Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако му буде 29 година, више нема. — Него чекајте да вас нешто упитам! Да ли ви познајете почем неког Мојсила Пупавца? Јамачно га не знате?
— У току времена опадала је и та велика задруга те напослетку спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог
мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто мало баштине. Оно нешто имања дође под масу.
Оно нешто имања дође под масу. Тутори савијаше к себи малог сиротог Пупавца, али не могоше ништа од њега учинити. Напослетку, одведоше га у Београд и дадоше на занат код једног од оних
И нехотице оте му се нека злослутна мисао: »Ето опет 25!« па пође мало напред међу госте, а све се снебива. — А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ. На тај узвик многи се гласно насмејаше.
Мојсило се већ стаде снебивати и удешавати, ако што рече, да испадне фино. Странац, пошто седе, упита Пупавца ко је и шта је. — Ја сам молим...
Никола седи за доручком са својом домаћицом и Савком, и још ту беше неко од млађих. Кад видеше Пупавца на један мах — онако непозната и необична — зачудише се. А Пупавац тек стаде дрекати: — То је срамота!...
Дотрчаше комшије, жене, шегрти, пандури... Начини се читав урнебес. Повукоше Пупавца пандури у полицију, он се отима, дречи... Згрца се ту цела чаршија. Пуче брука на све стране. Дотрча и сам начелник...
Пупупу! Двадесет пет! Иха, уха, Пупавац! Пупупу!...« док се већ не изгуби ван вароши. Ништа се више не чу за Мојсила Пупавца — а дуго су о њему разговарали људи у доколици својој.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Питала је млинарица: Што гргућеш, грличица? — „Како не бих гргутала, Кад ме просе за пупавца! А ја нећу за пупавца, За пупавца, за губавца, Већ ја хоћу за голуба, Који шеће по пшеници, У жутијех чизмичица,
Питала је млинарица: Што гргућеш, грличица? — „Како не бих гргутала, Кад ме просе за пупавца! А ја нећу за пупавца, За пупавца, за губавца, Већ ја хоћу за голуба, Који шеће по пшеници, У жутијех чизмичица, У модријех димличица.
— „Како не бих гргутала, Кад ме просе за пупавца! А ја нећу за пупавца, За пупавца, за губавца, Већ ја хоћу за голуба, Који шеће по пшеници, У жутијех чизмичица, У модријех димличица.