Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Јелица му даде стручак босиљка. — Па, Јелчице, дај ми и један пупољак од руже; лепо ће пристајати свеже руменило уз босиљак! — Е, сад би и руже!... А шта ће ти ружа?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је нов живот, у једној милој, идеалној верности два бића, започео да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај нов, неочекивани рат, чији се крај и расплет не може сагледати и који га са
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад чу да је Текла била у Енгелбирти, док је он био у аресту, помислио је да је пукла као пупољак, а капетан крив, и нехотице. А он, отац, зна боље, шта је, и где је, срећа његове ћерке.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред боја на пупољак панула? Ил' је суза од милина, лед самоће растопљен, што је видô са висина соколова српски' сен?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи древне мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије;
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А свака бајка, ма како чудна, није ни празна ни узалудна. Истина у њој пупољак вије, под плаштом тајне брижно се крије, просине само понеки зрачак, чак и у причи „Пијевац и мачак“.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ослобођени од службе у војсци Гиздав - накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен; охол, поносит гонџе - (ружин) пупољак; дете, девојче граја - галама, измешани гласови и узвици граорина (грахорина, грахорица) - врста биљке из породице
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Готово заборави да залива изданак, кад опази да из пазуха листа избија тамномодри пупољак. Свакога дана бивао је све крупнији, а кад се почео отварати, девојчица осети како и она постаје јача.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
харему, Већ се унапред, чисто, радује, Округ’о табан стопе њезине Унапред мери ситним шарама, И, скупљајући везен пупољак, На пољубац се спрема ласкави, Кад она крочи белом ножицом, Мирисним уст’ма да је целује... Па где је сад?...
Само погледај!... Као пупољак скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Испод токе провиривале су коврџице црвенкасте косе. Очи су јој биле плаве као споменак. Уста мала, као неки пупољак, а зуби као бисер.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Марс је већ прецветао, Земља је у цвату, а Венера је тек нерасцветан пупољак. Ми смо при нашем путовању смели да само малко завиримо у свет Венерин, јер га наука само мало познаје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нос правилан, као дело неког вајара, са танким чулним ноздрвама. Уста као полуотворен ружин пупољак. Њен је осмех подсећао на излазак сунца. Друже, дозволи ми да ти се искрено исповедим. Само теби, једино теби.