гледају пуне чаше него да слушају празне разговоре.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Пуна липа и дебела латка, Пуна тица, пуна јагодица, Јагодица, прелепа ђурђица; Збогом, доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше

Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!

лупа, Ви стојите око мене скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже Па

срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу, како откуд муне, Дочекамо на те чаше пуне, Да с' куцнемо, чашама звекнемо, Шат немилу како одбијемо.

“ Већ на кулу и дружина стиже, Па одоше преметати благо, Дохватају те дукате жуте, Њима пуне све ћемере редом. Ал' за благо Милун и не хаје, Већ он гледа Мустафино злато, Њу ми гледа, наглат се не може, Још

га искарао, Кад је сретне неотице, Кад пред собом спази, јао, Оно сретно, сретно лице, Кад јој глене очи сјајне, Пуне оне слатке тајне? 80. Кад му белу руку пружи: „Де сте, де сте?

Тако седи он у куту, Премишљајућ срећу љуту, А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета подизала,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Опет си тада био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе: „Црни су им коњи, црне потковице.

МЛИН ПОТОЧАР Има тако по нашим потпланинским селима тајновитих мјеста око којих се плету разноразне приче, обично пуне страве, везане за ноћ, смрт, нечисте силе и губљење душе.

Сљедеће ноћи, пуне страшних снова, почех да бунцам и својом вриском узбуних читаву кућу. Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а

Касније, око ферија, враћајући се из гимназије у село, открио сам на тавану пуне сандуке „Српског књижевног гласника“ и тако се узбудљиви свијет литературе неосјетно сплео с чудним богатим свијетом

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Стално као да има некога. Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке. И стално сањам сандуке пуне снега! Не знам зашто баш сандуке пуне снега... Не знам шта то може да значи.

Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке. И стално сањам сандуке пуне снега! Не знам зашто баш сандуке пуне снега... Не знам шта то може да значи.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу сву испуњене куће са великом баштом ограђене тарабама и пуне цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што

Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...

Али није могао. Само је у мом крилу видео њене беле, пуне руке, којима ме стегла и, онако поникнута, крила се иза мене.

Да је други празник, ја бих радије отишао на турско гробље, да гледам како пуне и пале прангије, него ли у цркву. Али сада, на Божић, то ми ни на ум не пада.

Полица се цакли саханима, бели се дугачка а широка марама што покрива тестије пуне воде. Око огњишта кркћу лонци, а под вршњиком цврчи печење. Улазим у собу. Мајка ме тобож не види.

Долазите у подне. Врућина. Нигде никога. Само су пуне касапнице и ћебабџинице, кроз чије се прозоре, улепљене парчадима меса, крвљу и убијеним мувама, ништа не види.

Одох у спаваћу собу, у којој беху читави редови поспале деце, разбацаних ствари по сандуцима, тепсије пуне парчади хлеба уквашена вином и јелом. Брзо се згурих и легох.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А око те дивне круне, неокрунке, светле, пуне, прозорна се румен пружа; — То је, то је свецка ружа. Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Познато вам је, да је у Цариграду све у највећем непоретку, који (непоредак) престолни градови захтевају; улице су пуне ђубра, премда има и шибајуће изворе. ПУТНИК: Ја ћу у Цариград морати ићи, молим дакле о Србији.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Понекад ми пада на памет суманута идеја да напишем мемоаре! Зашто да не? Књижаре су пуне мемоара славних личности. Најчешће их пишу генерали.

Мој матори се још увек зеза, јури лево-десно, шверцује бугарске цигарете „Арда“, док мојој маман пуне главу тиме да је још рано да одсече кике. За то време старци деле свет.

исфолира на брзака неки дошљак који после лепо седи пред кафанама и посматра друге Београђанке, док оне, несрећнице, пуне зелене паприке млевеним месом, а потресним истинама главе својим ћеркама — трећим Београђанкама, које ће се такође

(И не спомињем трошкове за пуне џепове семенки!) Замислите, у фоајеу тог позоришта читава је таваница у ствари једно велико огледало. Лукава ствар!

Моја варош вам је, знате, начисто полудела за тим фазонима. Грнчари су имали пуне руке посла да снабдеју сва изафектирана места сељачком атмосфером.

Враћали смо теретне композиције пуне декапираног лима тамо одакле су и пошле, због нас су људи из чиста мира путовали у Токио, распустили смо целокупно

значајног буџу: управо уводи пословне френдове у ресторан; види се — нафатиран ловијановићем, изишао тек од фризера — пуне му уши длачица и све што уз то фура, а у ствари шта? Ма не направи ни пет корака —цап!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина. Међу нама само Дрина. Види ли се или, у сну, чини ми се: пуне зделе младу метву пију пчеле, зелен хрид утву лови син ти Вид? У опсени, тешко теби - тешко мени.

Клопара точак климавог устројства. ПЕТАК І Идејо мудра летења и мреста, у небу мора пуне се дубине, океан неба, површ која блеска, валовит шушне: Певај, птичји крине, угнезди љубав; икри, рибља паство;

(Шта ли се љуља? Можда још траје спирање муља?) Не видим с трона Дрво живота. Жедне ми очи трњем се пуне. Створих ли много свакојег скота? Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку? Шта ли се збива?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја.

На великом Јупитеру узимају мачку меру, спремају се да га деру. Једне ноћи пуне таме из Кумове сјајне Сламе украо је драгуљ леп, окитио њиме реп.

“ Окренеш се, док сузе умину, старији се чиниш за годину. А са ким се поздравити нећу? Зашто ми се очи росом пуне. Оста Зора, моја љубав тајна, у кућици, с друге стране Уне.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Његове очи су пуне суза: — Мала је боловала већ три дана и моја жена се већ разбољевала што ниједан доктор не може доћи на острво и што

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове благосиља. А чују ли дах Божији милиони, Дах што струји по далекој васиони?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

праву а воли оне који неће да се сахране да претвори у мумије но више се брине за мајке и остале установе пуне млека и за лишће што живи од хлорофила морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Дошли сте са празним коферима, а сад их носите пуне, и уз то и неке пакете. САРКА: Биће, Агатоне, да и ти имаш пакет. АГАТОН: Ако га имам, то се тебе не тиче.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А музика свира... Али чамци се никако не држе на води. Сасушени на сунцу, а сада расточени, пуне се одмах водом, те их хитно извлаче на обалу, и затињу кучином и вуном.

Траило вели, ако се врати жив кући, нигде неће кренути без чутурице пуне воде. Сунце једва зађе за нека дрвета и нишанџија Милован одмерава реглетом колико је још далеко од хоризонта.

Чудновато је њихово спокојство, као да иду на маневар неки. Мало даље окупили се око бунара и пуне чутурице. Официри их позивају и онда наређују да ставе нож на пушку.

— У рату је главно да су пуне фишеклије, а храна је нешто сасвим споредно! — говорио је јетко наредник Милутин. — Уосталом и нашта ће, када је човек

баш кувају кафа. А Таса каже: „Добро вече“, а и ја кажем. А онај чучнô и меша, а покрај њега две кутије пуне са шећер и кафа. А ја мигнем случајно на Тасу, а Таса одједном занемоћа у трба и понесе у мрак оне две кутије.

А села, њиве и ливаде букте у пламену и дим обавија напуштену земљу. Сељаци пале својом руком стогове сена и сламе, пуне кошеве кукуруза, да не би пали непријатељу у руке.

И носећи само што им је најпотребније, спасавају голи живот и образ свој. Из батерије јављају да су се каре вратиле пуне муниције. Војници су расположени, исто онако као када се сиромаху човеку да изненада велика сума новца.

— Његове очи се напунише сузама. — Ја... ја... Четири дана бомбардују наше ровове, и то су сада гробнице пуне лешева... Дали смо више но што људска снага може издржати. И нико се не сећа да нас одмени... Траже још?... Добро!...

Одоше у оне гробнице пуне лешева, да и они оставе тамо своје измучено тело. И он с њима. Станислав Петровић, млад потпоручник од двадесет година.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Али, кад читаше о Бризеји, што се буди, и отвара очи, пуне таме, у зори, бол неизмеран паде му на груди. Јер свему на свету беше утехе. Свим мислима, за све јунаке, и грехе.

Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам. И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени. Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца.

Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају. Свет је прошла самохрана, у крвавом плашту шережана, ко убица.

Оне нису зидане у хладном мермеру, као цркве, нису барок, ни рококо, ни ренесанс, ни готика, ни ампир. Оне су дуге и пуне постеља, лепо поређаних, као гробови војнички, које су наше даме окитиле хризантемама, господо.

(Болнице су пуне и мртваца је много, а породице често не могу на време да стигну, па представљам, каткад, и ожалошћену породицу.

И весео сам. Залазим у једну малу улицу. Преко зидова пузе гране пуне блатног снега. Ето мале кућице пред којом сам, у зору, радо застајао и, за поздрав, скидао шешир.

Како су овде веселе борбе! Ове вечери, пуне широких вода, мостова, који се превијају преко вечности и пролећа, после киша, доносе мир.

Сунчање на Југу, где су их крили, натопило их је неким новим, чудним блеском. Сад су дворане пуне Енглескиња, које јака, крвава храна чини страсним, а, кад то прође, естетама. Ускоро ће у Лувру завести улазнице.

година, можда су одавде пошле дуге, јонске лађе, са црвеним једрима, са великим, светим знаком на своме белом кљуну, пуне тешких, винских ћупа, и нису се вратиле, никад више.

Очи се уморе од мрака, висина и врхова, и трепере. Около, свуд, тесне, мрачне улице, пуне ђака, школа, манастира и калуђера.

Пружим ли руке, распашу се жене падају на колена, и плачем породиља клањају се мени пуне тужног миља и кличу, да их ја загрлим први, први: јер моје су руке мокре од крви, крви.

На Ловћен горки да изнесемо престо, засадимо ти врте пуне ружа? И поклонимо се у прашину често, на рукољуб шака да ти се пружа?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. Цело друштво дочека књигу с негодовањем.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....

Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун

Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују. Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.

— Јесам, брате, па не могу да се начудим. Оно се ником досад није десило. — Како ником, болан! Па чиме ти се пуне данас новине него 'наком грдњом! Али чекај још малко. Довече ће стићи новине, па да видиш и капетанову исправку.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе. Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и

једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра. Пуне оканице и главе. Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се.

А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће!

« То би јамачно рекао. Пуне му среће и груди и шаке! Био је задовољан. А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Цар Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли глава... А ми, на шта ми спадосмо, јао!

Јутрос, од Сурчина до Врчина, Гракће распаднута помрчина — Вране, ко нарикаче изнад рака, Црне су јер су пуне мрака.

Високо су се, високо испеле Једне лакиране дамске ципеле, И погледале, са висине Све те жалосне земне истине Пуне презира, убеђене сто посто Да је све што је испод њих — просто И недостојно нежне божице Која их је обула на

ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН Плануо недељни дан. Улице — пуне света. Сунце закључало стан И изишло да шета. КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ По Европи Снег се топи

на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу накривљена стабла шљива, рањаче, белошљиве и маџарке пуне сунчеве светлости жарке, па и на њима плавичаст прах од ког се поглед мути, на мах; то није пијаца, то је брод

Речи њене, у мраку, шапуће мокро лишће. Киша је мастило којим песму о себи пише. Вазда су јој руке пуне Јер увек нешто пупи и увек нешто труне; То је тако, и тако мора бити.

Под туђим именом је тамо становао... Проломи се гласина баба-Магде: „Ту ли си, гнусни казаново, У бекству пуне три декаде! Сместа те хапсимо, да не би наново Унесрећио неко женско чељаде!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

плодиште нађено код Суматре, где је Шмит запазио ово: све слатке воде што утичу у Индиски Океан са једне стране острва пуне су јегуља; напротив, у водама што утичу у океан са друге стране острва нема ни једне јегуље.

Француски рибари, н. пр. на ушћу Шаранте или Жиронде у Атлантски Океан хватају их при таквим ноћима по пуне чамце и продају их скупо по околним местима, или их шаљу за Шпанију, где се оне још скупље плаћају. ВИИИ.

Тада становници околних села хитају на то место, снабдевени оствама, набадају јегуље и пуне чамце који се ради тога лова стално ту у гротлу налазе.

Тако је запажена ова интересантна чињеница: кад се рибарска мрежа вуче по дну испод какве јаке океанске струје пуне морских животиња, има се изобилан дубински лов; то долази отуда што остаци многобројних угинулих организама ношених

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ИИИ МЕНУЕТ ЛУГУБРЕ Перике беле, шињони, лепеза, И ципеле од атласа и свиле, И кринолине разне пуне веза, Красне и сјајне некада су биле.

Мој рођени живот туђ ми сада бива, Јер шта ја памтим, никад било није! Сад, у ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.

Ах, збогом, Госпо, и праштајте мени, Старе ми очи пуне суза сада, Док дан се гаси на пролазној сцени И завеса, ко ноћ, лагано пада...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И она је са собом била одавно измирена. Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво

је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће — ма да је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.

Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ

свирка испред куће а највише навала све та: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући: — Срећно, срећно, тетка-Стано!

би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.

Сву ме изуједа. Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене: — Сама је кучка.

Настаде руковање, љубљење. Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљене, пуне света и то варошкога „големашкога“ света. Једино се он, Марко, не буни.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ал’ свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим Сјајем пуне месечине; гране Шýме, моле милост на све стране. Свет покоја вечног чека дане.

Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано. И неки тежак мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у мени труне.

Борац слободе пуне за царство снóвâ, ја се Спуштам по степенима тамници, с оковима, Побеђен, миран наспрам времéна што се гасе, Којима

Свуда јесен! Сто ветрова, као сто уздаха, веју Преко хрпе жутог лишћа које труне, Алејама што се баруштином пуне, Стазама где, као из давних давнина, Јеца марш поспаних сложних виолина Живота, кад зраци са заранка греју.

СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља? — Не. Студен ветар беспоштедно дува; Очи пуне суза; земља нам је сува; Наш се свет снова из темеља љуља. А оргије бесне џелата и хуља.

А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува? — Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља. И не чују се бола крикови; Избледели су драги ликови, К’о избачене старе листине.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Особито крупне, плаве му очи бијаху пуне живости. Дугуљасти образи и нос. Држање и покрети му бјеху одређени. Видјело се на први мах снажна душа у снажну

У некој соби видјеше високе ормане, уз три дувара, пуне књига. Један папагај викаше им: „Ко је то, ко је то?“ „Добро дошли! — викни им Бенко!“ заповједи гроф. „Добро дошли!

Нека ми се суди. Нећу, никада нећу, ни дома, ни у војску!“ Тако се отимао пуне три недјеље, пошто му „милост“ објавише.

Цура је, међутим, имала пуне шаке посла. Имала је да готови објед, рањеника да надгледа, да доноси воду итд. Све је то она чинила лако и живо, као

Старији људи сјеку дрва за зиму, сјеку лишњаке, тешу грађу. Домаћице по гладама имају пуне шаке посла; треба сирити, скоруп одвајати, готовити јело људима, кад увече навале; па све остале домаће послове, јер

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Празна кеса, — готова гробница. — Празан тарчуг, — зла прилика. — Празна је торба тежа од пуне. — Најцрња је хаљина сиромаштина. — Празна торбица, — зла брашненица. — Кад нема погаче, добра је и овсеница.

„Само се бојим сунца, — одговори Тројан, — и никога више под небом“. Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима поваде језике, да не би певањем објавили Тројану

У њега су пуне руке те дава и узима, и све у његовој вољи стоји, па му се ваља молити нека влада и управља како га је воља.

Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће. Како ови орах тврд, онако ти тврдо сљеме и под њиме здраво племе.

Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће. Како ови орах тврд, онако ти тврдо сљеме и под њиме здраво племе.

У здравље његових волова и тежака! У здравље његова у пољу рала! У здравље његова у брду стада! У здравље његове пуне и изобилне ћесе! У здравље његове сваке добре среће!

— Што му долазили кумови и пријатељи, долазили му на подобну част и поштен глас, ка’ и ми данас. Њему дао бог руке пуне, а срце весело, те се стида не застидио, а страшна не препануо, већ свакоме доранио, и даривао части и љубави, ка’ и

Браћа га миловала, чаршија га вјеровала. Највише му мисао била од пшенице просуру ми правити, а од вина пуне чаше точити, цркви ходити, богу литургију служити, своје крсно име славити, своје пређе спомињати, да га бог спомене у

(Зуби) 30 — Два пута до неба сижу? (Очи) 31 — Две виле из пећине вире? (Очи) 32 — Двије греде пуне бијелих голубова? (Зуби) 33 — Жива земља мртвом господари? (Човек) 34 — Запјева сужањ кад на слободу изађе?

(При врху) 312 — Зашто се куће граде? (Јер неће да расту) 313 — Из какве је чаше најбоље пити? (Из пуне) 314 — Кад је црна капа бела? (Када на њу пада снег) 315 — Каква песка у мору највише има?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” То изрече па га нестане. Она је после носила оно дете пуне три године, и на послетку јој дотужи па науми тражити свога мужа.

јошт тако пресоли, да се ни у уста узети не може, па онда оставши сам | у кући, завуче обје руке у сланицу и заграби пуне прегршти соли. Сланица је била од дрвета и имала округлу јаму, на коју се со унутра сипала и напоље вадила.

На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, ни по што није могао напоље извући, и тако мучећи се око тога и натежући, руке подбуну да најпослије ни једне ни

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Не може човек ни да пуне, а да се не зна! ИСЛЕДНИК: А четврто, и као круна свега, и мени си малочас реко да би му лично расцопо главу, и то

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

чадо своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог живота, и нађе мили плод утробе своје гди плаче и тужи за сисом, узима чадо своје к матерњим

трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи, које су пуне магнета и кадре су најсувјем телу жи|вот и движеније дати.

глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао, предобио је све срце моје.

злоупотребљенија која бивају, а најпаче зли и опаки обичаји да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа и по пазари пуне сандучиће костију ручни[х], ножни[х], леђни[х] и свега тела, а најпаче множество зуба.

Другда се поизређају по сто једна за другима, | да се не виде од пра[ха]; који су год онда у колеси, пуне им се не само очи, уши и [х]аљине пра[х]ом, него и носови и уста, зашто морају дисати и одисати; пак ако најпређна

Овде, како се изиђе из града, нама[х] почињу велике башче, пуне лимуна и поморанџи, с прекрасни созидати камени и различне боје мармара украшени домови.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела. Одатле уђоше у кујину.

Свуда наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испремештане.

— А ко бјеше тај... како га зовете... Букар? — пита харамбаша. — Сметењак један што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! — одговори Наћвар. — А одакле бјеше и чеговић?

Прид реферторијем чека ме права војска. Сви смо у великом послу. Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла. Дакле, можеш мислити је ли велика приша, кад сам ја к теби садак дошâ... — Ма то баш не разумим.

Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа. Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах

“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра и на сметлишта. Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У подруму је увек тмина. И тихо чим се мишеви уморе. Само у јесен шапућу каце пуне шљива. Тада ја. слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца.

Седео је он на гомили зрелих тикава, с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки, рекла: „Мушко си, богат си, жен има колико хоћеш и каквих хоћеш. Немој Симку.

Слика се утисну у занесене очи и грешна ватрица опали му испупчене јабучице, пуне плавкастих жилица. Кад се то уселио страх у његову кућу? замисли се.

ниском таваницом подрума, Николи су уста пуна пенушавог шапутања, очима се привиђа Симкина млечна нагота, њене босе и пуне ноге додирују Му руке, увлаче се под покривач, и изнад самог чела висе њене дојке и подрхтавају, да се откину као

Па табанчину. Тај ће, Ђорђе, бикове да обара. Две вреће стотињајке носиће под мишком. Држаће на крстима пуне канате камења. Али неће за тебе, газда-Ђорђе. Зато што ја нисам заслужио... Газда-Ђорђе, да се погађамо.

И како су све те њене желе и мисли чудне и друкчије него оне од пре неколико дана? Гледала је у своје снажне, пуне ноге, руменкасте од вреле воде. Чиста и свежа отићи ће у манастир и преноћити под свечевом каменом гробницом.

И ви сте јадна војска и јадне старешине! Где вам је трубач да јуриш засвира? Гаће су вам пуне од ове гомиле јада под осушеним и распореним брестом.

Хоће само да врати разговор. — Ругаш ми се! — Нисам због тога дошао у вашу кућу. Видим, тестије су вам пуне, а свакако да имате и неког ко вам носи писанке.

Земља је мирисала на посечене жилице траве, лако је мирисао и глог. Руке су саме захватале пуне шаке земље, која се трошила и мрвила међу прстима; било је време орању. Он никад неће имати децу. Није Симка крива.

подиже главу, цело лице види се на месечини мирно, унутра, у себе окренуто, а њему се чини да је Тужно, да су јој очи пуне суза, да јој дрхте лако распукнуте усне. Дамари по њему разносе дрхтавицу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Руке су јој биле нежне и хитре, очи пажљиве и пуне топлог, златастог сјаја. Такве очи старица још никада није видела.

У рано лето и пред јесен, када су ноћи прозрачне и пуне звезда, тај златни траг постаје нарочито видан. Стишавајући глас, становници 3емље Сребрних Бреза тада шапућу да то

Опет их је било троје, а расли су као из воде. Кад су почели ширити крила, једне ноћи пуне месечевог сјаја, Сребрни галеб је полетео, и није се више никада вратио.

Јасне, као на дану, сенке дрвећа преплитале су се и претварале у чипке пуне сребрнастог искрења. Однекуд хукну сова, а онај глас се поново јави: — Ослобађај ме, шта чекаш?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

корача као исушеним кланцем који, заборављен, ипак води не на Калемегдан него у те пусте а сјајне ивице малог неба, пуне искрзаних светлости.

како време обележава таму а земља је мирисала, а биље се мигољило, а ваздух се развлачио у растопљене округлине, пуне шумова.

пред оним који је сад био само Господар, не и Милош, и изговорила речи које је давно припремила: — Господару, ево две пуне пушке! Или праштај, или убијај; овако се више не може!... Али Милан Ђ.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!

На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми! Очи су му пуне суза, Речи су му пуне јада, Он се сећа доба снаге, Он се сећа доба млаца.

Очи су му пуне суза, Речи су му пуне јада, Он се сећа доба снаге, Он се сећа доба млаца. Он се сећа доба рада, Што га грешно, подло страти, Што се више

Ј. Дучић ЛXВИИИ ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком, И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне.

пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза. Ј.

У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова.

Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте. А када је умрла, нечујно и спокојно као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале

мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених, скритих под велом маглине, Ја волим ту песму безбројних

И малене се опружише руке, И као цвркут тичица малени' Слише се речи у нејасне звуке. Сагледах цвећа руке своје пуне! На узбуркане притиснух га груди: Клетва се диже, да удес прокуне, И мрачну клетву што сковаше људи! Ал' нашто све то?

Па кад врх тебе Геније слети, И златним крилом крај тебе дуне, И положи ти чаробну руку На пуно срце и груди пуне Пупа ће пући!... Не копкај, чекај!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

њима царује; боја цв'јећа вјечна и прозрачна, у правилност сваки цвијет ника ка вјештијем ткањем разложени; воздух пуне благоуханија, но створена само рад небесах.

Кад волкани смрадљиво дихање у утробу распаљену врате, за њима се ужасне пропасти, пуне дима и плама, отворе. Сви брегови кипеће пучине брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих

брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих бију стравични волкани који жедну и мрачну утробу пуне гадном смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога мрскога бљују с јеком крупном и ужасном у облаке

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Цео олтарски простор истесан је из једног јединог монолита: две хиљаде лађара мучили су се пуне три године док су га из каменолома довезли у Саис. „Из Саиса дођох у Мемфис, прастару престоницу Египта.

„Ха, ха, ха, хе, хе, хе хи, хи, хи...“ звучало је без прекида, пуне две тенорске октаве. Ти звуци долазили су из горњег дела Демокритовог врта. „То је наш смешљиви филозоф!

Тог дана, већ од раног јутра, имађаху сви чланови славног александријског Музеиона и сва његова служинчад пуне руке посла да велики парк и многобројне зграде дома уреде и достојно припреме за дочек владаочев.

Опсада Сиракузе трајала је пуне две године. За све то време није предузиман никакав напад на град. Архимедове машине су мировале, а он се повукао у

Архитектонски изванредно изведене и пуне лепоте, те аркаде опкољавале су манастирско двориште са четири стране. Једна од тих страна баш се налазила у потпуној

Увиђајући те недостатке свог система, Коперник је оклевао пуне три деценије да га објави свету. Ти недостаци могли су бити уклоњени само помоћу две нове научне тековине, постављањем

Он је пре тога боравио пуне две године у Фрауенбургу код Коперника, онде проучио темељно његово дело, начинио из њега један извод и публиковао га

Деца се задовољише овим одговором, а мајка причаше даље. „Ви сте били онда још мали и нејаки; имала сам пуне руке посла да вас спремим, однегујем и васпитам.

Ту су била, као и данас, различита тумачења могућа па се на том пољу могло препирати до миле воље. Четири пуне године морао је Њутн да одговара на нападе и побија замерке својих противника којима стигоше у помоћ научници са

Приметио сам и то како се у градуираној цеви пењу мехурићи гаса и пуне њен горњи део. „Јесте ли видели“, рече ми Фарадеј, „како је мој кршни служитељ снагом својих мишића растворио воду у

„Знате шта, дечице; показаћу вам како се можете играти, иако вас је мало“. Малишани уперише у мене своје окице, пуне очекивања. „Истина, игра којој ћу вас научити није енглеска, већ арапска“, рекох им важним гласом.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Усред оне ведре и живе свежине прекрасног летњег јутра, на великој трави и међу цвећем, поред шуме пуне тица, оно љупко створење више није имало ничег земаљског. Ох, какво блаженство!

Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене ноћу клисуром кроз Јелицу. Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и

“ Господо, ви ме бар познајете. — Као злу пару, Фикус. — Нисам се ја плашио ни од мерзера. — Доказ: две пуне године по болницама. — На страну то. Али све сам учинио да се оправдам.

Па јурим тако између комора, кроз неку пешадију што маршује форсирано, прескачем ровове пуне лешева, изломљених пушака, разбацане искрвављене спреме, стижем поворке заробљеника и опет бескрајне тренове што су

Па наивно, бре, па стидно, Ништа не зна. — И код мене је тако, само потенцирано — вели учитељ и гута фотографију пуне, младе жене сељачког изгледа. Учитељ је нестрпљив и хтео би много да говори.

Он је исисао последње наше материјалне остатке, без милости, онда кад смо полумртви и посустали стигли до његове куће пуне свега. Французи имају реч фріпон која је скована за Грка. Господо, на вратима Грчке треба да стоји: Земља фрипонса.

и пуцају зглавкови кошчатих руку реконвалесцената што се сладострасно протежу поред усијане плехане пећи, и саме пуне неке дражесне страсти...

После су све истерали у двориште да га почисте, па су тамо купили пиринач, зрно по зрно, што је из две пуне шаке на све стране просипао наредник као што се просипа жито о Бадњем дану.

шумова, неке тешке а невидљиве гвоздене полуге равномерно, и једна за другом, спуштају и слажу на саме моје јадне, пуне неисказаног страха, груди. Ох, зар је оно створење само зато живело да мени спреми овај мртвачки покров?

зинуле, искривљене, исмевачке, зажагрених дивљих зеница, искежених, као у грабљивих звери, зуба, безумно срећне, пуне пакосних бора, ружне до смртне одвратности, бечиле се, кезиле, цериле на мене тако бесмислено и безумно да сам ја

плавим зраком по безграничним, светлим, свечаним просторима, оним највишим, па да хватам, онако у лету, у шаке, у пуне препуне прегршти, у пуне груди, оне слатке недеље што дрхти, да се свим својим бићем, у дивљем одушевљењу највишег

светлим, свечаним просторима, оним највишим, па да хватам, онако у лету, у шаке, у пуне препуне прегршти, у пуне груди, оне слатке недеље што дрхти, да се свим својим бићем, у дивљем одушевљењу највишег заборава и највишег

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно.

или експедиције на Јужни пол; индигнирали се над судбином храбрих Бура и пружали им свесрдну моралну подршку своје пуне и безусловне солидарности.

И по свој прилици ово је први пут што сам и самом себи ту ствар овако изричито и докраја признао. Снагу пуне искрености добивамо тек пред лицем нечег далеко важнијег, далеко пресуднијег од оног што признајемо.

— То је у нашем случају обављено већ раније. С обе стране пута ливаде пуне жутих и љубичастих цвјетића. Упитам једнооког како се зову. Он, наравно, није знао.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. — Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је.

тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...

Паре су то, хеј ! Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. — Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.

Растадоше се као најбољи пријатељи. Ђурица је имао пуне руке посла. Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са

У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

То изрече, па га нестане. Она је после носила оно дете пуне три године, и напослетку јој дотужи, па науми тражити свога мужа.

Сиромах ухвати коња за узду и отвори му бисаге, кад бисаге пуне дуката, те он узјаха коња и оде својој кући. Кад дође кући, нађе ту своју жену и једно младо момче, али жена није

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем.

Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога завичаја, Пуне жеља, да се свему диве. Отвараху очи, црну

Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога завичаја, Пуне жеља, да се свему диве. Отвараху очи, црну косу, Што

Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога завичаја, Пуне жеља, да се свему диве. Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост

Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога завичаја, Пуне жеља, да се свему диве. Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост лепота се просу И дан бео

Мене бије киша, Облаци, видик. Ал' у часу једном Мисао сене, да ће можда сузе Ох ове сузе, крви моје пуне — Проћи и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит самрт и

моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају дани, Не види гробље што га мртви пуне. Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле.

Велики понос, моја вера труне — Трунуће зато док имају снаге; Црни облаци видик рада пуне, Моја прегнућа и часове благе. Пуст живот гледам к'о владар без круне..

Ја немам сузе за оне младиће Што су весели пошли из свог стана, К'о да их зове за границом коло: Њине су груди пуне светлих рана, На које душа прнула им холо.

ИИ Нов се живот јавља и ја њега здравим! Ено га на гробљу мојих успомена! Пуне су му руке и сласти и миља — Смеје се и прича да је и он пена, Коју ветар носи к'о лишће са биља...

ту јесен што иде кроз гране, То лишће свело, уморно, што гине, Мирно, у бледе и маглене дане, У ноћи беле пуне месечине. Гледам ту јесен.

И док имам руке, груди, усне твоје, И те очи пуне среће и незнања, Ја осећам како дише лето моје И мој сутон у коме се топло сања.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У дугим низовима лежале су безбројне велике и једре лубенице, а чинило се као да ће сваки час прснути колико су биле пуне сока.

Ћипико, Иво - Приповетке

чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из процијепа висе дуги, жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а у себи осјећам нешто старинскога, празног.

Магаре дотрча до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у нас своје једре, пуне, свијетле очи, у чијим зеницама одбљескује сва ведрина и слобода пустоши усред мора, па се нагло окрете и, хитнувши се

Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо избијају јаке звукове пуне живота, весеља, и над нашим главама пролијећy у ведри простор...

Прве недеље није кошуље пресвукао, а дуго је што, је носи и навлаке су му пуне земље. Да је она у кући,не би се барем за то бринуо. Друге недеље, онако каљав, пошао је к цркви у варош.

Бог зна што је то! Не знам, али чисто осјећам како ми пламен удара уз образе.. . Поганлук, па ето! — заврши. Преко пуне вучије вода се залева, а они још стоје. —Гледај тамо згоде!

Свеће дрхте, а тунике се у сунцу одблескују у свим бојама. И долазе жене пуне, крцате злата: у ушима, на рукама и прсима; с наваљеном свиленом марамом на глави, скрушене, погнуте, гледају преда се.

Ишао је без циља кроз пространа предграђа разних вера и народности. Кроз неке мирне улице, пуне тишине, пролазио је као кроз аркаде кога храма. Само шум усамљених чесама блажи тишину.

Водили су га по ситом, осенченом пољу, окићеном дозрелим грожђем; у свеже пољске заклонице, пуне мириса и зујања и шароликих боја.

Пре освитка морао се дићи да служи свету мису. Пролазио је кроз хладне ходнике упола осветљене, пуне слика фратара из старих времена. Њихове разрогачене очи пратиле су га непрекидно; дрхтао је од студени и страха.

Иво Полић тих топлих ноћи одмарао се код велике џамије Солиманове, Бајазитове, пуне голубова, укусне и љупке. Код Ахметове, са шест минарета.

Уз обалу пловиле су лађе пуне јагода. Мирис простирао се и опајао, а море је једнако причало. Он је седео дуго и дуго.

Миливој је пратио краву погледом: загазила је у воду и весело пије; упали бокови наочиглед пуне се. Затим крава изиђе из воде, очеша леђа о стару врбу, рикну и замаче у врбак.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Петковић је, за своје пуне снаге, имао пречег посла него да сабира ове, нимало узгредне, узгредице. Значи, реч је о текстовима, по правилу, нешто

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

из својих еротских жеља и љубавних снова: „Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бȃата нечијих корака голицаво

299 Могао је, додуше, да иде и даље, све до пуне монотоније, пуне атомизације синтаксичке целине. Ми ћемо продужити тамо где је он стао: „Ноћ, / мокра, / трг, /

299 Могао је, додуше, да иде и даље, све до пуне монотоније, пуне атомизације синтаксичке целине. Ми ћемо продужити тамо где је он стао: „Ноћ, / мокра, / трг, / празан, / фењери, /

Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

То је светковина и стародавнога почетка лета, и заветина сеоска, празник пуне ведрице и срећнога доласка са печалбе.

Трговци су на обичним јалицама, са сексанама које им носе јело и ствари за преноћишта. На понекој сексани су и бисаге пуне новаца. Врве они без оружане пратње, на срећу, овом опасном долином. Неће да изазивљу горске хајдуке нескромношћу.

Поседали на сарајевским веленцима, око њих пуне бисаге и торбе, огромне чутуре и вргови. Не воле они да јуре по сабору, но сваки покупио своју чељад и својту, изнео

Преко руке је држао велике костурне бисаге, пуне разних дарова, чиме је мислио да збуни и жену и завара дете. Да му се обрадује, да га прими и да му лакше буде.

Душе су нам биле пуне крепости Мојсила Златановића. Милан Ракић застаде и окрену се Преполцу. Рече да је најсрећнији што је каплар српске

Мурату, држећи у руци пуну торбу косовскога јечма шесторедна за његова хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао је Бог за јунаке пива и јестива, а за коње сена и јечмена...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче. Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече. Не завидим, на част сваком своје, Моја је сва слава стихотворство моје. ПОЗОРИЈЕ 4.

Дај само решконту, пак ћеш видети. До по сата пуне три кесе дуката донећу ти. ЕВИЦА: Ал’ ћеду бити жути! Благо Нама! ВАСИЛИЈЕ: Сад дај решконту, не могу више да чекам.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

достојна пролећа СПАВАЧИ Будан ја крадем оно што они сањају ОСТАЛЕ ПЕСМЕ МОРАВА 1 Ноћ, још нисам био изашао из ноћи пуне праведности и трансценденталних муња а у моме духу око кога су се ројили златни инсекти чула се зимска музика што сања

Краков, Станислав - КРИЛА

Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело. Само чврсто стегнуте у руци држи ствари погинулог команданта.

Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи врхови планина. Телефон је и последњи пут зазврјао, мајор је

из жица, превили у некоме дубокоме рову, где је нешто страшно заударало, али се он тада сећао само једне своје ципеле пуне усирене крви и свог исцепаног, крвавог одела што га виде на светлости мале електричне лампе.

Па после носила са четири снажна носиоца спуштају се и пењу уз нагибе, кроз јаруге пуне мочвара, и увек куршуми их прате. А горе се непрестано бије. Горе је граница. Први наслућени комад њине земље.

— Ваљда спава, — мисли Душко — а што су му очи отворене? Сад се он мало издиже и виде да су оне очи исувише пуне нечег белог, укоченог, а да се сред широко отворених уста смејаху криви зуби. Сусед је био миран и непомичан.

Напио се коњака, оставио колибу и пошао ка рововима. Презао је од сваког пуцња. Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле. До њега је допирала песма реке у клисури.

Његов штап је звонио по неравним каменим плочама. Очи Ивонине биле су пуне радости и због ниских камених зидова, и прљавих фењера, на дрвеним дирецима и због нагнутих доксата.

Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта.

Око стене су чамили голи, рањени грабови. Јаружицом која је водила ка рововима промицали су војници и вукли мањерке пуне топлог јела. Пушиле се.

Петровић, Растко - АФРИКА

Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.

Много људи излежава се без одела по урођеничким дугим постељама исплетеним од трске. Њине тамне очи пуне су плавог неба које се гаси.

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед.

Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих.

Дуге колонаде палми, бескрајне и у недоглед, чије су круне замршене у зелено лисно грање. Пролазе пироге пуне банана; њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном

мисли, јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!

има своје шумарке и своје шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне боја, огромних цветова, змија, зверских појила. Има своје потоке, своје брзаке, има своје споменике.

Она није долазила, свакако бар није журила, а живот мочвари, испарења, сунца и воде пуне грозница начинио ме је тешким и џандрљивим. Престао сам да јој шаљем новаца, нисам јој чак написао ни да је презирем.

Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога. у колибици иза старичине, обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје

На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено ишаране.

Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје

Почиње игра сасвим тесно. Појављују се сестре младине носећи на главама калбасе пуне кориа. Учесници су задивљени толиким поклонима: младожења, који је од оца већ откупио девојку за шест боца џина, ево и

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Проучи сам! Стамбол ме није књизи учио, А српске земље лузи сенасти И не познају црну мазију Којом се пуне танки листови... Шта хоће везир?... Укратко казуј, Јер ме на дому чека посао!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

изривено од граната; гараве рупе, где је врела граната испразнила своју страшну утробу зијају на све стране; понеке су пуне крви, око њих одваљене руке, одбијене ноге, рашчупане људске утробе, раздробљене главе, грдно накажени трупови.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Знаш ли где на свету Анђелску прилику, Анђела по души, Анђела по лику. Пуне очи жара; Пуна уста сласти, Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не

Питање једно дрхта нам на усти, А ни то не сме нико да изусти, Ове две-три речи, пуне вечна јада: „Шта ћемо сада?..

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Гледајући погибију Бугара од наше артиљерије, нама је срце расло. Четници већ пуне пушке и намичу на леђа ранчеве. Из бугарских ровова излете један обузет безумним страхом. Наши припуцаше.

Чујемо неку ломљаву, јаукање. Војници журно пуне пушке и чекају. Била је то нека бугарска чета, која је журила у помоћ онима на реци, па налетела на мене.

И сећајте се вашег Грује... Опрошћавајте... — Грујо, ми ћемо се опет видети... Он ме болно погледа. Очи су му биле пуне суза. — Са штакама се не иде на фронт... Ваљда је мени тако суђено.

Поред њега лежале су пуне чутурице са водом. Враћао се у ров, па сео да се одмори и присетио се родног краја. Кад ме угледа, он стави свиралу у

— Све је готово. — У реду. Нека тако остане. Али пошто ћете ви свакако идуће ноћи имати пуне руке посла, то вас за ноћас ослобађам свакога рада и сад можете лећи. Али тако како сте. — Са све шлем — упаде један.

Команданти се често састају. Сигурно се спрема нека офанзива. Зато коморџије купују конзерве и пуне своје сандуке, како би понели својима, кад се врате у земљу. Долина је пламсала од жеге и силне јаре.

Али на свакој станици чекали смо да бисмо се укрстили са возовима који су јурили из Француске. Огромне композиције, пуне војника, топова, муниције, промицале су поред нас, да би се запушила рупа на италијанском фронту. И не само возовима...

— вели Лука. — Зашто?... Ја нисам од оних људи који избегавају своју обавезу према отаџбини. Пуне три године тукао сам се, а ево ме и сада.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом. И в полуношчи утроба јечи, ил' зора стаје, мој вопљ траје, уви мње!

ти ни студен осећао ниси, Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој, Две грозне, пуне године беда, Што посла људма Бог, Без страха ти си преспавао тихо Заблудом ума твог.

када је настала Јаков Игњатовић пише следеће: „Јован Суботић већ увелико пише песме, понајвише еротичне, углађене, пуне рефлексија, види се да је много читао, особито немачке ауторе, али не сме ни код њега фалити да отпева штогод о

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Де, шта се говори! КАП. ЂУРАШКО: Шта?... не питај, Светлости! Људске су груди пуне пакости, У срцу нема оне љубави, Оне врлине, срца — како ли? Без боја душа да га заболи... Јок!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Високе оморике под тешким ињем стадоше се лагано њихати и повијати, шкрипећи и збацујући са себе пуне прегршти снијега. Рељу нешто жигну кроз срце.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О ја бих радо приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је трубе јерихонске, Док ваша срећа по гробљима труне. Нек' моја срећа сања и на лажи.

'' Док његове очи немо у мрак тону, Пуне топлог сна су, велом обвијене, Примицале, пуне мириса и нара, Робињице топле, босе и румене.

'' Док његове очи немо у мрак тону, Пуне топлог сна су, велом обвијене, Примицале, пуне мириса и нара, Робињице топле, босе и румене.

Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт. А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт.

Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа. О, како јуре, стижу, Стегове дижу,

(1913) МУЧЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô

И чу се громор кô ломњава стења. И авети пуне ноћнога прамења Причаху ми чудну повест у ноћ ову: Старе душе тогу обукле су нову — Стари дах је, само одећа се

Јер у сутон груди пуне су ми плача. Можда је то скривен бол што дању ћути А у сутон јасно, када мру тренути, Осећа како се у старост

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

) Доведи ми онога господина из 'апсе. ЈОСА: Кога? ВИЋА: Онога, де, јутрошњега. Као да су ти пуне 'апсане господе, па не знаш кога? ЈОСА: А, јес'! (Оде.) ВИЋА (Милисаву): Јеси ли написао заглавље? МИЛИСАВ: Јесам!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

је све лествице моралног уздизања и црквене каријере и постао значајна личност православног Истока у доба његове пуне угрожености од латинског Запада. Али и више од тога, Доментијан је изразити тумач историје као више, небеске воље.

Рече ми један чоек (1970), Међа Вука Манитога (1976), Леле и куку (1978) даје нове обрасце дијалекатске поезије, пуне фразеологизма, који чувају остатке једног вида традиционалне културе у Црној Гори.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

(?) ПОЗДРАВ Ој, Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сете, Кô да слушам старе бајке Твоје гласне балалајке.

Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сете, Кô да слушам старе бајке Твоје гласне балалајке.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина. Нудио. Није морао да нуди. Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: — Хвала, чича!

Ћипико, Иво - Пауци

Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве, над којим о гредама висе сила исушених пршута.

Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају.

Наочи био би рекао, Раде се већ замомчио; иако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан”, вели се. Али се цура превари.

Ухвати је за руку и поведе за собом. Зађоше у тјеснац, па се веру између стијена. — Видиш, зими су ове каменице пуне воде, прича јој. — Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли.

још се може... Пада ли, пада... и учеста снијег. Али подноћ наједном сасу пушавица, као брашном из пуне вреће .. . Но све ништа, да не духну вјетар: студен бије у образ као ледом...

Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца. Јасно море мирује, привлачи.

Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине. Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.

Испред „братимске” конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине. Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили.

Спопала га силна туга. Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ваздух је загушљив, мали ковитлаци прашине ничу као печурке по пољу и намах нестају. Ознојена сам и уморна. Очи су ми пуне труња, застајем да их обришем, али кад сам смакла длан са њих, он је већ био нестао са места где сам га раније

Наравно, ја сам био тај кривац због кога су каце биле празне с мало устајале водурине на дну, уместо да буду до врха пуне бистром, хладном и пенушавом изворском водом која разгаљује упаљена, сува непца и струји низ грло као божија благодет.

Извлаче их из топлих постеља, омамљене и уснуле, па им шапућу речи пуне милоште и љубавних драгања док им сан не очврсне.

Трепћем, очи су ми пуне воде. И на своје запрепашћење, осећам како у томе уживам. Стојим ја људескара на киши раскречених ногу, зинуо сам

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове благосиља. А чују ли дах божији милиони, Дах што струји по далекој васиони?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Младе године, пуне наде, зреле, пуне рада, пројурише трком преда мном: све то беше чекање, очекивање, тражење и стремљење ка нечем

Младе године, пуне наде, зреле, пуне рада, пројурише трком преда мном: све то беше чекање, очекивање, тражење и стремљење ка нечем недохватљивом, високом,

Тај рачун је примитиван и нетачан, он може да погреши у одређивању Ускрса за пуне четири недеље. У овоме питању хтео бих још нешто да додам, али у строгој дискрецији.

Око дворишта налазе се чардаци, амбари, магацини, штале, кацаре, ремизе за кола и пољопривредне справе. Некад пуне, сада су те зграде празне.

Сада видимо већ и један поток или реку која јури ка долини. И њен велики слап. Ено равнице, пуне језера, испресецане речном мрежом.

Брине ме само једно. Чим да прекратим време до нашег састанка! Две пуне недеље — читава вечност. Ви се смешите и мислите на вечности о којима сам чешће писао.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сета, –Ко да слушам старе бајке – Твоје гласне балалајке.

Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сета, –Ко да слушам старе бајке – Твоје гласне балалајке.

У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не похрда. Мило моје село, Буди ми весело! Нема сиромака, А кад је за село, Село скочи

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Читао је нарочито радо покраинске листове, и у њима дописе простог света, пуне чињеница. Све је то он носио у себи као неку тајну. Једаред само повери се послужитељу читаонице.

Касно се сетили и паланчани, и Миланова тамошња околица, да за њега, дете с Тисе и равнице пуне сунца, није био Инсбрук, сав утиснут у високе планине које се тако рећи кроз прозоре надвирују људма; град с много

Павле то није одобравао, Али Бранко је остајао при свом. Тихо говори, а очи му пуне слеђених суза. — Остави ме, морам се сабрати сам. — Али ја то баш нећу, Бранко, да си сам. Ниси сам!

Први је у кућу ушао Бранко. Језовито. Фрау Розе нема; биро је затворен; собе пуне кофера и путничких торби; јединац син и наследник је енглески поданик: чика Јова остаје на гробљу потпуно сам.

је као нека фламанска слика: трпезе, весели разговори, топла фуруна, шарена вунена одела, пси у кујни — празан живот, пуне оставе.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ Путује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

га суморна и брижна; чело му је било мутно, а очи — оне очи којима је он тако дубоко понирао у душу човекову — биле су пуне неког чудног израза бола и прекора.

претурајући све школске протоколе, где је најзад утврдио несумњиви факат да сам ја први разред гимназије учио пуне три године, из чега се да извести јасан закључак: да сам се морао родити 1864. године. Хвала г.

Један мој рођак, на пример, како је ушао у први разред гимназије, није га пуне четири године напуштао; отприлике, као кад човек не напушта њиву или ливаду коју је после других и мучних парница

Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света...

ми дала могућности да смислим шта ћу, упутила ме је у Пожаревачки казнени завод, са пресудом која ми је обезбедила две пуне године размишљања измеђ' четири тамничка зида. Одиста, ретка пажња од једне државе.

Главне роле у комаду — противно свима литерарним правилима — у првоме чину су емотивне и пуне израза и захтевају сву снагу и таленат глумчев, у даљим чиновима малаксавају и завршавају се без икаквога ефекта, па

сарме и пршут је већ нафуман, а биће да су доспијеле и свињске даће, те ђе би човјека с пунијем устима отјерали с пуне трпезе. Није нам, вели, преша да толики гријех чинимо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Људи имају утисак као да им је откинут један део тела. Шумадија је поробљена. На станици су стајале композиције пуне одела, хране, дувана.

Нико их више није видео. Одмицали смо лагано друмом, док су експлозије праштале за нама. Војници су носили пуне торбе дувана и облачили нове шињеле, које су узели са станице. А једном се отегла торба од силног терета.

Натоварио, грешник, торбу на једно раме, на друго притегнуо пушку, око појаса пуне фишеклије, а на ногама исцепани опанци, да му се прсти виде. И тако гази по снегу.

Они из чамаца нудили су своју робу, лимуне, поморанџе, десет, двадесет за динар, пуне котарице за багателу. Грци су се свађали међу собом, потискивали једни друге и добацивали нам ужета, да извлачимо што

Пешачки пукови у колони по четири промицали су. Војници су ћутали, пуне фишеклије клопарале. На извесном одстојању за њима кренуле су брдске батерије и изгубиле се у ноћи.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тамо артиљерци пуне своје гигантске луле, Њихове су луле огромни топови. Тамо нека је моја снага са вама Да испунимо целу једну фабрику

У галоп, у галоп: Носимо један симбол и један бол У галоп. Носимо. Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз магле; Преда мном

Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром, Чије су очи пуне суза са огромних визија Хоризоната. Гле, јахач на коњу ком, Милице, сад тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој

Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг и данас би ми ево био траг, До колевке ми пуне крви, До порекла ми твога меса само не ове очи, не ове очи патње. Гле, беса!

НАЛИЧЈЕ: Опкољен са свих страна својим самоубиством; Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима; Пролеће носи пуне џепове пиштоља; Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности); Мање црвенила на снегу после самоубице.

Тајну Ја не трудих се никад ништа, нит спутах своју јед, И само скривах поглед на светлост Његову сјајну Ноздрве беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне крвавих страсти И прескочио сам давно границе свога ума Његовој

јед, И само скривах поглед на светлост Његову сјајну Ноздрве беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне крвавих страсти И прескочио сам давно границе свога ума Његовој жељах само избећи врелој власти О како ме је блажило

Дати му руке и бити вечно Бескоренство! Но погледај моје очи бола пуне пуне су суза, Све што ти пружим све је то То и чисти бол; Моје руке! чисти, о чисти бол.

Дати му руке и бити вечно Бескоренство! Но погледај моје очи бола пуне пуне су суза, Све што ти пружим све је то То и чисти бол; Моје руке! чисти, о чисти бол.

”Био си пијан од младости, ил суморан од бриге, По челу мрачни ожиљци, ту неба траг и кациге, Руке ти пуне жуљева од наслањања на књиге, Ал скочио си ето младићски и отресао си опет све бриге.

Ја сам пратио месеце пуне, као бачија Раздражених, таласања против гребена, Не помишљајући да може од обасјаних ногу Марија Бити губица Океана

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Млâде се небо и земља сваког пролећа, плоде рибе у води и птице у ваздуху, све улице и све куће пуне су деце, само се у њеној ни дечји плач, ни дечји смех не чује.

Узалуд је тврдила Царица да су снови бесмислица и бапска прича. Узалуд су му поданици упућивали узвике пуне дивљења! Цар је од страха једва дисао.

Чак су и презрене звезде биле позване да увеличају славље. Шта тек да се каже за Цареве других земаља? Кочије пуне цвећа и хране гомилале су се пред капијама дворца: ништа није смело бити заборављено! Има ли већих јастога у мору?

Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води. Сребрна му је била коса, танке као у птице кости.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кунем вам се, откад јарко сунце грије, Запамтио нико 'наке очи није; Лијепе и мудре, свијетле и црне, Пуне живе ватре гдје ми душа срне!

Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и прска; Мрке хриди стреме високо са страна Пуне густих зова, смокава и трска. Све је исто, старо...

Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета. И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу врела, Мене ће мој отац, мој цар, и власт моја,

1912. НЕРЕТВА Нада мном, у башти, машу брескве пуне Зелених лепеза и првог зарутка; Припило се сунце и у лисне круне Као да би хтјело све злато да утка.

Од зорине мреже Сави гнијездо у јесени грана Озебле душе и запјевај пјесме Младости пуне плавих јоргована. Снеси ми сунца и пробуди чесме Сокова младих, као стабло срча Снажан да будем.

И ја затрептах у срећи и жару. И видјех гдје се горе уздрхтане Облаче тихо у дугину шару. Пуне рубина повише се гране, И кô да широк један вео сјајни Покри високе гребене и стране...

У радовању стреми гора стрма, И воде њене, грмјелице пуне, Пробијају се из хриди и грма. Све кличе. Уз то кô да росне круне Класова златних додирују неђе Полако харфе

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

раја је замишљала и измишљала своје јунаке у сјајном руху, под блиставим оружјем, на бесним коњима, као слободне и пуне луде, и ишла за тим светлим узорима — из окршаја у окршај, кроз огањ свакојаких мука, преко својих и непријатељских

Али у нас има и иронија друге врсте које су исто тако пуне духа. Таква је, између осталих, у песми Јанко од Котара и Мујин Алил иронија коју изговара Вук Мандушић предајући

Иво проси, дужде се поноси; но се Иво оканити неће, снаху проси три пуне године, снаху проси, а просипље благо. Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки прстен

како си мене старјешина и пошао ђевер уз ђевојку, ну набрекни на камену граду, ну набрекни, призови тобџије, нека топе пуне и напуне, нек напуне тридесет топова; па призови старца Недијељка, што му б’јела прошла појас брада, који чува топе

гради, па нареди мене у аргатлук, аргатовах три године дана, и ја вукох дрвље и камење све уз моја кола и волове, и за пуне до три годинице — ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке! И то бих јој, брате, опростио!

Али коње што су га однели? Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све мојега старог Џафер-бега, а данас је твоје, драгокупе!

пушака ноге до кољена; обја сјела један до другога, они вичу, рекô б’ вино пију, око себе Србадију рабре, пушке пуне, на Турке бацају.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Спазили су ме! — сину му кроз главу, док је наслијепо, из пуне снаге, ломио кроз млад честар, а онда одједном читав крај око њега тресну се и заглуши га снажним пуцњем. — Трас!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит

кошница излазе, своју мудрост указујући им; по цвећу свуда облећу тражећи медену сласт, те једне праве сатове, пуне ш њима кошнице, а друге сносе мед, пунећи окна, — чудну око тога мајсторију нама недознану, проводећи им!...

ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА Нејма ни сејања толико, а ки хамбара за жито, ни гумна спраљена, а ни српа ваљала; ки пуне руковеди, ни цела снопа, а стога зденута ни од корова!

Та, право да јоште славније су саме сисе њене пуне с млеком, и колико јој је капљи кад из сиса узалуд откануло млека, толико горе има уједно скупљених звездица...

што има за потребу хране, али пуну хлебарницу хлеба и разлику многу рибу нађоше, све хардове што бијаху празни, опет пуне с вином.

То ће вам све на ветар бити. Заштоно руке су вам ваше до лаката крваве и прегршти пуне с крвљу... БОГ ПРОСЈАК Земља, море и сва твар мени ради и служи ми у покорности, а ти исто један дивљаш и бацакаш се

говори: »Јако беди адови обретоше ме«, зашто много онде зверова се находи и гадова; проходи тамо љути звер из дубраве пуне густих и лиснатих дрва неплодних, и из мрака кромешњега, супостат ђаво ричући каконо лав; тражи кога би прогунуо.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре пуне мудрости и искуства.

А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а

“ А затим појурише кола као олуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!“ свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. — Брее!...