Употреба речи пуно у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. — Зар моје камените сводове, зар моје зидове вода да провали?

Све је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у грудима застаје, чини ти се да је и онај скакавац што из густе траве сиче, јачи од тебе...

Беше прав као јела! А сад?... Снага му се сломила, од веселог младића постаде трошан старац, по лицу пуно бора, очи мутне, без светлости; пије покаткад по сву драгу ноћ, а не уме да се насмеје; певати је и заборавио, а

Али г. капетан? „Да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат’ од урока“. Очи му беху избуљене, а на дебеломе носу пуно црвених бубуљица, усне отобољене, а чисто обријани подваљак изгледао је као настављено, бело продужење његовога

Суди онима што су у животу, а и шта ће власт са мртвацима?... Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!...

Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему... Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће. Једва је чекао да му се ученици искупе.

— Не верујем, господине... Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?... — Један Цинцарин, Грк ли је?... Носи пуно сандуче лекова, мириса и других којекаквих водица... — Он нек иде капетаници да избере шта јој треба...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

научили и себи једном здраво у главу завртили, ако ће бити криво, мрачно, неразумително, очевиднога противоречија пуно и, на кратко рећи, сасвим абсурдум, тојест бесловесно, они се тога држе као слепац плота. А зашто?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби,

Милош у албанском снегу, док га прти друг, који костур посто је пре смрти. Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа. ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска.

залогаја хлеба у жуманце, радост сркања, сољења, радост жвакања, кроз прозоре ме засењује, заглушује, јутро пуно кукурикања и кокодакања. ДИМ Шта се оно дими насред пóљā? Оно тамо, под оним облаком?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

) Уплашимо се ми, зашто би они говорили да нема коња, а коња у штали пуно и нама и̓ не даду. Опет оде Протић, он зна влашки, иште коње, а они кажу — нема коња сутра до подне.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Једно вече тако беше жестока мећава. Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш. У кафани »Код петла« пуно.

Добро утуви што ти рекох! — Хоћу, пријо. Е, бог ти дао! — учини Смиља с пуно наде да ће му то помоћи. Анђа узе машице, па стаде једну по једну жишку турати у ону воду, а све миче уснама као да

Није ни то! Пређоше у трећу јаругу. Ту, опет, пуно рачвастих дрва, али ниједно није брест, него букве или друго које дрво.

Одевена су као из најбоље газдинске куће. Миони је пуно срце кад их погледа. — Тићи моји лепи!... — шапутала би често, уздахнувши.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања. Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја

Али већ кад можете, онда... да се иде... Хајде, Машо кућо, хајде полако... Сад бар можеш бити сербез. Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... Пођоше... Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.

— Добро је. — Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... — Свега си се сетио! — Још се овде има пуно посла!... Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... — Је ли се склонило све? — Још није.

— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. Чупић се мало замисли. По кратком ћутању проговори: — Имам ја пуно поузданих људи. — Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. — Зар има бољих од Зекиних људи?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.

А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене... ЉУБАВ Из Стона на

КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља. По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне;

АПРИЛ Дажд мину као после гатке; Свод сличи пољу пуном ружа; Одасвуд гласи дивље патке, Зелено брдо пуно спужа.

Памти што је прошло, с пуно вере неме, Кроз све дане дугих страдања и менâ: Чувај своју прошлост за суморно време Кад се живи само још од

Све му мирне звезде светле кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед пут наших висина.

Благосиљаш ропство и тегобне узе, Срде ти је пуно небескога плама, И сишла са мном до патње и срама, И пролила си најсветије сузе.

Сваки шум да сећа твог ћутања; свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на свачем лежи сенка твога стаса.

Златно суђе пуно рибе с Белог мора. Из Срема фазани, дивљач из Пирина, Грожђе из Превезе; ред златних амфора Свих пића из Стона и

Гроб Спаситељев белио се у провидној тмини, и око њега су лежали римски војници. У врту, у коме је било пуно сикомора и тамариса, било је мирно.

Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог зеленог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.

ПРОЛЕТЊА ПЕСМА Широко гробље на обали, код вароши, било је тај дан пуно сунца, мириса и боја. Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А све скупа страшно, нејасно и укочено. И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак. Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко?

— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам...

Једанпут: једне чизме, једну ћурдију; други пут: коњско седло; после, опет: туце сребрних кашика; а једном: пуно буре лакерде и — свакојаких других комендија. Једанпут доведе увече вранца, оног истог, нашег.

Застор на столу свучен с једне стране скоро до половине. По њему разбацане карте, испреваљиване шоље, пуно трина и пепела од дувана. Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле.

— Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и лако му, као да се окупао. Тако је он дјеловао. Никад није престајао, никад се уморио.

Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак. Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. Ко ће с нама!

Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце. Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика!

— рече Иконија. Мара још дубље повуче пару: — Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!

Ми и нехотично чекасмо док они пређоше преко тротуара. Онда пођосмо даље. — Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи. Хајд'моте, боље, у мање улице. Она ћутећи пође за мном у Јахнѕѕтраѕѕе.

Почео сам и да радим. Отворио сам књиге које сам пре по године читао. Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Позн’о је оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.

Прођоше и њега, и стадоше пред парохову кућу, још за вида. Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије. Скупили се на меко утапкано блато, па се играју коља.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А гробље? Пуно. Што кажу: читава гора од гробова. Нарочито око цркве, једно до друго, па и преко друго — као да желе да пробију

Свима да дâ а никога од тих просјака, божјака да не пропусти. А њих је пуно. Из целе вароши, свих маала. Па чак и суманути, полулуди. А нарочито тада, на задушници.

цркве а иза ње била је ледина за нове гробове и река по којој, гдегде, било је младих, високих топола а остало било пуно старих, кривих врба.

А поред тога морала је да води бригу и управо носи се са свима просјацима, и суманутима којих је увек било пуно. Сви су они били ту, на окупу.

А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради. Само јој очи крупне, беле.

Стар, тресе се од старости. Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран. Лице, онако слепо, тамно и пуно блата. И, да није оне колије, не би могао човек да га гледа.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

У кући је било све чисто и у реду. Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Баш ту, у његовом месту, било је пуно људи, још здравијих од њега, још дужнијих заједничкој ствари, који никад фронта нису ни видели и који су о рату знали

Јест, пуно је тих снажних, меснатих, ужирених и потпуно задовољних људи видео Христић туна, у своме месту рођења, па су га они и

преко пута, има нека „деповска команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких официра, све сами протекционаши и свако вече шетају поред куће и дрско гледају у њене прозоре.

Онда Христић почиње да оговара другове: — Има, има таквих, то је истина. Ја знам пуно официра што тако раде, али ја, веруј ми никад. ја се гадим. Увек, у сред борбе, мислим само на тебе.

Раздрљен, са оним чупавим грудима, бос и разбарушен, онако напрегнут и погурен, имао је пуно зверског. Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако значајно звекнуло о камен.

И све оне успеле офанзиве и контраофанзиве, комуникеи пуни победничке хвале, и ово велико затишје, пуно подземне грмљавине, плаши ме грозно.

Ти си тако добар. Ја обожавам то твоје брижно и велико чело пуно бора, то мило твоје немирно око из кога ја црпем сву снагу и сву радост и милосрђе И врлину и склад.

И пуно би имало оних прљавштина да се пронађе по оном бездану, само шта ми сад вреди све то тражити. Заиста, све је То, по сто

“ И Јуришић се све више мучи и љути што она јогунаста колона једанпут не излази на врата, и осећа око себе пуно неког црвљивог гмизања.

И пуно видим људи, које сам пре рата познавао, па их од онда нисам видео, како се ка гробу на једном раскречили, а на оним људ

Вуку се отуд неке црвене, крваве магле веле да у њима има пуно нове и дивне вере и обећања. А ја сам сав у слутњи велике неке несреће и не бих тако брзо ону веру хтео да пригрлим.

А пуно дима дуванског у оној соби где ми конферишемо па се давимо у оном диму, и сви говоримо у глас и кашљемо; прави обор бож

Африка

17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора. Све је у белим испарењима.

Хтео бих да се купам, али ми не дају. Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна. Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта.

Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности. Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и залутати овим крајевима, без икакве

Начинити ту кућу, за једног црнца, било је исто тако и замашно и пуно пораза као што је за онога био поход на Русију.

Црнци дворани, затим пуно шефова села, што су од зоре на подворењу, брадати и у грубим огртачима, церећу се испод мене.

Иза веранде је белчев лични стан и онда двориште пуно рада и вике црнаца. Белац ме је угурао одмах у једну дубоку плетену наслоњачу.

На мојој тераси као и на свим осталим буде се лешинари и лете шумним, тешким, масивним крилима пут неба. Небо је пуно црних птица.

У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића. Једу воће, и крију се од сунчеве врелине. Тај дан је дан мога крснога имена.

“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и

Под иловачом је још свежа кана. Ивицом запаљених мангала, између њих, пуно фијола од печене земље са бојицама и штапићима.

Небо бескрајно сиво и пуно кише. Осећао сам да добијам кијавицу и био сам тужан. Али већ гледајући из аутомобила у излоге, угледах једну велику

Црњански, Милош - Сеобе 2

На окреченим, дебелим, зидовима било је пуно паукова. Код постеље, пак, стајао је пар огромних јахаћих чизама. Гарсули љутито помисли: „Ни распећа нашег Господина

Вели, он никада не заборавља да се ради о људима који су, за Ћесаревину, стекли пуно рана. Тако је, док се Гарсули шетао, око топовских ђулади и дуж бедема, профоз отишао да доведе, прво, четири

Бачка се, затим, у Павловом причању, вртела, око њега, као да лети. Сад се чинила, стрмоглав, небо пуно звезда, сад као море дубоких, мирисних, трава, сад као бескрајна пешчара.

Павле се, доцније, сећао само да је, ту, где је била, легла, било поље пуно булки, а иза тог поља, црна, густа, шума. Стајао је, у недоумици, чело главе девојчета.

у неки контоар Копшин, у подземљу, који је био осветљен канделабрима, а у ком је све било тако чисто, уређено, пуно неких стаклених судова, књига, карата на зиду, да се Павлу чинило да се вратио, у Гран, у апотеку, Хернхутеру.

То није далеко. Тамо нема опасности од жбира. Тамо је, у коцкарници, ноћу, увек пуно официра. Тамо не залази Бургвахе. Опасност за Исаковича биће само госпожа Хумл.

као из бурета, да је та њихова рођака, Ђинђа Зековича, иако је изгубила мужа, широка, ведра, природа, као што је жито пуно булки, кад се таласа. Сеља је то, сељанка, па и у жалости остаје добра, и са смехом у сузама.

Пошто је стигао непријављен и неочекиван, у тај трактир, рекоше му да у трактиру соба нема, да је све пуно света, али ако сачека, даће му се засад, једна мала собица, у продужењу доксата, изнад авлије.

Рекао је Волкову и Исаковичу да могу сести. Волков је на то сео, иза Павла, у рукама са пуно папира. Кајзерлинг онда рече капетану да је видео његов извештај, и да је задовољан.

Још увек је, међутим, дизао рамена, сваки час, и исправљао се. Кад би сео, гледао би Исаковича са пуно мржње у погледу, али се трудио да седи, право, непомично. Међутим, десна нога му је, у чизми, стално, дрхтала.

Но и тада није још, са њом, ни речи проговорио. У кући је било, тог дана, пуно, а сиромашна рођака сенаторова изишла је, кад сирмијски хусари уђоше – да остави Варвару и сенатора саме – јер официри

На небу је тек било свануло, али је било још пуно звезда, а пси су на авлији, уплашени, лајали. У првим колима, заогрнута, црним, путничким, огртачем, седела је Ана,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Осим тога треба истаћи да Јужни Словени на Балканском полуострву насељавају разнолике природне целине које, поред пуно других утицаја (евро-азијске особине, особине спајања и прожимања, особине осамљености и одвајања), такође утичу на

Они су везани особитом топлином осећања; у њиховим међусобним односима има пуно широке срдачности. Овде су најчистији и најбоље очувани динарски обичаји.

Говоре особито лепим и живописним српским језиком, у коме има пуно фигура и карактеристичних старих речи али они употребљавају и доста посрбљених турских речи.

више иде на север, утолико више овај тип слаби, мада се и преко најсевернијих граница, нарочито у варошима, наилази на пуно лица која му припадају.

Како је далеко од великих путева, овај слив има пуно скривених и усамљених кутова по дубоким долинама. По томе чини супротност Косову, које је широко отворено и окружено

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Већ из самих наслова сазнам да сам извршио самоубиство дављењем у Дунаву и прочитам пуно детаља о своме самоубиству.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То чиме је махао било је моје писмо за Меланију, пуно жара и молби да ниједним покретом не ода своју тајну љубав. Те молбе биле су чиста глупост.

Сутрадан на часу говорила је о физици и пролећу више гледајући кроз прозор него у разред. Лице јој је било пуно светлости и чинило се десетак година млађе.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ми смо већ сасвим преправни. Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг. И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати. Сва кола са арњевима.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Двориште поплочано било је пуно слуга, који су спремали коње и велика, свечана кола. Трговаца и занатлија који су дошли да пријаве крађе, и читавих

Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути? Је ли и онда као да пролазимо безумно... без смисла...

Ни један једини од њих не помисли да не оставља за собом ништа, вечног, мирног и лепог, као то вече над вртом, пуно неизмерног броја живота, који су се стишали, да се у зору поново пробуде.

Од хода, ветрова и Сунца беше у лицу дошао као бакар, задригао и очврснуо од напора. Опет се чињаше као пуно, тешко буре, са великим својим трбухом.

Кад му се калуђери вратише и кад му рекоше да га патријарху не могу водити, јер је у кући пуно гостију, пошто је тога дана стигла, у посету, сестра патријархова, госпожа полковника Рашковича, са својим ћеркама,

У самртном страху, тако да се гушила, њој се учини да јој вода и блато улазе у гојазно младо тело, пуно округлина, и да ће јој доћи до гуше, да је задаве.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл.

„Кад се роди дите 1. дан по мини, пуно ће живит, а често се разбољат, 2. дан биће сритно, али море лако умрит кроз мало дана, 3.

⁹ Ако се дете роди за време „младог месеца“, биће младоликасто, а ако се роди за време „пуног месеца“, биће и оно пуно.¹⁰ Човекова судбина у тесној је вези са звездом под којом је рођен.

Погача је симбол целовитости, потпуности, и као што је она цела, тако ће, верује се, новорођенче бити цело, пуно, напредно и дуговечно. Оно јело које породиља прво окуси, сматра се да ће и дете, када одрасте, најрадије јести.

У ђевђелијској кази, а и у другим местима, породиљи се саветује да једе црног лука па ће имати пуно млека.¹⁴ Млеко се магијски осигурава и помоћу басми и других вербалних формула.

У народу постоји пуно враџбина којима се жели постићи то да ови стални зуби буду што јачи и здравији. Да дете не би болели зуби, мајка узме

Они су везани особитом топлином осећања; у њиховим, међусобним односима има пуно широке срдачности (...) Ни у једној југословенској групи нема толико специјалних речи за обележавање ступњева сродства

“ Посебно је мајка нежна и пуна топлине према свом женском детету. Она има пуно разумевање за тежак положај женског детета, те стога према кћерки изграђује један чврст однос, испуњен симпатијом и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пут је био чист, акумулатор празан, а путовање пуно неизвесности. Најгоре од свега било је што ми се после свега пушило, а нисам имао шибицу којом бих запалио цигарету,

Твоје лепо кућно васпитање пуно грехова и малих слатких табуа! Децо, ако будете дирали прстићима рибицу, полудећете и завршити у најстрашнијим мукама!

Како је мрзела тај удобни ресторан и сва места »на којима се добро једе«, то гастрономско легло — излетиште, пуно умножених уста што су озбиљно жвакала храну као да обављају неки важан посао, те солидне маловарошке очеве породица,

Није се толико плашила претећег поретка овог мизансцена колико је понижавало то злобно церење пуно златних зуба и зјапећих црних рупа, тамо где су зуби недостајали, тих очију и вилица што су је гутале — као да није

која је мирисала на чистог, однегованог мушкарца, нудећи му без стида тело, којим је баратао опрезно и пажљиво, с пуно благости, као да је нека жива драгоценост. Осећала се као некад давно.

Матавуљ, Симо - УСКОК

ли збиља тај Долћи њеки идеалиста, са дјетињом вјером, или какав пробисвјет, необузданијех прохтјева, каквијех бјеше пуно у осамнаестом стољећу!?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

(Подражава му.) „Охо, снао, гле каквог сам ти момка довео; да видиш док му у кућу уђеш; хе, све је пуно и красно!“ Је л’ ово та фаљена кућа? Срам да те буде! ПРОВОДАЏИЈА: Али молим, то јест.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Можда је поема најтања баш на почетку, јер тешко налази тачку која би дала пуно убрзање радњи. У потрази за оним што му недостаје да би био момак и по, дечак тражи трећу руку од једног „рукатог

без усхита и слутње, никако: Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разболено пролеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено стричевом вечерњом пјесмом и кришом потапано стрининим ноћним

појава; хумористичка визија, као и чиста песничка слика, постоје тако што не обраћају пажњу на рационални контекст, „пуно”, Општеусвојено значење неке појаве.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И он ће тај језик заволети са љубављу којом је волео своју земљу и свој народ. Он осећа да је потпун, да може дати пуно израза свом унутрашњем бићу само када говори својим матерњим језиком.

Он се издаје у целој првој половини XИX века, па чак и у пуно доба романтизма, и код Уједињене омладине српске слави се као члан »Српске Свете Тројице«, заједно са св.

1830, када је султановим хатишерифом регулисан дотле неодређени међународни положај Србије, и када је кнежевина добила пуно право да се слободно унутра уређује. Србија добија европско уређење и европске установе. 1831.

је време, мислим, да се и код нас театри заведу) на зевање не натерало, но паче часове му брига и домашњих незгода пуно разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.

неразвијени, још на прагу живота, Поповић је са дефинитивном збирком стихова изишао као зрео човек, сталожен дух, са пуно животног искуства. И ти његови рефлексивни стихови иду у најинтелектуалније производе српске књижевности.

Цело дело, пуно садржине, нема ниједне сувишне речи, чак би му се могла пребацити претерана концизност. Стил је силан и драматичан,

У оба правца он је имао пуно успеха. Он је више но ико учинио, нарочито преко Сербскогъ лѣтописа, којем је и у ствари био главни покретач, да се

Павле Кенђелац је са пуно презирања говорио о том »славено-сербо-немецко-мађаро-турско-циганском« језику. Милован Видаковић се бунио против

Са пуно свести о сопственој вредности и о задацима који му предстоје, он је 1819. писао Лукијану Мушицком: »Ми смо Платони и Ар

Оно што је он казао о једној Змајевој песми може се са пуно разлога применити на велики део његових разбарушених песама: »То је смеса. То је збрка, то је каос.

Смејући се, он клизи по површини живота и није у стању да уђе у суштину његову. Уских видика, затворена духа, он пуно ствари није ни могао ни хтео да види, и задовољавао се малим и смејао онде где је било проблема и трагике.

»епохалним песником новије руске књижевности«, себе назива »добрим ђаком Жуковског и Пушкина«, од којега му остаје пуно идеја, песничких навика и мотива, осећање чисте уметничке и савршене форме, љубав за класичну старину, песнички

Милићевић, Вук - Беспуће

Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.

Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид. Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.

А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако празно и пусто.

Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду хартије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које су се гурале под перо; са пуно мрља од

редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које су се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте

А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не

Само пред старијима од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубазности; његови гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда

туробног, замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше у себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно своме рођеном злу. Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?

И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада. Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем. Он се само зачудио. Рекла му је да је добила мјесто.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Нотеѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

пламен, Пламти небо, а пламти и камен, Пламти извор и поносна река — Заигра се срце у менека: Реко, горо, небо пуно жара, Ој вечери, де је теби пара!

једног извора, Теке што је забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из недара оте.

Теке што је забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из недара оте.

забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из недара оте.

Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из недара оте.

и милину, Глете, браћо, пута тог згоднога, Глете тамо цвећа народнога, Амо живо цвећу поитајте, Па га с' млади пуно накидајте, Да вам путем дивно замирише, Да вам срце за кућом уздише, Напред, браћо, ето вам шенице, На пут вама

Гусле моје, овамоте мало, Амо и ти, танано гудало, Да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одлане у грудим', Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће.

Зора сјаје — ма где он се бави? Ено њега тамо крај извора, Где клонуо од тешког умора, Пуно гњевних мисли премислио, Ма га најзад санак преварио.

Кад гле на ме једне јуначине Као какве мутне облачине: „Стани“, викну, „стани, копилане, Грдне си ми ударио ране, Пуно си ми другова згубио, Но и тебе сад је Бог убио.

чине, Гледни оне — али нашто, брате, Давно зна се за тиће крилате, Па кâ увек тако је и сада, Где Срб бије, ту је пуно јада.

Паде Русто, паде Сулејмане, Збунише се Турци на све стране, И пре Срб им пуно удри мука, Ма сад тек им обрте нерука.

не пустише, Ма их најзад вође надмудрише: Да чекају још до тамне ноћи, „Тад ће“, веле, „жесток индат доћи: Војске пуно, а све момка љута, Све самога кардаш Арнаута.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разбољено прољеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено стричевом вечерњом пјесмом и кришом потапано стрининим ноћним

Био сам тога дана у школи, а кад сам се вратио, затекао сам изгажено двориште пуно људи и разбацана тријешћа. Дјед је, издужен и свечан, лежао насред велике собе и као да је у тишини, под жутом

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа, мало причамо. Хоћеш да седнеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ај да седнем. Ал баш и немам пуно времена. Чекам госта, зато сам и навратио, да вас обавестим. ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра,

Он нешто једе, нешто не. Крупан, кошчат, црвен, а лице му јако чворновато, пуно убода, али здраво и чврсто као камен. Нуде га једнако. — Нека, нека... — одбија он. — Продужите ви.

На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина. Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго,

Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.

Пролазим и гледам, а дућанче му пуно. Зембили пуни, раф пун. Аница би се тргла, али одмах би се одобровољила и чисто сажаљевајући мајку што је тако

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

тајом, те богме опази она њега једанпут како одврну Дивоњин десни рог, извади из њега столњак, растре га, а оно у њему пуно свакојака јела и пића, те ти се он сит ситан наије, па опет заврне рог.

путем преко Требиња, виђех с једне стране ријеке Требишњице лијеп крд оваца, а с друге стране виђех виноград и у њему пуно грожђа.

Онда ти почеше купити, те неки грош, неки два, и Муји се пуно пара скупи у руци. Онда завикаше сви: — Хајде, Мујо, алах рахметиле жени, чини шућур богу кад ти је кобила жива а

— да би могла све шљиве измењати за ђубре, само је мрзи да толико чисти кућу. И човек сваком даде пуно шљива. Утом дође нека девојка, стисла мало прашине у шаку, па и она иште коју шљиву.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Од кућнога пустаије не можеш сачувати. Сам си приповедао, како си нашао пуно цеви у бурету. Сада тога нема. МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у подруму. Ти ћеш ме довести до паса, то ја знам.

Деца су јој нечиста, кућа неуређена, пуно свуда ђубрета. НИКОЛА: Еј, моја Маго! СВЕТОЗАР: Него, жена мора да је жива, окретна, газдарица у кући, која све

(Исајлу) Гди си нашо ово? ИСАЈЛО: Ја прођо кроз књигопечатњу, а оно пуно људи тамо, отимају се за ове листове и смеју се нешто.

и зато нам нико неће моћи замерити, ако ми из једне љубови к самопочитанију овог магарца, што пасе, заложимо и госи пуно право оставимо да га по својој вољи откупљује. МИЛОШ: Или јошт боље, ајдете да га продамо.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА: Но?... ПЕРСИДА: Заповедате ли штогод? ПЕЛА: А шта знам заповедати? Ја видим овде је као царевина, свуда пуно, свуда чисто, лепо, уредно. Само да седи човек па да ужива. ПЕРСИДА: Заповедате да вам донесем кафу?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак. Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи.

Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ма колико је имала — опет ће ти фалити! На пример, кад сам имао пуно ловуџе, пушио сам „Кент“, пио виски и возио се таксијем, и опет сам остајао без ње!

Нисте ви криви — то је јаче од вас, а било је јаче и од сиротог Адлеријане, чији случај желим да вам истркељишем са пуно нежности и местимично лепих описа природе.

Мора да ће вам то бити смешно—али ми смо је тада просто гутали, да, гутали, такво је то било време, пуно заноса, мислим, и било је на известан начин срамота рећи девојци: „Волим те!“ или нешто тако! Једноставно срамота!

— Повлачите се, побеђени сте! — урлао је лажни Макартур држећи се за лево увце пуно леда, а ми смо одговарали да нема ни благог говора ни о каквом повлачењу, јер се осећамо боље него икада у животу и

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

исповједити да сам сва могућна употребио, како би царици задовољство причинио; и, као што је јавно признала, била је пуно задовољна. ЈЕЛИЦА: Је ли млада?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Потрча Жућа, лаган и бос, мирисом цвећа да части нос, и Тоша креће, уз пуно славље, да миша пита, како му здравље. Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка.

Послује тата гарав и знојав, лице му пуно жара, ал зато ноћас над сваким столом по једно сунце ствара. Над радом старог научника просипа сунчан зрак,

Пуна ми кућа шарене раје, двориште пуно веселе граје, кад најзад ево и мога Паје. Пред њим сам, браћо, запањен стао: „Где си ми, дете, куку и јао?!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Због тих људи који се до краја не осврну, детињство је пуно фабулозних бића. Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли,

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

му поје бродарице виле Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет — Мутно му је око, срце пуно студи, А бледу је главу спустио на груди, Баш к'о бритком косом оборени цвет...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Па шта је то ноћас било причај од времена дуга јахао је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: Све ми је то познато, па стога ја и мислим да ће будући наследник имати пуно обзира према вама. ДАНИЦА: Варате се! Они ме сви тако попреко и тако непријатељски гледају.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чобани мало говоре. Осамљени по цео дан, упућени су на себе и своје мисли. Гледају вас детињском љубопитљивошћу и пуно пута пустиће вас да прођете, а да вам не поставе ниједно питање.

Војници су их посматрали са пуно саучешћа... један рањеник се грчевито ухватио за трбух, јечи, а самртно бледило му се расуло по лицу.

— Он ободе коња и са пуно важности, као вођа патроле, уђе у бивак. Још истога дана наредили су да се спремимо за покрет.

Задовољно се почеша негде иза врата, заби руке у џепове чакшира и подиже их, уздижући при том рамена. Са пуно поуздања погледа у правцу првог дивизиона, меркајући упаркирана фуражна кола. Ту је сигурно и његов точак.

После свршених послова у батерији пожурили смо нашој кући. На столу је било пуно цвећа и сва је соба мирисала. Александар дигао главу и удише широких ноздрва, дишући дубоко.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке. У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.

— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу... Неки му се ломе, а неки остају цели. Са њима је он једнако рачунао.

Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито. Руке му дрхтаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта. — Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Мислила су два брата рођена За кога би сестрицу удали. — Ако ће је дати за Месеца, Он се мења за годину дана Пуно право до дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће је удати за Сунце, И Сунце је нагло и жестоко,

с наранче, И паде младој на лице; Плахо се младо пробуди, Наранчу стаде проклињат: “Наранчо, Војко, невојко, Ти пуно цв’јета ћетала, А мало рода родила! Јер ми се не даш наспати Малахним чедом на руци?“ 217.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Озбиљна си и тужна и поштена. Кад тио свираш Бетовена чело ти је пуно тешких бора, као да си мушко, што се свуд потуцо, са Христом, Мефистом и са Дон Хуаном, у животу веселом и тужно

Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим. Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи.

Рибе је пуно особито близу отока, али лов тамо припада овима из Новог. Украсти од њих, ах како би то било дивно! За два сата тамо

Страшан је то посао. Бродови се љуљају, чекрци шкрипе, а муљ, ужасно блато са дна морског, пуно мртвих, ситних риба, разлива се по палуби, тако да се људи лепе.

Ужетом бију блато са мреже. Чује се само, напорно: „Рива‑хола, рива‑хола“. И кад се појавило тешко и пуно дно мреже, све је у блату. Једна огромна кеса, пуна риба, у вредности од више хиљада динара.

Носио сам апотеку лекара, преко дана, и учествовао у дочеку рањеника. У приземљу је било пуно белих љиљана, а на спрату – штака, и протеза. Оргуље су свирале под нама, а, можда, и над нама.

Они који су остали без зараде, без куће, лутају улицом, као просјаци што пружају руке, али ћуте. Пуно је породица где су остале само жене, које покушавају да насушни хлеб зараде.

Странци, и полусвет, који је у Бечу, одувек, мало доброћудан и фамилијаран; а сад, откада је у њему пуно девојака и жена из „средњег, и чиновничког сталежа“, још више. Много босанских трговаца.

Не, немојте мислити да се шалим. Отишао сам и у другу оперу. Тамо је била прослава Бетовена. Било је дупке пуно. Рано после подне стајале су пред позориштем чичице и девојке са наочарима, чекајући и хранећи врапце.

Зар вас то чуди? Није истина да сувише једу, али је истина да је све крцато пуно робом, гвожђем, справама, снагом. Да, истина је што новине доносе – имају нов тип топовске цеви, и нов тип крилатице.

Не, нису претерали. Колорит је можда научен од Талијана, има и шпанског у њему, али су конструкције чврсто француске. Пуно је премишљања, хладног разума, и већ се ту види линија на којој после стоје Пусен, Енгр, Делакроа, и Сезан, иако он

И то вече, које сам био навикао да буде завејано и мрачно, пуно кандила, расипало се овде, сјајно и румено, из пристаништа, пуног непомичних, олупаних, поцрнелих оклопњача, над

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

великим мноштвом анђела и слушао песму њихову којом су величали дела његова, „Свет, свет, свет је Господ Саваот; пуно је небо и земља славе његове!

ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке. Кроз маглу се виде црвена, пијана лица, закрвављене

ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке. Кроз маглу се виде црвена, пијана лица, закрвављене очи: сељаци пију и свађају се.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Понеки их толико имају да не могу ни да носе све о себи, већ вуку колица за собом и у њима пуно ордена за разне заслуге, звезда, лента и каквих не одликовања.

На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе. Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире по две-три главе.

Устао сам био рано изјутра и одем у градски парк да прошетам. Тамо пуно ђака, деце из нижих школа и младића из виших.

Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој је било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.

— упитам. — Не. — Знам, али како ће влада имати пуно поверење ове скупштине? — Изгласаћемо! — Онда бисте морали осудити рад прошле владе, па и ваш.

— Тако је! — одјекну са свију страна. Послови су у скупштини текли журно. Прво, новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а затим влада изнесе пред Народно представништво предлог да се у неколико закона учине

Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај;

Убрађена шамијом затвореножуте боје. Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте,

И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: „Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом. То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина...

Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну

замислио, па кад се помену ова његова хартија, он се трже, као да се нечему досети, па завуче руку у џеп и извади отуд пуно хартије; разгледа их све пажљиво и журно, па кад не нађе што је тражио, он скочи и брзо оде среској кући.

Ах, како је било лепо од пре... док не дође она тета! ... Отац дође весео, узме га на руке па му пева и прича пуно лепих ствари... После га стану целивати и отац и мати, стану се обоје весело смејати и отимати о његов загрљај...

Кад прођем сад поред Васиног дућана па погледам унутра, срце ме моје заболи; све пуно, брате, ко кутија, па те милина погледати, па још кад помислим да је све то могло бити Катино.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

И како ко почне да срче кафу тако изручује на сто све што је чуо и све што зна. Тако се ту на сто скупи пуно новости и ми почињемо да их месимо.

Није управо ни шала! Велика сала, па ту клупе, па пуно људи, па министри; па онда ту публика и народ и сви вичу, на пример...

ДАНИЦА: Немам хартије. ЈЕВРЕМ: Па разуме се да нема, ко је од нас то мислио па да спреми хартије? (Вади из џепа пуно хартија, загледа једно писмо.) „Поп Спира...” (Чита.

ЈЕВРЕМ: Та говори шта је, узбуни целу кућу? (Дигне испуштени телеграм.) МЛАДЕН: Пред општином пуно света, па се гурају, свађају, вичу:... ЈЕВРЕМ: Шта вичу? МЛАДЕН: Тако, вичу!

У кафанама, на сокаку, по дућанима, свуд се скупио свет, пуно народа, па неки вичу а понеки и шапћу у гомилицама. ЈЕВРЕМ: Они што шапћу, то је опозиција?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути. Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.

По дуварима кафане пуно свакојаких слика. Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ Врабац, створење непромишљено, пуно ведрине О сутрашњици не мисли и ни о чем не брине. Бескућник, а то значи да је код куће свуд, Он се, кад падне

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Највеће од тих гротла је кружно, пречника свега дваестину метара, пуно вруће, устајале, прљаве, блатњаве воде, врло непријатног задаха на трулеж, за коју би се сваки кладио да у њој не може

Одатле, из тога малога приморског места, чије је гробље пуно празних гробова на којима су исписана имена тамо далеко у хладним и бурним исландским водама подављених океанских

Острво је шумовито и пуно поточића, лепих ливада, винограда и њива засађених дуваном. Његово највеће место Сан—Рок, са 6000 становника, везано

Усред острва налази се брдо Калдера, високо 1020 метара. Острво је врло плодно, пуно бујне вегетације, воћњака и зелених ливада. Обале су му стрме и дижу се високо изнад морске површине.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И ја видим друге пределе, и боје Друге, с пуно сунца, с две големе воде, Где шлепови ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

КНЕЗ ЈАНКО А што је то, кажи ми натајно! ВУК МАНДУШИЋ Љепша му је од виле бијеле! Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела! КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела?

То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године. ВЛАДИКА ДАНИЛО Љепше ствари нема на свијету него лице пуно веселости, особено кâ што је код тебе: са сребрном брадом до појаса, са сребрном косом до појаса, а лице ти глатко и

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.

свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељено и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио. Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу.

Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда. Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја. И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну. — А дође ли?

У кујни је већ Магда радила. Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више | од других пита и јела, што су надобивале у замену

Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се. — Срећно, бабо! И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун,

Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света. Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.

И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи. Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

сам ипак задовољна, када У вече, све кад сном мртвачким спава, Извадит’ могу с болом срце своје Из кога липти крв (пуно је јада); На њему твој је урезан лик. И тада плачем, и радост ме дивља Обузме целу, зато што се патим Због тебе.

Далеко, тужан, сам, сред црних њива, С болом, празнином — све к’о да се снива! А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе

Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.

Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.

ПУТ Први снег је пао тог јесењег јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до сутра. Сами, у куту тешког, црног влака.

године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу. А оно замири Што му пролеће још узима дах, Тужно замири...

Дан ведар, бистар, и пун плодних клица, Небо пуно зоре, надања и вере, Раздрагана песма пробуђених тица, А зраци новог сунца свуд трепере.

Јер јуче, у мутан и променљив дан Пролећа хладног, одједном, за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно бола и шимера, Сурово је, ето, с праском разорило Челично зрно из малог револвера.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Испуштену реч не стиже. — Што прође преко девет зуба, оде преко девет брда. — Једна ријеч, сто ријечи. — Тко пуно говори, мало му се чује. — Не вјеруј ономе који се много куне. — Бучи већма тко мање разлога има.

— Кад је воље, и зло иде на боље. — С трудом ишта, а без труда баш ништа. — Прегаоцу бог даје махове. — Тко пуно снује, мало ткаје. — Ко се врабаца боји, просо нек’ не сеје. — Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја.

— Капља камен дуби. — Тиха вода брег рони. — Вредне су руке најбоља алатка. — Доста пчела — пуно улиште. — Лемеш што већма оре, све је светлији. — Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова.

— Ко нема душмана, нема ни пријатеља. — У старом душманину нема нова пријатеља. — Тко тражи пуно пријатеља, находи мало. — Држ’ се нова пута и стара пријатеља. О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће.

— Стари грех нова покора. — Дигни узрок, дигнут’ ћеш и гријех. О ЛАЖИ — Лаж је мајка преваре. — У лажи је пуно побратима. — Лаж је слијепа, али је лијепа. — Да је ражи колико је лажи, не би свијет гладовао.

— Чији су мнози онога и бози. — Ко (је) јачи, тај (и) квачи (тлачи). — Тко мало може, ваља да пуно трпи. — Јача су двојица, него сам Радојица. — Јаче село од сватова. — Тежи је хатар од силе.

Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно улиште, пуна кућа, пуне вреће, пуне ћесе и ове остале среће.

(Огањ) 106 — Не једе а пије? (Сунђер) 107 — Ни у соби, ни на пољу? (Прозор) 108 — Обрнем га доле — пуно; обрнем га горе — празно? (Капа) 109 — Огањ гори, и у огњу човек стоји?

(Година, месеци, недеље и дани) 237 — Преко бијела свијета једна гуја? (Муња) 238 — Пуно га је поље а не могу њим ни котарицу напунити?

(Звезде) 262 — Пуна тепсија златних колачића? (Звезде) 263 — Пуно решето љешника, а међу њима ора'? (Звезде и месец) 264 — Путник је долазио из бијела свијета: нити хода, нити лети;

И амин, сватови! (— Амин, амин! — одговоре сватови сви у глас). 2 Ево, нама кума дошла, ал’ не празна, него донела пуно свега: три пецива круха, можемо се сви исхранити и преко петка и суботе, макар и мрсили; донела је печеног брава

— Није, куме, него добро, јер сам одерао коже с њих, и за њих сам купио добру појату и у њој пуно сламе, па сам ти опет на главним. — Па, куме, опет добро. — Није, куме, него зло, јер ми изгорје и појата и слама.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Или, још горе, у Сталаћу? Шта ћеш онда? АНЂЕЛКО: Ништа ја немам с тим! ИСЛЕДНИК: Колко ја знам, имо си пуно мотива! АНЂЕЛКО: Каквих мотива?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ево тијех биљежака у буњевачком говору, сасвијем као што је у поменутој књизи: „Фра-Брне ИИ (†† 1519). Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т.

При сврси бија је фра-Јерица исповидник бискупа и од њега пуно љубјен...“ „Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого

У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета које не би имало биљега од Бакоњине руке, али и његово тијело, бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.

Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму. добри Балеган липо ме свитова шта ћу чинити...

по томе што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: — Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ. Видићемо, видићемо с врименом!

СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ Протекоше двије године без икаквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса. На дан св. Фране Салескога (29. јануара по римском) у зору попрши мало снијега на острву.

— А ко је онај погурени куљеша? — Оно је ађунта — одговори Мачак. — Кажу да је пуно учен човик, да уми латински кâ и фра-Тетка. За њима иђаше писар, висок, мршав, незнатан младић.

или стриц, или који други мисник буде устављâ, реци им да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи. — Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући.

Балеган му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: — Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија. Истина, да је сâм, вечером у камари, пија мало више, али јопет умра је наређен, колико толико.

— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако бога знаш! Немој због менека... — Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом! Ја морам остати!...

“) и два товарна коња. Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.

— Тако! А шта то? — запита вра прилично зачуђен. — Па знам пуно ствари. Знам и житије светога Григорије. — Тако! Зар цило цилцато?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица.

„Мијат га нашао прилепљеног на нашој вратници“, приближи лампу очевом лицу. „Знам“, Аћим згужва хартију. „Има их пуно по селу.

Прво ћу све девојке по Прерову. Дукат на пупак. Из њега пуче нешто као смех. А Прерово пуно његове копилади. Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали. Она с лампом стоји више његове главе. — Бежи!

И пси једу грожђе и, не лајући, уједају овце, које фркћу на њих. Цело преровско поље је пуно страве и сатирања плодова, шушкања, немира, стењања, као да су чудовишта из прича освојила земљу кад је помор ушао у

Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али у лето и пред јесен, када се звезде спусте сасвим ниско и небо постане пуно њихова сјаја, две звезде се нарочито дуго задржавају на крову једне куће у Улици кестенова.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Његове најбоље године. Ипак, није рад да уђе: пуно је а приметио је да, окренут лицем шанку а леђима гласовима, не разуме шта се говори.

осамнаестог столећа и клизи, изнад пашњака и пустара, испод великог неба над Београдском тврђавом, зло, црно доба, пуно муке.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Амо и ти, танано гудало! да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одла'не у грудим': Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће!

3мај XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ Да ти Бог да много лета, А што више с отим боље, И дуката пуста злата, Да те пуно задовоље! ----- Ал' ја видим једног старца, У дубини даљних дана, Седа коса, борно чело, Прошлост му је пуна рана.

А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их сву ноћ к'о песак и пене... Ј. Дучић XЦИВ

Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетнога мора.

“ с пуно страхоте Глас му захори... Голгота гори! Над њоме пламти Ускршња зора, А на њој црква, к'о златна гора, У руменоме сја

Трчаћемо по шуми свуде; Ти ћеш причати пуно и живо; Ја ћу те дирати много, А неће ти бити криво. Ал' после, бићемо тужни, Јер знамо шта бити не сме.

К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете. Ил' тако само Мандушић сања... Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке

В. Рајић ЦЛИ НОЋНА СВИРКА Кад лепа „Госпа“, у поноћно доба, Са пуно чежње завесу отшкрине, До ње тад допру заношљиви звуци С „Господинове“ танке виолине.

Па кад врх тебе Геније слети, И златним крилом крај тебе дуне, И положи ти чаробну руку На пуно срце и груди пуне Пупа ће пући!... Не копкај, чекај!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Она га не гледаше сада опоро, већ са пуно саучешћа, а њене усне као да му говораху: „Аристотеле! Ти си ми верно и достојно служио“. И то му разгали душу.

“ „Један сељак из Фалкоњана донео је, у име заветнога дара, три кљукана петла“. Блажени осмејак обли пуно лице опатово, но он заузе брзо свој озбиљни став. „Да ли си, Марко, забележио име тог ботоудног приложника?

Није ми познато који од Њутнових предака је сазидао ову кућу, но толико видим да је имао пуно смисла за геометрију као и његов славни потомак.

Бело напудерисана перика, моје још увек црне обрве, моје пуно обријано лице чине ме млађим но што сам: нико не може да примети да сам одавна оседео.

Поклоних се са страхопоштовањем пред њом, а она ми пружи руку. Пољубих је са пуно осећајности. „А сада“, заврших свој говор, „имаћу срећу да упознам све научне величине славнога Париза“.

столом са гушчим пером у руци, поред својих хемиских апарата, госпођа стоји поред њега, наслањајући се нежно и са пуно грације на његово раме.

„Метерниху!“, узвикнух радосно, „са твојим звучним именом ступићу пред Кивијеа“. Уђох у Природњачки музеј са пуно самопоуздања. Ту ми изиђе у сусрет један подебели служитељ доброћудна изгледа.

Да ми он сам није признао приоритет, не бих га никада смео захтевати и Волесу оспоравати, јер он је са пуно поверења положио своју главу у моје крило.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А кад је одлука пала опет се и још како развеселих; само сад са пуно разлога, као што сам се доцније уверио, јер ме овај пут до Вујановца бар привремено излечи од неиздржљиве нервозе.

Ми појурисмо колима, зверајући на све стране, кад се једна врата нагло отворише и на степеницама указа, са пуно ружа на левој страни груди, она, у путничком шеширићу од сламе, дугачком мекинтошу, лица озарена срећом и у оној милој

смо у поповој у љупким и веселим шалама и разговору којим је она знала да руководи са неисцрпном срдачношћу и са пуно грације, обраћајући се увек ономе чије расположење попушта, цвркућући непрестано, очаравајући нас својом умиљатошћу, и

Том приликом жена се налазила уз њега и неговала га са пуно најлепше нежности. Била је брижна, ослабила, дражесно смерна, и ретка, дирљива мирноћа и доброта озаравала је њено

А ја сам с дивљењем гледао у његово измучено лице и пуно бора чело по коме су, испод шајкаче, неуређено падали праменови његове црне косе, па сам мислио: колико овај

Али топло јулско јутро, пуно запаре, не унесе нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он се као

дешавају се свуда, свакога дана, свакога часа, на целом фронту, где сви протестују али сви и даље, као и пре тога, са пуно савести и самопожртвовања врше службу, носе своје крстове. Он одмахну руком И дубоко уздахну. — Знам, побратиме.

нередовно добија новац, оскудева, пише са пуно прекора. А ја, шта могу? Шаљем, откидам од уста... Па још брже и нервозно: — Шта ћеш?

да то оставим за после и наставих: — Господо, одговараћу доцније на интерпелације, а сад хоћу да кажем: имајте пуно поверења. Ја сам, дакле, на лицу места, ја знам све. Верујте, тамо је као што вам ја кажем.

кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве и пева, пева: О... о...

мале шапе гребе по њеним грудима и тражи да ухвати оно дугмасто испупчење на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте све њихове светле очи што оздрављују и у сласт гутају бујну и бајну сестру Степхенсон.

стуба, поднимљен на дугој маљавој и кошчатој руци, лежи на свом кревету, више кога се према глави налази поличица са пуно стакларије, медикамената и књига, професор Љубишић, блед, умнога израза, врло високог чела и упалих груди.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Детињство је пуно бескраја и бесмртности као увала запљуснута вјетром са пучине. Дјетиња је душа сва саткана од љескања бивствовања и

Тек много касније схватио сам да је то дјетињско осјећање — тако пуно патње, и тако близу и ништавилу и неуништивости — у ствари било само љескање, и мигољење, и треперење оног силног,

нису идентичне с умјетношћу драмске поезије и њеним вреднотама, нити представљају неку њену интеграцију или њено „пуно остварење”. Међу музичким дјелима има много плесних форма које су права, чиста музика.

То му и јест битно обиљежје. Дакако (никад нисам био баш нимало империјалиста!), све то уз пуно право сваког другога да једнако тако за себе постави читаву ствар. И... — гле, готово сам се излануо!

Док смо у сутон сједили пред кућом и гледали небо још пуно бљештавила послије сунчева заласка, слутња великог мрака прешла би јој лицем, видљива као сјена.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка. Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати.

— Где си, Мишо; камо се ? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Царевић онда узме своју жену па оде с њоме кући. СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ Био један старац и имао пуно дјеце, па је сједио у млинима. Једно вече избије однеклен див па право у млин.

Петнаест манастира што сам обио, па нигдје мјеста за мене. Све пуно богомољаца, пустињака и црнијех калуђера. Још у ови манастир ако не буде мјеста, ја не знам шта море бити с мене.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

пргаво сама сплећеш, Кад у врту береш ружу што је цвала, Ружу береш и на груди своје мећеш, Кад хаљину своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост мени носе и милоште — Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

заспао или се можда онесвестио и угледао облак са ликовима анђела чудесне лепоте и једног од њих како ме посматра са пуно љубави, а који постепено поприма изглед моје мајке.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Око девет сати посао је био окончан на пуно задовољство пекара. То вече постао сам богатији за пет долара, за неколико кутија боја и четки, а добио сам и једну

сетио сам се писма које сам мајци послао из Хамбурга пре годину дана, обећавајући јој да ћу се скоро вратити са пуно знања и са академским почастима. Овај сан подсетио ме је да је моје обећање пажљиво убележено у мојој подсвести.

И ја сам то препричавао неколико пута, сваки пут са пуно успеха. Старица ме је за то награђивала тиме што ме је обасипала многим малим поклонима и што ме је често у недељу и

Она је имала две краве и пуно кокошију и патки, а продавала је путер, јаја и живину. Њен син Кристифор продавао је по кућама у Пасеику, Белвију и

да би младе девојке вероватно сваку причу у којој се прича о разочарањима у љубави примиле исто тако озбиљно и са пуно саосећања. Девојке су бучно протествовале и ја сам признао своју кривицу као виновник нарушавања јавног реда.

Лети је ту становао један богати трговац из Нанта. Око замка је био гај са огромним старим дрвећем и са пуно славуја.

Њега је тада веома занимало питање брзог превоза у Њујорку и имао је пуно идеја, али му очигледно није било јасно какву врсту електричне вуче треба да примени.

Била је то практична настава, али са пуно понижења за понос инжењера Сједињених држава који је све ово морао учити од мале Мађарске!

године забележен је у мом календару као срећан дан. Петнаести је освануо као дивно свеже пролећно јутро пуно сунчевог сјаја.

аустријску царевину, били веома задовољни што су са мном провели месец дана у свакодневним конференцијама и што су, са пуно жара, учили од мене оно што сам им могао пружити.

Његов циљ био је мањи број производа, али је сваки био израђен са пуно пажње, личног залагања, уз пуно размишљање и са много инвентивности.

Његов циљ био је мањи број производа, али је сваки био израђен са пуно пажње, личног залагања, уз пуно размишљање и са много инвентивности.

Ћипико, Иво - Приповетке

Око њега одапиру се и окрећу младе девојке. Тещки камен меље маслине; пуцају коштице; тесто масно, лепљено, пуно уља, измиче испод њега и сваљује се тешко у жлеб.

Видио сам те с мора, а једва сам ухватио крај — рече јој кад стиже до ње, па настави: — Видиш, да смо удвоје, било би пуно лакше! — и, погледавши у њу, десно му око заигра као у разрока и дође му јасније.

Морнара из Леванта не виђа већ дуго... А почеше о њој у селу што му драго зуцати; веле, пуно је с туђим свијетом милостива. А Марко увијек за њом пристаје, сам је у кући, а и она је сама.

ми се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве и јаки, још здрави зуби; па онда лице, сунцем и посолицм осуто, али још пуно, — и нехотице погледах на шкрапе што преда мном из мора вире. — Сједите, немојте ради мене...

Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно сурих ствари: ниских врата, тесних тајних степеница по којима се силазило у подземне рупе, жива гробља осуђених

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али чак и она, за коју бисмо поверовали да ће наићи на пуно разумевање код критичара и историчара књижевности, управо ту наилази на извесне неочекиване неспоразуме.

Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена.

да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена.

Косово, где сам рођен, пуно је цркава и манастира. На Госпођиндан ишао сам редовно у Грачаницу да се причестим. Нисам случајно у наслов овог

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

НИНКОВИЋ: Па тако. Има госпођа којима то чини нарочито задовољство да сваки дан добију мало, ружичасто писамце пуно љупких речи. ЖИВКА: Ето ти сад! Никад ја то у животу нисам добила. НИНКОВИЋ: Се ком ву вуле.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света“.

]”; (2) „Управо соба, ходник и кујна, и она друга мала соба, остајући широм отворене, постану као једно: осветљено, пуно, топло, а опет што је најдраже, што највише човека расположава, то је што човек осећа како је то сигурно, кућом,

(З) „Зна како ће сад настати оно весеље пуно, мило, утолико пуније, веселије што се зна да је ту, у кући. Сви су своји ту, у кући, заграђени, одвојени, слободни.

Сва она брда у даљини ... град, кровови ... тамо облаци ... сазвежђа ... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути? Је ли и онда као да пролазимо безумно ... без смисла ...

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А њега, Селима, позвали једнога дана у општину са обема женама. Био је тамо цео меџлис и пуно народа, државни чиновник и срески имам. На његово чудо наредили да се његове жене обе открију. „Шта су ти ове жене?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ту нађе пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог

Ал’ ја срду молит’ нећу, — Ма до века јадовао“. Стручак плаве љубичице Већ се пуно расцветао; Мирис му је све на свету, — Ма га нико и не знао.

Зар не зборе ваша деца Ове речи из гробова: „Наше душе нашле оца У висини рај-насеља, Ал’ на земљи пуно ј’ деце Што немају бранитеља.

Нека ти се бршљан дуго Над гробом зелени. »Стармали« 1886. ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.

Па баш нек’ је пуно шале И слатке и горке — Без позива на претплату Можеш плашит’ чворке. Може бити виц до вица (Што већ ређе бива)

Нека ти се чизма каља, не гледамо на њу ми, — Ми гледамо светло чело, а то пуно имаш ти! Деведесетдевет пута обишô си српски јад, Деведесетдевет пута показô си да си млад.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира. Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије.

Краков, Станислав - КРИЛА

Осећао се неугодно, јер се много чупавих женских глава мицало и нагињало над столовима. Около је било пуно крвавога меса. До њега на другоме столу лежало је нешто кратко.

Најзад су за косом попадали од умора. Ту је било место за резерве. Они који су ту раније били оставили су пуно загађене сламе, крпа, конзерви и нешто вашију.

Најмили су турску кућу у старој вароши. Имали су у њој наргиле, стару безубу служавку и пуно шарених мачака које су све сладострасно маукале. Све им је то, сем мачака, један стари Јеврејин набавио.

Петровић, Растко - АФРИКА

17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора. Све је у белим испарењима.

Хтео бих да се купам, али ми не дају. Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна. Увече сумрак лагано и чаробно пада на обале Сијера Леоне док их брод напушта.

Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности. Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и залутати овим крајевима, без икакве

Начинити ту кућу, за једног црнца, било је исто тако и замашно и пуно пораза као што је за онога био поход на Русију.

Црнци дворани, затим пуно шефова села, што су од зоре на подворењу, брадати и у грубим огртачима, церећу се испод мене.

Иза веранде је белчев лични стан и онда двориште пуно рада и вике црнаца. Белац ме је угурао одмах у једну дубоку плетену наслоњачу.

На мојој тераси као и на свим осталим буде се лешинари и лете шумним, тешким, масивним крилима пут неба. Небо је пуно црних птица.

У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића. Једу воће, и крију се од сунчеве врелине. Тај дан је дан мога крснога имена.

“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и

Под иловачом је још свежа кана. Ивицом запаљених мангала, између њих, пуно фијола од печене земље са бојицама и штапићима.

Небо бескрајно сиво и пуно кише. Осећао сам да добијам кијавицу и био сам тужан. Али већ гледајући из аутомобила у излоге, угледах једну велику

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Али је време пуно бремена! Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с пута

ИСАК: Али је време пуно бремена! Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с пута зверу, човеку,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ј. Напред је ишао Черњајев ца својом свитом, за њим неколико кола, а за њима наше кочије. А у кочијама отац прота ца пуно којекаких ћилимова, јастука, бунада, шалова, сандучића, кутија, стакала, два грдна револвера и једном красном пушком

Одох у штаб. И ту нађох метеж и узрујаност. Беше пуно виших официра. Ваљало се саветовати шта да се сутра предузме. Збиља, шта да се предузме? Ханнибал анте портаѕ...

После сам се опет куражио: зашто да ја не могу баш ништа разумети? Зар у војсци није пуно примера, где су прости нестручни људи често поштогод много боље погађали но стручњаци.

) Ту је било пуно војске, батаљони су једнако долазили и пролазили, замицали у шуму и размештали се; комесари су вукли хлеб, месо и

Тада те обузме нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.

у најжешћем окршају, борити се на живот и смрт, но после борбе, кад умукне бојна рика, обилазити крваво разбојиште, пуно крви и лешина, где се, хтео ти или не хтео, цела пажња концентрише на оне рашчупане, нагрђене трупове...

Смилујте це, осветлите ми ту тачку ваших »убеђења« и »принципа.« Последње речи изговори Комаров са пуно подругљивог нагласка. — Да оставимо овај разговор, ваше превасходство.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нагнуо сам се према њој. — Реците ми, на пример, како сте добили писмо пуно нежности од Гастона. Она се трже и погледа ме. — Како?... Зар би вам то било пријатно! — Сасвим.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је и јесте и данас једини у чијем тексту и архаична, књишка, славенска, црквенска реч живи несмањеном енергијом, са пуно смисла.

Данас је већ питање пуно неизвесности да ли ћемо икада, ако и не у потпуности а оно ма и у фрагментима, обновити слику о начину постанка те

Но при ручку се срећно некако до ње дотурам, И прекинуту жицу наставим лепо опет. Пуно срце никад не тражи речи, ове се Реком лију, кад груд чувства одгати своја.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу, чија се плава, свијетла длака, мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова једва распознаваху у сувој и оштрој зимској вечери.

Заспао је, да се никад не пробуди. Мало срце, пуно велике, дјетињске љубави, препукло је од преголеме жалости за својим Јабом. И прва се носила кренуше из Рељине куће.

Страхота погледати! Нагрнули оголели просјаци и блентови из далеких села; пуно их гробље. Осјетили, нањушили и они, као и оне планинске прождрљиве орлушине на мрлинама, па се отимају о пиће и масна

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ЈА ХОЋУ ДА СТВОРИМ ПУНО СНАГЕ ДЕЛО ЛЕПОТА Ти гледаш водопад како се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што

Ја хоћу да радим, ја тражим живота, Не плашим се борбе, у њу ступам смело. Ја хоћу да створим пуно снаге дело. Не плаши ме моја властита Голгота.

Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне жиле — оков самртничких уза. * Уцвала је лоза,

О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу. И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви.

И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста. Ево ти, Граде, старога бегунца, Ево ти славе — жељенога госта.

XИИ Чуј како је ноћас шум цветова речит, Збори нам о Новом с пуно сласти мамне, Препун неситости, препун чежње пламне. Из свакога цвета хоћу по кап једну. Кидајмо их!

XXX Вечерас, мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао што риче.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине. Кад, једно писмо мирише. Знам, писма из министарства не миришу; не

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

се јежи, стрепи, стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи, стење, Ломи дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара, дима, жара Повијајући, сила њена Често сипа из недара А у недро граничара. „На бајонет!... На ножеве!...

Чело му је без облака, Мудро око пуно плама, Гледа децу црног мрака, Гледа чету пустињака У тим црним мантијама...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Како су најхрабрији, тамо, попадали? Како си, Јонатане, могао да подлегнеш? Срце моје, Јонатане, горком је патњом пуно. Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу.

2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине; ваздуха танког дивотним неким гласима

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

П., као и пшеница, има своју улогу и у љубавним врачањима. Девојка која жели пуно просилаца, сеје на Бадњи дан просо око плота и три пута каже: »Колико овде проса и проштаца, онолико ме просило

Ћипико, Иво - Пауци

И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио Ступицу: није му пуно вјеровати! Ипак су се одлучили: биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... Петар их дочекао и уведе у дућан.

И оре, иако није земан томе. И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме. Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зежелила и пролазећи ондје

— Куд ће с њоме? — А што питаш за њу? — обрати се Ради. Раде рече цијену, али ковач вели: — Пуно је! — и наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. —Имам и друге неке ствари да продам, — вели Раде.

Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму. Журимо се и журимо!

Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит', ако не, ваља намирити „празно за пуно”. Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит' на ледини. Почео се отац дужит'.

Бог да нас обрани! Ча би без ћаће? —Колико му је година? —Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. —Није ни пуно. —И је, данас је кратак вик... Бије нас сваки бич. Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит'...

— Далеко... —Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . — Мјесец и по— два, како у коју Америк ... — Далеко је то!

— Сиротиња би пуно добила!... Довели би доганце... А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит', — а? Ча мислите!

Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите !— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла! Дођите по подне, немам времена ... — И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо.

— упита Иво нагло. — Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца... Ух, кад помислим на фамилију! — Пуно! — зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука.

Низавицу даде Иву. Иво извади новац и хтједе да плати. — Пуно је! — говори стари и неће да прими. — Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку.

А пуно сам жудила! И то ме мори. — А познајете ли га ви? — Познам, лијеп младић! — Носија је у себи ништо тешка; наоко бија

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Затим му је раскопчао кошуљу и загледао се у рану на његовим грудима. Не видим му одавде лице, верујем да је пуно брижности и сажаљења.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, Кô јесенски, мутни дан. Он се нагло из сна трже, Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, И овако рече

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Као из божије руке. И сама природа је ту учествовала са пуно љубави: прекрила Партенон са плавим небом, а сунце га је, хиљадугодишњим пољупцем, заруменило нежном бојом живог бића.

Баш је кокетно ово цариградско небо, мислио сам у себи гледајући га, кокетно и пуно темперамента. Оно се огледа у три дивна венецијанска огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву

Он је пронашао у мени моје стварне способности и развио их са пуно љубави и труда. Он ме је научио да ценим књигу, упутио ме како се из ње учи и осведочио ме да, као самоук, лаганим,

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота. Соба иста, али раскошно намештена. Лепршају се по зидовима окачени дугачки свилени пешкири.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој. Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама. И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја. Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно.

Њу саму, изморио је посао, одговорност, бриге. Јулица је отворила кућу друштву, и с тим друштвом око удаваче ушло је пуно трошкова, галаме, трзавица, па и сплетака.

„твабута” си пао, и трипут се угрувао! Ништа, ништа, од тог деца расту! — И настаде онда једно причање, живо и пуно слика. Срба претставља коње и јахаче, врти се по соби као ветар, скаче, мило му је што је лак и млад.

— Нано, сви кажу да си добро радила кад су узела нас пуно да нас васпиташ и школујеш и будеш нам бољи родитељ од родитела. Немој се кајати, мени је онда тешко и жао.

— Павле учи у гимназији, а ја учим од Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо разговарати, и што учимо и ја и Павле од деда Исака.

руку, па његовом руком обухвати касицу, дигне је и затресе: — Чујеш ли, како једва говори: не котрља се више ништа, пуно је! Још мало, па ћемо разбити „турчина”, па купити дукате и затворити их у другу, сомоцку кутију с кључем.

Тако је у паланку, сем музике, дошао и тенис, а сем те две паметне ствари и пуно лудих. Павле је са успехом пратио госпођицу, и локалне новине су забележиле успех.

извежбаних певача које ни један трепет ни акцент мелодије ни речи не пропушта, а ипак је као шапат неодређено, танко, пуно замирања. Музика се све више претвара у уздржану пратњу, а песма у неки говор и исповест.

Па се пратња још станчала, а Милану глас попео у грло с пуно грчева. Не дај, Боже мој боре, (хор: мој боре) Не дај, Боже, до зоре, (хор: до зоре) Не дај, Боже, брже умријети...

Више у шали него у збиљи, Бранко је бечким друговима понављао: — Кратковид сам, не видим пуно ствари на овом свету, и добро ми је. — Једног дана му дође од Павла из Париза врло сиво и болешљиво писмо.

— Мораћеш, Павле, ове године опет на матурску вечеру. Има пуно ђака који те знају по песмама и драмама, и желе да с тобом разговарају о школским приликама у свету.

У дворишту, магазе као ред малих кућа; све врло чисто, али пуно мириса од разне колонијалне робе, од сувог грожђа, бадема и смокава, преко суве рибе, до оне фине траве из Индије коју

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Аган пољуби свога господара у руку и пуно задовољство изрази да му је судбина срећу поклонила таквог јунака служити.

цркв.-слов.) значење: брзина, окретност БЛАГОВОЛЕНИЈЕ — благонаклоност БЛАГОГОВЕЈНО — побожно, с пуно (побожног) поштовања БЛАГОДЕЈАНИЈЕ — доброчинство БЛАГОДЕТЕЛНИЦА — доброчинитељка БЛАГОПОЛУЧИЈЕ — напредак,

діѕпутіерен, из лат.) — расправљати ДЈЕЈАТЕЛНОСТ — делање ДОБРОДЕТЕЉ — врлина ДОБРОДЕТЕЛНО — с пуно врлине, честито, ваљано ДОЈАКО (заст.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

писао како је живот са своје материјалне стране одиста одвратан, како дневне бриге замарају велике душе и још пуно других афоризама о животу, а све с обзиром на евентуално штампање тога писма.

Кад је тако написао пуно ружних ствари о животу, прешао је на фразу: „али постоји из вестан ред ствари у животу који се не да из бећи“ и, на

Све и кад би рачунали у своје држављане гуске, ћурке, пловке и друга доброћудна створења, којих је било пуно двориште и који би са своје лојалности били врло подесни поданици, шта би учинили сазивом њиховим у скупштину?

Чак, штавише, школа и брак имају и пуно заједничких особина. Тако, на пример, у школи, као и у браку, учиш се догод си жив без наде да ћеш што научити; и у

— одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен. А нису то само падежи са којима смо се борили. Било је у граматици и пуно других кукица и јексера и, ако не пазиш довољно, могао си се сваки час не само огребати већ и набости.

Не, ја тако говорим са уверењем, које сам додуше стекао у младости, али које је доцније, у животу, нашло пуно поткрепљење.

Изгледа да су моје речи утехе благотворно деловале на душу плавог девојчета. Она диже уплакане очи и погледа ме са пуно поуздања, тако да сам, ја у томе тренутку осетио дужност да наставим тешити је. — Па онда... гуска...

Заустављао сам се нарочито на странама које су овлажиле теткине сузе и, на таквој једној страни, нађох одиста пуно љубавних речи и, што је још много згодније, говорили су их једно другом двоје заљубљених који су се састали на гробљу.

никоме нисам исповедао, до једноме јастуку, који сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се односиле на лепу госпу са јамицама на образу и сочним устима.

Не може то! – гракнуше неколицина. – Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И наши прости редови знали су да ће нас напасти. Ама сигурно. И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо. Али под смртном одговорношћу је наређено да нико не сме да опали ни пиштољ,

— Купио бих кућу на оном озареном брегу — вели један. — И лепе женске... — А на столу пуно топлих јела... — И један ауто, да ме не мучи више ова ћорава џукела.

се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што одилази у дубодолину као каква река... Онде Ветреник.

Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?... Непрестано слушам о том Кајмакчалану. Пуно вас има овде са Кајмакчалана. Гледао сам секцију на којој је фронт моје дивизије, али тога имена нигде нема.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена.

Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена. Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас!

ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам.

планинама спим У очајању, И да ширим руке дању Једној берби и једном обећању: Где све бива и све може да ја хоћу, Ко пуно грожђе ноћу. СВЕ У ГАЛОП У галоп, у галоп, у галоп, Моји перунски коњи, Хоп!

и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива ускочка чета Радише, И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева, Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи, Извући гласне звукове свих поморских

НАЛИЧЈЕ: Опкољен са свих страна својим самоубиством; Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима; Пролеће носи пуне џепове пиштоља; Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зар није само неколицину дао скратити за главу у току читаве своје владавине? Као да су то и биле некакве главе! Пуно класје сагиба се ка земљи! Ово су били празни класови: дизали су се превисоко.

Иза леђа му је струјао лаки Принцезин дах... Ах, како је тихо, како пуно месечине било море. Јесу ли године пролазиле?...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући.

И закопах је! Сад? Старо дрво. Да, синко, стар сам, али срце ми је толико младо, толико пуно скриване, неисказиване љубави, неизмилованог миловања...

Ох, толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра вода«...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје су дани они Кад је срце пуно рахатлука било?!

О, како је онда пуно сунца било!... А сад?... Свуда мутни облаци и таме... Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило!... 1911.

Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра. И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

бојеве и односе с Мађарима, често са много историјског смисла, каткад са нешто легендарног увеличавања, углавном са пуно топлоте, нежности и осећаја...

песму Цар Лазар и царица Милица, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора. Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом.

Ови бише сасечени, други пострељани. И не беше места где мртви не лежаху: брда, долине, вртови, поља, све беше тада пуно мртвих телеса. А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач.

Ево пуно петнаест данака ја све ходах по турској ордији, и не наћох краја ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро

Тужне гласе донесе јединици ћерци својој. Кад је млада дјевојка своју мајку разумјела, пуста коња хранила на пуно на осам данак̓; коња бјеше пустила планиноме зеленоме, и још га покрила чистом свилом до копита.

Јер помињеш Краљевића Марка? И кости су њему иструнуле: има пуно три године дана како сам га вргô у тавницу, нијесам је више отворио“.

Бој чинише пуно и за млого, ја у дану пуно седам сата; све разбише Турке на буљуке. Сташе Турци натраг узмицати, рањенике Јањи

Бој чинише пуно и за млого, ја у дану пуно седам сата; све разбише Турке на буљуке. Сташе Турци натраг узмицати, рањенике Јањи проносити; ев’ Турцима индат

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

У ЧАЧАК Капетан је питао морнара Зашто му проблеме ствара Зашто не иде у Сплит А морнар ајкула стара Рече са пуно жара ЖЕЛИМ У ЧАЧАК И КВИТ ЈЕР У ЧАЧКУ ЈЕ МОЈА ДРАГА ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА Лептири са лепим главама Не могу

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Охо, и ти се следила од страха, сиротице моја! — прогунђа он с пуно њежности, па диже главу и таман да ће натегнути из боце, кад се иза пласта указа некаква огромна чупава и рогата

— Идемо најприје према језеру — предложи Јованче. Тихо језерце, обасјано фењером, дочека их пуно замишљеног ћутања.

— зачуди се командант. — То су ми комшије, пријатељи и помагачи из најтежих дана окупације. Имам у њих пуно повјере-ње. — Па добро, Никола, поведи их са својим батаљоном.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А удиљ стоји с врхом пуно му гротло. Неголи доходите, и при њему круто, не посклизаво умом стојте, који сте прежедњало на суху врућа песка

ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА У једно доби изведе Бог пророка Језекила на једно широко поље, пуно људских костију. Гледећи их Језекил, с четири стране духну на њих ветар јако: таки оне кости започеше врло шуштати и

Теби кано светих светому дају се света која се не помећу псом. Ми ка душе погане боравимо у гробљу које је пуно са сваком погању, ама ти, слове божији, штоно су твоје беседе чисте, и сам си чист, да како се не грозиш од ових наших

Борећи се многе и живе Татаре похваташе, богажије, окрута, пусата, колија бијаше пуно поље. Што је за потребу снеше у град, а што није спалише огњем.

Те убах мало су хране имали; со тога бијаху изнемогли. Ал' с напоља она много туштене турска силесија ка гад пуно на све стране, понапре куд су год могли допрети, све то похараше, попленише и поједоше. Земљу око себе запустише.

И не то тек да су људи таки, а попови од боље руке иначи, него све једнако накимној мушко и женско пуно дор накукљано од врага пизме и злобе.

Гаврил Аврам се је назвао сасма гостољубив, милокрвно је дочекивао знане и незнане путнике. А с тобом је свуда пуно; пролазећи ти путем како бијаше му кућа при путу, та си му се и указао виђено под сенком, пак и прође.

с говењем служење у вољи, свако чињење многих са свију страна мита и пеђкеши, туштени милкови и свашта свега доста и пуно, лежање и башење на дузену?

Ка овде у сну тко се што мучи, ако би пуно око њега стајало жуберећи људства, он за њих у сну не зна — таква ти је самоћа освем људи та вечна мука.

Помрчина тешка, ама ђаволи су онде и врло сваком виђени пред очима... Друга људска смрт гњевна и гротло пуно гњева божија, ширином, дужином и дубљином једнако од двеста миља: језера, језера, по њему различних мука ватрених,

И само тек помрчних и студених подрумина страховитих пуно с бесови! ИЗ МЕТАФРАСТА Та бољи је жив пас, него ли мртав лав. Живи знаду то јер ће помрети, ја мртви што знаду?

горње небо што мозак закрива — врло слабо је и танко, а испод њега пак друго нам је потврђе доње небо више језика пуно слина што но се грчки зове јурареникс, то јест небесник, а по бугарски зову се лалоци; по србски зовемо небо, теме ли,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Мала али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и ниновој лози. Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.

А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. Родбина Замфирова је велика. Пуно неких тетака, стрина и ујни, и оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је

Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света. Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а

— Стани потурњак, па си узни и цело тесте... — Да не да Господ... ја си једну сал искам... — Па пуно ги у ма’але... — Пуно, ама за мен’ сал једна што је... — Пушти ме да си идем!

— Да не да Господ... ја си једну сал искам... — Па пуно ги у ма’але... — Пуно, ама за мен’ сал једна што је... — Пушти ме да си идем!

Толико су лепо живели да су чак и побратими. Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао. Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело,

Већ је вече. На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света. Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака,

“ и томе подобни разговори. једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно. Полако се спушта мрак, ноћ септембарска. Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.

То ми је мана да сам дружељубив!“ у кафани пуно. Жагор и разговор на све стране. Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.