Употреба речи пуноме у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

Ту, гледајући у отворену пучину, у пуноме дану, доји своје чедо и тако јој вријеме хитрије пролази, и задовољнија је. Једнога поподнева, Марко с рибања око

Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу. У пуноме сјају трепери плаветнило мора и земље, и свугдје оно допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и поточине, и

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

” Даљи развој - виђен управо као усавршавање - Поповић прати све до почетка двадесетог века, када у пуноме јеку „долази песништво с највишим уметничким обликом и углађеношћу, с примесама реторским, песништво преимућствено

пише несигурном и често невештом синтаксом у часу кад њена модернизација, и канонизација, у београдскоме стилу тече у пуноме јеку.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

царство достигло своје највеће пространство и допирало скоро до капија Беча, била је стара дубровачка република у пуноме цвату. Како ли је Дубровник онда изгледао, можете и данас својим очима видети; ваља му само приступити с мора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности