Африка
оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити одмах затим кроз његово око, или уво, или кроз његов нос, или пупак, дивније, млађе и светије но што су икада биле. О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад каже: „Во имја Оца!“, он још погоди оца у чело, тачно, како треба. И, на пупак, сина! Али кад каже „И светога Духа“, преполови Духа, па пола удари на једно, а пола на друго раме, са три прста.
Њој, каже, кад је рађала, није био дошао нико. Сама је прегризла пупак детету. Сама је лежала, са својим дететом на грудима, у мраку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, на пример, у ђевђелијској кази верују да ће до промене доћи ако мајка која рађа женску децу прогута пупак детета који украде од мајке која рађа мушку децу, а ако рађа мушку децу, требало би да прогута пупак женског детета.
децу прогута пупак детета који украде од мајке која рађа мушку децу, а ако рађа мушку децу, требало би да прогута пупак женског детета.
⁶⁹ Пупак оставе дугачак око „четири прста“ и везују. га кончићем од „црвене свиле“ која има заштитну моћ. Мушком детету оставе
га кончићем од „црвене свиле“ која има заштитну моћ. Мушком детету оставе мало дужи пупак, из магијских разлога, тј. да би му „неравни део тела“ био дужи!
да би му „неравни део тела“ био дужи!⁷⁰ Од тога како и где се сече пупак зависи здравље и судбина детета. У Хомољу пупчану врпцу секу преко „дренове палице па самом јарму, да би дете било
Негде се пупак даје детету тек када пође у војску, да му буде заштита од сваке несреће.⁷² У Пећи и околини одсечени пупчаник ушива се
“⁷⁴ Понегде се чува пупак све до смрти човека чији је, да би се тада заједно са њим сахранио. Девојчици, међутим, пупак не чувају, да не би
“⁷⁴ Понегде се чува пупак све до смрти човека чији је, да би се тада заједно са њим сахранио. Девојчици, међутим, пупак не чувају, да не би остала „везана за породицу“, односно да би се удала и отишла из куће!
⁴⁷ Када ће се дете крстити често зависи и од дана када му отпадне пупак (то је обично између седмог и десетог дана по рођењу).
¹⁸² Извесни делови људског тела: нокти и власи родитеља, „кошуљица“, пупак, нокат и постељица од копилчета исто тако су ефикасна средства одбране детета од злих очију и урока.
Ево једног примера успаванке-басме: „Мајка сина у ружи родила. Ружица га на лист дочекала. Ластавица пупак одрезала, Б’јела вила у свилу повила, а челица медом задојила.
Кад дјетету буде четири или пет година — даје му мати тај пупак да га развеже, па ће бити ваљано и знаће сваки рад отпочети без казивања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Зевс је код њега, ради слика са смеј, постао Зеј, Солун претвара у Солуна, пупак значи пупљење, јара значи јараница, мраз значи мржња (»Јача љубав него мраз...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко му белу руку даје? Ко то пита, не престаје? 62. Госпина је то ћерчица, Красан пупак да с' развије; Од шеснаест годиница Али јесте, али није, А несташна као јаре, Баш кâ неки од вас маре. 63.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Видела је лађе, видела је лутке које кажу „мама“ када им се притисне пупак, видела је пет улица у Трсту и свих пет су се потпуно исто звале, и то СЕНЦО УНИЦО, а не као код нас у Београду, разно
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Очима се разговарају. Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4. УСПАВАНКЕ 1 Мајка сина у бешици ниша: „Нини, сине, нини, добро моје. Мајка тебе под ружом родила, Ластавица пупак урезала, А пчелица медом задојила, Бела вила у свилу повила, Друга вила бабица ти била!
“ 2 Мајка сина у ружи родила, Ружица га на лист дочекала Ластавица пупак одрезала, Бела вила у свилу повила, А челица медом задојила.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у кући, покушао грубо и исмевачки да се шали са мном, без речи сам тргао ножину из појаса и јурнуо циљајући му пупак. Човек о коме се у Прерову прича да има песницу као мал, леђима је поломио плот .
Прети да ће га истерати. Цело имање на сукње ћу да распем. Прво ћу све девојке по Прерову. Дукат на пупак. Из њега пуче нешто као смех. А Прерово пуно његове копилади. Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали.
Још си мали за школу. Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш! Хајде: во имја Оца, сад на пупак, и Сина, и Светога духа, на десну, на десну страну, тако, тако, и сад на леву, амин! Хајде сад с м понови!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
интимном тајном у себи, и љубоморно је скривају један од другога, као кад би сваки од њих мислио да само он има пупак.
Петровић, Растко - АФРИКА
оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити одмах затим кроз његово око, или уво, или кроз његов нос, или пупак, дивније, млађе и светије но што су икада биле. О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Водом којом је гашено угљевље и у којој је стрљан б. запаја се уречено дете (ЖСС, 301). Б. се меће на пупак детету које има »длаке« (некакви стомачни грчеви), да би се оне изгониле (СЕЗ, 13, 282). У врачању против грознице б.
трн да се вампир уништи или отера. Понекад се мртвацу, за кога постоји бојазан да ће се повампирити, забоде у пупак игла или трн од црнога г. (ЖСС, 326); понекад се у њега забада г. трн пред само спуштање у раку (СЕЗ, 13, 1909, 447).
, 197). Д. се даје у ракији болеснику кога завија пупак (и при том се говори басма, ЖСС, 286). Такође је лек од змијског уједа (ГЗМ, 12, 1900, 134; 150), и диуретик (ГЗМ,
убран у Међудневице (СЕЗ, 19, 13), и на Крстовдан (иб., 65). Од њега се прави мелем за рану (ЖСС, 331); меће се на пупак детету које има »длаке«, да би се оне изгониле (СЕЗ, 13, 282); када боли ухо, меће се сув ч.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Срећом, варају се у осматрању и највише туку један земљишни пупак, непосредно испод нас. Експлозије тешких зрна грме, дижући читаве облаке дима и прашине и црни застор потпуно нам
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Половин човек бидна! И још к’д њу чујем, њојну песму и њојно грло — ете, дори пупак ме заболи. (Пење се на чардак. Бесно Салчету): Салче, стара ђидијо, мори! Видиш ли? А »наше« к’д беше?